Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas ću govoriti o tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, sa statutom Fonda. Usvajanje ovog Predloga zakona je, napominjem, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali takođe i Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Podsećana radi, novembra meseca 2015. godine, na sastanku u Pragu, Višegradska grupa i predstavnici zapadnog Balkana su raspravljali o temama koje su važne za nastavak procesa proširenja EU, zatim regionalnoj saradnji, izazovima migrantske krize, ali i svim ostalim temama. Srbiju je tada predstavljala ministarka zadužena za pitanja Evropskih integracija, gospođa Jadranka Joksimović.
Fond za zapadni Balkan bi trebalo da predstavlja upravo taj dodatni dobar okvir za saradnju civilnog društva, ali i svih građana koji se pitaju zašto je važno da idemo u EU, da li nas EU uopšte želi i kakve su naše mogućnosti, kakvi su naši kapaciteti u ovom procesu? Pitanje koje se nameće na samom početku, prilikom čitanja ovog Predloga zakona o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, upravo govori i o tome šta je osnovni cilj osnivanja ovog fonda.
Cilj osnivanja Fonda za zapadni Balkan je da bi se unapredio kvalitet života stanovništva ovog regiona, regiona zapadnog Balkana, ali i da se podstaknu evropske integracije kroz finansiranje projekata civilnog društva i pojedinaca u oblasti kao što su kulturna saradnja, razmena mladih, nauka, obrazovanje, održivi razvoj. Uz Sporazum o osnivanju Fonda Vlada Republike Srbije je priložila i tekst Deklaracije koja govori o statusnoj neutralnosti Kosova.
U nastavku želim da istaknem sledeće. Važno je što su upravo članice Višegradske grupe koje su i same sarađivale pre nego što su postale punopravne članice EU, zato što su upravo one, znači članice Višegradske grupe, prepoznale potrebu da se teme proširenja ponovo stave u fokus interesovanja EU, takođe, da ovaj proces ne bude zaboravljen, ako imamo na umu sve izazove sa kojima se EU u ovom trenutku suočava, od migrantske krize, Bregzita, zatim i samih sumnji koje postoje u okviru EU, da li treba ići u proces proširenja, da li ga treba nastaviti ili ne.
Želim samo da građane Republike Srbije podsetim na jednu činjenicu. Podsećanja radi, članice Višegradske grupe, koju čine Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska, formirane su 1. februara 1990. godine, kada ove članice nisu bile punopravne članice EU. One su to tek postale 1. maja 2004. godine u okviru tzv. velikog proširenja, kada su deset zemalja postale članice EU. Jedina institucija Višegradske grupe je Međunarodni višegradski fond koji je osnovan te 1999. godine i čije sedište se nalazi u Bratislavi. Prema odluci Fonda, Fond godišnje ima budžet od tri miliona evra. Kontribucija Srbije u Fondu za zapadni Balkan je znatno skromnija i iznosi oko 30.000 evra i obezbeđena je u budžetu za 2016. godinu u delu koji se odnosi na budžet Ministarstva spoljnih poslova.
Kao neko ko dolazi iz gradske opštine Rakovica, dakle iz Beograda, želim da kažem zašto je važno da ovakve, ali i slične sporazume usvajamo i potpisujemo u ovom domu Narodne skupštine. Pitanje koje je takođe važno da postavimo sebi, to je – kakve to efekte ovakvi i slični sporazumi imaju na živote mladih ljudi koji žive u Srbiji? Zaista mogu da priznam da smo nasledili nagomilane probleme na svim nivoima, bili mi mladi u Srbiji ili stariji, suočavali smo se sa gotovo nerešivim problemima koje smo mogli da imamo na svakom ćošku, ali ova Vlada, Vlada premijera Aleksandra Vučića, počela je ove nagomilane višedecenijske probleme da uspešno rešava. Promenili smo i odnos vlasti prema građanima. Pogledajte samo zahteve građana za prijem i razgovor sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Niko ranije nije ih primio. Niko ranije nije razgovarao na adekvatan način sa građanima Srbije. To prosto nije bila praksa naših prethodnika.
Želim da kažem i sledeće – primena ovog sporazuma odnosi se na mlade ljude, na udruženja, na predstavnike civilnog društva, na njihovu integraciju u procese i politike EU. Takođe, rezultati istraživanja Saveta Evrope ukazuju da mladi ljudi u Srbiji se susreću sa problemima nezaposlenosti, bezidejnosti, apatije i skoro svakog odsustva aktivizma. Čak 69,5% mladih ljudi u Srbiji i posle tridesete godine živi sa svojim roditeljima.
