Molim vas, da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodine Lapčeviću, molim vas nastavite.

Prvi put sam se javio gospodine ministre, da li sam vam simpatičan ili nisam to je vaša privatna stvar, ali je vaša dužnost kao ministra koji ovde učestvuje u raspravi ravnopravno sa svim poslanicima da poštujete dostojanstvo čitave Skupštine, pa i mene kao narodnog poslanika.
Rekli ste da nećete rušiti nelegalne objekte i predložili zakon kojim se kaže da se mogu legalizovati objekti koji su građeni do 11. septembra 2009. godine. Pitanje broj jedan – koliko je objekata izgrađeno posle 11. septembra 2009. godine? Da li imamo taj podatak? Procena je da je negde između 200 i 300 hiljada objekata. Šta je sa tim objektima? Da li oni postoje ili ne postoje? Kako ćemo rešiti njihovo status? Logično je ako ne mogu da budu legalizovani da budu rušeni. Ako nećemo da ih rušimo, a nećemo da ih legalizujemo šta je sa njima. Oni lebde u vazduhu.
Pitanje broj dva. Od 2003. godine je krivično delo izgradnja objekata bez građevinske dozvole i za investitore i za izvođače. Da li postoji i koliko krivičnih prijava podnesenih protiv investitora izvođača? Šta je sa tim prijavama, kakva je njihova sudbina? Da li postoji jedna krivična prijava protiv jednog inspektora, evo od 2009. godine do danas, a znamo da su nastajali objekti posle 2009. godine kada je eksplicitno u zakonu pisalo da je to krivično delo. Ne prebacujem to vama. Vaš prethodnik, gospodin Dulić, napravi je opšti haos dok vi niste došli da budete ministar.
Verovao sam vam kada smo raspravljali o Zakonu o upisu prava svojine s proleća ove godine, u vašu najavu da ćete novim predlogom zakona o legalizaciji objekata rešiti trajno taj problem, da će svi dobiti mogućnost da se legalizuju i da ćemo jednom podvući crtu da više niko neće moći da gradi bez dozvole, da će biti stroge kazne, sankcije itd, ali da moramo da podvučemo crtu zato što nam je opšti haos u katastru, infrastrukturi, izgradnji objekata, u kompletnom građevinarstvu.
Molim vas da nam date vaše rešenje šta ćemo sa objektima koji su nastali u periodu posle 2009. godine. Kako ćemo njihov status rešiti. Imamo li možda neku zamisao na koji način to rešiti.
Takođe, bi vas molio da mi pojasnite i koncept ne plaćanja naknada za komunalno opremanje. Kako sam razumeo ko želi da gradi, može da gradi, ne treba da plaća nikakvu naknadu već kasnije kad izgradi objekat i kada dobije upotrebnu dozvolu i upiše u knjige, plaćati porez na imovinu. To znači, da ja koji sam platio tu naknadu za komunalno opremanje, koja je bila prilično visoka, ću sada plaćati i porez na imovinu, pa ću praktično duplo finansirati to komunalno opremanje, a oni koji budu nadalje gradili, plaćati po jednom osnovu. Možda to ja nisam dobro razumeo.
S druge strane, nisam siguran da tih milion i 400 hiljada objekata koji su nelegalni, a za koje ste i vi i svi znao da su dobrim delom izgrađeni od ljudi koji su slabijeg imovnog stanja, pa je i to jedna od razloga zašto se preko 300 hiljada objekata, to je procena takođe, nije prijavilo, a bilo je izgrađeno 2009. godine, nije prijavilo za legalizaciju. Zato što ljudi jednostavno nisu imali finansija da uđu u čitava taj proces.
Kako ćemo onda rešiti taj njihov status? Kako će oni uopšte plaćati porez na imovinu ako nisu mogli da se prijave ni po prethodnom Zakonu o legalizaciji i da plate tu neku najminimalniju naknadu koja se kretala za objekat od 100 kvadrata jedva nekih par stotina evra?
