Zahvaljujem se, gospodine prededavajući.
Imajući u vidu da sam u načelnoj raspravi izneo nedvosmislen i eksplicitan stav poslaničke grupe SPS u pogledu bezrezervne podrške predloženim zakonima i predloženom setu zakona, želeo bih da se vratim isključivo na polje struke i da sa stanovišta struke razmotrimo nešto što bi moglo da bude korisno za buduće delovanje kada su u pitanju eventualna poboljšanja kvaliteta ovog zakona, a nesumnjivo je da će za to imati potrebe.
Namerno sam rekao da je zakonodavni proces evulutivan proces u kome smo dužni da pratimo da li zakoni u praktičnom smislu odgovaraju životnim potrebama, a pre svega da li zadovoljavaju interese građana. Zbog toga želim da posebno ukažem na nešto što mi se čini da je ostalo nedorečeno, a da bi moglo da bude i te kako korisno u budućem periodu. Radi se o sudskoj zaštiti koja predstavlja jedan od najkvalitativnijih pomaka što se tiče samih izmena zakona u odnosu na raniju zakonsku regulativu, imajući u vidu da sudovi vrše i zaštitu stranke od nezakonitog rada javnog beležnika, a istovremeno na neki način kontrolu rada javnog beležnika.
Postavlja se jedno logično pitanje – ako javni beležnik donosi rešenje kojim odbija potvrdu legalizacije ili izdavanje javnobeležničkog zapisa, u kom roku? Taj rok nije definisan. Struka u opštem smislu reči, pravnička struka, sa kojom sam razgovarao kada smo svi zajedno podržali ove zakone, je dala jednu vrstu predloga da bi taj rok trebao da bude što kraći. Taj rok podrazumeva i dužnost javnog beležnika ili notara da poštovanjem tog roka dostavi stranci rešenje kojim se određuje prema stranačkom zahtevu ili zahtevu stranke. Očigledno je da bi valjalo da u daljem toku rada na ovim zakonima na tu temu razmislite.
Kolega Backoviću, nadam se da bi tu mogli da ostvarimo jednu vrstu saglasnosti, barem u tom procesnom pravnom smislu reči. Što se tiče razlika između nejavne i javne isprave, ona je u principu definisana, premda je struka ukazala da bi i tu možda moglo da bude preciznijih pojašnjenja šta je javna, a šta nejavna isprava.
Ono što je meni sugerisano da se unese, ja ću se sam odrediti, nećete mi zameriti što ću to umesto vas da učinim, da se definiše kada je nadležan osnovni, a kada je nadležan viši sud, jer se u tekstu zakona pominje samo sud, bez označenja nadležnosti sudova opšte nadležnosti.
Naravno da to mora biti osnovni sud u prvom stepenu i naravno da to mora biti viši sud u drugom stepenu, imajući u vidu nespornu činjenicu da se javni beležnik imenuje prema sedištu suda, a ne sedištu sudova. Prema tome, u tom pravcu nije ni potrebna intervencija.
Sveo ovo što sam istakao ima isključivo dobru nameru u dobroj meri da se poboljšaju kvaliteti zakona. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege,  poštovani građani, set zakona o kojima raspravljamo u načelnoj raspravi posledica je prvo pregovora, a zatim i dogovora Ministarstva i Advokatske komore i kao takvi sigurno su doneti u interesu građana i u to sigurno ne treba sumnjati. Pregovori jesu bili dugi. Četiri meseca je činjenica i to niko i ne osporava. Ali, ono što je bitno, to je da ova Vlada, da ovo Ministarstvo, ova Skupština ima snagu da iznese sve predložene reforme. Ovo je svakako demokratski proces, bez obzira što je štrajk u pitanju, i to je vid demokratske borbe.
Došlo se do rešenja. U tom trenutku nije moglo drugačije, ali svakako, ono što je bitno, to je da od sutra, tj. od srede, kada budu ovi zakoni izglasani, vratiće se red i mir u jednu jako bitnu oblast države, a to je oblast sudstva. Vama, poštovana gospodo iz opozicije, naravno smetaju promene. Mi smo spremni da menjamo sve ono što je potrebno kako bi građani živeli bolje.
Da su predstavnici bivše vlasti imali sluha i da su menjali od 2000. godine na ovamo, verovatno bi bile sprečene mnoge zloupotrebe i upropašćavanje države koje je trajalo godinama, a upravo iz razloga nemenjanja zakona, pa možda čak i zakona koji se odnose na sudsku praksu, odnosno na sudove, se došlo do stanja u kome nije bilo drugog rešenja nego da građani na izborima svoj glas daju drugima kojima veruju i koji će ih povesti u nešto bolju i pravedniju budućnost.
