Hvala, uvažena predsedavajuća.
Moram da priznam da ne znam zašto bi se neko stideo ako je advokat, odnosno zastupnik u nekom slučaju, pa i slučaju Miroslava Miškovića. To je njegovo pravo, to mu je posao. Da li on nešto radi dodatno kako bi svog klijenta možda odbranio, pa čak i neke ovakve stvari koristi kao što je bio ovaj štrajk, to je već nešto drugo i neka drugi neko ispituje. Meni ne pada na pamet nikome da se ulagujem. Ono što sam govorio mislim i danas, ali moram nešto da pitam uvaženog ministra koji je ovde.
Voleo bih da mi objasnite, gospodine ministre, pošto sam ja za razliku od kolega preko puta pažljivo pročitao ove predloge zakona i jedna stvar mi nije jasna, zašto je uopšte bilo štrajka i zašto ga možda ubuduće neće biti? Jer, ovo što je prihvaćeno je suštinski nešto što je Ministarstvo pravde samo malo bolje preciziralo u odnosu na ono kako je bilo ranije. Ako je bila poenta u ovom Zakonu o prometu nepokretnosti, slažem se. Ovo je jedna dobra, kvalitativna promena, ali sada moram nešto da vas pitam. Ovde su neki advokati. Ako govorimo o Advokatskoj komori, ne možemo da govorimo o svim advokatima. Imate rukovodioce Advokatske komore koji su većinom bili za štrajk, a imate i ogroman broj advokata koji nije bio za štrajk, pa su neki isključeni iz Advokatske komore, po meni krajnje protiv jedne ustavne norme koja stoji u Statutu Advokatske komore, da ako se ne slažete sa rukovodstvom mogu da vas izbace napolje i da vam uzmu hleb iz usta.
Mene sada interesuje šta će da bude sa advokatima koji su izbačeni iz Advokatske komore? Vi imate tu advokata krivičara koga uopšte ne interesuje. Zbog čega je onda neko štrajkovao i te ljude doveo do ruba egzistencije, da bi danas dobili ovo što je suštinski samo poboljšano od strane Vlade? Precizirano je nešto što je zapravo još u novembru mesecu doneto. Ja mogu samo da vas pohvalim na ovome. Ko pažljivo pročita zakon, ovo je nešto što je zaista jedan dobar kompromis između samih advokata, notara i Ministarstva pravde. To je suština cele priče i dobro je da imamo taj trojni kompromis. To je nešto što je zaista za svaku pohvalu, ali moramo da pitamo šta će biti sada sa ljudima koji su isključeni iz Advokatske komore? Njima je neko uzeo hleb iz usta. Na šta to liči?
Zamislite, recimo, da ste lekar i da ste član Lekarske komore i neko vas izbaci tek tako iz Lekarske komore i kaže da ne možete da budete više lekar. To je totalno neverovatno, ta odredba. Naravno, ne možemo mi da se mešamo u rad Advokatske komore, ali to nije normalno. To je nešto što bi moralo da se promeni. Naravno, to već sada neka ocenjuje neko drugi. Međutim, ja sad vas pitam, ovo me zaista interesuje, neki ljudi su ostali bez egzistencije i to je nešto što je veoma bitno. Ovo ću, naravno, pozdraviti i sigurno ću glasati kao i svi poslanici SNS-a.
Ovo su zaista dobre promene u smislu preciziranja nečega što je još doneto u novembru. Mislim da nije imalo uopšte potrebe za štrajkom, to je moglo da se dogovori da je neko imao volju sa druge strane, ne mislim na strani Vlade, nego s druge strane moglo je da se dogovori za deset minuta, ali nekome je možda bila želja da štrajkuje pa da pravi čitav ovaj cirkus.
U svakom slučaju, hvala Vladi Srbije što je ovako nešto uradila, što je napravila ovaj dobar kompromis između advokata, notara i same Vlade i naravno da će ovo da se podrži od strane apsolutne većine, a verujem naravno i od kolega iz opozicije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović, a neka se pripremi Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovane koleginice i kolege, u neka davna vremena čuveni Salomon je rekao – gde je mnogo mudrosti, tu je i mnogo brige. Mi živimo u vremenu koje od nas zahteva da budemo mudri, da budemo razumni i samim tim stavljeni smo pred mnoge brige.
