Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministarko sa članovima Vlade.
Pitanje stanovanja i stambenih odnosa trebalo bi da predstavi jedno od najvažnijih segmenata socijalne politike, s obzirom da pravo na stan označava zadovoljenje osnovne ljudske potrebe, a priznato je kao neotuđivo ljudsko pravo. Ovim pitanjima, kod nas, nažalost, se već duže vreme ne poklanja odgovarajuća pažnja, pa nije ni čudo što su se ovde nagomilali brojni problemi, nerešena pitanja i pravne praznine, s obzirom da je postojeća zakonska regulativa stara i više od 20 godina.
Novi Predlog zakona o stanovanju i stambenim odnosima će pokušati da reši te probleme. Najpre moram da istaknem, da smatram, da je pozitivno rešenje to što će novi zakon objediniti materiju koja se trenutno nalazi u tri odvojena zakona, o stanovanju, održavanju zgrada i socijalnom stanovanju, te će se sada biti znatno lakše građanima, da se neposredno upoznaju sa propisima iz ove oblasti, što je veoma važno, ako želimo da ovaj zakon zaživi u praksi.
Najveća novina koju donosi novi zakon je davanje pravnog subjektiviteta zgradama za kolektivno stanovanje. To će u praksi značiti, da će svaka Stambena zajednica, kako će se ubuduće zvati Skupština stanara, u jednoj zgradi ili zajedničkom ulazu dela zgrade, morati da ima svoj matični broj i račun u banci, da će moći da zaključuje raznovrsne ugovore koji su vezani za poslove održavanja i servisiranja zgrade.
Poznato je da održavanje zgrada i zajedničkih prostorija kod nas, na veoma niskom nivou. Retki su izuzeci da postojeći Kućni saveti i Skupštine stanara dobro rade i održavaju u ispravnom stanju instalacije, fasade, krovove i okolinu zgrade. Nažalost, kod nas dominiraju primeri, da zbog nesloge i ličnih zađevica, ne postoji nikakav dogovor među komšijama, pa se pojedine zgrade i bukvalno raspadaju, a da za to niko nije odgovoran, ili pokazuje zabrinutost zbog toga.
Predlogom novog zakonskog rešenja nastojaće se da se takvo stanje drastično promeni. Naši građani koji žive u stambenim zgradama, moraju da shvate, da stanovanje u zgradi pod istim krovom, za sobom povlači, i zajedničku odgovornost za održavanje zajedničkih prostorija, spoljnih fasada, krovova, instalacija i okoline zgrade.
U cilju podizanja značaja te odgovornosti predviđa se da će svaka zgrada obavezno morati da formira Skupštinu stambene zajednice i da izabere upravnika, kao lice ovlašćeno za zastupanje zgrade i organizaciju poslova vezanih za zajedničko održavanje.
Ovim zakonom se htelo naglasiti menadžerska uloga upravnika koji je u stvari jedan od naših komšija, ali ako niko od stanara ne želi da se bavi upravničkim poslom, postoji mogućnost da se unajmi profesionalni upravnik koji će za taj posao biti plaćen.
Profesionalni upravnici će morati da imaju posebne licence za obavljanje ovog posla i biti upisani u javno dostupne registre. Uvođenje ovakvog sistema, naravno, pretpostavlja i kontinuiranu mesečnu obavezu učešća u finansiranju troškova održavanja zajedničkih delova, a koju će vlasnici stanova ili drugih delova zgrade biti u obavezi da uplaćuju na račun stambene zajednice, što takođe mislim da je dobro rešenje, jer je do sada praksa takva, da se za veliki deo popravki i održavanja traže sredstva iz budžeta jedinice lokalnih samouprava, odnosno ona sredstva koja kroz poreze daju svi građani, pa i oni koji ne stanuju u stambenim zgradama.
Predviđeno je da ako neka stambena zgrada ne formira svoje organe umesto njih to će uraditi opština, postaviti prinudnog upravnika i propisati iznos sredstava, koji će se uplaćivati na ime naknade za održavanje zgrade. Na drugoj strani predviđa se obaveza da se takvo prikupljena sredstva striktno namenski troše, kao i da svako od stanara u svakom momentu može da ima uvid u fakture i stanje računa stambene zajednice.
Kako bi se ove odredbe sprovele u delo, Predlogom zakona se predviđa i obaveza organa lokalnih samouprava na načine registra stambenih zajednica na svojoj teritoriji.
Značajan deo zakona posvećen je i socijalnom stanovanju i u njemu se razrađuje koja lica imaju pravo na stambenu podršku, pod kakvim uslovima je mogu dobiti i načine na koje mogu ostvariti zakupom ili unapređenjem uslova stanovanja, ili stanovanjem u posebno namenjenim zgradama.