Dakle, to je koncept koji je neodrživ. Ako nemate budžet koji će graditi lokalnu infrastrukturu, vi ste ukočili mogućnost dalje gradnje. Mislim da taj koncept ne postoji nigde u svetu, odnosno, možda i postoji u uređenim zemljama, gde se redovno i uredno plaća porez, ali čisto sumnjam da bi to u Srbiji moglo da funkcioniše.

Hvala.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim da ovaj zakon većina posmatra kao zakon o nelegalnim objektima, a pri tome mislim samo na stambene objekte.
Pošto ja živim na selu, tu je negde oko 3.000 stanovnika, ima i manjih sela, u te nelegalne objekte spadaju i razne šupe, svinjci, kokošinjci, itd. To moramo imati u vidu, čisto radi građana, da pokušam da pojasnim u čemu su sve naše dileme, a zbog naše dileme to može da unese još veću zabunu, ali ista zabuna vlada zbog zakona o upisu nelegalnih objekata u katastar nepokretnosti.
Dakle, radi se o objektima koji su predviđeni Zakonom za legalizaciju i koji su izgrađeni do 11. 09. 2009. godine i to podnetih zahteva, i tada je bilo, koliko se ja sećam, 720 hiljada predmeta.
Znači, ovim zakonom, oni imaju pravo da legalizuju objekte. Drugi to pravo nemaju, ali oni koji su izgradili do tog datuma svoj objekat, a nisu podneli zahtev za legalizaciju, zakon koji je ova Skupština usvojila o upisu nepokretnosti, odnosno o upisu nelegalnih objekata za katastar, stiču pravo da se upišu u taj katastar, bez obzira što su propustili rok.
Ono što ja želim da pitam ministra, šta je sa onima koji su pokrenuli postupak legalizacije, plaćali rate, a više ne mogu i sada žele da promene, da više ne idu na legalizaciju, nego da pređu na upis nelegalnih objekata u katastar nepokretnosti, odnosno da li je moguće da sa legalizacije pređu na upis, s obzirom da više nemaju novca da plaćaju neke nadoknade koje su pojedinim opštinama, s obzirom da ja dolazim iz opštine Inđije, a tamo je legalizacija jako skupa, razne kamate, tako da ljudi odustaju i žele da pređu. Ministar kaže da je moguće da pređu, mislim na upis nelegalnih objekata katastra nepokretnosti.
Šta uopšte znači nelegalan objekat? Znači protivzakonit. Svi objekti koji su nelegalni, napravljeni su protivzakonito. Za neke sagrađene posle određenog datuma, ta gradnja predstavlja krivično delo, a ranije je to bio neki prekršaj. U suštini i jedni i drugi i treći objekti su sagrađeni nelegalno, odnosno protivzakonito.
Ovde su mnogi govorili o porezu i ja se slažem da se porezi plate, ali posebno mi koji dolazimo sa sela, posebno u Vojvodini, većina infrastrukture je napravljena mesnim samodoprinosom. Ovim zakonom je predviđeno da opština može to da uzme u obzir, ali ja se bojim da će postojati opštine koje to neće uzimati, ali želim da kažem da je jedan porez već plaćen kada je to građeno. Plaćen je porez na promet, sada se to zove PDV, a on se ranije delio između lokalne samouprave i republike u određenim procentima.
Dakle, lokalna samouprava je već imala koristi, zato što je građevinski materijal, kojima su građeni ti objekti bio oporezovan.
Naravno da mi ne možemo da podstičemo nelegalnu gradnju, ali se meni dopao amandman gospodina Radenkovića, odnosno amandman SPS, koliko vidim, dva poslanika su to predložila.
Imam jednu dilemu, taj amandman je podržao jedan pravnik, koji sada doduše nije tu ili pravnica, koja je tražila da se član 5. briše, a onda je podržala ovaj amandman da se promeni stav 1. Sada sam ja seljak, nisam pravnik, ali kako jedan pravnik može da predloži da se usvoji ovaj amandman, a prethodno da se glasa o amandmanu da se član 5. briše.
Ja vas sada kao seljak pitam, a ovde ima i profesora prava koji to nisu primetili, nažalost, kako da usvojimo amandman ako se desi, pošto amandman nije povučen, gospođe Batić, ako se njen amandman usvoji, izbrišemo član 5, kako ćemo da prihvatimo amandman gospodina Radenkovića, kako je uopšte moguće da se promeni stav 1. u članu koji je izbrisao?
