Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od prethodnih govornika me je pogrešno citirao. Nadam se da nije bilo maliciozno. Ja sam više puta izgovorio rečenicu - koliko je važno šta se govori, toliko je važno i ko govori, a ne kako je ovde krivo rečeno - nije važno šta se govori, već ko govori, što je apsolutno netačno i ima različit smisao. I dalje ostajem pri tome.
Takođe mi nije jasno, izgleda neko nije pročitao zakon iz 2011. godine, kada kaže da je notarima 2013. godine dat ekskluzivitet. Javnim beležnicima je neuporedivo veći ekskluzivitet pružen zakonom iz 2011. godine i to je ono protiv čega se zalagala advokatura. Apsolutno potpisujem rečenicu gde je izrečeno da ovoga svega ne bi bilo da je na vreme ovde vođena kvalitetna rasprava. Tako je, da je 2011. godine ovde vođena kvalitetna rasprava, toga ne bi bilo. Šta je više, osam ili jedan? Godine 2013. u jednoj stvari je pržena, kako rekoste, ekskluzivnost javnim beležnicima, a 2011. godine u osam puta više. Taj jedan plus svih onih.
Dakle, ako je nešto rezultat razgovora i zašto sam s pravom tvrdio da je došlo do onih razgovora koji nisu vođeni 2011. godine, onda je to upravo iz tog razloga jer je advokatura vrlo jasno stala na stanovište da su oni protiv zakona koji je donet 2011. godine. To je apsolutno tačno. Jer, ako pogledate izmene Zakona o javnom beležništvu, oktobar na novembar prošle godine, nakon toga javni beležnici više nisu imali ekskluzivnost za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti. Ali, mi više nismo u suštini vodili težišne razgovore tokom decembra meseca i početkom januara meseca ove godine na temu ugovora o prometu nepokretnosti. Delom da, ali ako pogledate gde sada sve postoji mogućnost advokata da sastavi ugovor, onda ćete videti da je to u neuporedivo više taksativno nabrojanih slučajeva.
Prema tome, kao što sam rekao, uzročnost je višeslojna. Ko hoće da bude fer i korektan, on će to da prihvati i da kaže – istina je. Da je ovakav razgovor, da je ovakva debata i da su ovakvi razgovori sa advokatskim komorama po ovom pitanju vođeni 2011. godine, onda problema sigurno ne bi bilo, ali nije.
Što se tiče onoga što ste malo pre pomenuli, a niste jedini poslanik koji je to primetio i rekao, kada je u pitanju cena javnobeležničkih usluga, pa vi već sada kada pogledate, kada ovaj zakon stupi na snagu, odnosno ovi predlozi zakona ako budu usvojeni od strane Narodne skupštine i stupe na snagu, oni će već po postojećoj javnobeležničkoj tarifi, ako pričamo o prometu nepokretnosti, ako pričamo o ugovoru o doživotnom izdržavanju, biti jeftiniji. Ne jeftiniji u odnosu na ovu tarifu koja je danas na snazi, već u ubedljivom delu slučajeva jeftiniji nego što su bili do 1. septembra prošle godine.
Koga to zanima može vrlo jednostavno da pogleda. Imate tamo neku tabelu, pa recimo stoji da za ugovor o prometu nepokretnosti, čija je vrednost oko 200.000 evra, do 1. septembra taksa je bila 39.000 dinara. Ako se usvoje ovi zakoni, cena će biti za oko 5.000 dinara niža, zato što se plaća 60% tarife koja je tarifa za javnobeležnički zapis. Ne treba veliko matematičko znanje da se do te računice dođe i videćete da je to tako. Tu ne treba nikakvo obećanje, jednostavno pogledate sadašnji Pravilnik o naknadama i nagradama i doći ćete do te računice. Do određenog iznosa cena je niža. Znate, ko ima pet miliona evra da plati nešto, on treba da plati i više. Mislim da u tome svi možemo da se saglasimo. Sećate se da je ranije to bilo 39.000 dinara, pa da li kupujete stan koji košta 150.000 evra ili kupujete nešto što košta pet miliona evra, isto se plaćalo.
