Zahvaljujem predsedavajući.
Danas je tema izmene i dopune Zakona o finansiranju stranaka koje praktično treba da nam daju jedan pokazatelj da politički život u Srbiji postoji, a postoji u tom sistemu koji do sada praktično sve države u okruženju i u EU zasnivaju svoja državna uređenja.
Zašto ovo govorim? Zato što smo imali prilike da čujemo da postoji legitimitet i legalitet kod određenih odluka kada se konstituišu određene vlade, a nekada ne postoji legalitet, ali postoji legitimitet, ili obrnuto, ali ono što je važno reći to je da ovaj zakon nam ipak daje određenu proceduru kako treba da se ponaša politička elita.
Političke stranke inače u Srbiji po opštoj definiciji su u stvari dobrovoljno relativno trajne organizacije političkih istomišljenika čiji je cilj preuzimanje i vršenje vlasti zarad ili stalnog uticaja, radi ostvarivanja određenih ciljeva. Ti ciljevi su praktično konstitutivni elementi, a to je da svaka stranka izlazi pred svoje birače sa određenim programom, sa određenom ideologijom, ali postoji ono što se zove organizacija i funkcionisanje i nastojanje da na osnovu svog programa i delovanja zaista to implementira u svakodnevni život građana, koji se u suštini opredeljuju za određene programe, ne isključivo za političke stranke, nego isključivo programe.
Zbog toga je vrlo važno reći danas da ono šta građani kažu kroz određene ankete i kakvo mišljenje se kreira u društvu, snose svi politički činioci u društvu. Zašto ovo govorim? Imali smo prilike da čujemo od gospodina Babića da građani Srbije danas u 30% anketiranih praktično nemaju dobro mišljenje o tome da politički akteri su tu zbog toga da bi kreirali bolje društvo, bolje uslove za ekonomiju jedne države, nego da jednostavno postoji sumnja kod 30% građana da su izvor koruptivnih aktivnosti. To je ono što mi u svom društvu moramo da menjamo. Moramo da menjamo na osnovu toga kako živimo svakodnevni život, a pogotovo kada pričamo o članovima političkih stranaka koji šalju poruku svojim radom i svojim životom da jednostavno dele sudbinu ovog naroda.
Zakon o finansiranju stranaka je jedan krupan korak u demokratizaciji društva i on je počeo očito 2003, 2007. i 2011. godine je praktično doneo određene odluke koje su se odnosile na finansiranje iz budžeta, pa je rekao – od svih troškova 0,15%. Ono što sada SNS suštinski menja je to da kaže – smanjujemo taj procenat izdvajanja iz budžeta, ali ne želimo više da na kontu određenih kredita, određenih troškova to upoređujemo, nego to radimo ih prihoda. Onoliko koliko smo sposobni da prihodujemo budžetu Srbije, toliko ćemo biti sposobni i da damo političkim strankama da one mogu da žive. Rad koji se finansira iz budžeta je svakodnevni i onaj koji se odnosi na samu kampanju.
Kada pričamo o uspostavljanju opšteg standarda u ovoj oblasti, kada je u pitanju finansiranje političkih stranaka, vrlo je važno, a to su uglavnom i nevladine organizacije koje se bave ovim temama, a reći ću, tu je i Transparentna Srbija, CESID, radili su različita istraživanja, pa govore o tome, čak 2011. godine su radili istraživanje, da javnost i odgovornost nije na određenom nivou na kom bi trebalo da bude. To je očito razlog zbog čega danas imamo početak otvaranja ove teme. Do sada niko, osim SNS, nije otvorio temu na adekvatan način. Počeli smo da otvaramo na onom delu najsuptilnijem kada je u pitanju novac i praktično smo najviše kaznili sebe kao politička stranka, ali zato da bi pokazali građanima Srbije da mi delimo sudbinu ovog naroda, svakodnevnog života, da put reformi važi za sve, a najviše važi za one koji su najodgovorniji, a u ovom trenutku SNS je najodgovornija.