Dakle, niti sam pravnik, niti sam profesor na pravnom fakultetu, ali za mene je logično bilo da tako vrstan pravnik uz podsećanje nekog profesora na pravnom fakultetu, kaže, ja povlačim svoj amandman da se član 5. briše i podržaću amandman SPS koji predlaže da se stav 1. menja odnosno da se svi objekti izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona budu predmet legalizacije. To bi bilo pošteno od pravnika, a ja nisam pravnik, ali ako nas budu uređivali pravnici, izgleda da ćemo veoma loše proći, jer ne znam pravnicima predaju profesori, a ko će predavati profesorima, to sveti bog zna.
Što se tiče nelegalnih objekata, ova skupština ima pravo da amnestira, može da amnestira nelegalnu gradnju u raznim razdobljima, a naravno da je to u jednom trenutku postalo krivično delo i niko nema pravo da podržava vršenje krivičnih dela, ali Skupština može da donese odluku da se legalizuju objekti, a vlasnici mogu krivično da odgovaraju za to da su za to vreme dok je to bilo nelegalno gradili, barem onoliko koliko ja kao seljak vidim.
Mi ovim zakonom ne tražimo da se izbrišu krivična dela koja su oni počinili, mi samo želimo usvajanjem amandmana poslaničke grupe SPS da objekti budu legalni, a oni koji su počinili određeno krivično delo, mi ne tražimo da budu amnestirani. Zato sam ja blizu onoga što ministar nije izrekao, a ja sam poslanik, pa to mogu da kažem, da se dvoumim i najverovatnije da ću glasati za amandman SPS, ali ja sa njima nikada nešto nisam bio posebno blizak, ali amandman je racionalan, jer se odnosi na objekte koji su izgrađeni posle 11. 09. koji ne mogu da se legalizuju ovim zakonom, ne mogu da se upišu u katastar nepokretnosti kao nelegalni objekti.
Mi ne želimo da ih srušimo i najracionalnije je da ne čekamo novi zakon o planiranju i izgradnji, jer to i ako bude, biće, ali najrealnije je da mi glasamo i ja sam blizu toga da mi podržimo ovaj amandman, s tim u vezi što na selu imamo mali milion tih objekata, svinjci, kokošinjci, koji su iz nužde napravljeni, zbog ekonomskog interesa, odnosno zbog profesionalne delatnosti seljaka, jer on na brzinu treba da sklepa neki tor, svinjac, a to po novom zakonu o planiranju i izgradnji, takođe je objekat. Ja ne podržavam tu nelegalnu gradnju, ali mnogo toga je nastalo i da mi to ne možemo tek tako preći preko toga i čekati neki budući zakon.
Takođe, ovde je rečeno, da se ja složim jednom sa opozicijom, da se moraju rušiti objekti izgrađeni na vodnim zahvatima. Ja se sa tim slažem.
Mi imamo problem u Inđiji. Ti isti koji tamo vrše vlast su napravili fabriku za reciklažu olova na vodozahvatu i ekološku saglasnost je dao pokrajinski sekretarijat za ekologiju. Znate kako su dali? Zahtev su podneli na jedan broj parcele, tu su dobili saglasnost, a onda su rekli da je to tehnička greška, pa su izgradili na vodozahvatu, na regionalnom vodozahvatu za čije granice je nadležna Vlada Republike Srbije, a da bi sve to bilo usklađeno, pošto je bio regionalni urbanistički plan, prostorni plan itd. i regulacioni planovi, da ne bi menjali sve, oni su rešili da promene prostorni plan, pa su prostornim planom izmislili vodozahvat koji i dalje postoji, a po prostornom planu nema i izgrađena je fabrika za reciklažu olova.