Prema tome, setite se malo toga i pogledajte izvorni tekst zakona iz 2011. godine i videćete upravo ovo o čemu sam pričao. Zahvaljujem.

Gospodine Petroviću, želite repliku? (Da)
Ne vidim osnova.
(Dušan Petrović, s mesta: Pogrešno protumačene moje reči.)
Stvarno ne vidim osnovu. Ministar je jednostavno odgovorio na pitanja koja ste vi postavili. Čak je potvrdio vaše stavove i viđenje kada je reč o cenama usluga itd.
(Dušan Petrović, s mesta: Oko nadležnosti, gospodine generale.)
Stvarno nema potrebe da vodimo oko toga repliku. Hvala lepo.
(Dušan Petrović, s mesta: Dakle, bio je paralelizam nadležnosti. Eto, samo toliko.)
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, predstavnici Advokatske komore Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, izuzetno važna tema i izuzetno važan set zakona je danas na dnevnom redu parlamenta, čijim usvajanjem će se najzad rešiti višemesečna blokada pravosuđa.
Svi zakoni o kojima danas raspravljamo, i Zakon o prometu nepokretnosti, i Zakon o javnim beležnicima, i porodični zakon, i Zakon o nasleđivanju, i Zakon o vanparničnom postupku, predstavljaju stubove pravosudnog sistema, odnosno pravnog sistema u našoj zemlji u celini.
Kroz neke diskusije danas na ovu temu provejavalo je to da su promene, odnosno izmene i dopune zakonskih rešenja danas u stvari rešenje problema koji je postojao na relaciji Ministarstvo pravde – advokati. Ja bih pre rekla da se ove izmene i dopune zakona isključivo trebaju posmatrati u interesu građana i nikako to ne posmatrati kao neku borbu između Ministarstva pravde i advokata, borbu nakon koje ima pobednika i poraženih. Poraženih nema, a jedini pobednici su građani naše zemlje, jer je sačuvano njihovo ustavno i vekovno pravo koje se odnosi na pravo svih građana da sami biraju kome će poveriti sačinjavanje ugovora.
Imajući u vidu da je dosadašnja praksa, odnosno primena zakona o javnim beležnicima i o prometu nepokretnosti pokazala da i jedan i drugi zakon nisu bili sasvim u interesu građana Srbije i da je usvajanje i primena ovih zakona dovela i do štrajka advokata i do blokade pravosuđa i do niza uzročnih posledica po pravni sistem Srbije. Jasno je da je moralo doći do izmena i dopuna zakonskih rešenja koji su danas na dnevnom redu.
Mi u poslaničkoj grupi SPS, kao što je to rekao i ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe Neđo Jovanović, podržavamo svaku pozitivnu nameru da se u celosti eliminiše ekskluzivno pravo javnih beležnika da sačinjavaju ugovore, naročito kada su ugovori o prometnu nepokretnosti upitanju. Jer ukidanjem slobodne konkurencije i u sastavljanju ugovora o prometu nepokretnosti i ukidanjem prava građana da sami biraju kome će poveriti sastavljanje ugovora, da li će to biti notari ili advokati ili će građani sami sačinjavati ugovor o prometu nepokretnosti, zaista se stvara jedna vrsta monopola koja je u suprotnosti sa članom 84. Ustava, članom 2. koji zabranjujem ograničavanje slobode konkurencije i stvaranje monopolnog ili dominantnog položaja.
Javni beležnici su i poželjni i potrebni u svakom onom pravnom i društvenom sistemu koji teži da bude uređen i razvijen. Upravo uvođenje instituta javnih beležnika dovelo je do povećanja sigurnosti pravnog prometa, do povećanja brzine pravnog prometa, do olakšavanja distribucije isprava na međunarodnom nivou, do rasterećenja sudova. Na kraju, do omogućavanja građanima da svoje poslove obave brže, lakše i kvalitetnije.
