Već nekoliko dana slušamo diskusiju vezano za novo i novo pozajmljivanje i nove i nove kredite. Želim da prenesem stav javnosti Srbije da je ovo prosto nedopustivo, s obzirom da dolazim iz unutrašnjosti, i želim da kažem da se u unutrašnjosti živi jako teško i da ovakva stvar, kakva jeste sada u zemlji Srbiji, ne dopušta pozajmljivanje ni jednog jedinog centa, a kamoli ovoliko miliona ili ovoliko milijardi. Zašto? Zato što od svih ovih pozajmica i od svih ovih kredita narod, odnosno građani, ništa nisu videli, ništa bolje nisu osetili, ništa im nije dato, nikakve bolje uslove za život nemaju, a pitaju se zbog čega i zašto su i dalje ovolike pozajmice.
Ono što želim da kažem jeste da ministar finansija je doveden kao jedan od velikih stručnjaka i od njega se očekivalo upravo suprotno, da reši pitanja i da reši sve one probleme koji su u Srbiji postojali do 2012. godine, naročito propast privatnih preduzeća od 2008. do 2012. godine, a da vi u stvari niste učinili ništa, već ste samo napravili dalje, doduše, niste vi bili od 2012. godine, bili su i drugi ministri, ali govorim o SNS i o načinu vođenja njene politike.
Politiku koju vodi SNS, naravno, potpuno, da ne kažem osuđujemo kao srpski radikali ne možemo reći, ali prosto je u suprotnosti sa našim stavovima, jer smatramo da mi imamo dovoljno prirodnih, naših resursa, i što se tiče poljoprivrede i što se tiče prirodnog bogatstva, banja itd. voda ili bilo šta već, imamo 500.000 na kraju krajeva registrovanih poljoprivrednih domaćinstava, koje kada bi se uposlili samo puta pet, to je već dva i po miliona zaposlenih ljudi, a mi smo davali od svih tih kredita, po staroj praksi DS, odnosno G 17, koji je tada predvodio te finansije, po staroj njihovoj praksi mi smo davali strancima po 10.000 evra da bi mogli da zapošljavaju naše ljude, znači, po jednom radniku. Šta oni odrade? Oni odrade svoj posao, pokupe kajmak i odu. A odakle je taj novac? Taj novac je u stvari novac poreskih obveznika iz našeg budžeta. A novac poreskih obveznika kako se skuplja? Skuplja se iz PDV svakodnevno, svako od nas ko ode u prodavnicu za 500 dinara danas, pet puta dva deset, sto dinara ostavi Vladi Republike Srbije, odnosno budžetu.
Taj novac je morao da se vrati narodu, kroz pravilnu raspodelu, a vi ste u stvari davali i molili i dan danas molite strane investitore da dođu i da ulože neki novac i da otvore neke fabrike pored naših sposobnih ljudi i naših sposobnih privatnih preduzetnika i naše domaće pameti koju mi imamo.
Ne mogu da shvatim da premijer Aleksandar Vučić nikoga u zemlji Srbiji nije prepoznao kao pametnog čoveka i da ga je postavio kao savetnika ili da je nekoga iz realnog sektora postavio da može da mu sugeriše šta to u stvari ne valja, već to radite nekako preko nekih agencija i to radite nekako preko nekih posrednika, ne znajući u stvari šta realno fali našem čoveku.
Pošto dolazim iz unutrašnjosti, konkretno iz grada Kraljeva, mogu da vam kažem da tamo fali mnogo, ne samo u gradu Kraljevu, fali i u Kragujevcu, fali u Trsteniku, fali u Kruševcu, fali u malom Aleksandrovcu, fali u Brusu, fali u celom Rasinskom, Moravičkom, u svim okruzima, znači u celoj unutrašnjoj Srbiji, znači centralnoj Srbiji.
Ono što želim da kažem jeste da SRS ima potpuno novi model, kako izaći iz krize i da to nije ovaj model, već isključivo model oslanjanja na naše domaće resurse i na našu domaću pamet.
Ono što želimo da kažemo, ali dobronamerno jeste da najozbiljnije razmislite o putu, o daljem putu ka EU, znači, najozbiljnije, i da ono što vam je jutros prof. dr Vojislav Šešelj rekao, da se ovde otvori tema o evroazijskim integracijama i da se otvori tema o okretanju ka Rusiji.