Na posletku prelazni i završne odredbe ovog zakona su od ništa manjeg značaja, jer se njima predviđa rešavanje stambenog pitanja, nosilaca stanarskih prava nad stanovima koji su u svojini privatnih lica zadužbina i fondacija. Nema potrebe naglašavati koliko za društvo predstavlja problem taj sukob, dva osnovna ljudska prava, prava na stan i prava na mirno, i neometano uživanje svoje imovine.
Ovim zakonom prepoznaje se da ovaj problem postoji i zadaju se okviri za njegovo rešavanje. Predviđa se da se najpre u upravnim postupcima utvrdi ko su sve nosioci stanarskog prava, da se evidentiraju potrebe za preseljenjem, kako bi opštine odmah po nastajanju mogućnosti bile u stanju da nosiocima stanarskih prava obezbede prelazak u stanove u javnoj svojini, a plan je da se svi zakupci rasele u roku od 10 godina, tj. do kraja 2026. godine i da se u tom roku konačno razreši ovaj problem i likvidira stanarsko pravo, kao vreme ranijih teških istorijskih okolnosti.
U cilju je što bržeg rešavanja ovog problema, jedinice lokalne samouprave već će biti u obavezi da i svoje budžete na godišnjem nivou izdvajaju sredstva za izgradnju stanova za preseljenje, a u troškovima izgradnje tih stanova Republika će vršiti sufinansiranje 50% troškova.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS-a, smatra da je donošenje ovog zakona od velikog značaja za sređivanje međuljudskih odnosa u našim zgradama, za početak procesa njihovog sređivanja, kako bi naše ulice i gradovi izgledali lepše, za otvaranje mogućnosti da se jedan broj ljudi dobije i zaposlenje na poslovima održavanja zgrada, da se reši problem ljudima sa stanarskim pravima, te će u danu za glasanje dati svoju podršku ovom zakonskom predlogu, kao i ostalom setu zakona koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Svašta smo čuli u debatama i raspravama u današnjem danu, pa čak da i to gospodin Zukorlić ulaže primedbu i žali se na divlju gradnju u Novom Pazaru, ali dobro.
Što se tiče koncesije aerodroma i zakona o aerodromima, to je jasan stav da pripremate neku zakulisnu radnju i da pripremate prodaju aerodroma nekom vašem tajkunu ili finansijeru SNS, kao na primer Zvonku Veselinoviću.
Što se tiče zakona o stanovanju, takođe SNS priprema da građanima Srbije ošteti budžet za 200, 300 ili 500 dinara kako bi zaposlila svoje partijske poslušnike, one koji im lepe plakate ili su u službi SNS. No dobro, kako radite tako će vam se i vratiti.
Što se tiče zakona o transportu opasne robe, kažete u obrazloženju i slažem se da je to ozbiljan zakon i da je to potrebno, da želite da ovaj zakon bude kompatibilan sa evropskim zakonima. Mi to naravno podržavamo.
Želim da mi ministarka koja je tu već pet godina u Vladi Republike Srbije odgovori, što je takođe povezano za zakonom o transportu robe, šta se to dešava na samo 70 km od Smedereva. Nadam se da ste upoznati sa tim, a tiče se upravo ovog zakona.
To se dešava od 2013. godine, gde je protivpravno, bez ikakvog papira, bez ikakve dozvole u Smederevu izgrađeno skladište TNG od 3000 metara kubnih. Izgrađeno je pored parka, pored šetališta, na kojem se svakog dana ili svake večeri šetaju deca. Taj TNG se prevozi pored najvažnijih institucija grada Smedereva i kroz sam centar tog grada.
Privremena dozvola je izdata od grada Smedereva i siguran sam da ste upoznati u to, iako Zakon o planiranju i izgradnji kaže da to tako nije u skladu sa pomenutim zakonom. Nisu ispunjeni uslovi za izdavanje ni lokacijske, ni građevinske dozvole.
Postupanje grada je suprotno članu 57. Zakona o planiranju i izgradnji i siguran sam da ćete to vi kao ljudi od struke i potvrditi. Onda počinje i bespravna izgradnja pristaništa na obali reke Dunav. Zakonom je propisanom da dozvolu izdaje Ministarstvo građevine, uz prethodnu saglasnost Agencije za upravljanje lukama. Ta dozvola nije izdata koliko sam ja upoznat i predprojektne uslove Direkcija za plovne puteve, što investitor nije dobio. Urbanističkim planovima razvoja vodenog saobraćaja nije predviđena izgradnja pristaništa.
Naše je pitanje – da li ste ministarka upoznati sa ovakvim dešavanjima na samo 70 km od centra Beograda? Da li će ovaj zakon o transportu opasne robe zabraniti da se ovakve stvari više dešavaju? I, da li, ako ste upoznati sa ovakvim dešavanjima, krijete i ako krijete, koga to država štiti?