Međutim, da bi svi navedeni razlozi za uvođenje javnih beležnika u praksi dobili i svoje opravdanje prilikom regulisanja nadležnosti prava obaveza i odgovornosti javnih beležnika, mora se voditi računa i o Ustavu i o zakonu i o podzakonskim aktima i o ekonomskom stanju u zemlji i o izgrađenosti pravnog sistema i o stanju u kome se nalazi pravosuđe i o platežnoj moći građana. Samo na taj način možemo sve potrebne novine implementirati u postojeći pravni sistem i time ga učiniti pravednijim i efikasnijim.
Osnovne izmene i dopune zakona koje su danas na dnevnom redu i o kojima se najviše polemisalo prethodnih meseci odnose se na to da će javni beležnici moći da sačinjavaju javnobeležnički zapis samo kada su upitanju ugovori o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica, ugovori o raspolaganju nepokretnostima nemih, gluvih i slepih lica, sporazumi o zakonskom izdržavanju. Javnobeležnički zapis opstao je samo za tačno određene pravne poslove, svi ostali pravni poslovi ostaju privatni pravni poslovi i javni beležnici ih samo potvrđuju.
Solmenizacija, što je takođe bilo sporno prethodnih meseci, je po Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima po pravnim posledicama i značaju, praktično legalizacija sa ovlašćenjem javnog beležnika da se uskrati potvrđivanje samo u tačno određenim slučajevima gde bi stranka u slučaju odbijanja potvrđivanja ugovora o prometu nepokretnosti imala pravo prigovora osnovnom sudu ili pravo žalbe višem sudu na rešenje osnovnog suda, što znači da je obezbeđena sudska kontrola potvrde ugovora.
Zadržala bih se na članu 4a Zakona o prometu nepokretnosti koji predviđa da ako je predmet ugovora o prometu nepokretnosti objekat za koji ne postoji upotrebna dozvola ili posebni deo objekta ili objekat koji je u procesu legalizacije, da postoji obaveza da se to u ugovoru navede i da stranke na to moraju dati saglasnost.
To jeste u velikoj meri uticalo na deblokadu prodaje stanova koji su u izgradnji što je zaista bio veliki problem od momenta primene Zakona o javnim beležnicima i prometu nepokretnosti ali mislim da bi možda ovu odredbu trebalo dodatno razraditi zbog mogućnosti da i javni beležnici i sudije koje su nadležne za overu ugovora mogu ovu odredbu zakona tumačiti na različite načine, jer možda nemaju dovoljno iskustva u ovim oblastima.
Zato smatram i mi ćemo predložiti, uložiti amandman na ovaj član, da bi možda trebalo dodati da se u ugovor treba obavezno zabeležiti i da su stanovi i izgradnji ili ako je upitanju više stambeni objekat ili individualni objekat, da je rešeno, odnosno isplaćena naknada za uređenje građevinskog zemljišta. To obavezno staviti u ugovor i da naravno stranke na to trebaju dati saglasnost.
Mislim da bi ukoliko bu nastala blokada dalja, kod lošeg tumačenja ovog člana i nemogućnosti prodaje stanova u izgradnji izazvalo niz drugih posledica, pre svega možda bi došlo do ponovnog ulaska građana u neku sivu zonu poslovanja kada su nekretnine upitanju, pa bi to opet dovelo do višestruke prodaje stanova i drugih nepokretnosti ili možda bi došlo do opasnosti smanjene kreditne sposobnosti poslovnih banaka itd.
Takođe, moram da napomenem, iako to nije predmet današnjih izmena i dopuna zakona, ali je zaista veliki problem u mestima gde nema javnih beležnika i gde su za overu ugovora o prometu nepokretnosti nadležne sudije osnovnih sudova koji su i inače preopterećeni poslovima koje svakodnevno obavljaju, tako da se na overu ugovora čeka nekoliko meseci.
Stranke u takvim mestima, građani, imaju zaista i velikih problema i velikih primedbi. Mislim da u takvoj situaciji dolazi i do jednog vida nepoverenja građana u pravni pravosudni sistem i da bi zaista bilo potrebno, ne znam na koji način, ali bi bilo potrebno naći rešenje i za ovakvu vrstu problema.
