Poštovana predsednice, cenjeni ministre, dame i gospodo poslanici, želim da kažem da SNS ne može da podrži amandman koji je podnet na prvi član Predloga zakona o javnim medijskim servisima kojim se traži da se zakonom formira i obuhvati i rad šest regionalnih javnih medijskih servisa. Želela sam da dam obrazloženje, ali je cenjeni ministar već donekle odgovorio.
Ovim zakonom se pre svega uređuje rad javnih medijskih servisa, odnosno ustanova RTS i RTV, odnosno republički i pokrajinski javni medijski servis. Dakle, predmet ovog zakona nisu regionalni javni servisi, ne zato što SNS ne podržava njihovo formiranje i kao što je već rekao ministar, oni postoje kao način da se obezbedi bolje i pravovremeno informisanje na regionalnom nivou, već zato što trenutna situacija u republičkom budžetu ne omogućava da se to tako zvanično i obezbedi u većem broju.
Treba napomenuti da na ovaj način formiranje šest regionalnih medijskih servisa traži definitivno veća finansijska sredstva.
Prema podacima RRA, trenutno postoji 48 regionalnih radio-stanica i 30 regionalnih televizijskih stanica, koje najvećim delom obavljaju upravo ovaj svoj zadatak. Ja dolazim iz Zlatiborskog okruga i mi smo iz unutrašnjosti, mogu da pohvalim sve radio i televizijske stanice sa regionalnom frekvencijom, da zaista vrše na najvišem nivou informisanje javnosti i u našim sredinama. Zato je upravo pomoć regionalnim frekvencijama odnosno ovim medijima sa regionalnom frekvencijom i njihovom radu od velikog značaja u smislu informisanja lokalnih sredina.
Sigurni smo da će javnost a i novinari razumeti zašto odbijamo ovaj amandman i zašto ne možemo da ga prihvatimo, ali svakako da težimo budućoj decentralizaciji medijskog prostora. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Saša Mirković. Izvolite.

Ja sam se javio i prilikom amandmana za prošli zakon, ali smo isto pričali o javnim servisima pa samo da dopunim ponovo kolegu Čikiriza.
Nemoguće je da imamo šest regionalnih javnih servisa koji do sada nisu postojali, a ne 24. Ne bi bilo korektno prema ostalim okruzima. Hteo sam samo da dodam na ovo što je reko ministar malo pre, vrlo je nezgodno da se deli pretplata, tj. taksa, da kabl-operateri, uopšte regulišu to sa RTS-om, zato što nemaju svi građani Srbije, nije kablirana cela Srbija, 67% Srbije je kablirano, 33% nije, tako da bi bukvalno imali podelu građana na one koji imaju kabl i one koji nemaju kabl i koji iz etra gledaju RTS. Jedino je logično rešenje ovo koje je Vlada donela.
Slažem se s ministrom kada je malo pre rekao u vezi BDP između skandinavskih zemalja i kod nas, da je to malo u disproporciji, tako da je to prosto nemoguće da imamo i javne servise i ovoliki broj lokalnih medija. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Tatomir.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, obratio bih se dragom kolegi. Vi ste donekle u pravu, ali opet mešate neke stvari. Znači, treba da definišemo šta je regionalni i javni centar. Daću vam primer Francuske.

Na severu Francuske centar regiona je grad Lil. U gradu Lilu postoji regionalni televizijski centar. Međutim, taj regionalni televizijski centar pripada francuskoj državnoj televiziji. Znači, taj regionalni televizijski centar emituje svakog dana program 24 sata dnevno za svoj region. To je ono što vi želite da imamo, jel tako? Pri tom se svakog dana između 12 i 12.30 sati uključuje na nacionalnu mrežu francuske televizije. Taj regionalni javni centar u Lilu finansira državna francuska televizija. Taksa ili pretplata u Francuskoj je 120 evra godišnje i to mora da se plati kada se plaća porez. Francuska državna televizija ima pet svojih kanala. Besplatnih.

