Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS je saopštila svoj stav preko naših kolega u dosadašnjoj raspravi, odnosno daće punu podršku predlozima potvrđivanja svih šest sporazuma ili ugovora, već zavisi o čemu se radi. Moje kolege su iznele argumentaciju zašto mi to želimo da podržimo, a ja ću se zadržati na samo još nekolik pitanja.
Prvo, kada je u pitanju zajam od Fonda za razvoj Abu Dabija, želim da kažem da taj zajam u iznosu od milijardu dolara, odnosno u protivvrednosti milijardu dolara, posmatram kao domaćinsko poslovanje ili poštovanje, kako god hoćete, Vlade Srbije. Zašto? Zato što uzima jeftin kredit, sa kamatom 2,25% bez bilo kakvih dodataka, da bi vraćala skupe od 6% do 8% kredite ili dolarske kredite ili izvršava dolarske obaveze. To je za mene domaćinsko poslovanje. Zašto? Zato što uzimanje tog kredita za refinansiranje, uzimanje tog kredita da bi se izmirio skup nije povećanje duga. Naprotiv, to je štednja. Taj kredit omogućava da Srbija uštedi 50 miliona dolara.
Šta to dalje znači? To znači da tih 50 miliona dolara, koje bi imale obavezu da vrate strane kredite sa visokim kamatama, može da uloži u kapitalne objekte, u privredni razvoj, u socijalnu politiku ili bilo šta drugo. To je dobro za Srbiju, to je domaćinski. Kao što je potvrda domaćinskog ponašanja i sprovođenje fiskalne konsolidacije u celini, realizacije i ekonomskih reformi. Vlada je postavila mnoge ekonomske ciljeve i sprovela ih.
Izneću samo nekoliko argumenata koji će potvrditi da se i tu domaćinski ponašalo. Dakle, u ovoj godini javni dug je smanjen 650 miliona dolara, deficit je prepolovljen, stanje budžeta umesto očekivanih minus 900 miliona evra je plus 240 miliona evra. Ako se pri tome doda rast BDP, ako se pri tome ima u vidu da umesto očekivanih blizu 80% učešća nivoa duga biće 70 koma nešto, onda su to vidljivi rezultati ove Vlade kada je u pitanju finansijska i ekonomska konsolidacija. Zato i ovaj kredit koji ide u pravcu tome da daljoj fiskalnoj i makroekonomskoj stabilnosti treba podržati, treba dati punu podršku, jer će uticati na unapređenje ekonomske situacije u celini i na ostvarivanje planiranog razvoja.
Druga oblast koja govori o posvećenosti Vlade Srbije je zajam za Kraljevo, za saniranje posledica zemljotresa od 2010. godine, deo koji govori o posvećenosti Vlade socijalnoj politici i životu običnih ljudi, da tako kažem. Radi se o tome da će ovaj kredit omogućiti sređivanje naselja jednog u Kraljevu, koji podrazumeva rušenje 21 stambene zgrade koje su u nepopravljivoj stanju kao posledice zemljotresa, dobijanje stanova u četiri osmospratne zgrade za 366 porodica ili oko hiljadu stanovnika, trajno rešenje stambenog pitanja za te ljude koji će dobiti u vlasništvo stanove približno iste veličine, a oni koji su imali minimum, ispod socijalnog minimum kvadrata, koji su stanovali u stanovima ispod socijalnog minimuma imaće mogućnost da ili zakupe ili otkupe onu dodatnu površinu. Dakle, jedna briga o ljudima koja u svakom slučaju zaslužuje podršku.
Vrlo kratko kada je u pitanju zajam koji se odnosi na podršku malim i srednjim preduzećima, mislim značajan zajam iz prostog razloga, iako je on u stvari podrška komercijalnim bankama da finansiraju pod povoljnim uslovima razvoj malih i srednjih preduzeća, one čak i preuzimaju rizik, mislim da je to veoma bitno u jednom drugom pravcu Vlade, a to je investicija i otvaranje novih radnih mesta. Zato ga treba podržati, jer mala i srednja preduzeća su glavni izvor zaposlenosti i ekonomskog rasta, i dalje će biti tako. Na njima se gradi ekonomska snaga, podiže preduzetništvo, otvaraju se radna mesta, što je i dalje uvek glavni i prioritetni cilj u ovoj Srbiji, doprinosi se rastru BDP, koji, kao što vidimo, uspešno ide ka trojci.
