Hvala.
Ponoviću, fokus moraju da budu mala poljoprivredna gazdinstva i da jačamo taj deo individualne proizvodnje. Ne sumnjam da je bivša ministarka iz SPS imala dobre namere, ali rezultata nema. Znači, to je jedan katastrofalan Tenisov zakon koji treba da pokloni do 30% zemljišta u svakoj opštini u Srbiji, državnog, da može da se da stranim korporacijama. To je jedan katastrofalan zakona.
Znači, kad govorite o tome koga podržavate, treba da budete iskreni i kažete kome ste namenili podršku. Što se tiče „zelene knjige“, u njoj ništa nema o analizi po korisnicima, znači po korisnicima. Ono što bi trebalo da se uradi je da na jednoj strani imate poljoprivredna gazdinstva, pa da ih podelite na kategorije po veličini zemljišta, pa po delatnosti, pa da onda vidite koliko je kome otišlo podsticaja, pa da onda dobijemo poimence za pravna lica koliko su novca dobili.
Ništa od toga nema i to nije samo kod vas. Godinama se u Srbiji na isti način radi. Znači, katastrofalno je pogrešno ne znati ko vam je cilj ekonomske politike, odnosno ko ga gađate u ovom slučaju sa podsticajima, koga hoćete da osnažite.
U Srbiji nema zadruga. Ako ništa nije urađeno na formiranju zadruga, ne možete da kažete da se podstiču individualna poljoprivredna gazdinstva, jer to jednostavno nije tačno. Znači, kod nas treba podeliti dve stvari. Jedno je voditi socijalnu politiku,, i to treba da vodi Ministarstvo rada i zapošljavanja, znači socijalnu politiku, a poljoprivredna politika treba da bude okrenuta ka mladim, jakim poljoprivrednim gazdinstvima koji mogu da postignu rezultat. Mnogi od njih trebaju zemlju. Država ima zemlju, posebno u Vojvodini i može da da tu zemlju tim gazdinstvima da ojačaju. Ima dosta ljudi koji bi se vratili na selo kada bi država tako nešto uradila.
Umesto toga sipamo ogromne pare. Ove subvencije koje odlaze, ne znamo koliko ide našim gazdinstvima a koliko ide stranim korporacijama koje svakako dobijaju subvencije na neki drugi način.
Praktično ono što imamo jeste da mi postajemo zemlja jeftine radne snage u koju dolaze velike korporacije koje ne ulažu praktično ništa, dobijaju sav novac iz budžeta i onda se hvalimo nekim uspesima. Tu uspeha nema. Građani ovo znaju, pogotovo građani koji se bave poljoprivredom, koji gledaju ove prenose, koji gledaju i slušaju šta govorimo i znaju da to jednostavno nema osnova u realnosti. Podsticaji ne idu tamo gde treba da idu, kad pogledamo i tu „zelenu knjigu“ i šta piše u njoj jasno je da ne želite, odnosno da se ne želi da ta analiza bude u tim knjigama. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik koji najčešće reklamira povredu Poslovnika i traži neka svoja prava, član 106. i 107, govornik nije samo govorio o amandmanu. Dakle, amandman govori o organskoj proizvodnji. Ja nisam čuo reč „organsko“ od gospodina koji je trenutno izašao.
Mislim da je prekršen Poslovnik iz prostog razloga zbog toga što je pričao sve i svašta. Pričao je o tome kako se 30% zemlje ne znam poklanja itd. Mi u ratarstvu pravimo 1.500 evra po hektaru. Ukoliko se bavimo stočarstvom, to je 3000, a ukoliko to preradimo to je šest hiljada po hektaru.
To je trebalo reći, ali nije rekao, nego je povredio dostojanstvo Narodne skupštine i govorio o nečemu što nije bilo u amandmanu koji sam ja predložio. Ako je on protiv, a izgleda da jeste, ne možete dopustiti da me ometa poslanik koji se probudi u pet sati, ovde nabere šunke i dođe da ometa drugog narodnog poslanika. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Ševarliću, po Poslovniku?

Po Poslovniku, da.
(Predsedavajući: Izvolite.)
