Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kolege iz moje poslaničke grupe i ja, ocenjujući da je ponuđeni predlog budžeta nezadovoljavajući, dali smo nekoliko varijanti kako da se izmeni član 1. koji reguliše od čega se budžet sastoji.

U svom amandmanu ja sam predložila da se izvrši povećanje ukupnih prihoda budžeta kroz povećanje naplate poreza od najvećih poreskih dužnika, aktivnih privrednih subjekata pri čemu je uračunata naplata od svega 50% ukupnih njihovih dugovanja i to za prvih 93 poreskih dužnika od ukupno 435 koliko ih je na tom spisku, što iznosi 45 milijardi dinara prema podacima poreske uprave, a spisak je sačinjen 30. septembra 2014. godine, ove godine.

Koliko imam saznanja, skoro polovina ovih poreskih dužnika od prvih 93 su sada u postupku restrukturiranja ali zato ima još 300 i nešto njih koji su na tom spisku i koji duguju.

Pored toga, predlaže se i povećanje naplate poreza na dohodak građana i poreza na dodatu vrednost u iznosu od 64,7 milijardi dinara uz istovremeno smanjenje prihoda po osnovu smanjenja zarada u javnom sektoru na iznos od 12 milijardi dinara, što je na nivou efekta ušteda od solidarnog poreza.

Ujedno se predlaže i povećanje iznosa zarada i doprinosa na nivo pre smanjenja kao i povećanje transfera sredstava zaposlenima u APV pri čemu se na ovaj način umanjuje budžetski deficit. Znači, predloženo je nekoliko mera. Povećanje naplate poreza na dohodak građana i PDV i povećanje zarada na nivo sa solidarnim porezom koji je bio pre ovog zadnjeg smanjenja.

Osnov za to je da se izvrši naplata od poreskih dužnika koji su najveći dužnici i zbog kojih je i veliki deficit. Međutim, očigledno da je naveći problem da se ovo realizuje neefikasna poreska uprava. Ova vladajuća koalicija upravlja Srbijom već dve i po godine u ovoj ili onoj kombinaciji ali za sve te dve i po godine slušamo samo konstatacije kako su zatekli poresku upravu u katastrofalnom stanju, a ništa nisu preduzeli od toga da se izvrši reforma poreske uprave i da se naplate porezi i pogotovo dužnika koji najviše duguju. Jedino što je donet Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji opet ne može da se primeni do kraja jer nisu stvoreni uslovi.

Da li ne postoji politička volja ili hrabrost da se izvrši naplata poreza koja bi u velikoj meri doprinela punjenju budžeta? Ja to ne mogu da procenim ali neka o tome razmisle oni koji treba da brinu o tome. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima Goran Mladenović. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, uvaženi ministri Vlade Republike Srbije, Zakon o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, kojim utvrđujemo prihode i primanja izdatke i rashode u budžetu za narednu godinu, predstavlja hrabru i odvažnu koncepciju budžeta za sledeću godinu i potrebno je ovaj predlog budžeta podržati u celini bez potrebe za usvajanjem bilo kakvih amandmana, bilo na strani prihoda bilo na strani rashoda ove budžetske projekcije za 2015. godinu.

Kada to kažem onda se ova moja primedba odnosi, između ostalog, i na amandman koji je predložen od strane gospođe Biljane Hasanović Korać, kojim se predlaže povećanje ukupnih prihoda budžeta od najvećih poreskih dužnika u iznosu od 45 milijardi dinara, kao i povećanje poreza na dohodak građana i poreza na dodatu vrednost u zemlji za iznos od 44,7 milijardi dinara, uz istovremeno smanjenje prihoda po osnovu smanjenja zarada u javnom sektoru na iznos od 12 milijardi dinara, čime se dalje predlaže vraćanje iznosa zarada i doprinosa na nivo pre smanjenja, kao i povećanja transfera sredstava zaposlenim u AP Vojvodine.

Ovaj amandman ne treba prihvatiti iz više razloga. Kao prvo, na poslednjoj sednici Narodne skupštine dobili smo obećanje od ministra privrede, gospodina Vujovića, da će u toku 2015. godine biti predložen zakon o finansiranju AP Vojvodine, a mi narodni poslanici obavezujemo se da taj zakon usvojimo u kome će biti rešena sva sporna pitanja koja se tiču transfera novčanih sredstava AP Vojvodine. Tako da amandman koji se odnosi u delu transfera sredstava zaposlenim u AP Vojvodina je nepotreban i suvišan.