Navedena zakonska rešenja su važna i dobra. Omogućavaju očuvanje principa da se sastavljanje ugovora poverava onome u koga se ima najviše poverenja i predstavlja odbranu prava na izbor i konkurenciju, što je u najvećem interesu građana, a uverena sam da je interes građana svima nama prioritet.
Upitanju su zakoni koji su izrazito bitni za oblast i delatnost prometa nepokretnosti. Bitni su za život građana, za normalno funkcionisanje pravnog prometa i pravnog sistema u celini i bitni za sve one koji se bave ili pravom ili prometom nepokretnosti u bilo kom obliku, bez obzira da li su to advokati, agencije za promet nepokretnosti, građevinska industrija itd.
Važno je da su i advokati i Ministarstvo pravde našli najbolje zajedničko rešenje. Važno je da je Ministarstvo pravde prepoznalo i zaštitilo interes građana. I naravno, iznad svega važno da Vlada nastavlja proces reformi. Posebno su važne reforme pravosuđa i učvršćivanje vladavine prava od kojih zavisi napredak i otvaranje poglavlja u pregovorima Srbije i EU.
Kada je promet nepokretnosti u pitanju da postoji još jedan problem koji treba što pre otkloniti, naime, radi se o tome da Zakon o prometu nepokretnosti onemogućava sprovođenje odredaba Zakona o izvršavanju i obezbeđenju, jer saglasno odredbama Zakona sada više pravno nije moguće zaključivanje sporazuma o neposrednoj pogodbi pred sudom u izvršnom postupku, jer je samo javno beležnički zapis osnov za sticanje prava na svojinu.
To predstavlja još jednu blokadu pravnog sistema, jer Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne poznaje javno beležnički zapis, a Zakon o prometu nepokretnosti ne poznaje institute koji su potrebni da bi se realizovale odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Kao što je to i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, Neđo Jovanović rekao, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržaće set predloženih zakona i naravno podržavaće i ubuduće sve reformske zakone koji će voditi napretku i prosperitetu Srbije. Hvala.

Hvala.
Biljana Hasanović, vaš šef poslaničke grupe potrošila je vreme.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Prijavite se. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, poštovane kolege i koleginice advokati, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, čitav ovaj dan smo posvetili raspravi o predlogu seta zakona koji potiču iz jednog, a to je matični zakon koji se tiče izmena i dopuna Zakona o javnim beležnicima.
Podsetio bih javnost i građane Srbije, da izmene ovog zakona se odnose na zakon koji je donet 5. maja 2011. godine, da je taj zakon donet u vreme kada je Demokratska stranka, bila stožer te republičke Vlade i kada je neko drugi bio ministar pravde, a ne gospodin Nikola Selaković, za koga sam ja kao narodni poslanik glasao dva puta i 2012. i 2014. godine i siguran sam da ću možda i ja, a i neki drugi poslanici glasati za njega i u sledećem mandatu, jer sam siguran da u zadnjih deset godina nismo imali boljeg ministra pravde od gospodina Nikole Selakovića.
On uživa nepodeljenu podršku poslaničke grupe SNS i tu nema nikakve sumnje. Svi njegovi saradnici su učestvovali u razgovorima naročito stručni deo Ministarstva pravde zajedno sa stručnom komisijom koju su delegirali advokat, koju smo delegirali mi advokati.
Ja sam na tome veoma zahvalan, jer ste korak po korak pametno, promišljeno, bez bombastih najava u medijima, bez prejudiciranja konačnog rešenja, čak i kada ste se dogovorili niste dali zvaničnu izjavu, rekli ste – ići ćemo pred parlament, daćemo predlog Vladi.
Vlada je u celosti ono kako ste se dogovorili vi i cenjene kolege advokati koji su bili predstavnici svih nas, osam i po hiljada advokata Srbije. Taj tekst je Vlada usvojila bez tačke, bez zareza, nije promenjena jedna jedina reč i on se sada nalazi ovde pred nama.