Demokratizacija društva podrazumeva prihvatljivost pravila ovog zakona, ali i podrazumeva upoznavanje javnosti sa izgradnjom podrške za primenu ovog zakona. Kada pričamo o finansiranju iz javnih izvora finansiranja, onda možemo da kažemo da je najvažniji deo suština koju do sada mislim da je malo ko dotaknuo, a to je kontrola, odnosno način na koji ćemo da kontrolišemo kako se troše ta sredstva. U nekom svom istraživanju iz 2011. godine navedeno je da nijedan model u ostalim državama nije idealan, znači, nije idealan ni u Švedskoj koja se od 1951. godine bori sa tim, a uopšte ne postoji organ koji vrši kontrolu i građani nemaju uvid u izveštavanje kada su u pitanju trošenja sredstava političkih stranaka. U Nemačkoj je obaveza da objavite izvore finansiranja, kao i kod nas, ali je i formirano posebno telo, državno telo koje vrši praktično tu kontrolu. Kod nas se to radi u saradnji sa DRI i Agencijom za borbu protiv korupcije i taj model se uopšte za prostor Balkana jako dobro pokazao. Sjedinjene Američke Države recimo imaju federalnu izbornu komisiju koja praktično od 1974. godine mora da obezbedi tu svoju nezavisnost, a tvrde istraživači da Kanada ima najbolji model.
Zašto ima najbolji model? Zato što se pronašla ravnoteža upravo između ovoga što mi radimo u Srbiji, a to je transparentnost u trošenju finansija, jedan deo izdvajanja iz budžeta, ali ono što recimo kod nas još uvek nije zaživelo, a to je da se donatori prilično kriju kada je u pitanju finansiranje političkih stranaka, jer postoji jedan osnovani strah. Prvo je strah od toga da ćete biti kažnjeni zbog toga. U Kanadi postoje subvencije, poreske olakšice kada pomažu određene političke stranke.
Zašto to radim i zbog čega je takvo stanovište privrednika koji bi možda želeli određeni program, platformu da pomognu? Zato što neposredno, političari su posredno, a oni su neposredno, praktično oni koji su pod velikom osudom građana, ali i velikom osudom medija. Kada pričamo o medijima, podsetiću vas da smo imali set zakona o medijima i provejavala je jedna misao koja je sve nas ovde na neki način obavezivala, ali nas je malo i čudila, a to je da smo mi dužni da trpimo praktično sve ono što mediji objavljuju, iako je istina, iako nije istina, zarad toga što radite određeni javni posao, a pogotovo kada su u pitanju političari. Oni su dužni da jednostavno trpe sve ono što se iznosi.
Mislim da konsenzus oko političkih ciljeva, koji danas imamo po pitanju finansiranja stranaka, ćemo sigurno postići, samo je pitanje da li će opozicione partije podržati to sutra, kada bude bilo glasanje, ili prekosutra ili možda za godinu dana, zato što će videti da jednostavno su dužni pred građanima i svojom odgovornošću da jednostavno polože račune i da te troškove smanje, jer su i građani smanjili svoje troškove i odrekli se mnogih drugih stvari.
Zbog toga kada pričamo o tome da je došlo jedno novo vreme, a to je da je zaštita parlamentarizma ovde jedna od praktično najbitnijih delatnosti, koja je nama zadatak, mislim da je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem praktično prva koja je parlamentu vratila ono mesto koje jednostavno treba da postoji u društvu kao najveći institucionalni i najviši zakonodavni deo razvoja društva. Ono što je bitno je da se različita mišljenja ovde mogu uvek sukobiti i da iz tog sukoba treba da izađemo sa određenim rezultatima i da smo time odgovorni i prema svojim građanima, ali i prema institucijama, prema državi i prema ekonomiji koje sutra treba da ostavimo našim pokoljenjima.
Ovim zakonom mi uvodimo red. Uvođenjem ovakvog reda, mi jednostavno stvaramo stabilnu državu sa kojom će svi želeti danas, sutra da rade, u smislu investiranja, u smislu ulaganja, pogotovo kada pričamo o obrazovanju mladih. Zbog toga je ova ideja o tome da političke stranke treba da imaju svoju imovinu i da to treba da bude kupljeno na najtransparentniji mogući način jako dobra, jer time vi u stvari, kreirajući sadašnjost, otvarate put za budućnost mladih koji će biti na određenom nivou obrazovanja baš u oblasti politike.