Moj prethodni kolega je rekao da mi donosimo neke odluke koje nisu u skladu sa evropskim vrednostima. Ovo je svakako odluka koja je u skladu sa zakonom i odluka koja će se primenjivati. Ja bih pre rekao da odluke kojima su oni vladali dugi niz godina unazad ne da nisu bili sa evropskim vrednostima, oni pre svega nisu bili usmereni na vrednosti posvećene građanima. Bili su upravo u duhu činjenja onih stvari koje su doprinele da 3.000 preduzeća, da veliki broj javnih preduzeća, sudstvo, zdravstvo, prosveta, privreda, poljoprivreda, dođu na najniže grane. Jednostavno, urušavalo se iz godine u godinu i da nije 2012. godine došlo do promene vlasti, pitanje je kako bi ova država završila.
Postavlja se pitanje – ko je odgovoran? Odgovornost za donete zakone svakako je ne samo na Ministarstvu pravde. Odgovornost je na ovoj Vladi, odgovornost je i na ovoj Skupštini i niko u našim redovima neće posle nekoliko meseci ili posle nekoliko dana reći – ne, ja nisam odgovoran. Odgovorni su svi koji glasaju za ovaj zakon i evo, i ja sam među njima. Za nešto što činimo snosimo punu odgovornost. Iz tog razloga ne vidim zašto pripadnici bivše vlasti stalno pričaju o tome da građani imaju kratku pamet? Naprotiv, oni nemaju kratku pamet. Dobro i vrlo dobro znaju ko je i šta učinio za njih i u skladu sa tim su i glasali.
Svako ima pravo na svoje mišljenje i to uopšte nije sporno, ali kada neko nema argumente, on pokušava da podiže ton i da galami. To samo govori o njemu, a ne o nama.
Ono što još hoću da kažem i da privedem izlaganje kraju, jer su prethodnici pre mene dosta toga rekli. Naravno, ministar je obrazložio sve ono što je potrebno. Bitku ste, gospodo iz opozicije, izgubili vi i, naravno, izvinjenje građanima za sve ono što su činili od 2000. godine na ovamo imate vi. Potrebno je da vi date izvinjenje. Ako ćemo po pravdi, a pravda je spora ali dostižna, ostavku ne treba da da ministar Selaković, nego pripadnici opozicije, koji svi zajedno, pošto vas ima toliko puno, ja ne mogu da popamtim koliko je stranaka nastalo od DS. I sami ste shvatili da ta ideja nije baš primenjiva na ovim prostorima. Svi zajedno, grupa za cenzus, dugujete izvinjenje građanima za sve od 2000. godine do danas.
Što se tiče ovog seta zakona, drago mi je da je većina u ovoj Skupštini za. To samo pokazuje da je ovaj zakon, uz neke duže i teže pregovore, ipak usvojen, odnosno biće usvojen i građani će imati svu pravnu zaštitu, što je najbitnije u ovom trenutku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Imate tri minuta i 45 sekundi.

Hvala. Dosta mi je.
Nekoliko poslanika, i sam ministar je na početku svog izlaganja rekao da ovi zakoni jesu plod nekakvih četvoromesečnih pregovora i protesta advokata, za koji neuspešno pokušava da nađe opravdanje u nekim drugim vremenima, iako je fakat da je taj štrajk počeo u ovim vremenima i da su sami advokati bili veoma jasni oko toga zbog čega protestuju.
Da vidimo, gospodine Selakoviću, šta ste vi tokom ta četiri meseca radili i kako ste se ponašali, jer je to ključno, na jedno jedino pitanje koje vi danas građanima morate da date odgovor.
Vi ste najpre te ljude vređali, pretili im krivičnim prijavama, omalovažavali ih, kriminalizovali. Stvarali ste neki parakomorski sistem od svojih nekih stranačkih kolega, pa ste slali lažna saopštenja o tome kako je dogovor postignut, koji su posle advokatske komore demantovale, pa ste ih optuživali da se protive borbi protiv korupcije, pa ste menjali zakone bez ikakvog dogovora sa njima, pa ste huškali građane na advokate, govoreći im kako su advokati isključivi krivci za sve nevolje koje su ih snašle u životu, pa ste ih optuživali da rade za Miškovića, a pošto ste i sami rekli i nekoliko poslanika je reklo da ovaj predlog s kojim ste danas izašli pred nas ni u jednom zarezu se ne razlikuje od onoga što su advokati predložili, imamo jako važno pitanje na koje ste već nekoliko puta propustili da odgovorite – da li je, gospodine Selakoviću, to Mišković pobedio ili su advokati sve vreme bili u pravu, a vi ste se inatili četiri i po meseca i stvorili ste haos u ovoj zemlji?
Ako ste plaćenici Miroslava Miškovića ubedili da prihvatite njihove zle i sebične zahteve, kako ste ih predstavljali svojevremeno kada je štrajk počeo i kada ste videli da nećete moći da ga ignorišete, onda znate, gospodine Selakoviću, šta vam je činiti.
S druge strane, ako su advokati sve vreme bili u pravu, a vi ste građane ove zemlje četiri i po meseca na takav način tretirali, onda isto tako znate šta vam je činiti, gospodine Selakoviću, samo što pre toga treba da se izvinite tim ljudima koje ste na takav način vređali i da se izvinite građanima zbog toga što četiri meseca nisu imali pristup pravosuđu i zbog štete koja je nastala u to vreme, a procenjuje se da je ona i nekoliko stotina miliona evra za ova četiri meseca.
