Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, set zakona o kojima raspravljamo u načelnoj raspravi posledica je prvo pregovora, a zatim i dogovora Ministarstva i Advokatske komore i kao takvi sigurno su doneti u interesu građana i u to sigurno ne treba sumnjati. Pregovori jesu bili dugi. Četiri meseca je činjenica i to niko i ne osporava. Ali, ono što je bitno, to je da ova Vlada, da ovo Ministarstvo, ova Skupština ima snagu da iznese sve predložene reforme. Ovo je svakako demokratski proces, bez obzira što je štrajk u pitanju, i to je vid demokratske borbe.
Došlo se do rešenja. U tom trenutku nije moglo drugačije, ali svakako, ono što je bitno, to je da od sutra, tj. od srede, kada budu ovi zakoni izglasani, vratiće se red i mir u jednu jako bitnu oblast države, a to je oblast sudstva. Vama, poštovana gospodo iz opozicije, naravno smetaju promene. Mi smo spremni da menjamo sve ono što je potrebno kako bi građani živeli bolje.
Da su predstavnici bivše vlasti imali sluha i da su menjali od 2000. godine na ovamo, verovatno bi bile sprečene mnoge zloupotrebe i upropašćavanje države koje je trajalo godinama, a upravo iz razloga nemenjanja zakona, pa možda čak i zakona koji se odnose na sudsku praksu, odnosno na sudove, se došlo do stanja u kome nije bilo drugog rešenja nego da građani na izborima svoj glas daju drugima kojima veruju i koji će ih povesti u nešto bolju i pravedniju budućnost.
Moj prethodni kolega je rekao da mi donosimo neke odluke koje nisu u skladu sa evropskim vrednostima. Ovo je svakako odluka koja je u skladu sa zakonom i odluka koja će se primenjivati. Ja bih pre rekao da odluke kojima su oni vladali dugi niz godina unazad ne da nisu bili sa evropskim vrednostima, oni pre svega nisu bili usmereni na vrednosti posvećene građanima. Bili su upravo u duhu činjenja onih stvari koje su doprinele da 3.000 preduzeća, da veliki broj javnih preduzeća, sudstvo, zdravstvo, prosveta, privreda, poljoprivreda, dođu na najniže grane. Jednostavno, urušavalo se iz godine u godinu i da nije 2012. godine došlo do promene vlasti, pitanje je kako bi ova država završila.
Postavlja se pitanje – ko je odgovoran? Odgovornost za donete zakone svakako je ne samo na Ministarstvu pravde. Odgovornost je na ovoj Vladi, odgovornost je i na ovoj Skupštini i niko u našim redovima neće posle nekoliko meseci ili posle nekoliko dana reći – ne, ja nisam odgovoran. Odgovorni su svi koji glasaju za ovaj zakon i evo, i ja sam među njima. Za nešto što činimo snosimo punu odgovornost. Iz tog razloga ne vidim zašto pripadnici bivše vlasti stalno pričaju o tome da građani imaju kratku pamet? Naprotiv, oni nemaju kratku pamet. Dobro i vrlo dobro znaju ko je i šta učinio za njih i u skladu sa tim su i glasali.
Svako ima pravo na svoje mišljenje i to uopšte nije sporno, ali kada neko nema argumente, on pokušava da podiže ton i da galami. To samo govori o njemu, a ne o nama.
Ono što još hoću da kažem i da privedem izlaganje kraju, jer su prethodnici pre mene dosta toga rekli. Naravno, ministar je obrazložio sve ono što je potrebno. Bitku ste, gospodo iz opozicije, izgubili vi i, naravno, izvinjenje građanima za sve ono što su činili od 2000. godine na ovamo imate vi. Potrebno je da vi date izvinjenje. Ako ćemo po pravdi, a pravda je spora ali dostižna, ostavku ne treba da da ministar Selaković, nego pripadnici opozicije, koji svi zajedno, pošto vas ima toliko puno, ja ne mogu da popamtim koliko je stranaka nastalo od DS. I sami ste shvatili da ta ideja nije baš primenjiva na ovim prostorima. Svi zajedno, grupa za cenzus, dugujete izvinjenje građanima za sve od 2000. godine do danas.
Što se tiče ovog seta zakona, drago mi je da je većina u ovoj Skupštini za. To samo pokazuje da je ovaj zakon, uz neke duže i teže pregovore, ipak usvojen, odnosno biće usvojen i građani će imati svu pravnu zaštitu, što je najbitnije u ovom trenutku. Hvala.