Ono što je interesantno, a to je da ćete uvek naći ljude, pa i u obrazovanju i u zdravstvu i politici, koji nisu ušli u politiku zbog nekog programa koji treba da zastupaju, zbog nekog dela koji se odnosi na ideologiju, nego su ušli zbog određenih interesa, ali to je jednostavno prilika da se ljudi pokažu onakvim kakvi jesu i sigurno da onda i mediji i organi stranke uvek reaguju prema takvim ljudima. Sigurno je da takve mane u društvima i razvijenih demokratija postoje i zna se da postoje mehanizmi kako to treba sankcionisati.
Zbog toga je ovaj Zakon o finansiranju stranaka početak razvoja demokratije u ovoj Srbiji baš u vreme velikih ekonomskih promena, u vreme ekonomskih reformi, koji treba da jednostavno građane stave u jedan zajednički blok zajedno sa političkom elitom, kako nazivamo, gde jednostavno neće biti različitih mišljenja po pitanju sagledavanja ekonomske budućnosti jedne zemlje.
Mislimo da je Srbija za ovih godinu i po dana, odnosno za ovih poslednjih šest meseci zaista otišla mnogo daleko u demokratizaciji ovog društva, što potvrđuju praktično i dokumenta EU, pa čak i Izveštaj o napretku Srbije, jer je na tom putu imala jako puno prepreka. Nadamo se da će svi politički akteri i sve političke stranke u budućnosti zajednički izaći u odbranu uopšte demokratizacije Srbije.
Srpska napredna stranka će biti otvorena potpuno za takav vid saradnje i mislimo da će to biti svima bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o finansiranju političkih stranaka i političkih organizacija je veoma jasan i veoma precizan. Jasni su ciljevi za donošenje ovog zakona, kakve efekte želimo da postignemo i oni su i u nominalnom izrazu jako merljivi. Od jutros smo slušali u jutarnjoj raspravi i ovako i onako, međutim, ova ušteda će pomoći bar u tolikoj meri da se koliko-toliko smanjuje antagonizam rashodne i prihodne strane budžeta.
Da je bilo malo više političke mudrosti 2008. godine i malo više pameti i hrabrosti tih godina, kada je počela svetska ekonomska kriza, verovatno ne bi bili danas u situaciji i ne bi morali da donosimo ovakve zakone. Međutim, trošilo se više nego što smo zarađivali i sad je, što se kaže, „bankar došao po svoje“. Mi moramo, kao i naši penzioneri i zaposleni u javnom sektoru, svi zajedno da nosimo ovaj teret krize.
Imao sam čast i zadovoljstvo da sa bivšim kolegom poslanikom Zelenovićem primimo delegaciju estonskih parlamentaraca prošle ili pretprošle godine i, između ostalog, u razgovoru smo pitali kako su se oni ponašali u vreme krize, počevši od 2008. godine. Oni su nam tada rekli – pa, mi smo odmah smanjili i plate i penzije za 30% i već posle godinu dana smo prebrodili teret krize.
Međutim, kod nas je bilo obrnuto pa smo povećavali i plate i broj zaposlenih i penzije, a da realnu osnovu za to nismo imali. Zato i ovaj set reformskih zakona, pre svega, mislim na Zakon o privatizaciji i stečaju, gde ćemo, verovatno, svi se nadamo do kraja naredne godine konačno staviti tačku na preduzeća u restrukturiranju i preduzeća sa društvenim kapitalom, obzirom da ona svake godine iz budžeta isisavaju po procenama mnogih ekonomista koji prate ovu oblast između 600 i 700 miliona evra. Tako da ćemo i ovim uštedama, a nadam se da će sve poslaničke grupe podržati ovaj Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka, uz već donete zakone koliko-toliko obuzdati rashodnu stranu budžeta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Za divno čudo, danas sam očekivao više jedinstva i istih tonova kada je u pitanju diskusija po ovom zakonu. No, nekima odgovaraju ove predložene izmene, nekima ne odgovaraju. Zaklanjaju se iza raznih objašnjenja i tumačenja, ali iz svih diskusija koje su bile u toku današnjeg dana, odnosno prepodneva, preovladava jedan zaključak da nekima smeta što će imati mnogo manje sredstava za finansiranje iz javnih izvora.