Dakle, vrlo je važno dati podršku tom zajmu da bi se podsticao razvoj malih i srednjih preduzeća. Ono što je još važnije je što je ovde polovina predviđena da se pod najpovoljnijim uslovima omogući mladima da mogu da osnivaju mala i srednja preduzeća. Zašto je to bitno? Bez obzira što je stopa nezaposlenosti smanjena, ipak je najveći broj mladih nezaposlenih. Zato treba dati punu podršku i ovome. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, predlozi zakona o kojima danas raspravljamo svakako predstavljaju različitu interpretaciju onoga što treba da glasamo. I kada danas raspravljamo, u suštini radi se o različitom shvatanju ne suštine zakona, ne onoga o čemu ćemo glasati, već o različitim uslovima, odnosno okruženju u kojima ove zakone donosimo. Danas i pre nekoliko dana mogli smo da slušamo o različitom shvatanju makroekonomskih parametara u kojima se Srbija nalazi. Raspravljali smo o fiskalnoj politici i rezultatima fiskalne politike Vlade Srbije na javne finansije, kao i o globalnim kretanjima, odnosno, pre svega, bavili smo se finansijskim tržištima, visinom kamatne stope, valutnim odnosima, pravili percepciju, a iz te percepcije izvlačili svaki mogući poslovni i finansijski leveridž.
Ono što je izvesno jeste svakako da je finansijska situacija danas u svetu prilično drugačija, gotovo neuobičajena u istoriji. Ovo je danas vreme koje ima svoj rok trajanja i teško će se ponovo desiti. Ako pođete od činjenice da su danas realne kamatne stope na finansijskom tržištu negativne, pa imate situaciju da su ne samo realne, nego i nominalne kamatne stope u minusu, danas je mesečni euribor minus 0,371, onda to govori o potpuno neuobičajenoj situaciji koja vlada na finansijskom tržištu.
Da uprostim i objasnim. Nikada se u istoriji čovečanstva nije desilo da onaj ko ima resurse plaća za korišćenje svojih resursa. To je ono što se danas dešava na globalnom tržištu i to je ono što Vlada Srbije i Skupština Srbije treba da iskoriste. Naravno da su razlozi zašto je takva situacija brojni i naravno da možemo da govorimo o prekomernom štampanju novca, optimističkoj monetarnoj politici koja vlada u pojedinim zemljama, pre svega u četiri zemlje vučenja u jednom udruženju. Naravno da možemo da govorimo o postojanju špekulativnog novca, nagomilanom bogatstvu. Ali, šta god da je bio razlog niske cene kapitala na finansijskim tržištima, to treba da omogući državi Srbiji da kao i druge države što efikasnije koriste mehanizme koje danas imaju na raspolaganju.
Kada govorimo o makroekonomskim parametrima, oni se u Srbiji mere sedamdesetak godina i to nije ništa novo. Ako pratite izveštaje Narodne banke, MMF-a, Svetske banke, Vlade, vi dobijate jasne statističke podatke i oko toga ne treba raspravljati. Ono što smo vrlo često u javnoj raspravi mogli da čujemo, to je da predstavnici pojedinih političkih stranaka, odnosno narodni poslanici, kada govore o makroekonomskim parametrima, govore o jednom makroekonomskom parametru. Tako možemo da slušamo da je u pojedinim trenucima u državi Srbiji bruto društveni proizvod rastao i nije ništa sporno, on može da raste. Još je Pol Samjuelson, govoreći o Kejnzovim modelima u svojoj, nagrađenoj Nobelovom nagradom, „Ekonomiji“ konstatovao da jedan makroekonomski parametar možete vrlo lako da pomerate gore ili dole, ali je suština sva tri makroekonomska parametra. Praktično, vi ste mogli da imate rast bruto društvenog proizvoda od 1,9% , a stopu inflacije od 6,5%.