Na sve moje žalbe i primedbe i na sve krivične prijave, svi su ostali gluvi i nemi, nije nadležno republičko ministarstvo za kontrolu toga, već je to, gle čuda, zakonom o prenosu nadležnosti, pripalo Pokrajini Vojvodini i, gle čuda, onaj ko je dozvolio takvu gradnju, predsednik opštine, postao je sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i na određeni način je postao nadležan za svoje brljotine koje je napravio.
Želim da podržim to, da se posebno zagađivači, a fabrika za reciklažu olova je očigledan zagađivač, na vodozahvatu drva ne smeju da se stružu, i podržavam tu stav opozicije da se takvi nelegalni objekti odmah sruše. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, dakle, pred nama je jedan izuzetno važan zakon i moram da ocenim da je kompletna diskusija u celom parlamentu izuzetno korektna, bez obzira na određene različitosti, što je i logično kada je jedan ovakav Predlog zakona u pitanju.
Moram da naglasim pre svega da ovaj član 5. koji je izuzetno sporan, i kompletan, zakon ne bi bio danas pred ovim parlamentom da Ustavni sud više puta pokušao da se ovakav veliki problem u Srbiji reši, nije praktično ovakav jedan predlog zakona i ranije predloge zakona stavio van snage.
Ima izuzetno puno amandmana. Mi smo pre nekoliko dana na odboru imali jednu vrlo konstruktivnu atmosferu. Dakle, ministar je dosta amandmana prihvatio. Danas iz različitih diskusija, čak i određenih amandmana koji su veoma logični, moram da kažem da je izuzetno logično da to što kolege iz SPS predlažu. Postoji samo jedna određena zamka za sve nas ovde, da li će Ustavni sud to oceniti da li je to ustavno, i možemo doći u situaciju da jedan izuzetno veliki napor i ovog ministarstva i svih ljudi koji rade na zakonu, da možda dođemo u situaciju da glasamo, a da posle nekoliko godina, ili na određeno vreme, zavisi kada će Ustavni sud oceniti da li je ovaj zakon u skladu sa Ustavom, opet neki budući saziv parlamenta, ili neki drugi ministar ući u isti problem.
Ovo je jedan životan zakon, životni. Ovo je jedan zakon koji mnogo znači građanima Srbije, pre svega i u pravnom prometu i u sigurnosti. Meni se čini da sve ono, pogledao sam koje je primedbe Ustavni sud ranije imao, da je ovo ministarstvo i predlagači ovog zakona su imali u vidu, i dosta toga praktično postupili po primedbama. Mislim da je zakon dobar. Neke kolege kažu da sadržinski nije u redu, apsolutno nije tako.
Da li su sva rešenja idealna, vreme će pokazati, ali sigurno i ona opaska ministra koji je rekao u jednom trenutku da još nekoliko dana da se vidi, siguran sam da se odnosilo, gospodine ministre na to, da pravnici koji rade na ovom zakonu još jednom vide da li mogu nešto da podrže, da li je u skladu sa Ustavom, tu je ona glavna kočnica svega toga.
Prema tome, moram da izrazim jednu opštu saglasnost sa određenim kolegama koji su dali određene primedbe. Izuzetna atmosfera koja je bila na odboru, ona je i danas ovde u parlamentu, i mislim da će se sa ovakvim radom i sa ovakvim načinom, i sa uopšte ovakvom diskusijom naći jedno dobro rešenje, a ponavljam, da nađemo rešenje koje će sigurno biti, odnosno ne sigurno, nikada nije sigurno, ali da isključimo mogućnost da eventualno Ustavni sud, kroz određeni amandman nešto što eventualno prihvatimo, što bi moglo ovakav predlog zakona da obori. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o jednom vrlo interesantnom amandmanu koji je predat i koji glasi – da praktično građevinska, odnosno upotrebna dozvola može i treba da se izda u skladu sa ovim zakonom za sve objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, do samog stupanja na snagu ovog zakona.
Isto bih se ja osvrnuo na neke diskusije koje su bile vrlo interesantne kada je reč o ovom amandmanu. Čuli smo zaista ove razne predloge.
Prvo da vam kažem, ne znači da ako nešto nije ubeleženo na ortofoto snimku i da nema tog objekta koji je izgrađen na tom ortofoto snimku da ga neće biti za mesec i po dana. Da li znate da preko interneta možete da nabavite snimak, u foto šopu dorađen, kakve god hoćete zgrade na bilo kojoj lokaciji, to je prva stvar koju bi trebalo da znate.