Preko stotine prijava, preko 30 natpisa u dnevnim listovima imamo oko ovog slučaja i niko nije reagovao. Niko iz gradske uprave, niko iz policije, niko od nadležnih ministarstava nije reagovao dok se ovaj projekat izvodio, a za to je bilo potrebno tri meseca. To nije moglo preko noći da se završi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić, replika.

Ja razumem gospodina Milojičića, koji verovatno oseća problem što ne može da bude politički prepoznatljiv i onda je smislio da
pomene mene. Sada će svi u Narodnoj skupštini, a možda po neko od građana koje smo iscrpeli ovim maratonskim raspravama, da ga politički primeti.
U tom smislu ga shvatam. Ne želim se sukobiti, čak mogu da mu kaže, nek me zamoli, kad god mu treba malo popularnosti ima dozvolu od mene da me pomene.
Ono što mi nije jasno jeste zašto ovi unučići Zorana Đinđića i posle njegove smrti nastavljaju da ga sahranjuju na ovaj način?
Dakle, ustanove koje sam ja podizao zadnjih 20 godina, pogotovo ove prosvetne koje se još grade, su zapravo bile uz veliku, veliku podršku njihovog vođe, a mog tada velikog prijatelja Zorana Đinđića. Dok su demokrate bile sa mnom, onda su im i ptice pevale. Onog trenutka kada su krenuli drugim putem i kada se nastoje odreći onoga što je Zoran Đinđić uspostavljao, gradio i osnivao, evo vidimo kako im ide – veoma loše. Meni je žao, jer tu ima i mojih bivših prijatelja, ali šta mogu. Ne mogu da im drugačije pomognem, osim da im dopustim da moje ime i prezime mogu koristiti u podizanju ili pokušaju vraćanja svoje popularnosti. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, ovde se ne radi ni o najboljem premijeru kojeg je Srbija imala, dr Zoranu Đinđiću, ovde se ne radi ni o kakvom prepoznavanju ili ni o kakvim ličnim animozitetima, ovde se radi jedino o poštovanju zakona.
Demokratska stranka je već 27 godina državotvorna stranka koja se zalaže za slobodu medija, vladavinu institucija i vladavinu prava.
Gospođa Mihajlović je unizila vladavinu prava time što nije srušila nelegalni objekat, a premijer je rekao da taj objekat ne može da bude srušen iz političkih razloga, pa ja pitam da li mi poštujemo vladavinu prava, da li postoje ljudi u Srbiji koji su iznad zakona ili je ovde, kako je to u svim evropskim zemljama, zakon jednak za sve? Demokratska stranka se nada zbog budućnosti građana Srbije da je ovde zakon jednak za sve, mada SNS i njeni sateliti svakog dana pokazuju da to nije tako, nažalost, u 2016. godini.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Šta ispriča poslanik za tako kratko vreme. Sve ovo što ste vi ispričali do sada, sve to je radila Demokratska stranka 12 godina, sve. Znači, vi ste pravili tendere za unapred poznate kupce i to što mi danas najveći broj privatizacija zovemo pljačkaškim, nažalost, zovemo ih zato što ste ih vi sprovodili, nije ih sprovodila ni SNS, ni Aleksandar Vučić. Znači, pravili ste prvo tendere za unapred poznate kupce. To je radila Demokratska stranka. Zatim ste, ono što sam već jednom rekla, a ponoviću, pa zato sada ljudi imaju strah kada hoćemo da uvedemo zaista jedan pregledan red, u komunalnoj policiji zapošljavali članove DS i vaših satelita, koji god oni bili. Zbog toga ste na ivici cenzusa i zbog toga vi kao politička partija imate problem. Prema tome, to kad govorite o koncesijama, zapošljavanju SNS-a, mi to ne radimo.
Još nešto da vam kažem, vas su građani kaznili. Građani Srbije su na poslednjim izborima pokazali da nakon prve Vlade u kojoj je bila SNS, imali smo parlamentarne izbore i, koliko ja znam, osvojili smo više od 50%. To je bilo mišljenje građana Srbije o politici Aleksandra Vučića i SNS, a mišljenje građana Srbije o vašoj politici je da ste vi i dan danas na ivici cenzusa. To je istina.
Konkretan problem koji ste izneli, dva puta je inspekcija pisala prekršajne prijave. Već godinu i po dana se na sudu nalazi taj slučaj. Dakle, ono što je sada, to je u domenu pravosuđa. Građevinski inspektori, uopšte inspekcija Ministarstva i vodnog saobraćaja je izašla i izdala zatvaranje dva puta gradilišta i dva puta podigla prekršajnu prijavu, u skladu sa svim važećim propisima i zakonima.

Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.