Srbija kao retko kada, odnosno kao nikada u svojoj istoriji, ima rast bruto društvenog proizvoda za 2016. godinu od 2,8%, ima stopu inflacije koja se nalazi na nivou evropske stope inflacije, a da vas podsetim da je Narodne banke Srbije za 2016. godinu projektovala inflaciju 4 plus-minus 1,5%. Imate stopu nezaposlenosti koja se kreće negde na oko 15,2% i ubedljivo je najbolja od stope nezaposlenosti od 2007-2008. godine. To su makroekonomski okviri u kojima se država Srbija danas kreće.
Ako pogledate rezultate fiskalne politike, onda imate prvi put u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu suficit. Imate za državu Srbiju opštu cenu koštanja države relativno mali deficit. Da ja vas podsetim da smo 2014. godine, gospodine Vujoviću, krenuli u fiskalnu konsolidaciju sa idejom da nam deficit sistemski opšti države bude ispod 3%, odnosno 2,9%, na nivou Mastrihta.
Mi smo danas, posle godinu i po dana, došli do deficita države od 2,9%, ispunili uslove i da vam kažem da je predviđena stopa deficita za Evropsku uniju od 2,4, odnosno 2,7%. Znači, i po stopi deficita od koštanja države mi se nalazimo i u rangu smo Evropske unije.
Kamatna stopa. Referentna kamatna stopa na nivou države Srbije danas je 4%, nikada manja u istoriji, bez bilo kakvih inflatornih očekivanja. To je drugi okvir, odnosno okvir funkcionisanja i rezultati fiskalne politike. Kada govorimo o stepenu zaduženosti, on se kreće na 70,8%. Toliko mali procenat javnog duga koji se smanjuje govori o dve stvari. Prvo, da bruto društveni proizvod raste, a on dovodi do procentualnog umanjenja, a istovremeno u apsolutnim iznosima nivo zaduženosti Srbije umanjen je za 600 miliona evra.
Kada pogledate još jedan kriterijum, a to je stepen zaduženosti Srbije u odnosu na izvoz, možete da konstatujete takođe da Srbija nikada nije stajala bolje. To su globalni i makroekonomski uslovi sa rezultatima fiskalne politike u kojima stiže set od pet zakona o kojima danas raspravljamo. Praktično, u idealnim uslovima za zaduženje na globalnom finansijskom tržištu i u ne idealnim uslovima, ali nikada boljim.
Ja sam ove zakone rangirao otprilike onako kako mislim da su značajni. Jedan od prvih zakona o kome treba da glasamo jeste svakako zakon za izgradnju zatvora u gradu Kragujevcu, odnosno kazneno-popravne ustanove od 17 miliona evra. Radi se o paketu projekta od 30 miliona evra. Projekat je krenuo da se realizuje u februaru 2012. godine. To je nastavak rešavanja ključnih problema u toj oblasti. Sličan zatvor je napravljen i u Pančevu. Javna nabavka po ovom zakonu biće urađena na osnovu odluke koju donese onaj ko daje finansijska sredstva, grad Kragujevac dobija investicije od 30 miliona evra. Trideset miliona evra u grad Kragujevac svakako je deo projekta koji podrazumeva da Kragujevac ostane centar administrativne regije, pri čemu treba da naglasimo da grad Kragujevac vrlo brzo, Skupština grada Kragujevca je donela odluku da opredeli lokaciju za izgradnju Palate pravde i to će biti nastavak tog trenda.
Drugi zakon je zakon o Apeks kreditu. U pravu su narodni poslanici koji kažu da je to peti kredit koji stiže ovakvog oblika. Radi se o drugoj tranši petog Apeks kredita i radi se o malim i srednjim preduzećima. Visina korišćenih sredstava je 150 miliona evra. Mi smo već povukli prvu tranšu od 150 miliona evra. Posle ove tranše od 150 miliona evra povući ćemo i treću tranšu od 200 miliona evra. Znači, peti put, Savezna Republika Jugoslavija, SFRJ, država Srbija uzima ovakav kredit. Kredit je izuzetno povoljan. Radi se o razvoju malih i srednjih preduzeća. Nesporno je kamatna stopa na bankarskom tržištu u ovom trenutku jeste niska. Razlog tome jesu mere monetarne politike Narodne banke Srbije, koje su omogućile da država Srbija ima nisku referentnu kamatnu stopu od 4%, a samim tim i krediti su bili jeftini. Ovaj kredit ide direktno od onoga ko daje kredit, preko agenta Narodne banke Srbije, do poslovnih banaka, malih i srednjih preduzeća koja će dobiti finansijska sredstva za razvoj osnovnih sredstava, obrtnih sredstava, za nove projekte sa posebnim osvrtom, što je definisano u ugovoru, na mlade Zapadnog Balkana.
