Da ne bih izlazio iz domena svoje struke, dozvolite mi samo kratko jedan citat.
Godina 2006, citat iz više izvora dnevnih glasi: „Stavljanje potpisa na CEFTA Sporazum za Srbiju je od velikog značaja, jer Srbija dobija značajnu regionalnu poziciju svojom veličinom i položajem Srbija ima ulogu lidera i samim tim potpisivanjem ta uloga će biti još više istaknuta“ kaže premijer Srbije Vojislav Koštunica.
Šta je to potpisano? Gospodina nema u sali. Potpisan je CEFTA Sporazum koji su potpisali Albanija, Moldova, BiH, Montenegro-Crna Gora, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Srbija, Makedonija i Kosovo, kaže UNMIK „on behalf of Kosovo“, po Rezoluciji 1244. Ko je potpisao sa strane Srbije? Gospodin Parivodić, inače, prijatelj i poznanik, koga je premijer Koštunica pohvalio.
Da parafraziram našu misao narodnu, rekao je i uradio – radi kao što govoriš, govori kao što radiš. Šta se to dogodilo u međuvremenu da ono što su govorili i radili pre 10 godina više ne važi i sada govore nešto savršeno drugo? Da li to znači da nas pozivaju da prekinemo CEFTA Sporazum i sve druge sporazume? Da li to znači da je nova mudrost o tome da ne sprovodimo pragmatsku politiku koja štiti pravne i sve druge interese Srbije, teritorijalni integritet Srbije u međunarodnom okruženju u kome živimo, nemamo drugo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić. Izvolite.
Po kom osnovu gospodine Lapčeviću?
(Milan Lapčević, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Zato što je ministar citirao sporazum.
Prvo, gospodine Lapčeviću, znate šta, vi jako dobro znate, to pokušavajte te priče oko traženja za repliku da pronađete kod nekoga ko nema veze sa ovim parlamentom. Nemojte da širite ruke, jer dobro znate da nemate osnova za repliku. Istinu ne možete da promenite, šta god budete rekli.
(Milan Lapčević, s mesta: po Poslovniku.)
Dobro, gospodine Lapčeviću.
Izvolite po Poslovniku.

Član 104. – ako narodni poslanik u svom izlaganju, odnosi se i na ministra, uvredljivo se izrazi o narodnom poslaniku ili o poslaničkoj grupi, odnosno pogrešno protumači, pravo na repliku ima predsednik odnosno zamenik predsednika poslaničke grupe.
Izvinite molim vas, ne znam šta treba eksplicitnije da se desi da bi neko dobio repliku, imenom i prezimenom prozvan ja, prozvana moja poslanička grupa i nemam pravo na repliku.

Gospodine Lapčeviću, jedno jedino ime je spomenuto, Vojislav Koštunica.
(Milan Lapčević, s mesta: Pa?)
Pa šta ste vi, njegov advokat ovde?
(Milan Lapčević, s mesta: Izvinite, pričate o vremenu kada je potpisan CEFTA sporazum i pitate šta se promenilo? Priznato je nezavisno Kosovo…)
Gospodine Lapčeviću, u skladu sa članom 109. izričem vam opomenu…
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici građani Srbije, danas na dnevnom redu je šest tačaka koje se odnose na povlačenje novčanih sredstava finansijskim aranžmanima Republike Srbije i sigurno da o njima ne bi mogli da diskutujemo danas da ova Vlada nije omogućila kako ekonomsku, tako i političku stabilnost Srbije, kao i smanjenje stepena rizika investiranja u našu zemlju. U suprotnom ne bi ni došlo do realizacije navedenih finansijskih ugovora i sporazuma.
Osvrnuću se danas samo na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabiju za budžetsku podršku. Razvojni fond Abu Dabija postoji od 1971. godine sa ciljem da finansira razvojne projekte u zemljama u razvoju. Svoje kreditne aranžmane do sada je plasirao u preko 60 zemalja širom sveta. Tako da ne vidim razlog negodovanja pojedinaca …

Gospodine Lapčeviću, hoćete da pustite da ministar sluša narodne poslanike ili ćete da dobacujete?
(Milan Lapčević, s mesta: Dajte mi reč.)

Zakonom o budžetu za 2016. godinu predviđeno je direktno zaduživanje Srbije u iznosu od dve milijarde dolara kod Vlade Emirata tj. Razvojnog fonda Abu Dabija. Samim tim što povlačimo samo 50% od predviđenih sredstava zajma, ukazuje na preuzete mere racionalizacije i štednje u zemlji, kao i na rast BDP od 2,8% i stope zaposlenosti od 4,7%.
Kredit je namenjen za budžetsku podršku odnosno za finansiranje deficita u budžetu, refinansiranje dospelih obaveza i smanjenje troškova zaduženja. Valutna struktura javnog duga koja je trenutno oko 24 milijarde evra ukazuje da je 1/3 tog duga u dolarima. Ovaj zajam će se koristiti za finansiranje obaveza po osnovu javnog duga denominovanih u američkim dolarima.
Na ovaj način za finansiranje svojih dolarskih obaveza po osnovu javnog duga Republika Srbija dobija sredstva koja su znatno povoljnija sa aspekta visine kamatne stope u odnosu na trenutno mogućim tržišnim uslovima. Na ovaj način ćemo imati manje rashode za kamate čime će se smanjiti opterećenje budžeta, a sredstva budžeta upotrebiti za druge rashode, kao što su socijalna davanja ili kapitalni izdaci.
Takođe, želim da istaknem da je prosečna kamata zaduživanja u proteklom periodu bila između 6 i 8,5%, a kamata ovog zajma je 2,25%. Kada se preračuna na milijardu, štedimo od 40-50 miliona dolara. Da se ne bi neki i dalje bunili i da im ne bi bilo jasno, a očito da im je nejasno, imaju pravo da im nije jasno, jer su pogubljeni i u životu i u realnosti, kao i bez trunke odgovornosti, jednostavno ovo je dobar kredit.
Ako dobijete jeftina sredstva kojim finansirate skupe dugove, to je više nego povoljno. Investiranje ovih sredstava u podizanje proizvodnje i zaposlenost, servisiranje umanjenog duga biće brže. U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona, kao i sve ostale, za dobrobit građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Maja Mučužić.

Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, danas je na dnevnom redu set finansijskih zakona koje je Vlada Republike Srbije podnela Skupštini kako bi na prvom mestu očuvala stabilnost Srbije, što je jedan od ključnih ciljeva Vlade koju predvodi Aleksandar Vučić.
Ekonomska, međunarodna i politička stabilnost su uspeh za prosperitet Srbije. Svesni svega toga, Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem je predložila set ovih finansijskih zakona kako bi ne samo očuvala regionalnu stabilnosti i stabilnost sistema javnih finansija, već i pružila podršku malim i srednjim preduzećima, modernizaciji i optimizaciji javne uprave i izgradila čitavo jedno naselje.
Svesni svega toga, Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem je predložila set ovih finansijskih zakona, kako bi ne samo očuvala regionalnu stabilnost i stabilnost sistema javnih finansija, već i pružila podršku malim i srednjim preduzećima, modernizaciji i optimizaciji javne uprave, već i izgradila čitavo jedno naselje.
Danas ću se posebno osvrnuti na Zakon o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj saveta Evrope i Republike Srbije, a koji će služiti za finansiranje projekta urbane regeneracije, odnosno izgradnje čitavog jednog naselja.
Pokušaću danas i da odgovorim na brojna pitanja koja su ovde postavljena, a odgovori na ta pitanja se nalaze i u materijali koji su poslanici dobili, ali očigledno da to nisu baš najbolje proučili.
Nakon razornog zemljotresa 2010. godine, koji je pogodio grad Kraljevo, preko 200 ljudi je bilo povređeno. Imali smo i dve žrtve. Preko 24 hiljade objekata je bilo oštećeno na neki način, objekata stanovanja. Preko 50 objekata javne namene, škole, bolnice, domovi zdravlja i slično. Nakon toga, pokrenut je projekat sanacije čitavog jednog naselja, koji je radno nazvan urbana regeneracija. U fokusu ovog projekta je naselje izgrađeno u periodu od 1947. do 1955. godine, koje sačinjavaju 16 oštećenih zgrada, više porodičnog stanovanja i pet prizemnih porodičnih kuća. Ukupno to čini 366 stanova koji su svrstani u četvrtu, petu i šestu kategoriju oštećenja nakon zemljotresa. Vrednost sanacije tih stanova je bila preko 50% vrednosti novoizgrađenih stanova. Iz tog razloga se i odlučilo na kompletnu izgradnju novog naselja. Danas ste već čuli od mojih kolega kako su uslovi za život u tim stanovima na ivici humanosti, kako brojni objekti nisu povezani ni na osnovnu infrastrukturu vodovoda i kanalizacije, ni jedan od tih objekata nije povezan na centralno grejanje.
Navešću vam još par podataka, a volela bih da su danas svi tu koji su postavljali pitanja, da čuju odgovore na ona pitanja koja su u toku dana imali, podaci koji vam govore, sami po sebi, koliko je teško stanje i koliko je loša situacija sa tim naseljem. U tih 366 stanova žive porodice čija je prosečna veličina 2,8 članova, ali u velikom broju slučajeva tu stanuju i porodice sa sedam, osam, pa i deset članova. Stanovi su kvadrature od 11 do 120 kvadrata, što od prilike iznosi 39 metara kvadratnih ili 14 metara kvadratnih po osobi.
Ono što će novo naselje da da, to je mnogo veća kvadratura od nekih 45 kvadrata po stambenoj jedinici. Prosečni prihodi domaćinstva koja stanuju u tom naselju su ispod republičkog proseka, negde oko 34.000 dinara, da, dobro ste čuli. U tom naselju živi čak pedesetak korisnika socijalne pomoći i negde oko 30% tih stanovnika čine stanovnici romske populacije.
Uzimajući sve ove okolnosti u obzir, 2013. godine, uz pomoć i uz podršku Investicionog okvira za zapadni Balkan, urađena je studija izvodljivosti projekta urbane regeneracije i krenula je realizacija istog. Eto odgovora na ona pitanja da li postoje planovi o izgradnji i kakva je dinamika tih planova. Sve je predviđeno strategijom, odnosno studijom izvodljivosti ovog projekta.
Nakon toga, sufinansiranje projekta odobrio je Administrativni savet banke za razvoj Saveta Evrope, 24. januara 2014. Godine. Paralelno sa tim, grad Kraljevo je rešavao ad hok sve krizne situacije na koje je nailazilo, pa je tako usvojio sva akta, plansku dokumentaciju i ono što je možda najteže bilo, a kolega Zoran Bojanić je pričao o tome, pomoglo u uređivanju vlasničkih odnosa na objektima koji su tada za grad Kraljevo bili poseban izazov, jer su objekti, kao što ste čuli, građeni posle Drugog svetskog rata, više puta su bivali u prometu, nisu registrovani u katastru, pa je tako 2012. godine samo stotinak objekata bilo upisano. Danas su to gotovo svi objekti.
U toku 2015. godine i početkom 2016. godine organizovan je arhitektonski konkurs koji je okončan, završena su geotehnička i geofizička ispitivanja i urađeni elaborati, izdati su lokacijski uslovi, urađen je projekat i 25. maja ove godine izdata je građevinska dozvola za prvi objekat na toj lokaciji.
Nakon uspešno vođenih pregovora sa bankom za razvoj Saveta Evrope, 6. Aprila od strane Srbije, odnosno 21. aprila od strane banke potpisan je nacrt ovog Sporazuma koji je danas ovde pred vama. Ovaj zajam koristiće se za izgradnju, čuli ste već od mojih kolega, četiri nove osmospratnice i istovremeno, ne samo za izgradnju, nego i za rušenje postojećih objekata. Svi objekti će biti izgrađeni u skladu sa najvišim socijalnim, ekološkim i energetskim standardima.
Sadašnji korisnici će postati vlasnici novih kvadrata po principu razmene kvadrat za kvadrat i neće samo oni dobiti time, dobiće i grad Kraljevo, jer će efikasnije koristiti ovaj prostor. Grad Kraljevo je u iznosu od pet miliona i 400 hiljada već obezbedio zemljište, dokumentaciju, projekte, parterno uređenje će obezbediti nešto kasnije i na taj način zaokružiti celinu ovog projekta.
Ono što moram da napomenem, to je grant Investicionog okvira za zapadni Balkan, pomoću koga je urađena studija izvodljivosti i nadam se da će takođe biti odobren grant za nadzor projekta.
Poštovane kolege, iz svega napred navedenog nesumnjivo stoji da je cilj ovog zajma izgradnja savremenog naselja u koje će se useliti stanovnici jednog starog i oronulog naselja, kojim će Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem i lokalna samouprava grada Kraljeva pokazati da podjednako vodi računa o svim građanima grada Kraljeva. U interesu svih građana obuhvaćenih ovih projektom, pozivam vas da svoj glas u danu za glasanje date ne samo za ovaj zakon, već i za ostale zakone u ovom setu. Hvala vam.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodni poslanik Dušica Stojković. Izvolite.