Član 107. povreda dostojanstva Skupštine. Malopre smo čuli izjavu koleginice Bošković da je učinjeno sve što je moguće bilo učiniti. Koleginice Bošković vi ste izdali „zelenu knjigu“. Na trećoj strani te „zelene knjige“ stoji da su subvencije… (Isključen mikrofon.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Po amandmanu, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege poslanici, pa sam amandman praktično je zasnovan na finansiranju projekata iz IPARD fondova. Kada se govori o organskoj proizvodnji, za sve one koji će konkurisati kod IPARD fondova refundacija troškova, odnosno podsticaj od strane EU u iznosu od 100%. Prema tome, ako EU ima interesa da finansira ovakve projekte, potpuno je s razlogom predlagač podneo ovakav amandman.
Kada govorimo o podsticajima, uopšte, u prerađivačkoj industriji, treba da se podsetimo i, gospodine ministre, stalno o tome treba da govorite, da do 2012. godine izvršena je privatizacija poljoprivrednih instituta i zadruga na onaj način na koji je izvršena. Jednostavno ne postoje više uopšte poljoprivredne zadruge koje rade, ali postoji imovina i postoji potpisan SSP koji kaže da će od 2017. godine biti slobodna trgovina poljoprivrednog zemljišta. Znači, svaki stranac će moći ovde u Srbiji da dođe i da kupuje zemljište onako kako diktira tržište.
Srbija da bi na određeni način zaštitila domaće poljoprivredne proizvođače je donela dva zakona u prošloj godini. Jedan se odnosi na poljoprivredno zemljište, a drugi se odnosi na Zakon o zadrugama. Prema tome, Zakonom o zadrugama su definisani i unapređeni načina na koje se formiraju poljoprivredne zadruge, ali su definisani i načini na koji će oni, koji su doveli do toga da postoje u stečaju određeni poljoprivredni instituti i zadruge, vršiti određenu tranformaciju i moći u budućnosti da rade na onaj način na koji će država moći da im daje određene podsticaje. To je jedno.
Drugo, 100 hiljada hektara je do 2012. godine, oni koji su vladali, dato u ruke četiri najveća poljoprivredna tajkuna i oni sada nam drže lekcije o tome kako treba vršiti određene podsticaje u poljoprivredi. Prema tome, ono što je dato ovim Predlogom zakona, potpuno se daje mogućnost mladim poljoprivrednim proizvođačima da se bave poljoprivredom i potpuno daje mogućnost da prerađivačku industriju pokrenu upravo ljudi koji su građani Republike Srbije, jer jedino oni mogu da budu nosioci podsticaja u poljoprivredi.
Mislim da treba razmišljati o ovakvim amandmanima, kao što je gospodin Rističević dao, ali sa druge strane, treba uvek govoriti da oni koji su bili do 2012. godine i vršili privatizaciju u oblasti poljoprivrede i vršili određene nezakonite radnje tako što su davali kredite iz Fonda za razvoj tajkunima, koji su jednostavno davali hipoteke na ista ta poljoprivredna državna zemljišta, nemaju prava da nam drže ovde moralne pridike. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Radoslav Milojčić. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, reklamiram član 108. i molim vas da se ponašate u skladu sa vašom funkcijom na kojoj se sada nalazite, a to je funkcija potpredsednika Narodne skupštine i u ovom trenutku predsedavajućeg, i da ne gledate non stop kada govori bilo ko iz opozicije u gospodina Martinovića i da čekate od njega dozvolu ili da vam on odmahne rukom i da kaže da oduzmete prethodnom govorniku reč.
Ako je to cilj, da vama Martinović određuje šta ćete ovde raditi, daleko smo mi onda kao održava dogurali, kada ovakve karikature treba da vam određuju šta ćete da radite.

Da li ste to rekli za kolegu Martinovića da je karikatura?
(Radoslav Milojičić: Ne. Da li mogu da objasnim šta sam rekao?)
Ne možete više da objašnjavate.
(Radoslav Milojičić: Nemojte da tumačite to što sam ja rekao.)
Prvo, nećete vi da mi određujete gde ću i u kom smeru ću da gledam.
Samo da znate, ja sam čovek koji ima integritet i, prema tome, ne može niko da me natera da uradim nešto što duboko u sebi neću.
Što se tiče gospodina Ševarlića, kome sam oduzeo reč, on ne samo da je tražio reklamiranje Poslovnika, dobio je to pravo na reč, spomenuo član i direktno se okrenuo koleginici Bošković i prozvao imenom i prezimenom. Da li je tako bilo?
Vi niste čuli? Vi čujete selektivno?
Reč ima ministar Branislav Nedimović.