Druga stvar, čuli smo interesantno zapažanje da je loše da nam diplomirani pravnici kreiraju zakone. Meni se sviđa i da nam kreiraju uopšte stvarnost, meni se sviđa ta kritika na račun Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika vlade, jer i on je diplomirani pravnik i ja sam apsolutno uveren da su svi govornici koji su kritikovali pravnike koji pišu zakone, mislili na Aleksandra Vučića, pogotovo ovi iz naprednjačke koalicije. Dobro je da sad kada se proslavi peti rođendan kako niste radikali već ste naprednjaci počinje razdor.
Ono što je dozvoljeno vama, dozvoljeno je i meni. Mislim da je dobro da pravnici pišu zakone i da struka piše zakone a ne laici, jer onda bi svi imali Dušanov zakonik, a ne zakone Republike Srbije.
S druge strane. Kada govorimo o ovom zakonu, ako prihvatimo ovakav amandman već za mesec i po dana, dva, tri, šest meseci, godinu dana imaćemo nov zakon o legalizaciji koji će kazati, hajde sad do nekog maja 2014. godine sve što je izgrađeno bez dozvole da se legalizuje. Mora jednom da se stavi tačka i da se kaže kada hoćemo i želimo da Srbija bude uređeno društvo, uređena Republika u kojoj se poštuju zakoni, u kojoj se poštuje Ustav i da kažemo gde ja ta nulta tačka gde ćemo napraviti presek? U protivnom, ako se stvarno i stalno gura sve što je neprijatno pod tepih, to počinje da zaudara i onda je nemoguće to sutradan ispraviti bilo kojim naporom, bilo kojom zakonodavnom aktivnošću, bez obzira ko vrši vlast u ovoj zemlji.
Dakle, da završim, ja smatram da jednoga trenutka treba pokazati rešenost države da se neke stvari u ovoj zemlji urede. Samo tako iskoračićemo iz onog balkanskog grotla i zakoračiti putem evropskih civilizacija, putem razvijenih evropskih država koje se razvijaju na redu, poštovanju zakona, poštovanju Ustava i elementarnih normi. Ali, sve te zemlje su nastale kao ozbiljne države tako što su u tim zemljama najstručniji, najpametniji, najobrazovaniji pisali zakone. Ako imate neke kritike na račun pravnika, vi uđite u Arenu pa im kažite u lice, nemojte ovako na mala vrata.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ja nisam imala namere da govorim o ovom amandmanu, ali prosto, pošto je ministar Ilić govorio nešto što je mimo ovog što piše u amandmanu, pominjao novi zakon o planiranju i izgradnji, smatram da trebam da kažem par reči o tome.
Gospodine Iliću, nelegalni objekti u ovoj zemlji nastali su iz više razloga. Jedan od razloga je to što građani nisu imali novac da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, drugi razlog za to je činjenica da je bila jako komplikovana procedura za izdavanje građevinske dozvole ili odobrenja za izgradnju, pa su građani posegli za nelegalnom gradnjom. Treća činjenica je da nadležni građevinski inspektori u nekom svom periodu nekog vremena nisu kvalitetno i stručno obavljali svoj posao.
Vi ste malo pre govorili o novom nacrtu zakona o planiranju i izgradnji govoreći o tome da će novim zakonom biti moguće da građani dobiju građevinske dozvole u roku od sedam dana. Govorili ste i to da ti građani i pravna lica neće morati da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, nego da će se to kompenzovati kroz porez na imovinu.
Moram da vas podsetim, gospodine Iliću, da ste vi bili nekad ministar za kapitalne investicije, kome je bilo u nadležnosti takođe ovo izdavanje građevinske dozvole i odobrenja za izgradnju.
Tadašnje ministarstvo nije dobro radilo svoj posao. Vi ste u raspravi, u načelu, govorili o tome da su svi ministri podjednako krivi za nelegalnu gradnju, ali da su ministri radili posao kako treba u Srbiji bi bila revolucija. Ja tu sa vama mogu da se složim, jer za milion i 400 hiljada objekata u Srbiji teško da bi neko preuzeo odgovornost da tako nešto ruši.
