Poštovane dame i gospodo, ja ću obrazložiti svoj amandman, uz prethodnu jednu napomenu koju upućujem gospodinu Arsiću da možda još jednom razmisli o svom pravu koje proističe iz članova 101. i 112. Poslovnika i da možda da još jednu pauzu, jer ministar se umorio, nema ga ovde, sigurno mu je potreban odmor.
Gde je? Vidi gde je. Ja sam mislio da je to Bečić. To je Bečićevo mesto.
Takođe, gospodine Arsiću, znači ministar hoće da pređe u narodne poslanike, i to opozicione u sledećem sazivu, što je dobro, ministre Sertiću, ja mislim. Vidim sa se smanjuje i broj narodnih poslanika SNS, umor je nastao, umor je zavladao.
Gospodine Arsiću, nas narodnih poslanika Nove stranke je ovde 100%, u punom sastavu smo ovde, spremni da raspravljamo dokle god treba, a ne čini mi se da ima toliko narodnih poslanika SNS, čini mi se ni 15%.
Sada, gospodine Arsiću, meni se čini da bi bilo primereno da se razmisli. Ja ne kažem da sam ja u pravu, ali da se razmisli o tome da se da jedna pauza, da odmore malo narodni poslanici SNS. Ja sam spreman naravno za raspravu … (isključen mikrofon)

Kolega Pavićeviću, ja sam morao da vas prekinem da bi vam neka pravila u parlamentu objasnio.
Ministar se već izjasnio o vašem amandmanu i rekao da se ne prihvata, tako da vam kažem da unapred trošite vreme da ubedite ministra da prihvati vaš amandman. Vi treba da ubedite kolegu Babića da on prihvati vaš amandman. Poslanici su ti koji odlučuju.
(Zoran Živković, s mesta: Gde je parlamentarizam? Suočavanje argumenata?)
Upravo o tome pričam, gospodine Živkoviću. Poslanici treba da odluče o amandmanu.
(Zoran Živković, s mesta: Verujte meni. Ja sam najstariji poslanik, od 1993. godine)
Lepo je to, kolega Živkoviću, ali ja se ne bih hvalio zbog godina, ništa drugo.
Izvolite, gospodine Pavićeviću. Imate još 45 sekundi.

Dakle, ovo je bio jedan moj predlog da se podsetimo članova 101. i 112. i, naravno, primetio sam još jednu stvar, budući da govorimo o članovima ovoga predloga zakona koji se tiču izbora direktora.
Nisam primetio da je bilo ko od narodnih poslanika ovde iz vladajuće koalicije izneo i jedan argument protiv moje argumentacije da se ovim zakonodavnim projektom učvršćuje partokratija. Hajde da čujemo tu argumentaciju, poštovana gospodo. Ja kada bi čuo jedan argument, pa da se malo zamislim da li sam ja negde pogrešio, da li sam pogrešno tumačio, da li mi je analiza pogrešna, ali ni jedan jedini. Ja vas molim da argumentovano diskutujemo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Ovde imamo dvojicu narodnih poslanika, od kojih jedan ne vidi ministra, a gospodin Sertić je korpulentan čovek i teško ga je ne primetiti, a drugi vidi dvojicu ministara od jednom. Ne znam na čemu su, ali deluje.