Jedino što mene dotiče, a to je diskusija nekih poslanika koji su učestvovali u donošenju ovakvog zakona, ovakvog rekao bih nakaradnog zakona koji danas menjamo, protiv koga su bili i advokati tada ne glasno, ne štrajkujući 2011. godine, sada štrajkujući i obustavljajući rad, da sada oni se stavljaju na stranu nas advokata, štite naše interese, oni su ti koji kažu da je ovo kapitulacija ministra pravde.
Ja mislim da je ovo kapitulacija tadašnje ministarke pravde i tadašnje Vlade gospodina Cvetkovića, a danas ovo što je pred nama se može nazvati kompromis, popuštanje obadve strane i ono što mene takođe raduje jeste da su advokati prećutno odustali od trećeg zahteva, a to je zahtev za ostavkom ili smenom ministra pravde, ali na tome insistiraju oni koji su osvojili 6% glasova na poslednjim izborima. Šta ćete, „šta je babi milo to joj se i snilo“.
Oni su to tražili, ali bi možda bilo bolje da to traže od svog lidera koji je u Vojvodini predsednik Vlade već 15 godina i koji koristi sve moguće resurse i vlasti i privrede i finansija, zadnjih 15 godina ponavljam sa 6% glasova.
Ono što je većina naših kolega poslanika danas istakla, a to hoću ja da kažem, mislim da notarska tarifa jeste previsoka, u nekim segmentima ne, u nekim segmentima da. U onim delovima gde se vrlo često ponavlja, a to su overe određenih izjava, to su overe određenih papira, prepisa, potpisa, to je sa 285 dinara koliko je ranije bilo povećano na 1.800. Ovlašćenje koje daje drugi roditelj da jedan od roditelja ode sa detetom van zemlje je sada preko 4.000 dinara.
U tom smislu je i moj apel i kao advokata i kao narodnog poslanika i kao građanina Srbije da se u tom delu notarska tarifa redukuje, vrati se na iznos koji je bio do 1. septembra 2014. godine i na taj način će i poslednji odijum koji postoji u javnosti, a tiče se nanovog vraćanja notarskog sistema u Srbiju biti otklonjen.
Mi smo zaboravili da smo pre 70 godina ima notarski sistem, takođe bih podsetio javnost da smo poslednja Republika u ovom delu Evrope koja je usvojila notarski sistem, koji je zaživeo i koji je potreban i za koji se svi naravno zalažemo.
Nadam se da ćete imati sluha ministre vezano za ovo kada budemo usvojili ovaj set zakona, siguran sam da ćemo ih usvojiti u sredu da i u tom delu napravite određene napore.
Mislim da ste i čitave ove pregovore i razgovore, teška je reč pregovori, jer ovde nije vođen neki rat ili neki sukob, mada mislim da smo prerobusno četiri puna, evo ulazimo u peti mesec ušli i išli na obustavu rada.
Mislim da su advokati ovde boreći se za svoja prava napravili sebi najveću štetu u finansijskom smislu, ali su zato u moralnom smislu došli do određene pobede, potvrde da su bili u jednom delu u pravu, a to je da notarski ili Zakon o javnim beležnicima koji je donet ponavljam 2011. godine i za koji nikakvu krivicu, zapravo niti odgovornost ima sadašnji ministar pravde, mi smo to prihvatili i kao poslanička grupa ćemo sigurno u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj zakon, ovako kako ste ga vi predložili.
Takođe, cenim da ste uspeli u ovim razgovorima da prihvatite i nešto što nije traženo na početku štrajka, a to je da se povuče iz procedure Nacrt zakona o pružanju besplatne pravne pomoći i mislim da ćete u narednom periodu sa stručnim timom iz advokature uspeti da izbrusite najbolji mogući tekst, koji će doći pred poslanike i gde nakon toga neće biti otpora ni jedne branše, nijedne esnafske organizacije, pogotovu ne advokature, jer morate da priznate da se praktično smanjuje manevarski prostor advokata.
Ja razumem kolege koji se bave tom vrstom advokature ili tim delom advokature da je pojava notara ugrožavajuća u finansijskom i poslovnom smislu i potpuno je jasno da se svi oni bore za neka svoja prava.