Sada moram da vas pitam - na osnovu čega vi kažete da ne treba da se plati naknada za uređenje građevinskog zemljišta koje zaista potreban prihod u lokalnoj samoupravi? To ne može i ne treba da se kompenzuje porezom na imovinu. To ne može da se plati prilikom dobijanja upotrebne dozvole. Kažete da će sada biti praksa da ono što je izgradila lokalna samouprava treba da se naplati, a ukoliko je određeni objekat gradio investitor, na primer sam uveo vodu, struju, to ne mora da plati, pa tako i po današnjem zakonu. Znači, ukoliko je investitor, po današnjem zakonu kako važi, sam uradio vodovod, sam napravio put, sam doveo struju, on taj deo naknade za uređenje građevinskog zemljišta po važećem zakonu nije morao da plati. Loše da se to radi kod dobijanje upotrebne dozvole.
Slažem se s vama da ta cena ne može da bude velika, pa vi pominjete zone 300 evra po kvadratu, sigurno je negde i više od toga, ali postoje lokalne samouprave koje su jako siromašne, gospodine ministre. Ova vlada je smanjila bar za 20% prihod lokalnim samoupravama kroz smanjenja taksi na firmu, kroz smanjenja poreza na zarade i kroz mnoge druge republičke propise. Kako vi mislite da onda opštine asfaltiraju ulice, kako da opštine rade vodovod i kanalizaciju ukoliko za to nemaju sredstva?
Nije tačno, gospodine ministre, mislim da vi to znate, ali možda ste napravili omašku, ne bih da kažem da ste namerno rekli, da je ukinuta amortizacija. Sada se daje mogućnost da amortizacija bude 1%, znači do 1%, ranije je bila 0,8%. Kada je taj predlog zakona obrazlagao Mlađan Dinkić i kada smo mi poslanici govorili o tome da je to besmislica dati lokalnim samoupravama mogućnost da amortizaciju smanje na nulu, njegovo opravdanje za to je bilo - ukoliko se porez na imovinu poveća, neka građani smenjuju predsednika opštine.
Vi ste danas govorili o tome da porez na imovinu treba da se uveća. Kao član poslaničke grupe LDP smatram da porez na imovinu ne može da se uveća, građani to nemaju više odakle da plate, gospodine ministre. Ne možete vi republičkim propisima da uzimate prihode lokalnim samoupravama, a da lokalne samouprave terate da povećavaju porez na imovinu. Od čega to da plate osiromašeni građani. Nema potrebe da se to uvodi. Vi ste pričali o porezu na imovinu kao kompenzaciju naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Vrlo dobro sam vas i pažljivo slušala.
Takođe, kada govorimo o upisu prava svojine i 100 evra i milion 400 ili milion i 500 hiljada objekata, to je prihod za državu, složićete se, ako svi upišu svoja prava u katastar nepokretnosti od 150 miliona evra. To je republički prihod. Na taj način vi veštački povećavate bruto društveni proizvod i fiktivno smanjujete javni dug u odnosu na taj BDP. To je cilj ove vlade da fiktivno na takav način smanji javni dug. Time građani ne dobijaju građevinsku dozvolu, time ih prosto upisujete katastar i samim tim dajete mogućnost lokalnim samoupravama da im naplaćuju porez na imovinu. To su činjenice.
Govorili ste, ministre, u raspravi, u načelu, da u katastrima u Srbiji nedostaje jedno 30 pravnika, pa da pravnike iz Kragujevca, na primer, šaljite u neke druge opštine. Kada smo ovde u parlamentu razmatrali plate zaposlenih u katastrima nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu, jedan od amandmana je bio da se plata ne povećava samo radnicima geodetske struke, nego i tim diplomiranim pravnicima. Sećate se toga. I vi ste načelno bili za to. Za to su se zalagale ovde mnoge poslaničke grupe. Šta se desilo u danu za glasanje? Taj amandman nije prošao. Znači, danas radnici u katastru koji su diplomirani pravnici imaju manje plate za isti posao od radnika koji su geodetske struke. Kako očekujete da imate pravnike u Republičkom geodetskom zavodu, pa nećete ih imati? Niste za to vi odgovorni. Vi ste malopre rekli kako poslanici glasaju, a za to su odgovorne ovde poslaničke grupe koje u danu za glasanje za to nisu glasale.
