Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u materijalu koji sam dobio, izvinjavam se, dobio sam da je rasprava o zakonu vršena 2012, 2013. godine. Dobio sam sada informaciju da je bilo u julu i avgustu.

Dolazeći na mesto predsednika Odbora za poljoprivredu rekao da će se ekonomska moć jedne zemlje skoro meriti količinom hrane, količinom pijaće vode koju ta zemlja proizvodi ili može da proizvede. Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, kada ostanemo bez hrane i bez vode, vrlo ćemo lako uočiti da nam dijamanti i zlato ništa ne znače. Dakle, da su ratarstvo, stočarstvo, poljoprivreda ono najbolje što doji ovu državu i što obezbeđuje stratešku sigurnost ovoj državi od mogućih vojnih i ekonomskih pritisaka, a ne samo da omogućuje ekonomski razvoj i dobrobit gazdinstava, prerađivača, radnika i njihovih porodica.

S tim u vezi, sam i zastupao, oko ovih amandmana, stav da usvajamo, ukoliko možemo da izglasamo, amandman koji je predložio gospodin Nikolić, a ako ne, demokratija je bogatstvo razlika i ne slažem se sa kolegama da će jedna većina preglasati drugu manjina, tim pre, što sam predložio, ukoliko se ne izglasa amandman koji je predložio gospodin Nikolić, koji pripada poslaničkoj grupi SNS, da se izglasa amandman koje je manje loše rešenje od onoga što je predviđeno zakonom poslaničke grupe, čiji je prethodnik ovde govorio, kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe.

Dakle, što se tiče jula i avgusta, javne rasprave, mora da su seljaci bili na moru. Hvala.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić i Ivan Karić.

Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, u ovom amandmanu, na član 11, smo želeli da dodamo da registar ugovora podrazumeva, izuzev podataka koji su zaštićeni u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti, da mora da se objavljuje na zvaničnoj internet stranici nadležnog ministarstva i da se redovno ažurira.

Predloženim amandmanom se sveobuhvatnije rešava pitanje podataka koji se upisuju u registar ugovora. Amandmanom smo predvideli da se u registar upisuju podaci o kamatnoj stopi, ukoliko je ugovorena. Propuštanjem da se evidentira ovaj element ugovora, ugovori nisu dovoljno transparentni, jer upravo je kamatna stopa jedan od indikatora u kombinaciji sa ostalim elementima koji daju jasne signale da li je ugovor zaključen pod tržišnim uslovima ili ima bitna odstupanja.

Po nama je ovaj vid transparentnosti veoma značajan zbog toga što bi ovakvi podaci trebalo da se nađu kao javni podaci, jer ne potpadaju propisima o zaštiti podataka o ličnosti, da ovo objavljivanje na sajtu i njegovo redovno ažuriranje bude dostupno.

Sa druge strane, bitna odstupanja mogu biti takva da se ugovori koji se zaključe izuzetno nepovoljni za dužnike, budući da se mogu zaključiti iskorišćavanjem teškog položaja dužnika. Iz ovih razloga je od izuzetnog značaja da ovakvi ugovori budu što transparentniji, a naročito, ako se ima u vidu da je veliki broj poljoprivrednih proizvođača posle poplava u izuzetno teškoj situaciji i da registar bude javan i da na taj način mogu da se vide svi podaci. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Smatram da predloženi amandman na član 11. Zakona treba odbiti iz više razloga, imajući u vidu činjenicu da zaključeni ugovor predstavlja saglasnost volja ugovornih strana i da nema potrebe da se treća lica upoznaju sa odredbama tako zaključenog ugovora.

S obzirom da ugovor obuhvata materiju obligacionog prava i da naša pravna praksa ne poznaje obavezu objavljivanja bilo kog obligacionog ugovora, pa čak i sa ciljem da se ugovorne strane zaštite, jer su predviđeni redovni mehanizmi zaštite kroz redovan sudski postupak.