Još ako se tome doda i ovaj zakon čiji je nacrt gotov, ali ponavljam drago mi je što je povučen i što će se o tome tek raspravljati o besplatnoj pravnoj pomoći, jer onda će stvarno ukoliko bi se to usvojilo u meri u kojoj je to ne bi odgovaralo advokaturi bio ugrožen na neki način i život mnogih advokata.
Žao mi je što su mnogi mladi advokati za ova četiri meseca, ne zarađujući ni jedan dinar, zadužili sebe kroz ne plaćanje kirije za lokale, kroz porez, kroz doprinose, kroz grejanje. Najplodniji meseci u advokaturi septembar, oktobar, novembar, decembar su za nama. Mi nismo radili ništa.
Mi stari advokati koji godinama poslujemo, pa mogu da kažem da ovo i nismo osetili, mada boli verujte, ako četiri meseca ne primate platu, a mi ne primamo platu. Teško je ako odete u svoju kancelariju ona je pusta ne možete da odete u sud.
Ja sam se kao advokat solidarisao sa svojim kolegama nisam otišao u sudnicu četiri meseca. Smatrao sam da ne mogu da budem advokat, a da radim suprotno od onoga što je moj esnaf doneo kao odluku, ali sam u isto vreme kao narodni poslanik ovde 3. i 5. novembra u potpunosti podržao ono što ste vi kao ministar dali i tada smo ukinuli ekskluzivitet notarima, tada smo izašli u susret i pružili ruku advokatima, tada smo dali mogućnost da se sastavljaju ugovori i od strane advokata, a vezano za promene nepokretnosti. Tada je bila i vaša ideja da se od onoga što notari naplaćuju 30% uplaćuje u budžet, a vidim da su neki pokušali da se malo kite tuđim perjem i da to prisvajaju i kažu da je to jedan od uspeha ovog štrajka, odnosno obustave rada.
U želji da ubrzam stupanje na snagu ovog zakona, ja sam dao amandman, naravno, koristeći slobodu narodnog poslanika SNS da ne konsultujem, pitam ili tražim odobrenje od bilo koga i moji amandmani se odnose na svih pet Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona, a tiče se početka primene, odnosno početka stupanja na snagu. Moj predlog je da to bude narednog dana po danu objavljivanja u „Službenom glasniku“. Molim vas da kao ministar o tome razmislite da odlučite, ja se neću ljutiti ako to odbijete, ali mislim da bi to bio vrhunac i vaše želje da budete čovek kompromisa da niste neko ko je slab zato što je popustio, nego upravo ste pokazali svu svoju snagu, svu svoju političku odgovornost i ozbiljnost time što ste prihvatili sve ovo što su advokati od vas tražili. Uopšte nisam uplašen za vašu poziciju, uopšte nisam uplašen za poziciju SNS.
Izbori od marta meseca, pa onda izbori na lokalnom nivou u različitim opštinama pokazuju da jedan politički cunami koji se zove SNS čisti sve pred sobom, ne možda zbog toga što smo mi najbolji, najpametniji, najlepši, nego zbog toga što imamo jednu ideju, a to je nema više laganja, ljudima je jasno da govorimo istinu. Spremni smo da priznamo i one greške koje smo napravili, da u isto vreme sa svim socijalnim grupama uđemo u dijalog i napravimo nešto što je najbolje za građane Srbije.
I još nešto što je lično moje i hoću da iznesem zahvalnost vama ministre i vama kolegama advokatima koji ste došli do ovog sporazuma. U ime jednog pripravnika koji se zove Vuk Nikolić i koji je već dva meseca advokatski pripravnik u mojoj kancelariji, inače se radi o mom sinu koji nikada do sada za ova dva meseca nije ušao u sudnicu zato što ne može i što pre budemo usvojili ovaj zakon, pre će on ući u sudnicu i mislite na jednog Vuka Nikolića svaki sledeći put kada donosite ovakve odluke.
