Dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedavajući, povređen je član 107. odnosno povređeno je i to grubo dostojanstvo Narodne skupštine.
Koliko znam, niti postoje Vojvođani u smislu nacije, niti postoji vojvođanski jezik. U Vojvodini žive Srbi, Mađari, Hrvati, Slovaci. Vlada Republike Srbije i SNS će učiniti sve da ti ljudi nastave i dalje da žive u slozi i miru.
Ali, molim vas gospodine Veselinoviću, nemojte da izmišljate novu naciju. Dovoljno smo kao narod podeljeni, izdeljeni. Dovoljno je veštačkih nacija stvoreno kada je u pitanju Srpski narod.
Kada već govorite o vojvođanskom jeziku, čini mi se da ga baš ni vi ne govorite najbolje. Kao učen čovek trebali biste da znate da je Vojvodina administrativno teritorijalna jedinica, ali da ljudi koji žive u Vojvodini po nacionalnosti nisu Vojvođani, takva nacionalnost ne postoji, niti postoji vojvođanski jezi, kao što ne postoji ni šumadijski jezik, ni moravski jezik, ni kosovski jezik, ni sremski, ni bački, ni bačvanski, niti bilo kakav drugi. Postoji srpski jezik, ćirilično pismo, latinično pismo se koristi u skladu sa zakonom, a svi oni koji žive u Vojvodini, pripadaju određenoj etničkoj, odnosno verskoj grupi.
To što ste pokušali da inputirate ministru da je navodno izvrgavao ruglu Vojvodinu, to nije tačno. Ministar je pokušao da afirmiše pravo građana Vojvodine da promene vlast, što su građani Vojvodine pokazali na izborima…

Poslaniče, isteklo je dva minuta.
Jeste da je bilo upućeno prethodnom predsedavajućem, odnosilo se na povredu člana 107. da je govornik koji je spominjao vojvođanske jezike time povredio dostojanstvo Narodne skupštine, te je predsedavajući morao reagovati.
Neću to komentarisati, samo želim da smo čuli dobro poslanicu Gordanu Čomić, kada je zamolila da kada neko objašnjava povredu Poslovnika te dve minuta iskoristi na način na koji želi. Jel tako? I mi smo sada tako i postupili, trudićemo se, odnosno ja da postupam uvek, da sačekam, pa onda da odgovorim.
Prihvatam sugestije gospođe Gordane Čomić i važi za sve.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja sam za isto to dobio opomenu.)
Da li želite da se izjasnimo o povredi? (Ne.)
Na viku ne obraćam pažnju.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja sam za isto to dobio opomenu.)
Ja ne znam da ste dobili opomenu, nisam bila tu.
Poslaniče, vi samo dobacujete, ne znam šta je sa vama u poslednje vreme. Ne mogu da komuniciram tako.
(Marko Đurišić, s mesta: Ni ja ne znam šta je sa vama.)
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović.

Gospođo predsednice, niste bili tu, ali ja sam se javio odmah posle reči ministra. Želim da ukažem na povredu Poslovnika, tačka 106. i 107. Jedna govori o tome da se treba držati strogo dnevnog reda i teme koja je na dnevnom redu.
Ministar je tokom čitavog zasedanja pričao o svemu okolo i imao je direktne obračune sa pojedinim ljudima političke naravi koji nisu u skladu sa našom današnjom temom.
Druga stvar, naravno, tiče se onoga što se zove dostojanstvo Skupštine. Ne može ministar reći – ja bih se stideo, to bi bila sramota da imam 6% glasova. Ne stidi se niko ko ima i 1% glasova, ima prava na to, ali i onaj ko ima 100% glasova…
(Zoran Babić, s mesta: Ali vlada sa 6%.)

Pustite poslanika, molim vas, samo dve minute.

Hoćete ih umiriti, molim vas.
… i onaj ko ima 100% glasova ne treba da se ponosi njima. Politički pluralizam i postojanje opozicije i pozicije je ključno za demokratiju. Ako svakog trenutka nema drugog argumenta, nego kvantitativno koliko ko ima poslanika, mi uvodimo neravnopravnost u Skupštinu u debati i, što je najvažnije, neravnopravnost oko argumenata. Ne mora biti neko u pravu ako ima 60%, a onaj drugi ako ima 10%, nego je reč o argumentima.
Ja vas molim da opomenete poslanike koji takođe izlaze iz tačke dnevnog reda i da opomenete gospodina ministra da bira reči koje danas, nažalost, ja mogu da razumem njegovo stanje, ali nije birao reči. Hvala.