Svaki naš prosečan građanin, naročito su me pitali ljudi koji imaju registrovana seoska domaćinstva, pitaju – zašto nemamo organizovanu poljoprivrednu proizvodnju i zašto naša Vlada ne napravi neki međunarodni ugovor sa Rusijom, pošto je tamo bescarinska zona i zašto mi kao mali poljoprivredni proizvođači se ne udružimo i ne plasiramo našu robu tamo gde je najpotrebnije? Znači, nemamo odgovor na to pitanje, a ja bih volela da vi imate odgovor na to pitanje. Šta mi da kažemo ljudima zašto vi to ne radite? Očigledno je da imate određene ili pritiske ili obaveze ili je to možda i vaša želja da to ide ovim putem, a imamo osećaj da kao da ne mislite o građanima Srbije. Vaše podatke koje iznosite, vaše uporedne podatke, vaše statistike itd. narod niti razume, niti od toga šta ima.
Pored ovoliko zadužene zemlje, gde po Zakonu o budžetskom sistemu ne smemo biti zaduženi više od 45% BDP, vi ste se zadužili 72-73% BDP. Pa, to ide pravo u bankrot. Ima li neke finansijske institucije uopšte u EU ili bilo gde sa kojom vi niste ušli u neki kreditni aranžman? Zbog čega? Mi se samo pitamo zbog čega i samo želimo da kažemo našim građanima da nije ovo samo politika ili neka politička borba ovde u Skupštini, pa da sada podilazimo građanima, pa kažemo – e, mi imamo rešenje. Mi stvarno imamo rešenje. Verujte mi, i svaki prosečni građanin ima rešenje. Svaki prosečan čovek koji živi na selu i ima malo zemlje, on ima rešenje.
Ali, ja bih vas, pre svega, pitala da li ste vi nekada vodili poljoprivredno gazdinstvo ili da li ste nekada vodili možda neko malo preduzeće i da vidite kako je teško živeti u ovoj zemlji i da vidite kako je teško voditi?
Ono što sam htela inače da vam kažem, a ne mogu jer nemam vremena da se pozabavim ovim tačkama dnevnog reda, jeste i to da ovaj apeks kredit za mala i srednja preduzeća, da je to čista farsa i po onome kako piše u ugovoru, znači, isključivo Evropska investiciona banka o tome vodi računa kome će se plasirati, a Narodna banka mora da napravi sve ostale administrativne stvari koje su vezane za taj kredit. Ali, ako znamo da se upravo taj isti kredit uzimao i 2011. godine dva puta, 2009. i 2013. i 2014. godine, kada ste i vi bili u ovoj priči, a mi kao narodni poslanici ili uopšte građani, nemamo povratnu informaciju gde su taj novac potrošili i šta država ima od tog novca koji je dala na taj način, odnosno pozajmila na taj način. Da li su ta preduzeća poreski ojačala i da li su ta preduzeća napunila našu narodnu kasu, odnosno budžet?
Znači, vrlo je teško da vi sada nekoga u zemlji Srbiji ubedite da nešto privatno može da se radi. Ne, ne može ništa da se radi. Zašto? Zato što mi imamo monopol u našoj državi. Mi nemamo slobodno tržište. Slobodno tržište jeste za strance i jeste za stranu robu i jeste za strane lance. Mi nikoga nemamo u našoj zemlji osim jedne trgovinske firme koja se održala, a svi znamo da je to „Dis“ iz Krnjeva, i kako se čovek bori na ovom tržištu itd.
Teško je kad se uđe, primera radi, u „Merkator“ ili tako neki lanac, pa kad se tamo čuje muzika i kaže – kozji sir iz Slovenije, Hrvatske itd. Ja se onda zapitam, čekajte, ovoliko vrzina u našoj zemlji, a da mi ne znamo ni kozu da napasemo, po vama, a kamoli da napravimo taj sir i da plasiramo.
Da bismo mi naš proizvod plasirali u takav jedan trgovinski lanac, vi dobro znate da moramo da platimo od 1.000 do 2.000 evra po jednom artiklu, po jednom bar kodu, jel tako? A zamislite da neko ima pet proizvoda i ja trebam da platim 10.000 evra ili vi proizvodite nešto i imate pet proizvoda i vi morate da platite 10.000 evra „Ideji“, „Merkatoru“ ili bilo kome da bi se vaš proizvod našao na toj polici. Kada ćete vi zaraditi tih 10.000 evra? Nakon godinu dana, šta oni kažu? Oni kažu – pa znate, moramo raskinuti ugovor, jer ovaj vaš proizvod ne ide, imamo konkurenciju drugih proizvoda slične vrste. Nemojmo da dovodimo u zabludu građane Srbije da se u ovoj zemlji može nešto privatno raditi. Može, ali samo oni koji su bliski vlasti i to po kontima tamo specijalizovanih usluga ili uslugama po ugovoru, gde ste našli sistem raznoraznih projekata gde vaše upošljavate i gde oni, naravno, apliciraju za određena sredstva a vi se, naravno, zadužujete, itd.