Dakle, SNS će u danu za glasanje podržati set ovih zakona koje Ministarstvo pravde preko Vlade Republike Srbije predložilo i u to ime ja vam se zahvaljujem kao advokat, kao narodni poslanik i kao građanin Republike Srbije. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, neko pomenu danas principijelnost ili doslednost, jer želim da ostanem principijelan i dosledan ja neću samo replicirati poslanicima opozicionih stranaka da izreknu nešto što je neistinito, već i onima koji pripadaju stranci, kojoj i sam pripadam i zahvaljujući kojoj jesam na ovom mestu gde jesam.
Naime, moj uvaženi prethodnik je izgovorio nešto što je apsolutno netačno, što jeste jedan odličan medijski spin, ali ako je to zaista negde tako urađeno ja vas molim da me zvanično obavestite gde je to naplaćena overa saglasnosti jednog roditelja za putovanje deteta sa drugim roditeljem i naplaćena 4.000 dinara. Dakle, ovo nije omaška, ovo je apsolutno netačno.
Kome nije jasno, može da uzme lepo Pravilnik o naknadama i nagradama i tarifu za rad javnih beležnika i videće vrednost jednog beležničkog boda je 150 dinara, takva overa košta dva boda.
Velika je razlika između 300 dinara i 4000 dinara, a pogotovo za građane Srbije koji ne žive u ekonomskom blagostanju, pogotovo u zemlji koja se bori da se liši fiskalnog deficita i sprovede dobru fiskalnu konsolidaciju.
Neću se uopšte osvrtati na druge stvari koje su govorene, ali ovo je nešto što može bez obzira na to za koga građanin glasa, kome daje svoje poverenje, kako misli, da li izlazi na izbore ili ne izlazi, ovo je nešto što svakoga može podjednako da se tiče. Ja vas molim ako posedujete informaciju da je neko zaista toliko tarifirao običnu overu potpisa, obavestite me zvanično. Ako ne posedujete, onda vas molim da ne iznosite takve stvari koje očigledno jesu materijalne neistine. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi predstavnici Advokatske komore Srbije, svašta smo danas čuli. Najmanje smo čuli činjenice, a činjenice kažu sledeće.
Krajem avgusta prošle godine, dakle u ovom mandatu ove Narodne skupštine, a ne kako neki vole da kažu „za vreme režima DS“, preko noći su promenjeni zakoni koji su i u zvaničnom obrazloženju istih tih predloga zakona sadržali rečenicu da se donose kako bi javno-beležnička služba mogla da otpočne sa radom 1. septembra 2014. godine.
Tada i nakon toga mnogi eminentni pravnici, profesori, zaštitnik građana Srbije, Društvo sudija Srbije, Advokatska komora Srbije, upozoravali su i Ministarstvo pravde i Vladu Republike Srbije i vladajuću većinu u ovoj Narodnoj skupštini na štetne efekte predloženih, a kasnije i donetih zakona na to da su neustavni, da nisu u skladu sa pravnim poretkom Srbije.
Negodovali su zbog uskraćivanja, odnosno isključivanja oduzimanja poslovne sposobnosti fizičkih lica za zaključivanje ugovora koji su vekovima spadali u domen privatnog a ne javnog prava, ukazivali na sve štetne efekte toga da se država meša u nešto što je privatno pravo kada i ovako jadna ne stiže da se bavi ni onim što joj je posao, ukazivano je da je narušena pravna sigurnost građana, jer složićemo se da do 1. septembra 2014. godine velika većina građana Srbije nije uopšte znala ni ko su javni beležnici, ni šta je njihov posao, niti su znali da li u mestima njihovog prebivališta ti javni beležnici postoje. Ako postoje, gde su im kancelarije, pa su u prvim nedeljama sluđeno lutali na relaciji advokati-javni beležnici-sudovi, pokušavajući da reše čak vrlo često i najbanalnije pravne probleme koje su imali.
Upozoravani ste i tada i nakon toga da će predloženim zakonima biti bitno usporen pravni promet, kao što se i desilo, jer 94 javna beležnika čak i da su genijalci, a nisu, nisu u stanju i nemaju kapacitet da obave sve one poslove koji su im krajem avgusta meseca 2014. godine dati u nadležnost, ali na to tada niko nije obraćao pažnju.