Ne postoji nikakva mogućnost bilo kakve zloupotrebe. Ovaj kredit je potpuno fiskalno neutralan, što se tiče budžeta Republike Srbije. Odgovornost za funkcionisanje kredita preuzimaju poslovne banke. Ako poslovne banke od malih i srednjih preduzeća ne naplate finansijska sredstva, to će ići na njihova rizična potraživanja.
Treći kredit se odnosi na izgradnju 366 stanova u Kraljevu. Praktično, osam miliona evra u dve tranše će biti povučeno za jednu socijalnu politiku i rešavanje problema koji nije rešen još od vremena zemljotresa u Kraljevu.
Kada smo 2014. godine donosili budžet i ulazili u fiskalnu reformu, gospodin Vujović je predložio zakon o budžetskom sistemu i tada smo rekli da država Srbija mora da ima administraciju koja treba da se kreće u okvirima od cene za rashode za zaposlene od 7% od bruto domaćeg proizvoda. U budžetu Republike Srbije taj iznos je negde oko 24-25%. Znači, država Srbija mora da shvati da ono što im pruža javni sektor ne može da košta više od 7% bruto domaćeg proizvoda jer sva veća cena podrazumeva smanjenje konkurentne sposobnosti privrede države Srbije. Zakon od 69 miliona evra podrazumeva da pokušavamo da uredimo državnu administraciju koja nije reformisana, koja se reformiše, koja ima mentalni sklop koji podrazumeva da mi ne možemo da shvatimo da socijalizma u javnim preduzećima više nema.
Realni sektor ne može da izdrži i privreda ne može da izdrži, i poljoprivrednici ne mogu da izdrže da cena zaposlenih u javnom sektoru bude veća od 7%. To je direktan udar na njihovu efikasnost, efektivnost i to podrazumeva da ako možete, nije sporno, da rashodi za zaposlene u javnom sektoru budu veći od 7%, ali će vam konkurentska sposobnost privrede biti mnogo manja.
I, poslednji kredit od milijardu evra, koji dobijamo, jeste u stvari „heč“ fond. Milijardu evra ćemo provlačiti u narednih, pa praktično dve, tri godine, na svakih šest meseci, ako budemo efikasni i efektivni, provlačićemo po 200 miliona dolara, suštinski „heč“ fond koji će nam omogućiti efikasnije funkcionisanje i bolje obezbeđenje budžeta.
Kada sam danas govorio o zakonima, uglavnom nisam govorio ni o jednom uslovu koji dobijamo iz ovih kredita. Zašto? Zato što su ovi krediti prilično jedinstveni. Ako imate toliko nisu kamatnu stopu, da se ona kreće od 0,71 ili za 2,25, a inflacija u EU koja je planirana na 0,2 a biće 0,4 zbog rasta cene nafte, tako kaže prognoza, vi u stvari imate kamatnu stopu od 0,4, odnosno 1,8.
Da li ikada postoji kamatna stopa, za državu Srbiju, sa ovakvim referncijalima i ovakvim funkcionisanjem da je ovoliko niska? Da li se to ikada desilo? Praktično, ostali uslovi povlačenja sredstava, kada ćemo povlačiti sve ostalo što se tiče kredita, bez obzira da li vam kredit daje Evropska investiciona banka, Banka saveta Evrope za razvoj, Evropska banka za obnovu i razvoj, ili Fond za razvoj Abu Dabija, gotovo identičan, uslovi gotovo savršeni, kao da imate kreditni rejting A A A.
Šta to znači? Da mere Vlade Republike Srbije u funkcionisanju fiskalne konsolidacije i makroekonomski parametri ulivaju poverenje sa različitih delova investitorima, iz različitih delova sveta, da veruju u ono što radi Vlada Republike Srbije i što radi premijer Republike Srbije. Prosto, ne bi oni svoja sredstva plasirali na ovakav način, a da vas podsetim da je samo letos, jedna nama susedna zemlja u EU nije povukla finansijska sredstva zato što su kamatne stope bile za nju u tom trenutku neprihvatljive. Kretale su se od 4% pa do 5%. Znači, ovako savršeni kreditni uslovi praktično znače da Vlada Srbije ima poverenje za fiskalnu politiku i da su ti rezultati evidentni.