Kao drugo, vraćanjem zarada na nivo pre smanjenja otvara pitanje povećanja budžetskog deficita, što je u suprotnosti sa politikom Vlade, što bi dovelo u pitanje reforme i što dovodi u pitanje svakako stabilizaciju javnih finansija koje se predlažu ovim konceptom budžeta. Ovo iz prostog razloga što povećanje prihoda na način na koji predlažete je verovatnoća realizacije nesigurna i neizvesna, a sa druge strane vraćanje zarada na prethodni nivo na rashodnoj strani bilansirano na strani prihoda je sigurna i izvesna.

Ovaj amandman je opasan i otvara pitanje rasta budžetskog deficita i na taj način otvara pitanje teških mera koje smo do sada preuzeli, njihove efikasnosti, efektivnosti, kao i mera koje moraju biti preduzete u periodu koji je pred nama.

Kao treće ne vidim ni jedan razlog, a da bi bilo koji stanovnik bilo koje teritorije bio izuzet od smanjenja zarada i doprinosa, bez obzira da li živi u Vojvodini, Šumadiji, istočnoj Srbiji. Ako su mere Vlade Republike Srbije prihvaćene na jugu Srbije, gde je najniži životni standard, ako se sa merama Vlade Republike Srbije i sniženjem zarada i doprinosa slažu stanovnici opština Trgovišta, Lebana, Bojnika, Bosilegrada, Surdulice, Vladičinog Hana, ako se slažu četrdesetak opština koje spadaju u red najnerazvijenih, zašto se sa ovim merama ne bi složili i stanovnici, žitelji AP Vojvodine?

Iskoristio bih ovu priliku svakako, s obzirom da razgovaramo o amandmanu koji se odnosi na prihode i rashode i koji utiče svakako na budžetski deficit da lično predložim Ministarstvu privrede i ministru privrede jednu meru koja bi bila od opšteg zadovoljstva za sve u državi Srbiji.

Naime, radi se o Zakonu o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga, koji je donet kao „leks specijalis“ 2012. godine, za pravna i fizička lica kojima je predviđeno da pravna lica plaćaju svoje tekuće obaveze u periodu od 1. novembra 2012. godine do 31. decembra 2013. godine, a fizička lica plaćaju svoje tekuće obaveze u periodu od 1. novembra 2012. godine do 31. decembra 2014. godine. Da nakon isteka tog perioda se pristupi otplati glavnice i to od 2013. za pravna lica, odnosno od 2014. godine istekom za fizička lica na 24. jednakih rata, nakon čega bi kamata bila otpisana za njihova dugovanja. Za ovu meru prijavilo se 2012. godine mnogo pravnih i fizičkih lica, i činilo se da će biti naplaćen veliki deo potraživanja koja su u tom momentu izgledala nenaplativim.

Međutim, zbog dužine vremenskog perioda na koji se ta mera odnosila. Gotovo 90% fizičkih i pravnih lica je ispalo iz sistema. Dešavalo se da u toku jednog meseca ne plate jednu ratu po osnovu tekućih obaveza ili ne plati jednu ratu po osnovu glavnice i automatski ispada iz stanja mirovanja. Na ovaj način propuštena je prilika da se naplate nenaplativa potraživanja. Svoja potraživanja ti poreski obveznici više i ne plaćaju. Jednostavno, nisu u mogućnosti zato što kamata prevazilazi iznos glavnice, a u nekim slučajevima i glavnice i kamate u celini. Država je uskraćena za prihod, a ovo se odnosi na poreska davanja na lokalu, tako da i lokalne samouprave na ovaj način su dosta izgubile, a poreski obveznici su ostali opterećeni poreskim dugom i poreskim obavezama.

Ako imamo u vidu tezu da je dobar porez samo naplativ porez, predložio bih donošenje novog zakona o ustavnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga, s tim što bi se on odnosio na kraći vremenski period. Šest meseci do godinu dana da se izmire tekuće obaveze i glavnica, a nakon toga da se jednokratno izvrši otpisivanje pripadajuće kamate.