Hvala.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, uvaženi  ministre, koleginice i kolege, član 35. govori o komisiji i kaže da predsednik i članovi komisije ovog zakona ne mogu biti narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici u skupštinama jedinicama lokalne samouprave, kao ni postavljena lica u organima državne uprave, organima autonomne pokrajine ili organima jedinica lokalne samouprave.
Mi se sa time slažemo. Predložili smo da se doda novi stav koji kaže – članovi komisije ne mogu biti članovi političkih stranaka, niti mogu obavljati funkciju u organu političke stranke.
Gospodine ministre, vi ste nama odbili amandman sledećom rečenicom, amandman se ne prihvata iz razloga što predloženo neće doprineti depolitizaciji javnih preduzeća.
Mislim stvarno, onaj ko je pisao ovo obrazloženje, svaka mu čast. On stvarno nije čitao zakon, niti je čitao amandmane ili je pobrkao papiriće. Neki problem ovde ima.
Mi govorimo o tome da članovi komisije ne mogu biti članovi političkih stranaka, niti mogu obavljati funkciju u organu političkih stranaka, a vi nama odgovarate da se amandman odbija zbog toga što predloženo neće doprineti depolitizaciji javnih preduzeća, imajući u vidu da komisija za izbor direktora javnih preduzeća mora postupati u skladu sa objektivnim i jasnim kriterijumima koji će biti utvrđeni podzakonskim aktom. Svaka čast.
Sve sam pročitao šta ste napisali. Sve sam pročitao, i to stvarno nema veze sa onim što smo mi predložili, pa vas molim da još jednom razmislite i prihvatite naš amandman, jer time ćemo ispuniti ono za šta se svi poslanici zalažu da se uradi, da se izvrši depolitizacija u odabiru direktora i u ljudima koji će biti na rukovodećim funkcijama u javnim preduzećima.

Zahvaljujem.
Na član 36. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Još jedan besmisleni član, koji kaže da odlukom o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija donosi Vlada. Vrlo neobično. Ja sam očekivao da Patrijaršija donosi odluku o tome, ali eto donosi Vlada, pa onda ministarstvo nadležno za to. Verovatno koje vodi ovaj samonavođeni ministar, koji čas sedi tamo, čas ne sedi nigde, čas nestaje negde između, koga neki vide po dva, tri puta, a mogli bi sebe da pogledaju u ogledalo, pa onda kaže oglas o javnom konkursu sadrži naročito podatke o javnom preduzeću.
Znači, ja mislim da to niste pisali sami, gospodine ministre. To vam je neko pomogao, neko iz poslaničke grupe SNS vam je pomogao da se konkurs za izbor direktora javnog preduzeća sprovodi tako što se definiše koje je to javno preduzeće. Da li ste vi sami došli do te ideje ili vam je neko pomogao? Meni se čini da ima puno ljudi koji mogu da vam pomognu da dođete do tako genijalnog zaključka, a to je da se prvo definiše, kada se raspisuje konkurs, koje je to javno preduzeće. To je stvarno fascinantno. To je da vam, kažem, prvi put u istoriji. To nikada nije bilo. To je sad i nikad pre toga, pa onda koje poslove vrši to javno preduzeće, jer to preduzeće inače vrši poslove. To genijalno.
Da li ste vi konkurisali za Nobelovu nagradu za ekonomiju ili za javnu upravu ili onaj koji vam je pomogao, duplo, troduplo, petoduplo, pijano ili trezno, se kandidovao za neku veliku nagradu, pa da unapredimo ne samo srpska javna preduzeća i javni sektor, nego civilizacijski da se uradi jedan korak napred i da kada raspisujete konkurs tačno znate za koje preduzeće je koja nadležnost, odnosno delokrug tog preduzeća. Genijalno. Ja vas predlažem za Nobelovu nagradu.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
(Zoran Babić, s mesta: Hajmo mi na vađenje krvi. Hajmo na trežnjenje.)
(Zoran Živković, s mesta: A ti bi mogao da ideš na više terapija.)
(Zoran Babić, s mesta: Hajmo na trežnjenje.)
(Zoran Živković, s mesta: Prvo bi mogao da prestaneš da…)
(Zoran Babić, s mesta: Ti si za duvanje.)
Molim kolege poslanike da se umire. Ako imaju nešto da rasprave, ne moraju da se dovikuju preko čitave sale, neka izađu iz sale i nek se dogovore.
Kolega Rističeviću, prijavite se ponovo.
Izvolite.