Onda se pitam kako bi bilo, kako ste sada išli u Niš, ovako kako ste išli, kao cela Vlada, kako bi bilo, ne samo ja, već su mi to dali građani, ja sam neko ko je iz naroda i ko je non-stop sa narodom, naročito kada je Kraljevo u pitanju i Rasinski okrug i Kopaonik, itd… Znam kako žive poljoprivrednici, znam kako žive mali privrednici, jedna sam od njih i zato to govorim iz ličnog iskustva.
A onda mi je neko dao predlog, pa kaže ovako, kako bi bilo da, kako su lepo išli ovako u Niš, pokažu kako oni mogu da se umivaju, gde da se umivaju i gde da spavaju, da mi njima damo ove naše uslove, svakom ministru, jednu kućiću K-5 ili jednospratnu, možete dobiti i dvospratnu, da dobijete dvoje dece, od toga jedan student, jedno školskog uzrasta, gde nema fakulteta u unutrašnjosti, već u Beogradu, da vam damo kredit da nešto započnete da radite, da imate pri tom bolesnu majku ili bolesnog oca, da nemate nikakva primanja i da izvučete tu porodicu iz krize i vaspitate decu. Ko bi to uradio od vas ministara taj bi mogao da prođe da bude ministar u ovoj Vladi u sledećem mandatu.
Što se tiče Kraljeva, samo da vam kažem da je Kraljevo u veoma teškoj situaciji, ali ono što jeste isto da se kod nas kupuju drva na džak, ako niste znali, drva na džak. Zatim da vam kažem da imamo skoro 40% nezaposlenih ljudi, da vam kažem i to da imamo priliv od 30.000 izbeglih lica sa Kosova, a da nam pri tom niko nije pomogao da povećamo ili da rešimo pitanje infrastrukture, jer znate i sami da je to udar na infrastrukturu jednog grada, da smo imali zemljotres kakav smo imali, ali šta nismo imali, a što se očekivalo od vas? Nismo imali bilans stanja, nismo imali gde smo potrošili novac. Zašto niste vi, kao država, tražili, znate i sami da je izgoreo treći sprat, da je izgorela sva dokumentacija, da je tada DS bila na vlasti, zašto niste ispitali sve uslove kako se to desilo i da li je novac baš namenski potrošen?
Ako je novac namenski potrošen, onda je sve u redu. To ne znači da ne treba dati ovaj kredit. Ovaj kredit svakako treba i mora da se da za Kraljevo. Ne samo ovaj kredit, već vas molim da u 2017. godinu, u budžet, uvrstite neku investiciju koja je vezana za grad Kraljevo i njenu okolinu. Grad je potencijal za poljoprivredu, za ekonomiju, za privredu svake vrste, za turizam, itd.
Moravički koridor koji je trebao da se pravi, Velja Ilić je zaključio ugovor sa Kinezima pre neku godinu. Nakon toga su se pojavili Ujedinjeni Arapski Emirati, gde su rekli da bi oni radili i onda se tu zatvorilo. Kraljevo je zatvoreno kao centar, Kraljevo je nekad bio centar, a sada je zatvoreno po svim mogućim osnovama. Niti imamo put, niti auto-put, niti imamo institucije, niti imamo aerodrom, pitanje je kada će se otvoriti. I taj aerodrom, šta se radi? Traže Turci naš aerodrom na 20 godina. Ne organizujete poljoprivrednu proizvodnju, ne znate gde i šta se može proizvoditi i šta onda radite? Samo se zadužujete. To više nije dozvoljeno.
Mi srpski radikali imamo drugi koncept izlaska iz ove krize, jer ovo zaduživanje samo vodi dalje i dalje i dalje. Dug nikome nije bio drug. Vi to, ministre, mnogo dobro znate. Ja mislim da biste vi morali da praktičnije razmišljate kada je u pitanju običan građanin Republike Srbije. Hvala vam.