Ovo povećava prihode u budžetu lokalnih samouprava, prihode u budžetu RS, a na ovaj način relaksiramo naša fizička i pravna lica i kažem da je ovo jedna od mera koja bi išla na opšte zadovoljstvo svih u državi, države Srbije, lokalnih samouprava, fizičkih, pravnih lica, našeg stanovništva i naše privrede.

Smatram da je ovo jedan od načina da povećamo realno prihode našeg budžeta, da smanjimo budžetski deficit, a nikako usvajanjem predloženog amandmana uz dužno poštovanje gospođe Biljane Hasanović Korać. Hvala vam.

Ministri, morate da se dogovorite. Samo jedan dva minuta ima pravo. U Poslovniku piše, moram da ponovim, jedan jednom dva minuta.

Ko želi od ministara?

Ovako, želim pošto dobijam tri predloga koja su očigledno vrlo konstruktivna, da ponovim kako računamo ono što se prihvata kao konzervativna procena prihoda, a kako mi na to gledamo kao tzv. „apsajd“. Znači, šta znači ta „soft“ mera? Mekane mere i realnost.

Porez na novostvorenu vrednost, akcize i sve slične poreze koji su vezani za ekonomsku aktivnost računamo u odnosu na one parametre koje mi uz kontrolu svih ostalih vrlo konzervativno projektujemo.

Šta to znači? To znači da stavljamo cifre koje su možda čak i manje od vaših realnih očekivanja zato što sebi ne želimo da stavimo nerealne obaveze. Poređenje jedno, kao skok u vis, zašto biste stavili prvu visinu koju treba da savladate na 220 centimetara i to srušite i onda vam je propalo sve? A ako ostvarujete to postepeno, vi sebi uopšte ne ukidate mogućnost, ne kažem ja da 440 nije ni dobro ni nerealno, ali u situaciji u kojoj vam pada cena goriva, koje je jedan od značajnih izvora PDV, u situaciji u kojoj vam stagniraju određene cene, u kojoj projektujemo stagnaciju i pad potrošnje i rast izvoza, meni se vaš predlog sviđa i ja bih voleo da mogu da očekujem 40% veći neto domaći PDV.

Mislim da to nije realno u situaciju u kojoj očekujemo rast izvoza pa će povraćaj biti veći, u kojoj nam padaju PDV na benzin i na ostale proizvode. Prema tome, ako se to dogodi, vrlo lako ćemo to prilagoditi i uključiti u proces.

Drugo, jako važno. To je ona strana…

Vreme.

… gde veći prihodi prosto traže veće rashode. Neko će reći – zašto biste vi spustili deficit na 110 ili 112? To je 10 milijardi mesečno, to je nerealno. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik akademik Ninoslav Stojadinović.

Poštovana predsednice, gospođo Gojković, uvaženi ministre Vujoviću sa kolegama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, moj amandman je nastavak u seriji ovih amandmana u kojima pokušavamo da popravimo predlog budžeta. Odnosi se na st. 3. i 4. Automatski se i stav 2. mora promeniti. Znači, što se tiče prihoda, predlažemo povećanje poreza na dobit pravnih lica. Koleginica je govorila o tome. Znači, potenciram bolje ubiranje poreza. Ima puno poreskih dužnika i vi to dobro znate i samo 50%, prvih 93 bi nam donelo 45 milijardi dinara.

Dalje, porez na dohodak građana i PDV takođe mogu da donesu blizu 45 milijardi dinara. Tačnije, 44,7, a ohrabreni smo podacima koje su izneli i premijer Vučić i ministar Vujović da poslednjih meseci ide izuzetno dobro povećanje, odnosno ubiranje poreza.

Maločas je ministar Vujović izrazio bojazan zbog smanjenja zarada, da će to dovesti do smanjene potrošnje, pa i PDV neće u toj meri da se poveća. I to smo imali u vidu, pa smo smanjili za 25,7 milijardi prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru. Tačnije, predlažemo da se to vrati na ono smanjenje, takozvani solidarni porez, jer je na neki način progresivno i pravičnije.

Ilustracije radi, po sadašnjem smanjenju merama štednje svi mi sa najvećim primanjima, tu sam i ja, preko 100.000, primamo više nego kada je solidarni porez bio. Predsednik države, premijer, ministri, svi primamo više. Pravičnije je da bude progresivno i zato to predlažemo i u okviru…