Koje je rešenje? Važno je da menjamo omladinske politike i da utičemo na budžete jedinica lokalnih samouprava da uvrste projekte koji su posvećeni mladim ljudima. Mladi ljudi su željni tih pozitivnih primera, nalazili se oni na lokalu, gradu ili Republici. Moramo im dati priliku da se školuju, da putuju, da razmenjuju iskustva, da sa svojim kolegama iz regiona i sveta se svakodnevno susreću. Moramo reformisati i sistem obrazovanja, uvesti dualno obrazovanje i tesnu saradnju svih partnera u tom lancu, predstavnike privrede, škole, učenika i nastavnika. Samo tako se možemo priključiti razvijenim zemljama poput Švajcarske, Nemačke, Norveške, zemljama koje su na dobar način rešile problem mladih ljudi u ovom okruženju.
Ovakvi i sliči sporazumi usmeravaju na tešnju saradnju. Moramo podsticati saradnju sa partnerima od lokalnog do međunarodnog nivoa, nastaviti da ulažemo i planiramo budžete za razvoj omladinskih politika, iz dana u dan raditi na aktivnijem uključivanju mladih u proces donošenja odluka.
Usvajanje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan je izazvalo razne polemike u medijima i u široj javnosti. Sada ne bih govorila o tim jeftinim političkim poenima, potrebi za jeftinim populizmom, o zloupotrebi ovih tema. Želim samo da kažem sledeće – usvajanje ovog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan je značajno ne samo zbog bolje regionalne politike, već i jačanja pre svega ekonomskih i političkih veza. Ceo proces indirektno utiče i na povećanje bezbednosti ovog regiona, kao i nastavak procesa pomirenja zapadnog Balkana.
Na kraju, pozivam sve kolege narodne poslanike, bili oni pozicije ili opozicije, da u danu za glasanje podrže ovaj sporazum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre, kolege poslanici, poštovani građani, do sada smo mogli čuti mnogo različitih diskusija na predloge ovih zakona o potvrđivanju sporazuma, ali pažljivo slušajući obrazloženje ministra gospodina Vujovića, a zarad istine i građana koji nas prate, važno je istaći suštinu donošenja ovih zakona o potvrđivanju sporazuma.
Sebi sam dala za pravo da zaista slušajući ministra i slušajući moje kolege poslanike, evo, ja negde izvučem šta je, po meni, suština ovoga o čemu mi raspravljamo već drugi dan. Suština je u tome da je to način direktne podrške budžetu, a radi vraćanja skupih kredita ili tačnije zamenom sa jeftinijim povoljnijim zaduživanjem, kao i unapređenjem privrede pod znatno povoljnijim uslovima i sprovođenjem socijalne politike, odnosno unapređivanjem socijalne politike.
Ko je pravio nepovoljne aranžmane sa visokom kamatnom stopom i uslovima otplate ne treba podsećati građane. Oni to znaju, a bogami i pamte. Izbori 2016. godine su dokaz tome. Kako je već neko od prethodnih govornika rekao, mi danas ne bismo ni pričali o zajmu da su neki političari do 2012. godine bili odgovorniji i posvećeniji interesima Republike Srbije. Danas bismo možda govorili o tome pod kojim uslovima mi dajemo zajmove drugima. Ali, eto, zbog loših vlada i njihove loše, biću slobodna da kažem, odnosno da ponovim ono što smo već mnogo puta čuli, pljačkaške politike, to danas nije slučaj u Srbiji. Istina je da svaka vlada nasleđuje prošlost prethodnih i mora da se nosi sa tim nasleđem. Kao deo tog nasleđa, ova Vlada danas predlaže zakone o potvrđivanju sporazuma i ratifikuje međunarodne sporazume.
U svojoj diskusiji posebno želim da se osvrnem na formiranje Fonda za zapadni Balkan. Krenuću od činjenice koja je već izneta u obraćanju nekih poslanika, a to je da se u članu 3. ovog sporazuma lepo kaže šta je na zahtev Republike Srbije u tom članu i on je sastavni deo te deklaracije. Ja ga neću čitati, da ne oduzimam vreme, ali ću nastaviti tako što ću reći da se ovde radi o regionalnoj saradnji, kao važnoj temi za funkcionisanje ne samo političkog, već i finansijskog života u Srbiji. Da bi bilo jasnije, moramo se složiti oko onoga što je istina, a postoji samo jedna, to je – ukoliko ne učestvujemo u radu regionalnih organizacija i fondova, onda otvaramo mogućnost i dajemo prostora Kosovu i Metohiji da bude punopravna članica ovakvih organizacija. To sigurno niti hoćemo, niti želimo. Zato me čudi diskusija pojedinih poslanika koji svesno ulaze u priču koja nema uporište u istini, ali zauzimajući medijskog prostora iz ovog doma misle da će postići nekakav efekat kod građana.
Zaista mi nije jasna namera, tačnije zlonamera onih koji svojim delovanjem i osporavanjem ovakvih projekata u stvari podrivaju nacionalne interese. Nemamo mi više vremena za gubljenje, jer su nam ga odavno potrošili oni čija je politika bila neodgovorna i lično sopstvenička. Uverena sam da će ova Vlada i u buduće koristiti svaku mogućnost, a gde je nema boriće se da je stvori kako Srbija nikada više ne bi išla unazad, već sigurnim korakom napred i samo napred, kao savremeno urađena država. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je više ugovora i sporazuma koji se tiču zajmova Republike Srbije sa različitim finansijskim organizacijama pri čemu dominantno mesto zauzima ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku prevashodno zbog visine zajma, kao i sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan.
Najpre želim da istaknem da su svi ugovori u skladu sa Zakonom o javnom dugu i u tom kontekstu ukazujem na odredbu člana 5. navedenog zakona koji predviđa da se Republika Srbija može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga za investicije u kapitalna ulaganja, nabavku finansijske imovine kao i za izvršenje obaveza pod datim garancijama. Stavom 2. navedenog člana predviđeno je da Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike.
Pažljivom analizom predmetnih ugovora, odnosno njihovih esencijalnih odredbi koji se odnose pre svega na vremenski period korišćenja zajma, grejs perioda, kamate, nesumnjivo se može zaključiti da se radi o odličnim finansijskim aranžmanima. Ova konstatacija naročito važi za ugovor o zajmu sa Fondom za razvoj Abu Dabija gde imamo period dospeća 10 godina, grejs period pet godina i izuzetno nisku kamatnu stopu od 2,25 što samo govori da je ovaj kredit proistekao pored ostalog iz dobrih političkih odnosa dveju vlada ali i ličnih odnosa. Ovo je signal i potvrda investitorima da Srbija ima kredibilitet.
Novac će biti iskorišćen delom za pokrivanje budžetskog deficita, a najvećim delom za reprogramiranje najnepovoljnijih kredita koji su uzimani naročito u periodu od 2008. do 2012. godine i sa kamatnom stopom do 8% što nas je skoro dovelo u položaj visoko zadužene zemlje i bankrotstva sa direktnom nepovoljnim posledicama koje se manifestuju u enormnim kamatama koje plaća Srbija od oko 1,2 milijarde evra po čemu spada među zemlje Evrope sa najvećim izdacima za kamate i što čini oko 3,5% BDP.
Podsetiću vas, da od 2005. godine, ras spoljnog duga iz godine u godinu je bio, može se reći drastičan. Svake godine u proseku spoljni dug raste za oko dve milijarde evra što je produkovalo iznuđene i nepopularne mere od strane Vlade, premijera Vučića u vidu smanjenja zarade u javnom sektoru i dela penzija a sve u cilju izbegavanja potpunog bankrotstva.
Osnovna dilema koja je manifestovana i danas u Skupštini je da li postoji opravdanost zaduživanja države pogotovo u situaciji aktuelnih, odličnih ekonomskih i fiskalnih rezultata koje je ova Vlada ostvarila poslednjih nekoliko godina. Naravno, uvek se mogu naći argumenti koji govore u prilog neopravdanosti zaduživanja i po tom pitanju ne postoji jedinstveni stav ni u ekonomskoj teoriji.
Ne ulazeći u elaboraciju argumenata za i protiv, želim da ukažem da u konstataciji aktuelnih ekonomskih fiskalnih rezultata koje je ova Vlada ostvarila i koji su impozantni svakako da još uvek postoje problemi poput budžetskog deficita koji će biti daleko manji od predviđenog kako ove tako i sledeće godine, za šta će se delom upotrebiti dobijena sredstva, a ja želim da potenciram i mišljenje svih renomiranih ekonomista koji za prvi ugovor sa Fondom Abu Dabija jednodušno ocenjuju da ovako povoljan kredit bez obzira na ekonomske i fiskalne rezultate se jednostavno mora uzeti.
Postoje najmanje dve kvalitativne razlike između zaduživanja prethodnih vlada i ove Vlade. Prva razlika odnosi se na uslove zaduživanja koji su neuporedivo bolji danas nego ranije, što na nesumnjiv način govori o kredibilitetu koji uživa u svetu ova Vlada, pa su mnogi finansijski aranžmani proistekli iz mudre konzistentne politike, a u nekim slučajevima kao što sam i rekao, odličnih ličnih odnosa našeg premijera kao što je ugovor sa Fondom Abu Dabija.
Druga razlika je što ranija zaduživanja nisu dala gotovo nikakve pozitivne ekonomske i fiskalne rezultate već su naprotiv doveli zemlju u izuzetnu tešku situaciju za razliku od današnjeg trenutka gde su sva makro ekonomska kretanja povoljna. Ne postoji fiskalni deficit, javni prihodi nadmašuju sve prognoze, raste BDP, smanjuje se javni dug, ubrzava se privredna aktivnost, smanjuje nezaposlenost.
Dame i gospodo, dozvolite mi da se u par rečenica osvrnem i na ugao sa bankom za razvoj Saveta Evrope za izgradnju i opremanje nove zatvorske ustanove u Kragujevcu. Potreba za izgradnjom novih zatvorskih kapaciteta je nužna. Iako je u periodu od 2012. godine do danas došlo do proširenja kapaciteta i za više od tri hiljade mesta. I, u ovoj oblasti pokazuje se šta nam je prethodna vlast ostavila. Naime, 1. januara 2012. godine kapaciteti u srpskim zatvorima bili su 6.950 mesta, a broj lica je bio 10.958, to znači da je u proseku 157 lica bilo smešteno na 100 realnih zatvorskih mesta, a Srbija zbog toga bila na poslednjem mestu prema podacima Saveta Evrope.
Ceneći vreme, na kraju želim da ukažem na potpuno tendenciozno i neosnovane tvrdnje da se potvrđivanje sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan priznaje nezavisnost Kosova i Metohije. Kosovo kao ugovorna strana u sporazumu predstavljena u sporazumu u skladu sa dogovorom o regionalnom predstavljanju, a uzimajući u obzir i interpretativnu izjavu naše države kao i proklamovane ciljeve dovoljno govori koje apsolutno u sebi ne sadrže oblike državnosti, dovoljno govori o malicioznosti onih koji stoje na suprotnom stanovištu.
Kao što vam je poznato, prostor Kosova i Metohije je od vajkada permanentno bio izložen ratovima, stradanjima, previranjima, ipak sasvim sam siguran da nakon ratnih zbivanja 1999. godine i svega nakon toga što se desilo predstavlja najveće iskušenje i izazov za naš narod i državu u celoj našoj istoriji. Tako stvoreno negativno faktično stanje produkovalo je negativne posledice u svim sferama naših života i limitiralo mogućnosti za normalan život i egzistenciju.
Upravo takva negativna konstalacija aktuelnih prilika nameće potrebu da vodimo jednu odgovornu politiku, da budemo mudri i pronicljivi kako bi realizovali fundamentalne, nacionalne i državne ciljeve. Do realizacije istih zašta će biti puno vremena neophodno je prioritetno preduzeti sve raspoložive mere i aktivnosti na planu stvaranja bezbednih uslova za život Srba, zaštitu ljudskih i imovinskih prava i zaštitu državnih interesa.
To treba raditi upravo na način na koji do sada je radila Vlada Republike Srbije, putem razgovora, traženja kompromisnih rešenja uz nažalost brojne i bolne međusobne ustupke, a sve u skladu sa poznatim principom, da je politika umetnost mogućeg.
Na kraju, u očekivanju da će se realizovati svi efekti putem implementacije ovih ugovora i sporazuma, ja ću u danu za glasanje podržati ove predloge kao i moja poslanička grupa. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Poštovane kolege narodni poslanici, jedan sam od retkih u ovoj sali koji je pažljivo slušao izlaganja prethodnih govornika i to je na moju veliku žalost, moram priznati i zaista trudim se da razumem, ali mi nije jasno kako Fond za zapadni Balkan ima značaj i za Rakovicu i kako će uvesti dualno obrazovanje i kako će pokrenuti ekonomiju, zaista mi nije bilo ni malo jasno.
Ali, da se vratimo malo ozbiljnosti u ovaj naš razgovor i ovaj naš dijalog. Ono što mogu da kažem, ovaj fond i osnivanje ovog fonda nije najgore što ste uradili, gospodo iz vlasti kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Slažem se sa vama kada vi kažete da postoji jedna interpretativna izjava kojom se Srbija ograđuje i kojim precizira šta je za Srbiju Kosovo i Metohija kao potpisnica ovog sporazuma.
Znači, de jure, vi negirate priznanje Kosova i Metohije i to apsolutno može da se saglasi čovek sa vama, međutim ovaj sporazum vam sigurno ne bi prošao na Ustavnom sudu, ali sa druge strane bih hteo da posmatram sa jedne druge strane, političke ravni i faktičko pitanje.