Šta to znači? Ako pretpostavimo da bi Niš trebalo da ima svoj regionalni centar, onog trenutka kada mi imamo jak javni servis koji može to finansijski da podrži, a moći će onog trenutka kada se bude uvela taksa 2016. godine, javni servis ili RTS, koji ima svoje dopisništvo, studio u Nišu, je li tako, u Kragujevcu…

 

 

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Imate četiri minuta i 30 sekundi.

Hvala, predsedavajuća. Biće dovoljno.
Ministre, ja sam postavio konkretna pitanja oko novca. Ni na jedno nisam dobio odgovor, ali ću ga dati ja.
Budžetom za ovu godinu RTS dobija šest milijardi dinara za svoje funkcionisanje, plus ima novac od pretplate i od komercijalnih usluga. To je nešto više od 52 miliona evra i ima 5.200 zaposlenih.
Radio-televizija Vojvodine dobija milijardu i 678 miliona, odnosno skoro 15 miliona evra i ima 1.450 zaposlenih.
Sada me slušajte dobro. Samo 3% od toga, odnosno oko dva miliona i 200 hiljada evra je dovoljno da se iz ovih sredstava finansira postojanje šest regionalnih javnih servisa koji bi imali do 50 zaposlenih, odnosno ukupno 300.
Mi s jedne strane imamo 6.650 zaposlenih i 66 miliona i 756 hiljada evra, a s druge strane, samo sa dva miliona i 200 hiljada evra. Možemo da finansiramo postojanje šest regionalnih javnih servisa. Ja ne vidim razlog zbog čega se to ne radi?
S druge strane, kada bude za godinu i po dana, kada svi građani Srbije obavezno budu plaćali taksu, koja će biti u maksimalnom iznosu od 500 dinara, na tri i po miliona brojila u Srbiji, pod pretpostavkom da plaćaju svi, to bi bilo na godišnjem nivou milijardu i 750 miliona evra. Znamo da naplativost neće biti takva. Neka bude i 50%, to je skoro 900 miliona evra, a opet samo dva miliona i 200 hiljada evra, otprilike, pričam na osnovu nekih parametara koji sada postoje na našoj medijskoj sceni, je dovoljno za šest regionalnih javnih servisa. Zbog toga će tek biti novca i zbog toga ta argumentacija da za osnivanje šest regionalnih javnih servisa nema novca, uopšte ne stoji.
Još jedna ispravka. Ja nikada danas nisam govorio o lokalnim javnim servisima. Tačno znam o čemu pričam. Nisam pričao ni o regionalnim frekvencijama. Nisam mešao status regiona i okruga, kao što rade mnoge kolege.
Molio bih, ministre, da pričamo jezikom brojki.
Pogledajte stanovništvo južno od Dunava. Preko četiri miliona građana Srbije. Oni će davati RTS-u pretplatu. Traže 3% od toga da im se vrati da bi imali svoje regionalne javne servise koji će se baviti informisanjem o njihovim temama, od značaja za njihov život. Ovim predlogom zakona se kaže ne može. Ne možete, građani, da dobijete 3% od onoga što dajete Srbiji.
Neću da idem na drugu stranu i da pričam o tome kolike su zarade mnogih zaposlenih na RTS i na RTV, jer ne bih da tema ide na tu stranu, niti je po meni relevantno. Ako vi smatrate da je u redu da neka voditeljka ima duplo veću platu od vas i od narodnih poslanika i da ima veću platu od predsednika Republike i predsednika Vlade, da obavlja društveno značajniji posao, odgovorniji itd, to vama ostavljam na procenu, ali ja se sa njom ne slažem.
Ono što je moje ubeđenje na osnovu ovih iznosa koje sam rekao da novca ima, da novac nije raspoređen i u duhu sa politikom moje stranke o decentralizaciji Srbije, medijskoj, finansijskoj, institucionalnoj, nasuprot vašeg stava o centralizaciji Srbije, ja iznosim svoj stav. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.