Da bi rešili sve te naše probleme, trebali bi da krenemo u susret problemima, a ne da čekamo da se oni nagomilaju i da se pretvore u krizu. Nema smisla da komentarišem ovaj dogovor između ministarstva i advokata, jer čim je postignut dogovor, znači da je to nešto što su oni želeli. Samim tim, mislim da je ispunjen cilj koji su postavili jedni i drugi sebi.
Dve stvari me raduju koje je rekao ministar. Jedna je da će takse za overe i te najjednostavnije usluge biti onakve kakve su bile do 1. septembra, odnosno još i niže. Samo mi nije jasno da li će to i dalje raditi opštine i sudovi, jer mislim da je to isuviše veliki posao da bi mogli to da rade samo notari. Znam primer iz moje struke i moje prakse gde tokom godine studenti veoma često su u situaciji da moraju da overavaju fotokopije diploma, svedočanstava itd. i to bi im bio veliki problem ako bi prešlo samo na notare.
S druge strane, ministar je rekao da naknada za overu nekih ugovora koji su preko, spomenuo je cifru od pet miliona evra, biće povećana. Mislim da je takvih ugovora veoma malo, tako da to nije ni bitno kolika će biti nadoknada, ali verujem da će i ona biti u okviru nekih normalnih uslova.
Mi smo danas imali priliku ovde da se veoma često pozivamo na neke predloge zakona iz ranijeg vremena i da smo govorili kako su ti zakoni bili loši i da nam je to neko opravdanje. Ja se sa tim ne slažem. Ako je nešto bilo loše u prethodnom periodu i ako je bilo loše kod kolega koji su u prethodnom periodu bili na vlasti, to za nas ne sme da bude opravdanje. Neću da se poredim sa lošima i neću da se poredim sa onima koji nisu bili dobri. Hoću da se poredim sa najboljima i da budem najbolji među najboljima i mislim da to treba da bude vodilja za sve nas.
Još dve stvari samo da kažem. Spomenuto je u nekoliko navrata da je advokatura časna profesija, da su notari časna profesija, ja se slažem u tom delu ali ljudi, sve profesije su časne ako oni koji obavljaju te profesije rade pošteno i čestito svoj posao.
Kada krenem, veoma često sam u Grockoj, i kada god krenem iz Grocke ima jedan čuveni Mile, čuveni advokat Gročanski koji me uvek pozdravi i kaže – profesore, srećan ti put i sve što radiš radi pošteno i čestito. E, nadam se da tako trebamo svi da radimo, na kraju krajeva mi poslanici ovde smo položili zakletvu koja na kraju kaže da sve što radimo radimo u interesu građana Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi predstavnici Advokatske komore Srbije, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu kao i set pratećih zakona koji u stvari proizilazi iz ovog zakona koji je krovni.
Ono što najpre želim da istaknem, to je da je i ova Vlada kao i nadležno ministarstvo pokazala ogroman demokratski kapacitet na taj način što nije želela da stvari gura pod tepih nego da ih izvadi i da u jednom demokratskom dijalogu sa predstavnicima advokature sa predstavnicima notara kao i ministarstvo kao predstavnik Vlade iznađe kompromisno rešenje, a krajnji cilj tog kompromisnog rešenja je u stvari dobrobit građana i funkcionisanje pravosudnog sistema na efikasan način.
Svakako da su advokati i te kako značajni deo pravosudne grane vlasti i i te kako da njihov razgovor i zajednički rad u postizanju zajedničkog i kompromisnog rešenja sa predstavnicima Vlade bio od izuzetnog, odnosno nadležnog ministarstva bio od izuzetnog značaja.
Ipak ću se fokusirati na ono što je utvrđeno Zakonom o javnom beležništvu da se utvrđuje kao javnobeležnički zapis i to pre svega iz razloga zato što smatram da se na ovaj način dodatno postiže pravna sigurnost najugroženijeg dela društva, a to je pravna sigurnost poslovno nesposobnih lica, zatim pravna sigurnosti onih koji ne vide, ne čuju, ne govore, ne znaju da čitaju i da pišu. Pravna sigurnost koja se odnosi na porodični zakon, odnosno na sporazum o izdržavanju kao i ugovori koji se odnose na hipoteke i založne izjave pod uslovom da postoji izjava koja se odnosi na pravosnažno izvršenje.