Ne samo da treba zaštititi podatke o ličnosti ugovornih strana, već će ti ugovori sadržati i brojne parametre koji se tiču poslovne politike, kreditora, korisnika kredita, počev od površine parcela, prinosa, ratarske ili voćarske kulture, kamatne stope i dinamike otplate kredita, a to su sve podaci koji mogu biti zloupotrebljeni ukoliko dođu u posed neovlašćenih lica i mogu prouzrokovati velike štete za ugovorne strane.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Nisam razumeo zašto predstavnici vladajuće većine misle da ovaj amandman treba odbiti i govore da stvari koje se nalaze u ugovoru ne treba da budu javne?

Ovaj zakon upravo govori o tome da ovaj registar treba da bude javan i da bude dostupan. U odbijanju amandmana Vlada je rekla da ne prihvata naš amandman, jer suština našeg amandmana je da se od svih podataka koji su predviđeni za objavljivanje, uključi i kamata. Znači, mi smo tražili da se uključi kamata, a Vlada je predvidela da se jedino, od svih elemenata ugovora, samo kamata ne upisuje u registar.

Član 11. je tako napisan da treba stvarno dosta da se potrudite da shvatite šta je Vlada predvidela i videćete da je u tom celom zamešeteljstvu poenta da se ne vidi kamata. Mi smatramo da i kamata treba da se vidi. Smatramo da upravo ovaj zakon treba da obezbedi da se zaštite poljoprivredni proizvođači od zelenaša, od zelenaških kamata i da taj podatak treba da bude u registru kao i svi drugi podaci. Znači, ne tražimo mi da se sad objave drugi podaci, a da Vlada to nije predvidela. Nije predvidela samo kamatu.

Mi smo tražili sa se objavljuje na sajtu ministarstva, Vlada kaže da će se voditi centralna, jedinstvena, javna elektronska baza podataka koju vode agencije za privredne registre. Znači ona će biti dostupna. Možda ne mora, eto može da se napravi jedan link na sajtu ministarstva i time bi sve ovo predupredilo i bez prihvatanja našeg amandmana, ali suština ovog amandmana je da se u registar obavezno unese i kamata, ukoliko je dogovoreno.

Ne znam zašto je Vlada uporna pri stavu da samo kamata ne može da bude objavljena pored svih drugih podataka. Smatramo da je bolje da se ovaj naš amandman prihvati. Hvala.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić i Ivan Karić.

Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se uvažena predsednice, poštovana ministarka, uvažene koleginice i kolege, mi, kao i u prethodnom članu 11. imamo neke podatke koji smatramo da bi trebalo da budu vidljiviji i da u članu 12. stav 1. umesto reči :“može da izvrši, zamenjuje se rečju „vrši“ i u stavu 2. posle reči: „ove obaveze“, dodaju se reči: „bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana, od kad je nastala promena koja se prijavljuje“.

I dalje smatramo da je važno, s obzirom da je u današnjoj raspravi sa svih strana provejavala sumnja u to da banke umeju da budu veoma, da ne upotrebim neku grubu reč, ali kada su u pitanju kamate veoma prema klijentima vrlo rigorozne. Naši građani generalno se susreću sa najvećim problemima, kada su u pitanju kamate, u regionu od svih zemalja i EU i većine zemalja u okruženju. Imamo problema, zbog toga smo smatrali da je važno da se ti podaci vide.

Ovim amandmanom hoćemo da uspostavimo obavezu da se izvrši upis ugovora u registar, kao i svaka promena podataka, uz propisivanje rokova u kojima se to mora izvršiti. Smatramo da zajedničkim naporom SDS, ZES i „Zeleni Srbije“, naš poslanički klub smatra da ovo amandmansko rešenje nudi veći stepen pravne sigurnosti, budući da će registar biti potpuniji, jer se predviđa obaveza da svaki ugovor mora biti registrovan i istovremeno se predviđa da svaka promena mora biti evidentirana, što registar čini ažurnijim.