Kao jedan od potpisnika Predloga izmena i dopuna ovog zakona, smatram da zakon donosi nešto dobro, nešto novo. Ako neko smatra da je ušteda od 350, 360 miliona na godišnjem nivou nešto malo, nije. Uvaženi kolega Obradović je to dosta dobro obrazložio na primeru mog grada Kraljeva. Pominjao je budžet grada Kraljeva i određene uštede, a ja ću se pridružiti toj njegovoj diskusiji i reći ću da je to otprilike transfer sredstava sa republičkog budžeta na nivou grada veličine Čačka i tog ekonomskog kapaciteta Čačka.
Što se tiče svih drugih diskusija koje se tiču imovine i omogućavanja da političke organizacije sebi na ovaj način obezbede na legalan i legitiman način i poslovni prostor i nekretnine, smatram da je to u redu i sasvim ispravno. Za razliku od nekih stranaka koje su do imovine dolazile oduzimanjem tuđe imovine, nikada kiriju, zakupninu nisu platili, SNS svakog meseca izmiruje 260.000 dinara na ime zakupa.
Sasvim je legitimno pravo, kao što je to rekao uvaženi kolega Zoran Babić, za neke buduće generacije, za neke druge ljude koji će raditi u SNS, da obezbedimo poslovni prostor i prostor u kome mogu da rade i da bitišu i to je nešto što je javno i svima vidljivo.
Takođe, moram da istaknem da je ovo jedan mali doprinos i nas kao predlagača, a nadam se i svih narodnih poslanika, koji će, ubeđen sam, u danu za glasanje biti jedinstveni i glasati da sa ovim malim doprinosom, da sa tih 353 miliona u ovom trenutku pomognemo oporavku naših javnih finansija, 350 miliona ovde, 350 miliona na deset mesta, to će mnogo značiti.
Da bi ostale kolege, a znam da ih ima dosta prijavljenih, imali i vremena i motiva da nešto kažu, zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Andrić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, današnja rasprava o Predlogu zakona o finansiranju političkih stranaka je, po mom mišljenju, veoma interesantna, ali joj nedostaje ono čuveno opoziciono pitanje – a zašto po hitnom postupku?
Pitanje je izostalo zato što je predstavnica DS, gospođa Gordana Čomić, pokušala da preduhitri SNS i predloži svoju verziju zakona, koju je Narodna skupština usvojila 2011. godine na predlog DS.
Lepo je od gospođe Čomić što je ona kao dugogodišnji narodni poslanik priznala svoju grešku i u obrazloženju zakona navela da su tadašnji opozicioni poslanici SNS gospođa Jorgovanka Tabaković i gospodin Veroljub Arsić bili vidoviti i da su predvideli da može doći do situacije da povećavanjem rashoda obavezno raste prihod za političke aktivnosti i da bi trebalo član 16. zakona drugačije regulisati.
Iako je to gospođa Čomić konstatovala, iako je to rekla, nije ušla u samu suštinu zakona i ovoga puta, u svojoj verziji, nije predložila smanjenje sredstava koja se iz budžeta izdvajaju za aktivnost političkih stranaka. Zato je 128 poslanika SNS, vođeno idejama svojih iskusnih kolega, predložilo promene postojećeg Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Suština svih promena ovog zakona leži u činjenici da će se količina novca koja se do sada izdvajala za političke aktivnosti, po važećem Zakonu Demokratske stranke, smanjiti za preko 30% i da će taj novac ostati u budžetu Republike Srbije.
Srpska napredna stranka, kao odgovorna stranka, za koju je glasala natpolovična većina građana Srbije, deli sudbinu svog naroda. U veoma teškoj ekonomskoj situaciji, kada se uvode restriktivne fiskalne mere, kad se smanjuju plate i penzije, poslanici vladajuće većine predlažu da se sredstva namenjena za finansiranje političkih aktivnosti preusmere za one namene koje će život građana učiniti boljim – za izgradnju infrastrukture, za nove bolnice, škole, za bolje puteve, za subvencije u poljoprivredi, za socijalno ugrožene, za nova radna mesta.