Takođe, želim da naglasim da izmene i dopuna zakona koji se odnose na porodični zakon, a koji se odnose na dopunu člana 51. Porodičnog zakona odnosi se u stvari da se priznanje očinstva može izvršiti kako pred matičarem tako i pred nadležnim organom starateljstva, odnosno pred nadležnim sudom, ali i pred nadležnim javnim beležnikom. Znamo da je priznanje očinstva u stvari pripada pravu koje se odnosi na korpus dečijih prava, da su ta prava posebno zaštićena porodičnim zakonom, da deca imaju pravo na svoj identitet i da proširivanje davanja izjave i kod javnog beležnika kada je u pitanju priznanje očinstva i te kako ima veliki značaj.
Želim da naglasim izmenu člana 161. Porodičnog zakona, a koji se odnosi na sporazum o izdržavanju koji je takođe obaveza javnog beležnika. Taj sporazum o izdržavanju uglavnom su u pitanju maloletna deca, lica poslovno nesposobna, odnosno punoletna lica, ali poslovno nesposobna ili nesposobna za rad i privređivanje.
Naravno, želim da izrazim i sve čestitke ministru pravde koji je na jedna odgovoran način prišao ovoj problematici i prišao izmeni i dopuni zakona kao i kompletnoj Vladi. Kompletna Vlada je u stvari nasledila najurušeniji ekonomski sistem, odnosno uopšte nije nasledila ekonomski sistem, a vi ste gospodine ministre, nasledili najurušeniji pravosudni sistem, jer nakon reformi 837 sudija je ostalo bez posla, a oni koji su brinuli o dostupnosti pravde građana izvestili su sudove iz pojedinih opština u kojima su oni bili i po 70 godina, pa su tako građani pojedinih opština kao što je Priboj morali četiri puta da prelaze državnu granicu i da putuju 60 kilometara do najbližeg suda. Na svu sreću vi ste tu ispravku izvršili.
Nema dileme da će SNS u danu za glasanje podržati sve ove zakone.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, a neka se pripremi Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva pravde i poštovani predstavnici advokature ovde, povodom naše rasprave u Skupštini danas o šest predloga zakona, želim da saopštim jedanaest teza, poštovana gospodo narodni poslanici o neodgovornom ministru pravde Nikoli Selakoviću.
Teza broj 1. poštovana gospodo – ministar Nikola Selaković po treći put u četiri i po meseca menja pravila o radu javnih beležnika. Na šta bi ličilo kada bi svaki ministar sledio primer ministra Selakovića, da se zamislimo malo oko toga.
Druga teza – dosadašnje izmene, pravila o radu javnih beležnika koje je zagovarao ministar Nikola Selaković, praćene su opravdanim sumnjama u nepristrasnosti izbora notara, u koruptivne aktivnosti u procesu izbora notara i u nepoštovanje zakona u procesu izbora notara.
Treća teza poštovana gospodo – besprimerno bogaćenje notara naišlo je na odijum kod građana koji su ili plaćali previsoke takse, ili nekada nisu mogli da nađu notara, a tim građanima koji su se našli u takvoj neprilici niko, koliko ja razumem neće nadoknaditi ovu štetu.
Četvrta teza – zahvaljujući ministru Nikoli Selakoviću, inače časnoj profesiji notara, kako smo to mogli ovde više puta danas da čujemo biće potrebne godine koliko ja razumem, da se konsoliduje u našoj državi.
Peta teza poštovana gospodo – veoma cenim protest advokata zato što je vođen u ime pravne sigurnosti i u ime vladavine prava.
Šesta teza – osuđujem pre svega, vas ministre Selakoviću što ste naše, a i prigovore i predloge advokata odbijali i to po mom sudu na jedan arogantni način gospodine Selakoviću.
Sedma teza – ministre Selakoviću, gospodo advokati koji pratite ovu raspravu sa galerije Velike sale Narodne skupštine, važno je da znamo da jedan zakon ne može da čini dogovor ministra i predstavnika jedne profesije.
Osma teza poštovana gospodo – sada se usmeravam pre svega gospodo narodnim poslanicima, zakon se uvek tiče udovoljavanja interesa adresata, a adresati su poštovana gospodo narodni poslanici, građani Srbije.