U svakom slučaju, i da je Mišković pobedio i da ste se vi inatili, znajući da su advokati u pravu, vama ostavka jeste jedini častan izlaz iz toga, a dok se u ostavci, lepo možete da organizujete proteste ispred Vlade Vojvodine, jer to što ste predložili kao ministar, da te proteste organizujete, to je skandal samo po sebi i eto još jednog razloga da podnesete ostavku. Hvala.

Reč ima ministar Selaković.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, već sam jednom reagovao kada je neko od prethodnika vrlo tendenciozno, vrlo vešto, pošto to nekima izgleda ide i te kako od ruke, pokušao da izvrgne moje reči. Ja sam rekao i to da ponovim još jednom, kome nije to doprlo do uha i do mozga može da uzme stenografske beleške pa da pročita. Rekao sam – nije problem organizovati ni protest ispred zgrade pokrajinske vlade, ali mi to ne radimo jer smo vlast koja ima demokratski kapacitet da o problemima razgovara.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Kog dana ste to rekli?)
Danas sam to rekao. Ko ne zna, može da uzme da pogleda bez ikakvih problema.
Dakle, ja sam to danas rekao, iza toga stojim. Znate, uzmem nešto što mi se sviđa, odbacim nešto što mi se ne sviđa, pa onda predstavim, vidite ko je i kakav je. Znam da postoje oni kojima je i te kako mnogo krivo, što su se Ministarstvo i advokatura oko nečega sporazumeli. Meni je drago što postoje oni kojima je krivo zbog toga. Drago mi je, jer to samo pokazuje koliko je sporazum do kojeg smo došli, koliko god da je bio težak način doći do njega, koliko vredi. To je nešto zbog čega sam i te kako zadovoljan.
Dokle god budu postojali oni kojima je krivo što će advokati početi da rade, što će sudovi početi da rade, što će tužilaštva početi da rade, ili bolje rečeno, da nastave da rade od onog momenta gde su stali, e, dotle će moja poruka uvek biti, ja se svoje političke i svake druge odgovornosti niti klonim, niti bojim, a kao velik i pobornik parlamentarnog sistema, pozivam svakoga ko ima nešto protiv mene lično, ko smatra da ja posao ne radim kako valja, da pokrene i postupak za moju smenu.
Nemam apsolutno nikakav problem. Ja bih kao što sam malopre za jednu drugu stvar rekao, i sada da vam kažem, ja bih premro od srama da sedim ovde, a da moja stranka ima podršku od 6% u biračkom telu, a kamo li da sam predsednik Vlade, recimo pokrajinske, i da sam srastao sa foteljom u kojoj sedim, i da deceniju i po, niko ne može odatle da me skloni, pa makar to bili i građani koji demokratski svoju volju izražavaju na izborima.
Dokle god takvi budu protiv mene ja ću znati da i dalje, koliko toliko, u granicama mogućeg svoj posao obavljam časno i savesno. Hvala vam.

Po Poslovniku Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, povredili ste Poslovnik, vezano za član  108. jer je ministar Selaković grubo narušio ugled Narodne skupštine Republike Srbije, vi ste to sigurno primetili. Kako je gospodin Selaković ranije govorio - nije bitno o čemu se govori, nego i ko govori.
Ovog puta je bilo u pitanju kako govori. Gospodin Selaković je izvrgavao ruglu govor Vojvođana, svih ljudi koji žive u Vojvodini bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, na najgori mogući način. Na najgori mogući način replicirajući gospođici Jerkov. Izvrgavao je ruglu vojvođanski govor, govor ljudi koji govore u Vojvodini.
Vi ste predsedavajući bili dužni da ga opomenete. To nije u redu, ni kada su u pitanju poslanici, ni kada su u pitanju ljudi sa galerije koji nas gledaju, i smatram da ste morali da izreknete opomenu ministru.

Gospodine Veselinoviću, ja jeste, mogu da prihvatim da sam malo nagluv, ali da sam toliko gluv, pogotovo što ministar ovde sedi, nisam. I ja moram da vam kažem da stvarno ste vi mene povredili sada. Ja uopšte nisam ni u jednom momentu zaključio da se ministar izvrgavao …
(Janko Veselinović, s mesta: Zato što niste slušali.)
Nije tačno. Pažljivo sam slušao, i nemojte, ja uvek slušam ovde. To što vi mislite da ne slušam, to je vaš problem. Mislim da nije bilo povrede Poslovnika uopšte, i niste imali osnova, ministar je samo odgovarao, možda vama nije odgovaralo
(Janko Veselinović, s mesta: Gledaoci su čuli, gledaoci su čuli, to mi je drago.)
Molim vas, ja sam vas slušao do kraja, budite i vi strpljivi. On je odgovarao na zahteve, da on da ostavku i logično je bilo da on da i obrazloženje zašto smatra da ne treba da da ostavku. Zbog toga smatram da nije bilo povrede Poslovnika. I pored svega toga možete da se izjasnite da li hoćete da glasamo o tome?
Da ili ne? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku.