Da pojasnimo oko ovog amandmana, oko svih ovih amandmana koji su za nama.
Ne radi se o teritorijalnom integritetu, nego radi se o funkcionalnom integritetu. Dobro je što se ovim zakonom ukida nešto što nije funkcionalno, to su Beograd vode i mislim da je to generator tehničkog problema koji se desio ili će biti intencijom ukinute i zbog sliva i zbog svega.
Vojvodina vode imaju veze sa problematikom bujičnih voda Srbija voda koliko je fluid koji teče kroz to, voda, i to je sva veza između jednog i drugog problema. Nije malo, ali je potpuno bespredmetno razgovarati na tu temu. To je prva stvar.
Druga stvar, znanje, upravljanje i način su potpuno različiti. Iskustva su potpuno različita. Vojvodina vode u raznim oblicima institucionalno postoje od 1793. godine i bavile su se nekom drugom problematikom. Nijedan inženjer iz Vojvodine voda ne može da razreši problem koji znaju ljudi iz Srbija voda sa iskustvom bujičnih voda, itd.
Druga stvar, nivo investicija koje treba da se investiraju u Srbiju da bi sprečili da nam Lučani deset ili dvanaest puta u tri godine budu poplavljeni, a centar su namenske industrije, podrazumeva da treba da se fokusiramo na projekte, pre svega, u Srbiji da bi sprečili bujične vode, i to nažalost nema nikakve veze sa pijaćim vodama. Nema, ni Vojvodina, ni Srbija vode, ni Direkcija za vode veze preterano sa pijaćim vodama, i to treba svi da znamo kada pričamo večeras o tome.
Što se tiče investicija, tu imamo problem. Imamo problem što nam Abu Dabi fond stoji godinu dana do isteka i što imamo 27 miliona projekata i treba da se zapitamo zašto nismo potrošili ta sredstva i zašto tek u ovoj godini trošimo ta sredstva.
Po meni, postoje dva problema tu. Jedan problem je nedostatak projekata, a drugi nedostatak menadžmenta koji to vodi. Uz dužno poštovanje, 160 miliona evra koje smo dobili za sanaciju od poplava iz 2014. godine su realizovana samo tamo, uglavnom, u Direkciji za puteve i železnice gde su postojali projekti. Ništa nije urađeno da se spreči, da se saniraju posledice poplava, a opet su nedostatak projekti. Milan Blagojević, gospodin koji vodi taj, mislim da nije kvalifikovan i ne može biti kvalifikovaniji od bilo kog inženjera iz Direkcije za vode, iz Srbija voda i Vojvodina voda.
Vraćamo se na investicije, 27 miliona evra, dva projekta, čini mi se, idu po hitnom postupku iz Srbije. Šabac koji nam je otvoren već četiri ili pet godina sa četiri pune godine za odbranu od spoljnih voda još od kredita Svetske banke. Ide još jedan projekat u centralnoj Srbiji.
Šta ćemo da radimo da popravimo situaciju u Srbiji? Da li mi svi verujemo da Jaroslav Černi može da radi projekte? I vi, i ja, ministre, znamo da Jaroslav Černi nema kapacitet to da radi. Kako ćemo da osnažimo znanje koje može što pre da donese nove projekte?
Pričali ste o tri velike licence ili dve velike licence. Jedna u Beogradu, a jedna u Novom Sadu. To nije dovoljno da možemo da privučemo pare i da rešimo probleme. Nije samo bujična voda jedini problem koji postoji u centralnoj Srbiji, niti nivo investicija, šest milijardi, u Vojvodini tek prosečne tri godine mogu da razreše probleme. Prosečna starost 375 agregata u Vojvodini je otprilike 40 do 60 godina, čini mi se. Ti agregati troše suviše energije, nisu efikasni, ne može se daljinski upravljati sa njima. Hoćemo da navodnjavamo, a oni su jednosistemci, služe da odvodnjavaju, ne služe da nam vrate vodu u prvosistemce i drugosistemce. Kako ćemo da navodnjavamo kada nemamo u avgustu vode u njima? Jedna pumpa košta milion i po ili dva miliona evra.
Moramo da vidimo šta su prioriteti u jednom delu, i da to ne remeti teritorijalni integritet tj. efikasnost jedne države. Ta efikasnost se pokazala nekoliko puta kao ispravna. Da bi nam funkcionisala Vojvodina vode, da možemo 350.000 hektara da imamo u sistemima za navodnjavanje, neophodno je da nastavimo ovaj nivo investicija i da pustimo ljude da rade svoj posao.
Neophodno je da osnažimo Srbija vode i neophodno je da povećamo budžet Srbija voda. Srbija vode, ako se ne varam, manje je od dve milijarde ove godine, dve milijarde dinara. Sa dve milijarde dinara, 18 miliona evra, ne možete apsolutno, pod milim bogom, ništa da uradite, a žalimo se sa druge strane na naknadu za odvodnjavanje.
Tu ću reći par rečenica. Sama ta naknada ne treba da se zove naknada za odvodnjavanje jer dovodi do zabune. Ja sam apsolutno da se obuhvatom naknada obuhvate svi vlasnici nekretnina u Srbiji, i to je sistem koji je u Hrvatskoj uspostavljen i dao je vrhunske rezultate. Smanjiće poljoprivrednim proizvođačima cenu po hektaru, ali će u obimu sredstava omogućiti da funkcionišu Srbija vode i Vojvodina vode i Direkcija za vode.
Zašto bi vi uzimali poljoprivrednom proizvođaču po hektaru zemljište za odvodnjavanje ili u Srbiji, ili u Vojvodini, pa onda uzeli te pare i gradili nasipe u Novom Sadu ili u nekom drugom gradu? Zašto bi? To nije pošteno. Pošteno je da ja koji sam vlasnik stana ili bilo ko drugi mora da plati tu odbranu od poplava. To su stvari koje moramo znati.
Sada imamo problem nedostatka efikasnih projekata. Oni su takvog karaktera da dugo traju. Imate prvo idejni projekat, pa imate plan detaljne regulacije koja obuhvata nekoliko opština, pa imate tender i procesnu dokumentaciju i to je nekoliko godina. Dokle smo stigli u ovom trenutku sa projektima u centralnoj Srbiji, a dokle smo stigli u Vojvodini?
Imamo pare koje nam ističu 2017. godine. Plaćamo 0,5% interkalarnu kamatu na njih. Zašto ne bi iskoristili te pare, odnosno pričali sa ministrom Vujovićem, ovo je efektivno, i unapredili vodoprivredu Republike Srbije? Zato je potpuno sumanuto pričati o nacionalnom dezintegritetu, o stvarima koje stvarno nemaju veze sa funkcionalnošću jednog i drugog posla.
Jedan cilj, Vojvodina vode su napravljene 1793. godine ugovorom između Kiša i Austrougarske. Prvo, da se isuši močvara, pa da se skrati put, jer su volovima uzvodno vukli brodove. Potrebe tamo su potpuno drugačije. Ako ne čistite kanale, imate 300.000 hektara svake godine prevlaženog zemljišta. Na 150.000 hektara sejemo kukuruz. Kukuruz nije pirinač, on traži suvo zemljište, traži da razviješ ponovo sistem do pet metara zbog azota iz zemljišta i vode, a ne da ga u blato zasejete, pa imate korov sistem od metar, pa u avgustu, kada bude suša, biće stalno u avgustu suša, izvali vam se ta biljka. Imate prinose i štetu gotovo 500 miliona evra, minimum 500 miliona evra ako ne očistite kanale, svake godine.
Hajde da se dogovorimo da zajednički reformišemo sistem naknada. Nije pošteno da seljak jedini plaća naknadu, a da svi gradimo nasip u Beogradu, Novom Sadu ili bilo gde drugde. To svako mora da plaća, jer to je mera bezbednosti i ta sredstva moraju biti namenska i mora ići budžet za vode i ta sredstva ne smeju da se diraju. I da vidimo šta ćemo sa projektantskim kućama.
Moje iskustvo sa Černijem kao sekretara, kao predsednika opštine je užasno. Dobijate stalno idejne projekte, idejna rešenja. Izvođački projekat vi i ja nismo dobili za Srem posle četiri godine, iako smo ga isplatili.
Hvala vam što ste prihvatili amandmane. Glupo je da ovu priču izvozimo u političku priču. Mislim da je zakon puno bolji nego što je bio jer pre svega definiše namensko sakupljanje sredstava. Jako je važno da ne opterećujemo poresku upravu i da oni koji koriste ta sredstva sakupljaju ta sredstva. Jako je važno da što pre redefinišemo tu naknadu koja se nesrećno zove naknada za odvodnjavanje, da je nazovemo naknada za vode. Važno je da vidimo šta ćemo sa zagađivačima koje smo ovde problematično definisali. To mislim da je najslabiji deo ovog zakona i da pokušamo svi zajedno da rešimo problem.
Ne možemo da imamo takvu vodoprivredu kakva nam ne dolikuje i ne možemo da imamo takve gubitke privredne, na kraju i ljudske gubitke u 21. veku. Zato svi zajedno treba da pričamo o tome kako da to izgleda bolje, a ne da pričamo političke priče ovde. Hvala vam.