Naravno, da nikada nije lako zaduživati se, nije nikad lako uzeti kredit. U ekonomskoj teoriji kredit podrazumeva da je to problem, a problem je zato što plaćate cenu. Cena kredita je kamata, na odloženo, vi hoćete da imate trenutnu korist od prihoda koju će te ostvariti u budućnosti to je kamata, ali kada vi imate kamatu koja je toliko niska, da praktično ne predstavlja nikakvu cenu za vaše funkcionisanje, onda je sasvim normalno da koristite te mehanizma koji vam stoje na raspolaganju danas na finansijskom tržištu.
Koji su razlozi zbog toga, nije stvar Skupštine Srbije da raspravlja. Stvar Skupštine Srbije jeste da što može više iskoristi mehanizme koje ćete omogućiti građanima Srbije da budu efikasniji, bolji, da ekonomski poredak u Srbiji bude kvalitetniji. Ono što je bitno, mislim da je suština ovih pet zakona, u stvari je u jednoj rečenici. Srbija danas počinje da liči na druge zemlje u EU, razvijene zemlje. Postajemo kao drugi, možemo da se zadužimo u istim kreditnim uslovima, po kojima se zadužuju i najbolje zemlje, da nemamo kamatnu stopu od 6,7 i više procenata.
Zato poslaničkoj grupi SNS ne ostaje ništa drugo, ako su podršku Vladi Srbije dali, gotovo sve finansijske institucije, dajući ovakve vrste kredita, poslanička grupa SNS, naravno da će uvek podržati.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Đurović, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, moj kolega je upravo govorio o pet zakona o potvrđivanju sporazuma. Ja ću da govorim o ovom šestom, dakle o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan, sa statutom Fonda za zapadni Balkan.
Ovaj Predlog zakona je bio i tema rasprave i na Odboru za spoljne poslove i već tada smo mogli da vidimo da je to tema koja će biti najviše ispolitizovana. Neke osnovne stvari vidimo u predlogu, u obrazloženju predloga ovog sporazuma, jeste da je napravljen po modelu Višegradske grupe koji se tiče saradnje i povezivanja civilnog društva, akademskog sektora, povezivanje građana u pogledu saradnje kulture, obrazovanja, razmene mladih.
Oko finansiranja vidimo da su osnove finansiranja tiču jednake kontribucije strana potpisnica, po 30 hiljada evra i 80 hiljada evra od strane Višegradske grupe. Ako uporedimo to sa Višegradskom grupom kada je formiran Fond višegradske grupe, vidimo da su oni tada, njihova kontribucija iznosila 250 hiljada evra, a sada je po dva miliona evra. Dakle, oni su višestruko povećali taj početni iznos kontribucije jer su svakako videli da jedan ovakav način udruživanja je i te kako i ekonomski i na svaki drugi način isplativ i sada je to fond, ozbiljan fond sa kojim oni raspolažu.
Što se tiče potpisnika, vidimo da su potpisnici pet država i Kosovo. Dakle, apsolutno je jasno da kada pogledamo ceo tekst sporazuma da je Kosovo predstavljeno asimetrično u odnosu na države potpisnice. Sasvim jasno je definisano da je Kosovo teritorija pod međunarodnom upravom u sastavu Republike Srbije i Kosovo sa fusnotom je upravo način striktno poštovanja dogovora o regionalnom predstavljanju i saradnji.
U svakom paragrafu gde se pominje Kosovo, pa i u onom delu koji je predviđen za potpise država i članica koji su pristupili Fondu za zapadni Balkan, jasno stoji zvezdica sa fusnotom gde je jasno navedeno da ovaj naziv ne utiče na poziciju o statusu i skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Dakle, upravo ovaj tekst stoji na svakom mestu gde se pominje Kosovo. Sasvim je jasno, i kroz interpretativnu izjavu koju je Republika Srbija dala da ne bi došlo do pogrešnog tumačenja, da Kosovo nije tretirano kao država. Mi smo ovde imali priliku da čujemo, da su nas optuživali kako potpisivanjem jednog ovakvog sporazuma, odnosno glasanjem za potvrđivanje jednog ovakvog sporazuma mi priznajemo nezavisnost Kosova.
