Naslov glasi komisija Vlade, a u članu 32. se definiše precizno ta demokratičnost izbora direktora javnih preduzeća.
I gle čuda, ima pet članova ta komisija Vlade od toga predsednika i dva člana, što bi reko Srbin tri člana imenuje Vlada na period od tri godine, a jednog člana dvotrećinskom većinom od prisutnih imenuje odbor Narodne skupštine, nadležan za poslove privrede. To znači isto vladajuća većina. Jednog člana za svako pojedinačno imenovanje direktora imenuje Vlada.
Znači, od pet članova demokratskom procedurom pet članova imenuje Vlada. To je stvarno jedan veliki demokratski doprinos razvoju upravljanja javnim preduzećima, i to je stvarno jedna fenomenalna stvar. Ja nisam siguran da će svi poslanici vladajuće većine da shvate ovaj komplikovani, decidni, demokratski način izbora članova komisije. Ali, da pokušam da im pomognem, sve imenuje Vlada.
A, pošto znamo da u Srbiji imamo najmanju Vladu u istoriji čovečanstva koja ima jednog člana i jedno 15 statista oko njega, onda sam sklon da zaključim da će tu komisiju da imenuje predsednik Vlade, samo do izbora, nadam se aprilu ili početkom maja ove godine.
Posle toga, naravno, ovaj zakon će biti poništen, vratićemo se na ona stari zakon. A jedna normalna vlast, ne napredna, nego normalna, ne radikalna, nego jedna normalna vlast posle toga će se truditi da se nivo javnih preduzeća svede na minimum, da se upravljanje tim preduzećima dovede na način koji je pristojan, a to znači da se ne krade, da se ne uteravaju najnesposobniji pečenjari u vladajućoj stranci, nego da tu bude…

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je na kraju da se ne krade, bilo je stvarno dirljivo, s obzirom da dolazi od mog kolege. Ali, da krenemo redom.
Imenuje se komisija, transparentan postupak biranja direktora. Pazite, biranja direktora. Radnje oko javnih nabavki idu tek kasnije. Ali, da vidimo kako je to bilo transparentno kada se moj kolega poljoprivrednik pitao, odnosno kada je bio savezni ministar unutrašnjih dela, poslovan. Ako mogu ijekavicu, mogu i tako.
Ali, gle čuda, raspisan je konkurs za prodaju zgrade CK. Trajao je 30 dana. Imenovana je komisija, ali tek kada je konkurs prošao. Sedamnaest dana po završetku konkursa. Tako je bila ta komisija.
Pazite sada, savezni ministar unutrašnjih poslova ne reaguje na to. Reaguje malo pravobranilaštvo, na osnovu tog konkursa, na osnovu pristigle dokumentacije, koju nije primala komisija, nego je došlo ovo tek kada je konkurs zatvoren, 17 dana kasnije, rešeno je da se zgrada proda.
Jedan predlog ugovora je došao u Savezno pravobranilaštvo, koji je skrenuo pažnju Saveznoj vladi na nedostatke, a sasvim drugi ugovor je potpisan, ne onaj koji je odobren od Saveznog pravobranilaštva. Svo vreme savezni ministar policije bio je moj kolega poljoprivrednik.
Idemo dalje. Došlo je vreme da se potpiše ugovor. Valjda su te firme trebale biti rangirane MK, pa idemo dalje. Učesnici na konkursu u junu koji dokumentaciju nisu davali konkursnoj komisiji, jer je nije ni bilo, ugovor koji je trebalo da bude potpisan nije prošao savezno pravobranilaštvo.
Potpisala ga je firma, znate li koja? U decembru mesecu firma koja je osnovana 15 dana ranije, firma koja nije postojala u vreme kada je konkurs otvoren. E, tako je to bilo transparentno i o tome, da ne bude da sam pričao ja, pisala je Pištaljka, slobodno vi koji se razumete u internet pronađite tu aferu zgrade Ušća i naći ćete da je ona prodata za cenu aluminijuma koji je visio na prozorima, a kasnije je Grad Beograd sa strankom bivšeg režima učinio korak više i poklonio još ogromnu površinu građevinskog zemljišta, tako da je dobit onih koji su kupili tu zgradu bila višestruka.
E, sada, kada smo kod onog četvrtog člana, ja moram tu da se izjasnim. Ja sam mislio da je uslov za registraciju partije da imate 10.000 članova pre nego što je registrujete. Ovo prvi put da čujem da je neko pre mesec dana dobio desetohiljaditog člana, a da je registrovao još pre dve godine. Znači, oni sami priznaju da im je registracija falš.
Ja sam pažljivo slušao, dakle, nisam išao po kafićima, pa za razliku od mog kolege sam mogao da primetim i tu razliku.
Na kraju Vesna Rakić Vodinelić je tvrdila nedavno da nisu član nijedne partije. Ovde su je upisali u partiju oni koji se zalažu protiv partokratije, tako su barem rekli. Gle čuda, gospođa je bila član Visokog saveta sudstva. Možete misliti kakva je bila reforma ili deforma našeg pravosuđa, kada je imala neku pravosudnu ulogu, možda sam pogrešio, ali je sigurno radila u pravosuđu i sada odjednom član partije. To znači mi treba da se zamislimo da li su oni za partijsko sudstvo, da li su oni za partokratiju ili protiv, ali sve što sam rekao govori o tome da dobar savet koji ja pokušavam da pružim mom kolegi poljoprivredniku, kao donacija organa, ako ga ugroženi organizam ne prihvati, sve ti je džaba. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, potpuno neprihvatljiv, rekao bih besmislen amandman i besmislena težnja za brisanjem navedenog člana i ne zaslužuje nikakav komentar i ne zaslužuje ovoliku diskusiju, ali da se javim najviše me ponukalo usmeno obrazloženje predlagača amandmana i poziv da se ne krade i to kaže predlagač amandman. Ja moram da vam kažem, dame i gospodo, svima da pokažem, jutros sam u poštanskom sandučetom našao jedan zanimljiv flajer. Na njemu je jedan političar koji sedi s nama ovde u ovoj sali, predlagač amandmana sa čašom vina u ruci, s naslovom – kako je, pa neću prezime da pročitam, kako je dotični postao milioner.

Molim vas, kolega Markoviću, govorite o amandmanu.

Radi se o amandmanu.
Dakle, predlagač amandmana je u svom usmenom obrazlaganju zašto je napisao amandman – briše se, upotrebio, između ostalog, jednu sintagmu i poziv da se ne krade. Dakle, ja sada pravim paralelu sa tim, gde piše – šta sve može da se uradi za 41 milion.

Ne možete tako, gospodine Markoviću. Nemojte tako, molim vas.

Dobro. Zahvaljujem.

Na naziv iznad člana i član 33. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.