Koliko su predlagači ovog zakona, odnosno poslanici SNS, mislili na svoje građane koji su, zahvaljujući neodgovornoj politici prethodnih vlada, dovedeni na ivicu egzistencije, govori i činjenica da će se sredstva namenjena za finansiranje predizbornih aktivnosti smanjiti sa 0,1 na 0,07%. To znači da će se sredstva iz javnih izvora, namenjena za troškove izborne kampanje, smanjiti za oko 30%. Umesto na basnoslovno skupe izborne kampanje, koje su se neretko finansirale iz kredita raznih razvojnih banaka koje neke partije još uvek nisu vratile, sredstva će biti namenjena onima kojima su najpotrebnija – najsiromašnijim slojevima društva za njihovo bolje socijalno i zdravstveno osiguranje.
Jedna od novina koju uvodi ovaj zakon je da sredstva za finansiranje redovnog rada političkih stranaka koriste i za finansiranje troškova izborne kampanje. Ali, Zakon obavezuje političke subjekte da 5% ukupnih sredstava, dobijenih za redovan rad na godišnjem nivou, koriste za stručno usavršavanje, za međunarodnu saradnju i rad sa članstvom.
Izmenama Zakona predviđena je mogućnost da stranke iz budžetskih prihoda kupuju nekretnine. One stranke koje budu novac kojim raspolažu racionalno koristile i koje se budu domaćinski ponašale, moći će svojim budućim sledbenicima ostaviti i nekretnine koje će im olakšati rad, edukaciju i omogućiti bolju startnu poziciju.
Mislim da neću pogrešiti ako kažem da nijedna politička stranka, a posebno ne vladajuća, nije u poslednjih nekoliko decenija donela zakon o finansiranju političkih aktivnosti u korist svoje štete. Srpska napredna stranka je stranka odgovornih ljudi kojima je interes građana Srbije iznad njenih ličnih i partijskih interesa i zato je mogla da predloži zakon koji će za preko 30% smanjiti njene prihode iz budžeta.
Završiću ovo izlaganje rečima predstavnika predlagača, šefa poslaničke grupe SNS, gospodina Babića – ovo je samo prvi korak ka sveobuhvatnoj političkoj reformi koja je pred nama. Hvala.

Za reč se javila narodna poslanica Gordana Čomić, pretpostavljam po replici. Izvolite.

Zahvaljujem. Replika na izlaganje, samo da bih iskazala da nije da mi ne godi što tako svi znate ceo tekst zakona koji sam podnela i da nije da mi ne godi da smatrate da sam vas preduhitrila, ali to uopšte nije tema. Dakle, niti treba tu ko koga da preduhitri, niti je zakon koji sam ja potpisala na dnevnom redu, niti je namera da se u sličnim predlozima zakona iko i sa kim takmiči. Ali,
očigledno valja kad se narodni poslanik, u ovom slučaju narodna poslanica, bavi svojim poslom, pošto se to može objasniti tako da smo došli na sličnu ideju, što je dobro, znači da treba menjati zakon o političkim aktivnostima.
Različitost rešenja je isto tako dobra, kao što je dobro što ćete, kako čujem, uvrstiti amandmane koji popravljaju izuzetno manjkava rešenja u ovom zakonu. Jedan amandman koji otklanja besmislen član i drugi amandman koji na potpuno jasniji i bolji način definiše kako se to iz javnih prihoda, dakle od budžeta, od novca svih građana, kupuju nekretnine za političku stranku. Tome skupštine služe.
Zato mi godi da vam se dopada i pošto vidim da je to naišlo na dobar prijem kod vladajuće većine, ja mogu već sad da vam najavim da ću za skoro svaki predlog zakona koji će morati da dođe po Nacionalnom planu, da vas preduhitrim. A vi onda skidajte hitan postupak ili odbite da ga stavite na dnevni red, ali to će činiti mnoga dobra za diskusiju o predlogu zakona koji će onda predložiti ili Vlada ili neki drugi poslanici ili grupa poslanika. To znači da se bavimo svojim poslom. Hvala.

Vreme, gospođo Čomić. Hvala.
Za reč se javio narodni poslanik, šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić. Po kom osnovu, gospodine Babiću?
(Zoran Babić, s mesta: Kao predlagač.)
Izvolite.