Deveta teza poštovana gospodo i gospodine Babiću – poslanici Nove stranke Zoran Živković i ja, podneli smo šest amandmana, kojima se po mom sudu poboljšavaju predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti. Naš sud finalni i glasanje o ovim predlozima zakona zavisiće od stava Vlade i ministra Selakovića u odnosu na amandmane koje smo podneli.
Deseta teza poštovana gospodo – ministre Selakoviću, ja smatram da vi imate jedan veoma dobar povod za jednu vrstu autorefleksije sada za preispitivanje i svoje uloge u stvaranju jedne vrste pravosudnog haosa koju smo imali i koji imamo i ja smatram gospodine Selakoviću, da ta vrsta preispitivanja treba da vodi ka podnošenju računa za takvu vrstu delanja upravo ovde u našoj Narodnoj skupštini za koju smo se saglasili ja mislim pre mesec ili dva kada smo prošli put razgovarali o ovoj istoj temi da predstavlja centralnu političku instituciju u našem ustavnom sistemu. Mi kažemo – svetilište političkog života.
Jedanaesta teza poštovana gospodo – uostalom i ministar Selaković ja mislim i predsednik Vlade Vučić i ja mislim zbog svega ovoga, a na osnovu preispitivanja treba da podnesu ostavku poštovana gospodo.
Hvala vam.

Marijan Rističević. Izvolite.
Neka se pripremi Aleksandar Jovičić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ja samo još jednom da podsetim da je ovaj osnovni zakon donet 2011. godine.
Dakle, te godine kada su, ovi koji sada zameraju delili bol za umrlim predsednicima, što danas nama zameraju na nekim koalicionim odnosima.
Taj zakon se istine radi više puta popravljao. Ja sam imao i ranije zamerke po pitanju ovog zakona i pratećih zakona.
Moja zamerka se odnosila, pre svega na visinu takse i javno - beležničke nagrade, posebno na prenos prava kada je u pitanju poljoprivredno zemljište i kada je u pitanju davanje hipoteke na poljoprivredno zemljište, radi obnove proizvodnje.
Ja ne zameram advokatima, dakle, oni su se izborili za svoja prava. Njih u parlamentu ima više od deset. Oni od ukupnog stanovništva čine 20.000 advokata, znači, ima ih negde 0,3 do 0,4% u stanovništvu, a zastupljeni su ovde sa preko 10 advokata koji predstavljaju ujedno i advokate i građane. Bez obzira mislim da je to njihovo pravo legitimno, recimo po pitanju nas zemljoradnika ostajemo samo ja i gospodin Živković, koji je bio doduše poljoprivrednik u pokušaju.
Dakle, nas ima dva miliona, imamo jednog, eventualno drugog predstavnika koji je seljak iz grada, koji po užoj profesiji vinogradar. Sada zamislite šta bi mi trebali da radimo po pitanju naših prava. Zamislite sada kada bi mi osnovali seljačku komoru.
Zamislite kada bi na isti način, a tvrdim da nam advokati nisu krivi, mi kao rukovodstvo te seljačke komore doneli odluku da nema više mesa, nema više mleka, nema više hleba, nema više voća, nema više povrća, ukoliko se ne ispoštuju odluke te seljačke poljoprivredne komore. Onaj ko iznese voće i povrće ili neku prehrambenu namirnicu, taj mora da bude kažnjen.
Šta hoću da kažem ovim? Bez obzira što dajem pravo advokatima da na ovakav način dođu do svog rezultata, ja se pitam šta bi bilo kada bi mi to uradili, s tim u vezi hoću da kažem da nečije pravo ne može da bude pravo da se ograniči pravo drugima na to isto pravo.
Dakle, moja zamerka se odnosi na to što je određenim advokatima njihovo rukovodstvo zabranilo da se bavi svojim poslom čime su kršena prava drugih, da bi se ostvarila prava onih prvih.
Takođe, moja zamerka i sada na to što se štrajk nije odnosio na nova punomoćja, nego recimo, mene kojeg su predstavljali advokati, zbog štrajka koji je proglasila Advokatska komora nisu više mogli da zastupaju advokati koji su mi punomoćjem garantovali zastupanje pred državnim organima, to nisu samo sudovi.
