Poslanik Jovanović, ako ste mislili na njega je takođe advokat, prema tome pustite poslanike da koriste svoje pravo i da govore, a nemojte vi govoriti ko će iz koje profesije da dobije reč.

Pa ostavite vi mene da ja kažem šta…

Šta hoćete? Evo, izvolite, recite šta hoćete.

Po amandmanu, dakle radilo se o želji da se briše taj član. Gospodin, kolega Neđa Jovanović, koga ste pomenuli, je govorio o brizi države za advokatima, da im plati ono što im je dužna, iz nekog prethodnog perioda, pa je on potegao i na period od pre pet godina.

Član 4. briše se, kada će stupiti zakon na snagu. To ste vi sada rekli da ćete da govorite o tom amandmanu. Pomozite mi da razumem.

Da, dakle ovim amandmanom odnosno Predlogom izmena i dopuna budžeta, se na bilo koji način ne poboljšava položaj advokata i ova kratkoročna mera jeste kap u moru, odnosno bolje bi bilo da je država rešila problem advokata tako što bi stavila van snage ovaj katastrofalan zakon o notarima, odnosno da bi im vratila deo posla koji imaju i kako bi mogli od tog posla da žive, nego da ovim demagoškim merama popravlja ono što se popraviti ne može.

Izvinjavam se gužva je ovde.

(Balša Božović, s mesta: Replika, dva minuta.)

Daću vam samo polako, toliko ljudi se javilo i pokušavam redom, da nikog ne uvredim, da idem po redu, kako se ljudi javljaju jer dugo čekaju.

Reč ima Gordana Čomić.

Koristim vreme poslaničke grupe zbog komentara ministra da nije jasno zašto se podnosi amandman kojim se briše član 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, koji glasi da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, dakle ministre ne od dana usvajanja nego objavljivanja.

Razlika postoji i postoje ustavne obaveze vezane za tu razliku kada će stupiti zakon na snagu. To je logičan amandman, posledični amandman našeg stava kojim bi trebalo da u dijalogu između izvršne vlasti i poslanika bude bez svake sumnje jasno da mi smatramo da Vlada ima prava da pre dva meseca odluči – potrošićemo za ovo, ovo i ovo, da nakon dva meseca kaže – e nećemo potrošiti za ovo, ovo i ovo, nego ćemo isplatiti advokate, vratiti dug poljoprivrede, platiti troškove MUP prema EPS i ostalog, to je Vladino pravo.

Ono što vam sporim da to zovete reformskim, da to zovete uštedama u deficitu jer ćemo to zajedno videti u analizi i ono što vam sporim je da se držimo čvrsto, svi zajedno, potpuno pogrešnog pristupa u debati o budžetu da je Vlada uvek u pravu i da su poslanici u vek u krivu, što može da se desi, ali čak i kada se desi, nije razlog da ne bude rebalansa jer ja kao što vi imate procenu da će biti manje osam milijardi ili dve milijarde, faktičkog smanjenja deficita analizom izvršenja, ja imam isto pravo da vam onda kažem kao argument, ne umete dobro da procenite na šta da trošite pre dva meseca i onda vam je argument da to što niste umeli da dobro procenite pre dva meseca, sada je argument da se procenjuje dobro.

Moja ponuda je da prestane takav način rasprave o izvršenju budžeta i o razlozima za manje prihode jer je moja procena da ćemo imati rebalans i budžeta koji je sledeća tačka dnevnog reda.

Ne sporim pravo, daleko bilo, mada se ovde u raspravama najviše spori pravo nekome na kritiku. Čak se čulo da je povreda Poslovnika ako kritikuješ vladu i ako kritikuješ ministra, to je jako zanimljiv pristup.

Samo nudim jedinim načinom koji imam, a to je podnošenjem amandmana „briše se“ za svaki pojedinačni član, da koristimo sav kapacitet koji ima Skupština i da u godinama pred nama, to su tri važne godine i 2015, 2016. i 2017. godina, važne sa gledišta evropskih integracija, važne sa gledišta plana za konsolidaciju, da napustimo taj recept, Vlada je u pravu zato što je Vlada, poslanici opozicije nisu u pravu zato što su opozicija. To nikome neće doneti koristi. Hvala.

Hvala.

Reč ima Neđo Jovanović, ali daću vam po amandmanu, jer sam ja spomenula vaše ime.

Spomenuto je od strane prethodnog govornika.