Hvala, profesore.
Član 107. sam već objašnjavala. Član 106, samo o tački dnevnog reda, mogu vam reći da su tu svi poslanici dosta iskočili i tu je više bilo govora o politici i o političkim odgovornostima, nego o normama zakona o izmenama i dopunama koje imamo pred nama. Tako da, delimično se slažem sa vama, ali mislim da nije nijedan od predsedavajućih prekoračio ili povredio Poslovnik.
Da li želite da glasamo o povredama članova 106. i 107? (Ne)
Zahvaljujem.
Vraćamo se na repliku, reč ima mr Aleksandar Jerkov.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Nažalost, ministar nije odgovorio na ono za temu dnevnog reda najvažnije pitanje. Da li su, gospodine Selakoviću, advokati četiri meseca bili u pravu, a vi ste se inatili, ili ste na kraju popustili pod pritiscima Miškovićevih plaćenika? U oba slučaja ostavka je jedini častan izlaz iz ove situacije. Pri tome, žalosno je što vi govorite samo o svojoj smeni, a ne o ostavci, a to su dve veoma različite stvari, kao da ne shvatate da možete i sami da podnesete ostavku bez obzira na to da li će neko inicirati vašu smenu.

U slučaju da su advokati bili u pravu, da nisu Miškovićevi plaćenici i da to nisu ljudi koji se protive borbi protiv korupcije, onda ste dužni da se izvinite ovim ljudima koji sede gore, dužni ste da se izvinite građanima, jer ste u tom slučaju vi uzrok sveg haosa koji je u ovoj zemlji vladao četiri meseca.

Kada govorite o Vladi Vojvodine, nema Demokratska stranka 6%, nego Demokratska stranka ima 59 osvojenih mandata na izborima za Skupštinu AP Vojvodine. Vaša stranka, gospodine Selakoviću, ima 24 osvojena mandata na izborima za Skupštinu AP Vojvodine. Od 24 do 61, gospodine Selakoviću, je ipak malo previše i kupiti i uceniti i zastrašiti i sve drugo što radite ne biste li privoleli poslanike u Skupštini AP Vojvodine da napuste poslanički klub Demokratske stranke i priključe se vašem.

Hvala.
Reč ima ministar, replika od dve minute zato što nije o temi, nego replika čisto da odgovori na ovo.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nemam ja problema sa Miroslavom Miškovićem, niti odolevanju pritiska njegovih plaćenika, kako ih neko u prethodnim izlaganjima nazva. Nemam zato što sam član Vlade koja je izabrana bila prvo 2012, a zatim 2014. godine, koju nije birao Miroslav Mišković posle dugo, dugo vremena, i u njoj se nije pitao ni za jednog jedinog ministra na kojem resoru će biti i na čelu čega će biti. Da su advokati imali stvari za koje su bili u pravu, jesu. Imali su i neke stvari za koje smo mi smatrali da nisu u pravu. Činjenica da smo došli do kompromisa svedoči upravo tome u prilog.
Što se tiče izazivanja haosa, bezvlašća, nezakonitog postupanja, krajnjeg ishoda nečega, znate, ne samo da opet po onom maniru kažem jedan deo rečenice, a dalje ne. Dakle, neko je 15 godina srastao za fotelju u kojoj se nalazi, ko da mu je, što narod kaže, u babovinu ostalo i ne pada mu na pamet da ustane odatle. Da je postojala trunčica političke odgovornosti onog trenutka kada je Ustavni sud ubedljivu većinu odredbi Statuta AP Vojvodine oglasio neustavnim, onaj ko ga je kreirao otišao bi na izbore. Da li je to toliki problem? Ako ste uvereni, 59 mandata, pa izađite odmah na izbore, pa da dobijete opet potvrdu za tih 59 mandata. Nije to nikakav problem.
Još jedna stvar. Ko ne zna srpski jezik, književni dijalekat, ravnopravni su šumadijsko-vojvođanski i istočno-hercegovački. To se uči još u četvrtom razredu osnovne škole. Zahvaljujem.

Hvala.
Vraćamo se na dnevni red i na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.