Spominjete i takse i tarife javnih beležnika. Mene iznenađuje da ste vi za to saznali tek kada je javnost o tome počela da govori, izražavajući negodovanje i zbog toga, a o tome je trebalo da mislite vi i ostali članovi Vlade, što je od 1. septembra 2014. godine bitno oštećen budžet Republike Srbije, s jedne strane i, s duge strane, zato što je omogućeno bogaćenje jedne prilično malobrojne grupe ljudi, toliko malobrojne da čak ni svoju komoru nisu bili u stanju da osnuju u skladu sa propisima koji su i tada, a i sada važe.
Pošto nije bilo sluha ni u Ministarstvu pravde, ni u Vladi Republike Srbije, advokati kao očigledno u ovom trenutku najbolje organizovani i najhrabriji deo društva su započeli obustavu rada, prvo Advokatska komora Beograda, a zatim 17. septembra i sve ostale advokatske komore. Umesto da Ministarstvo pravde i Vladu Republike Srbije zabrine činjenica da 8.000 ljudi u ovoj zemlji je obustavilo rad, da želi sa vama da razgovara o nekim problemima koji se tiču pravnog poretka Srbije, oni su u prvom trenutku naišli na jedan veliki zid ćutanja i na ignorisanje. Kamo sreće da je to ignorisanje potrajalo, nego nije.
Ignorisanje nije bilo mudro, ali bi svakako bilo mudrije da ste samo ignorisali nego sve ono što ste nakon toga radili, a radili ste, npr. to da je Vlada Republike Srbije na jednoj od svojih sednica stavila van snage uputstvo koje nije ni donela, već je to učinila komora u skladu sa zakonom propisanim ovlašćenjima. Bilo je tu raznih pretnji i krivičnim gonjenjem upućenim advokatima zbog nečega što je prilično nestručno, kvalifikovano kao ometanje pravde, bilo je pokušaja osnivanja raznih interesantnih udruženja advokata koji su u javnosti ostavili utisak da se osniva neki parakomorski sistem u koji ulaze advokati koji su protiv obustave rada.
Bilo je tabloidnih pokušaja da se lično i profesionalno diskredituju mnoge kolege advokati i da se kroz urušavanje njihovog ugleda uruši ugled čitave profesije. Bilo je ohrabrivanja i podsticanja nekih advokata da na konferencijama za novinare, između ostalog, organizovanih i u holu ove Narodne skupštine, prkosno upoznaju javnost o tome kako eto oni ne poštuju odluke komore, čiji su članovi, već da nesmetano rade, ali se doduše posle ispostavilo da nisu samo članovi komora, već i političkih stranaka, te su očigledno prioritet dali stranačkim a ne advokatskim legitimacijama. Dakle, svega je bilo, samo nije bilo želje da se problem reši.
U decembru mesecu 2014. godine kao grom iz vedrog neba vi odlučujete da započnete pregovore. Ja vas pitam, ministre, šta je to što je dovelo do toga da isto ono ministarstvo koje je mesecima odbijalo razgovor, sada naprasno odlučuje da razgovara? Šta je to što je postojalo u decembru mesecu, a nije postojalo ni u septembru ni u oktobru ni u novembru? Kakva je to nova okolnost? Kakav je to novi podsticaj? Da li je to možda neka packa iz EU ili šta god slično? Vi ste javni funkcioner i dužni ste da obavestite javnost o tome kako je nastao problem, zašto nije rešavan, odnosno zašto je dugo trajalo njegovo rešavanje i kako planirate da sanirate sve posledice takvog svog postupanja?
Ja se neću u ovoj diskusiji vraćati na ono kako je tekla moja i vaša rasprava ni krajem avgusta ni u novembru mesecu. Želim samo da kažem da ste predloge koje sam tada saopštavala, vi odbijali, iako danas iste te predloge predlažete i mislim da je osnovni red da odgovorite na pitanja koja sam vam postavila, a zbog kratkog vremena koje je preostalo ne mogu dalje da govorim, da se izvinite građanima Srbije zbog pravnog haosa koji ste izazvali, a ostavka nadam se da se podrazumeva. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.