Takođe, su nas optuživali sve koji budemo glasali u prilog ovakvom sporazumu da to predstavlja izdaju. To je apsolutno jedno zlonamerno tumačenje koje ima jasan cilj samo slanje poruka biračima bez obzira na posledice. A posledice mogu biti takve da građani koji žive na teritoriji Kosova i Metohije zaista poveruju da je to istina. Iako ja ne sumnjam ni na koji način na inteligenciju naših građana koji su na izborima ove godine svojim glasovima koje su dali u velikoj većini SNS pokazali kako takve vrste izjava, zapaljivih izjava koje se šalju, najčešće upravo odavde iz Beograda u stvari nemaju za cilj da pomognu našim građanima da žive bezbednije i sigurnije na teritoriji Kosova i Metohije.
Ako pojedinci ovde tumače ovaj sporazum kao potpisivanje Srbije ispod teksta ovog sporazuma, kao priznanje nezavisnosti Kosova, kako možemo onda da kažemo da one zemlje koje su potpisale takođe ovaj sporazum, a koje su priznale jednoglasno proglašeno nezavisno Kosovo, kao što su Albanije, Makedonija i Crna Gora, potpisali su se upravo tamo gde je Kosovo navedeno sa zvezdicom i sa ovim tekstom koje upućuje na Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244. Da li to znači da one priznaju da Kosovo nije država iako su njihove vlade pre toga priznale Kosovo. Da li predstavnici Prištine koji su se potpisali takođe ovde kod Kosovo sa zvezdicom, da li oni takođe prihvataju to da oni nisu država, već su teritorija pod međunarodnom upravom u sastavu Republike Srbije. Upravo je ta interpretacija u fusnoti koju možemo da pročitamo.
Mi moramo da se krećemo u granicama onoga što je realno i što je moguće, a ne u granicama nemogućeg. Mi se sada ne nalazimo u 1996. godini, 2006. godini, ovo je 2016. godina i obaveza svih nas je da se borimo za naše nacionalne interese u granicama mogućeg.
Svi poslanici koji učestvuju u radu različitih međunarodnih parlamentarnih organizacija, ako govorimo iz parlamenta o tome, znaju jako dobro kako je jako teško boriti se za naše nacionalne interese kada pređete granice ove zemlje i odete u inostranstvo, usled brojnih pokušaja prijatelja i promotera nezavisnosti Kosova da se izbore za neka njihova prava i neke njihove interese.
Ja predvodim delegaciju u Savetu Evrope od 2012. godine i mogu da kažem da su ove godine posebno intenzivni razni pokušaji da se daju određena prava delegaciji kosovskog parlamenta u Skupštini Saveta Evrope, pa smo se mi u januaru mesecu, kada je usvajana Rezolucija o Kosovu sa zvezdicom, susretali smo se sa različitim amandmanima koji su želeli da pomognu u stavovima kosovskih predstavnika, pa su bili amandmani koji su želeli da izbrišu iz te rezolucije obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, pa su želeli da izbrišu činjenicu da je njihov zahtev u UNESKO odbijen.
Iako su to neke stvari za koje svi mi ovde kada o tome razgovaramo mislimo da je to nešto što je nesporno, nešto što je faktičko stanje, kada dođete u Strazbur, onda vidite te amandmane i onda u plenumu u Strazburu te amandmane ne predstavlja šef delegacije Albanije, recimo, nego ih predstavlja šef delegacije Švedske i kada prilikom glasanja u plenumu vidite da je razlika od svega nekoliko glasova bila u prilog odbrane naših stanova, onda shvatite kako je to jedna teška borba ne samo za nas koji radimo u parlamentarnim organizacijama, svakako manja u odnosu na predstavnike države koji idu u Brisel da se bore za naša prava i koliko je svaki paragraf i svaka rečenica za koju se izbor plod jednog teškog rada.
Ako pogledamo kako na sve ovo gledaju građani koji žive na teritoriji KiM srpske nacionalnosti, posebno srpske nacionalnosti, oni koji žive na teritoriji gde su u manjini, oni sigurna sam da s puno pažnje gledaju kakav je naš dijalog sa predstavnicima Albanaca. Upravo od sadržine tog dijaloga i da li ga ima uopšte zavisi način na koji će oni da žive, da li će da žive sigurnije i kvalitetnije, ili će da imaju brojne probleme. To je ono što mi treba da imamo uvek na umu.
Patriotizam nije davati zapaljive izjave u sred Beograda, već je patriotizam boriti se za prava Srba, za kvalitetniji i bolji život kako u Beogradu, tako i na teritoriji KiM, i to je u stvari patriotizam na delu.
Isključivanjem sebe kao države iz ovakvih regionalnih inicijativa, mi svakako ne možemo da se izborimo za naše nacionalne interese, jer ako pogledamo šta je alternativa bila potpisivanju ovakvog sporazuma, alternativa je bila da ga Srbija ne potpiše, ali sam onda sigurna da bi tamo stajalo – republika Kosovo. Da li je to nešto što je u našem nacionalnom interesu? Ja bih rekla da nije i da je jako važno što je Srbija uspela da se izbori da ovaj sporazum, tekst ovog sporazuma bude formulisan upravo na način na koji jeste, a to je da Kosovo bude predstavljeno tako da je svima jasno koji su potpisali i svima nama koji pročitamo pažljivo ovaj tekst jasno je da Kosovo nije tretirano kao država.
Ovo je jedan kontinuirani proces pomirenja koji traje još od 2000. godine kada smo imali priliku da vidimo formiranje Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, pa je onda došao i Regionalni savet za saradnju, pa Berlinski proces i sada imamo i ovaj Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan. To je sve u smislu dobrosusedske saradnje, regionalne povezanosti i svakako, postoje još dva izuzetno važna razloga zašto je važno da postoji kvalitet dijaloga na ovom prostoru. Jedan je sa ekonomske strane gledano, a to je da imamo najveći suficit kao zemlja sa državama regiona i da svaka od država pojedinačno predstavlja jedno malo tržište, svi zajedno kada nastupimo i kada se udružimo, onda smo ipak jedno ozbiljnije tržište, da bismo bili privlačni stranim investitorima. Drugi izuzetno važan razlog je bezbednosni razlog, jer upravo u vreme u kojem živimo, a to su brojne pretnje terorizma svuda u Evropi, ne samo u našem regionu, jako je važno da postoji kvalitetan dijalog sa svima u okruženju kako bismo mogli na pravi i preventivan način da reagujemo na sve potencijalne pretnje.
Tako da, ja ću svakako u danu za glasanje i ovaj sporazum i ove prethodne sporazume, dakle, svih šest sporazuma koja su tema današnje rasprave da podržim. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović.

Zahvaljuje, predsednice.
Godine 2011. je probijena zakonska granica zaduživanja od 45% i od tada javni dug stalno i permanentno u kontinuitetu raste do današnjeg dana. On sada iznosi negde između 24 i 25 milijardi dolara i sa svim ovim zaduženjima, ovih pet zakona koje ovih dana usvajamo, koji iznose milijardu i 280 miliona dolara, to će se približiti granici od 26 milijardi dolara.
U ovoj sali ministar Vujović je pre dve nedelje rekao da je učešće Vlade u ovom dugu od 2012. godine do danas negde 9,3 milijarde. Sa ovih milijardu i 280 to učešće se diže na nekih 10,5 milijardi dolara, ili proporcionalno, od 10 dolara zaduženja, četiri dolara je napravila ova Vlada od 2012. godine do danas, a šest dolara pripada svim ostalim vladama od Tita do 2012. godine.
Zbog nekontrolisanog rasta javnog duga, postavlja se pitanje – da li u ovoj zemlji postoji dugoročna strategija upravljanja javnim dugom? Ja nisam mogao da nađem nigde tu strategiju i smatram da ona i ne postoji. Uprava za javni dug je izdala kratkoročnu trogodišnju strategiju, gde se kaže 2016. – 2018. godine javni dug mora ostati u granicama ispod 76%.
Postavlja se osnovno pitanje – koji je stepen održivosti dugoročne politike zaduživanja? I tu nemamo jasan odgovor. Iz toga proizilazi još važnije pitanje, održivost ekonomskog razvoja zemlje, jer opšte je poznato da rast javnog duga povećava ekonomsku nestabilnost i opasnost po ekonomski razvoj zemlje.
Prema tome, rast javnog duga guši ekonomski napredak zemlje i povećava opštu finansijsku nestabilnost, da ne kažem i onaj treći faktor, da otvara vrata za korupciju na najvišem nivou.
Prema tome, postavljam pitanje ministru – da li se vi i nova Vlada osećate odgovornim za permanentni i protivzakonit rast javnog duga, nedostatak dugoročne strategije upravljanja javnim dugom i vođenje zemlje u sve veću ekonomsku nestabilnost kao posledicu?
Da zaključim, nova zaduživanja i rast javnog duga u situaciji kada je javni dug skoro duplo veći od zakonom dozvoljenih 45% BDP, bez dugoročne strategije vraćanja tog duga, ja smatram direktno uperenim protiv vitalnih interesa ovog naroda. Hvala.

Reč ima ministar.

Ne volim da polemišem, ali termin nezakonit, termin koji vi koristite nije adekvatan. Vaša računica je potpuno pogrešna. Mi ćemo ovih dana finalizovati fiskalnu strategiju koja će dati kompletnu projekciju kretanja javnog duga, uzimajući u obzir otplate postojećeg duga po dinamici dospevanja, uzimanja novog zaduživanja, plaćanja svih kamata, svih obaveza, servisiranje svih postojećih kredita i otplata ovih hartija koje je država izdala. Tamo imate detaljan … prošlogodišnju strategiju, da pogledate detaljno. To je mnogo komplikovanija računica koju ste vi uradili, da ste uzeli postojeću svotu i njoj dodali zbir svih ovih zajmova. To možda vama deluje da je tačno, ali to je potpuno pogrešno. Zbir tih cifara daje tu cifru, ali to nije stanje duga 31.12.2018. godine, kada će se završiti povlačenje ovog kredita, pod jedan.
Pod dva, šta znači nezakonito? Podsećam vas, ali pošto je to ozbiljna tema i pošto ljudi gledaju, tema glasi ovako – mi smo definisali u Zakonu o budžetskom sistemu 45% učešća duga u društvenom proizvodu kao održivi nivo duga, imajući u vidu cenu duga tada, imajući u vidu naše potrebe i nivo deficita, imajući u vidu sve ostalo.
U međuvremenu mi već analitički godinu i po dana ciljamo Mastriht, 60%. Treba da promenimo Zakon o budžetskom sistemu i da to prilagodimo. Mi smo danas toliko blizu trošku zaduživanja zapadne Evrope da nema više nikakve potrebe da sebi stavljamo to dopunsko ograničenje. Tada ljudi nisu znali na koji način da ograniče rizik od zaduživanja, pa su rekli - pošto vam je cena duga velika, održivi nivo duga je 45%.
Vraćam vas se sad na diskusiju, ono što sam već jedanput rekao. Da pojednostavimo stvar, učešće duga u društvenom proizvodu, što je ključna mera, će početi da pada onog trenutka kada budemo imali dva ključna elementa te formule koji smanjuju dug. Jedan element te formule se zove primarni bilans, koji je ove godine pozitivan i biće pozitivan ove godine ako je deficit 80 milijardi, a kamate su 140, biće 60 milijardi dinara pozitivan primarni bilans. To vam već smanjuje dug, jer vi manje trošite, trošite deo kamata, to je prvi element.
Drugi element, ako vam je prošla kamata manja od prirasta društvenog proizvoda, vrlo jednostavno, za sledeću godinu projektujemo 3% rasta društvenog proizvoda. Društveni proizvod je po našim projekcijama za sledeću godinu 4.400 milijardi dinara bez tri milijarde, 4.397 puta 3% dobićete znači oko 132 milijarde. To je prirast društvenog proizvoda. Ako spustimo trošak kamata ispod 132 milijarde nama je i taj element pozitivan. Znači, tada će po oba elementa početi da pada učešće duga u društvenom proizvodu.
Mene ista stvar brine kao i vas, ali dajte da koristimo računicu. Zato pravimo fiskalnu strategiju koja ima jedan ceo segment koji se odnosi na projekcije duga i prelazak na putanju koja nas do neke 2022. godine vodi na nivo Mastrihta i ispod. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić, neka se priprema narodni poslanik Srbislav Filipović.