Vreme, kolega Pavićeviću.
Na član 29. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, retka je prilika da ovako za redom mogu dva puta da govorim. Da predsedava gospodin Bečić, ja mislim da bi on to eliminisao automatski. Tako da, dobro je veoma što ste vi, gospodine Arsiću, predsedavajući u ovom delu sednice, da možemo na jedan primeren način da razgovaramo o našim amandmanima.
Naš amandman na član 29. u direktnoj je vezi sa amandmanom na član 28, gospodine Sertiću. Ali, postoji jedan dodatak. Ovo učvršćivanje partokratskog sistema preko instaliranja izvršnih direktora, koji mogu biti ljudi iz političke stranke, vladajuće pre svega, u ovom slučaju Srpske napredne stranke, imamo sada jedan dodatak toj partokratiji. Evo, u stavu 1. kaže – direktor i izvršni direktor imaju pravo na zaradu, a mogu imati i pravo na stimulaciju, poštovana gospodo.
Pa, mi svakodnevno slušamo, ministre, članove i članice ove Vlade koji govore o štednji, o neophodnosti štednje. Ljudima se nekima smanjuju i zarade da bi se štedelo, a ovde piše – mogu imati pravo na stimulaciju. U sledećem stavu piše – Vlada će podzakonskim aktom odrediti uslove i kriterijume za utvrđivanje i visinu stimulacije iz stav 1. ovog člana. Dakle, do onih sedam izvršnih direktora, koji mogu biti ljudi iz stranke, svi do jednog imaće pravo i na stimulaciju.
Gospodine Sertiću, meni je žao što svojim delanjem odstupate od svojih reči. Meni je veoma žao što nemamo Vladu koja se drži date reči, poštovana gospodo, i koja se ne drži jednog od najvažnijih principa u savremenoj politici, a to je princip etike odgovornosti. Da se politika meri rezultatima i da kada se da reč, da ona mora da se drži. Ovde nemamo to. Veoma mi je žao.

Vreme, kolega Pavićeviću.
Nemojte, kolega Pavićeviću, da se unapred opredele. Sad su izbori, pa možda vi sprovodite ovaj zakon, ili ste već…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Prvo ćemo da ga menjamo.)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Što je moguće kraće. Nažalost, još jedan tužan pokazatelj koliko se razume, odnosno ne razume ono o čemu se govori i koliko se poznaje, zapravo ne poznaje sadržaj zakona koji se komentariše. Da se ne prihvati, zato što sve ovo što smo čuli nikakve veze sa realnošću nema. Onaj ko predlaže da se obriše svaki član Predloga zakona, zapravo, je li, navija da ostane na snazi zakon koji je trenutno na snazi, a koji između ostalog kaže, šta je ono beše malopre bilo sporno, da direktor i izvršni direktor imaju pravo na zaradu. Takođe bi ostalo na snazi jer je to sadržaj zakona koji je trenutno u upotrebi.
Stimulacija, i to da to određuje Vlada, i to i onih izvršnih direktora do sedam, neverovatno, i to piše u zakonu koji je trenutnu na snazi, za koji, šta sad beše, predlagač amandmana navija. Mislim da u stvari zapravo i ne zna tačno šta želi, osim onih par sekundi koliko može da mu obezbedi direktan prenos. Hvala lepo.

Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, mi smo tražili da se u članu 29. osim rečenice direktor i izvršni direktor imaju pravo na zaradu ceo ostali deo obriše. To je ovaj deo, čuli smo sada, vezan za stimulaciju, za način na koji se ta stimulacija određuje, ko je određuje, kako se određuje. Ova odredba takođe nije nova, ona postoji i u starom zakonu, član 24. govori o mogućnosti isplate stimulacija, takođe predviđa da će podzakonskim aktom Vlada utvrditi uslove i kriterijume za utvrđivanje i visinu stimulacija.
Nisam uspeo, gospodine ministre, da nađem tu uredbu, ne znam da li ona postoji. Ono što je zanimljivo u završnim odredbama ovog zakona nigde se ne spominje rok za donošenje ovog podzakonskog akta. Pitam vas, kada i da li mislite uopšte da donosite, jer čuli smo i znao svi da Vlada pod politikom štednje je smanjila plate i penzije, a sada hoće direktore da nagradi i partijske izvršne direktore da nagradi nekim stimulacijama na osnovu kriterijuma koje će sama Vlada da odredi. Pa, tamo će verovatno da stoji da braća, kumovi i ostali mogu da dobijaju nagrade, mogu da troše pare kako god hoće, ali da neki drugi to neće moći.
Takođe, ovaj zakon je nejasan, jer nije jasno da li će kriterijume Vlada odrediti za sva javna preduzeća i za ona koja je osnivač Republika Srbija, ali i za ona koja je osnivač autonomna pokrajina, odnosno lokalne samouprave.
Tako da mi smatramo da je ovaj član nejasno napisan, da je konfuzan, da nije u skladu sa politikom Vlade, merama ekonomske štednje i da zato ceo ovaj deo o stimulaciji treba obrisati. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana i član 30. amandman u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Od člana 30. do člana 42. se definiše postupak za imenovanje direktora. Ovaj član 30. glasi – direktor javnog preduzeća imenuje se nakon sprovedenog javnog konkursa. Bilo bi logično da piše da se direktor bira nakon utvrđivanja rezultata konkursa, pa da se zna ko je taj ko je pobedio na konkursu, po kojim pravilima, gde je konkurs objavljen, ko može da se javi, koje su kvalifikacije.
Međutim, nije tačno, to se ne dešava, nego kada dođemo do člana 42. onda ćemo videti da se tri kandidata od ne znam koliko se javilo, ako se javi jedan, teško da će biti tri moguća, ali se tri kandidata daju Vladi na odlučivanje, čime se potpuno obesmišljava ceo postupak. To znači ne bira se najbolji kandidat na konkursu, nego se formira komisija. Ta komisija radi, pa komisija objavljuje, pa komisija ima rok, pa tralala. Opet to dođe do člana 42. gde Vlada odlučuje o tome ko će biti direktor javnog preduzeća.
Znači, imamo 12 članova zakona koji su čista forma gubljenja vremena i da se to završava tako što će se izabrati onaj koga će predložiti neko ko je moćan u toj Vladi ili trojica koji će predložiti tri najveće stranke u koaliciji koja će pobediti posle sledećih izbora. Koja god bude koalicija, to je nedopustivo. Potpuna nepreciznost u definisanju uslova za konkurs i izbor direktora javnog preduzeća. Onda će vam se javiti direktori koji su imali pečenjare, koji nisu imali pečenjare, koji su bili saradnici na pečenjarama itd.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Hvala gospodine predsedavajući, da se ne prihvati iz istih razloga kao malopre. Izgleda koji god od predlagača da obrazlaže svoj predlog pati od nepoznavanja sadržaja onoga što predloži, čime se bavi.
Interesantna opaska na temu gubljenja vremena, a time bismo možda mogli nazvati i ovaj predlog i obrazloženje. Hoćemo da brišemo nešto, a isto to stoji u zakonu koji bi ostao na snazi u slučaju da obrišemo sve. Neozbiljno do krajnjih granica, dame i gospodo. Hvala.