Dakle, moje pravo je bilo suspendovano time što je neko proglasio štrajk i čak i na retroaktivna punomoćja, dakle, proglasili su štrajk na zastupanje koje je garantovano punomoćjem koji su klijenti potpisali advokatima i advokati klijentima.
Dakle, pravo klijenata nije poštovano, pravo na odbranu, pravo na zastupanje i to je moja zamerka i dalje. Moja zamerka i dalje je na visinu takse.
Ja bih voleo da su one niže ukoliko je to moguće, ali takođe moram da kažem – ovi koji su 2011. godine doneli jedan zakon koji smo morali da popravljamo ne znam koliko puta, pa i sada u korist advokata koji su po meni legitimno isterali neke svoje interese.
Dakle, oni koji nam zameraju, zameraju ministru, moram da kažem bez obzira što ja nisam čovek koji rado brani ministre, da ako je ministar kriv onda je kriv što je poštovao zakonsku proceduru, što je poštovao nezavisno sudstvo, čak i onog koje je postavljeno 2009. godine, od strane stranaka bivšeg režima, što je to pravosuđe nezavisno od ove vlasti, a od prethodne nije.
On je poštovao to i to je po meni jedina njegova krivica je možda u tome što bi ja na njegovom mestu prekršio takvu vrstu zakona koje je donela bivša vlast, bivši režim.
Ja bih posmenjivao sve njihove tužioce i sudije, s obzirom na očiglednu destrukciju i nekažnjavanje dobitnika tranzicije koji su na razne načine obezbedili sebi zastupanje kroz izbor tužilaca i sudija 2009. godine, koliko se sećam.
Na takav način su se nekažnjeno izvukli svi dobitnici tranzicije i onaj udruženi delpokratski zločinački poduhvat prema civilnom stanovništvu nije kažnjen, gde je narod surovo opljačkan zahvaljujući tome što je ministar poštovao nezavisnost pravosuđa i to pravosuđe jeste nezavisno sadašnjoj vlasti, ali od bivše vlasti pod velikom sumnjom je ta nezavisnost, mislim da je i te kako zavisno od bivše vlasti i da iz toga miruju mnoge istrage, da tužioci ne žele da procesuiraju ono što policija uhvati i ponašaju se u stilu ribolovaca, što policija uhvati vajni tužioci izabrani 2009. godine poljube i puste.
Dakle, to moja zamerka može da bude ministru zašto je poštovao zakon, zašto ga čak nije i prekršio i na određen način reformisao deformisano pravosuđe i doveo ga ne neke prave osnove.
Ja ću glasati za sve, to sam i rekao kada se ministar dogovori sa advokatima, rekao sam i prošli put da ću glasati za sve izmene koje odgovaraju obema stranama, tako da ću glasati za ovo.
Ono za šta neću glasati, to je leks individualis koji je moj prethodni kolega zaboravio i koji se odnosi najverovatnije na Vojislav Vukčevića koga ja opravdano sumnjičim zbog sastanka sa diplomatama za krivično delo špijunaže.
Dotični tužilac je vršio kampanju u medijima govoreći da se kampanja vodila protiv njega. Kampanja se vodila za njega. Dakle, on je najverovatnije tom kampanjom sebi obezbedio da do kraja svog mandata vrši svoju dužnost. Rekao je da se prilikom izbora moralo voditi računa o njegovom broju godina, ali ja takođe njega pitam, ako nisu znali koji ga biraju koliko ima godina, valjda je on znao koliko je imao godina kada se kandidovao.
Za Vojislava Vukčevića ja neću glasati. Moj prst neće ići na dugme za tužioca za ratne zločine, bez obzira na sve, ja mislim da se on ponaša prema unutrašnjem pravosuđu. Pravosuđe se ponaša na način na koji se Haški sud ponaša prema SAD. Na isti način se Tužilaštvo za ratne zločine po mom mišljenju ponaša prema američkoj ambasadi, podanički, obavezalo da će jednom mesečno da im dostave izveštaj, održava sastanak sa stranim diplomatama. Za takvog čoveka neću da glasam po cenu da izgubim i prst i ruku, moj prst neće ići za glasanje Vojislava Vukčevića. Hvala. Vladimira Vukčevića, pardon.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić kao poslednji prijavljeni diskutant. Izvolite.