Znači, vi dobro znate da priznanje u međunarodnom pravu nema konstitutivan nego deklarativan karakter. Tu je i gospodin Gajić, pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova, i velika je šteta što on ne može da uzme učešće u debati, jer je čovek prilično stručan i ozbiljan je patriota, bio je profesor meni na Pravnom fakultetu.
Dobro znate da stvarate jedne faktičke odnose i da u ovom multilateralnom sporazumu postoje države koje priznaju KiM i dajete jednu punoću KiM raznih odnosa i stvarate jednu složenu sliku, znači faktičko priznanje KiM.
Ali, da posmatramo to drugačije. Kakav je politički cilj osnivanja Fonda za zapadni Balkan? Ja to zaista nisam mogao da razumem, niti je iko normalan uspeo to da objasni. Verujem, prvo ne smatram da mi iz opozicije, kako vi volite da ističete, tapiju na patriotizam, i ne smatram da ste vi loše patriote, ali smatram da vodite lošu politiku kada je KiM u pitanju. Kada biste iskreno i slobodno smeli da govorite i kada biste smeli da govorite šta zaista mislite, ja sam siguran da većina poslanika SNS ne bi glasala za ovaj fond, jer Srbija nema nikakav interes da učestvuje u jednom ovakvom projektu. Interes ima Albanija i albanski nacionalni interes na Balkanu je osnivanje jednog ovakvog fonda.
Ali, pošto smo ustanovili, a mogli bi kod gospodina Atlagića kao profesora istorije da odete na jedan kurs, znači, ustanovili smo da ne znamo pozadinu srpsko-albanskih odnosa, ja bih vas podsetio na samo dva događaja iz baš skore naše prošlosti. Ako se sećate fudbalske utakmice između Srbije i Albanije. Sećate se…(Isključen mikrofon.)

Gospodine Nogo, ja vas molim, da se vratite na temu.
(Srđan Nogo, s mesta: Gospodine predsedavajući, zaista je neverovatno da sam ja jedini poslanik koji je tri, četiri puta prekidan. Gospoda iz vladajuće većine su svašta pričala. Ja pričam o temi. Srpsko-albanski odnosi jesu tema. Fond za zapadni Balkan)
Ne, nisu. I, kakve to veze ima sa fudbalskom utakmicom, molim vas?
(Srđan Nogo, s mesta: Gospodin Edi Rama, njegov rođeni brat je odgovoran za sabotažu utakmice. Gospodin Edi Rama je pre neki dan izjavio…)
Gospodine Nogo, isključio sam vam mikrofon.
(Srđan Nogo, s mesta: Vi sada sa Edijem Ramom…)
Gospodine Nogo, isključeni ste. Prekinuo sam vam izlaganje zato što niste u temi, i možete da se trudite koliko god hoćete.
(Srđan Nogo, s mesta: Fond za zapadni Balkan nije tema?)
Vi se, gospodine Nogo, zapitajte, ako vama četiri puta oduzmu reč, vi imate ozbiljan problem onda. Onda vi ne možete da se pronađete u temi. Nije problem u predsedavajućem, nego u vama.
Gospodine Nogo, svoj patriotizam ja sam dokazivao i 1989. godine na tom Kosovu, i 1991. i 1992. godine, i 1999. godine, i nemojte vi da me učite o patriotizmu.
Da li ćete da se vratite na temu dnevnog reda ili ćete da pričate o fudbalskoj utakmici?

Ja ne razumem zašto mi je isključena reč, ali dobro. Očigledno je zabranjeno pričati o Fondu za zapadni Balkan, tako da bi se osvrnuo i na ove zajmove.
Znači, imamo jedan zajam koji se odnosi na reformu i na osavremenjivanje državne uprave, 69 miliona evra. Inače, naknade za taj zajam su poprilično visoke, tako da efektivna kamatna stopa je iznad nominalne kamatne stope i mogli smo sigurno naći i kod komercijalnih banaka ovakve kredite, ali ja sam se iskreno nadao da je politika ovakvih kredita, gde mi povučemo kredit, pa ga odmah damo nekim stranim konsultantima koji trebaju da nam dođu i neka predavanja o reformi državne uprave drže prošlo početkom dvehiljaditih godina, znači, u onom vremenu koje je gospodin Martinović nedavno dobacivajući pominjao kao loše vreme. Ja sam mislio da je to zauvek za nama, ali eto, SNS i to vraća. Mislio sam da nema goreg od Mirka Cvetkovića po zaduživanju Srbije, ali očigledno je da su gospodin Vučić i gospodin Vujović gori i od Cvetkovića.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.