Rekli ste, gospodine ministre, o obraćanju gospodinu Seniću, pošto ste rekli da vi nećete rušiti objekte, pa ste onda rekli da to ne mislite vi lično, znači, vi naravno lično ne rušite objekte, nego to neće rušiti uglavnom lokalne samouprave i protiv toga vi ništa ne možete, ali ste rekli da ministarstvo ne ruši objekte. To nije tačno. Postoje objekti za koje dozvolu za izgradnju izdaje isključivo ministarstvo.
Deset miliona u republičkom budžetu predviđeno je za rušenje od strane nadležnog ministarstva. Znači, ne od strane lokalnih samouprava. Molim vas, zaista kada govorite u ovom parlamentu da govorite onako kako jeste i konkretno.
Da možete da rušite, pokazuje činjenica, vi ste o tome govorili u načelnoj raspravi, kada ste rekli da sam bila u pravu da Topionica RTB Bor nema dozvolu, pa ste retroaktivno morali da pravite papire, da li je tako, za jednog od perjanice nekada URS, a danas SNS koji, vidim, može sa polomljenom nogom da ide u Arenu, a ne može da reši problem dozvole. Vi ste morali da mu rešite problem dozvole za investiciju vrednu 300 miliona evra.
Razumem vas da vi kao ministar ne želite da porušite takvu investiciju zato što je tu država dala garancije, niti će tih 300 miliona evra platiti RTB, nego svi građani ove zemlje. Da li vi postavljate pitanje vašim kolegama u Vladi, gospodinu Bačeviću, na primer, kako je moguće da u poslednja tri meseca RTB Bor koji treba na neki način da vrati te kredite ima šest puta manju proizvodnju bakra, ne iskopina rude, znači čistog bakra iz elektrolize, od predviđenog? Šta to znači? To znači da će svi tereti tih investicija pasti na građane? Hoće li da snosi neko odgovornost, taj Blagoje Spashovski? Neće.
Ministre, moram da vas pitam, pošto je to krivično delo građenje bez građevinske dozvole, da li ste vi tom gospodinu napisali krivičnu prijavu, ne mislim vi, nego vaš nadležni inspektor? Ko štiti tu perjanicu, kažem, nekada SPS, pa URS, pa sada SNS, tog gospodina u RTB Bor, koji ne radi samo to bez građevinske dozvole? Tako radi i RTB Bor Klub, pa tako radi hotel „Jezero“, pa sada tako radi po celoj opštini Bor. Znači, on gradi kružne tokove bez dozvole, dom za stara lica bez dozvole, zoološki vrt, zeleni bulevar. Pri tome, tera radnike opštinske uprave da retroaktivno izdaju papire. Na kraju će neki od tih jadnih radnika da odgovara za sve bahatosti gospodina Blagoja Spashovskog.
Znači, ministre, ovako, ovaj zakon je zaista loš. Ne mislim da se vi ne razumete u planiranje i izgradnju, vi ste te struke. Nekada ste govorili da je dovoljna slika za legalizaciju i fotografija, pa ste videli da tako ne može.
Mislim da je amandman o kome sada raspravljamo dobar. Nisu ti građani krivi, ni pre 2009. godine, ni oni posle 2009. godine, što su gradili bez dozvole. Ne, apsolutno ne smatram da pravdam te građane. Možda su bile teške procedure, komplikovane. Ukoliko novim zakonom o planiranju i izgradnji zaista smanjite procedure, ta dozvola, verovaću vam na reč, bude za sedam dana, onda apsolutno stoji to da treba da podržimo ovaj amandman, stavimo tačku na nelegalnu gradnju, a na dalje da svim građanima omogućimo da rade isključivo i samo po zakonu.