Dobro poslaniče, sad malo o članu 9.

Dakle, upravo je taj amandman je veoma precizan i kaže- veća izdvajanja za malog srpskog poljoprivrednika. Znači, vi ste predvideli toliko i toliko u ruralnom području, toliko i toliko u otežanom ruralnom području gde je još teže baviti se poljoprivrednom. Mi kažemo da je to nedovoljno. Ne možemo da se takmičimo sa stranim kompanijama, sa stranim trgovinskim lancima, sa bankama stranim koje finansiraju njihove privrede, a vaš predsednik Vlade ovde je javno rekao i ja mu čestitam na tome što je javno rekao. Neće nijedan strana banka da finansira našu privrednu aktivnost.

Milojičić hoće da reklamira Poslovnik da se ne priča o dnevnom redu. Šta onda, ja sam bila dobro, sve vreme sam ćutala. Dobro, hajde.

Gospođo predsednice, reklamiram član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik. Ja se nadam da niste čuli, ali ste dužni da opomenete prethodnog govornika koji je izjavio sledeću rečenicu, da se nada da će neko Srbiji uvesti sankcije.
Nadam se da je svest svih nas ovde dovoljno visoka i da o toj temi ne treba ni govoriti u ovom visokom domu, a kamoli da to izjavi narodni poslanik, bez obzira na ideologiju, bez obzira na političku partiju kojoj pripada.
Imali smo sankcije pre nepunih 16 i 17 godina, znamo kakve je to katastrofalne posledice imalo po našu zemlju i mislim da stvarno nije primereno, bez obzira od koga dolazi, da neko izjavi da smo mi, kao i Rusi i da treba nama uvesti sankcije. Hvala.
(Boško Obradović: Replika.)

Nema replike na povredu Poslovnika.

A, rekao je, prethodni govore, sada ako je mislio na vas, ali nema replike na povredu Poslovnika.

Pitajte, Nenada Konstantinovića. On je ovo zamesio. Znači, nema povrede Poslovnika, nema replike. Šta da rade?

Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo sa sankcijama ne može da prođe tako. U obavezi sam da kažem da je naš izvoz poljoprivrednih proizvoda 2,7 milijardi. Ne izvozimo sve u Rusiju. Daleko manji deo izvozimo u Rusiju i mi bez tržišta, bez stranih tržišta bi, u poljoprivrednom smislu, bili mrtvi. Ono što mi treba da radimo je da podignemo prerađivačku industriju i drugu industriju, i da snažnom industrijom povučemo poljoprivredu.
Moramo da osvajamo tuđa tržišta i ne bih toliko naše firme čiji su vlasnici stranci, članovi društva su stranci, oni će te svoje osnivačke uloge možda prodati, oni će možda svoje akcije prodati, ali će te firme ostati ovde. Ali, preko tih firmi mi smo osvojili nečija tržišta. Preko tih firmi sada imamo suficit sa Hrvatskom, preko tih firmi imamo suficit sa Italijom.
Dakle, krajnje je pogubno zagovarati sankcije, jer bi to bila smrtna omča srpskoj poljoprivredi, a i srpskoj prerađivačkoj industriji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Javljam se isto po amandmanu i moj kolega Rističević je već rekao neke stvari vezano za sankcije. Setimo se kada su bile sankcije i posle sankcija šta je bilo. U Srbiji posle sankcija 2000. godine, pa na ovamo prošao je cunami, i u poljoprivredi, i u privredi, i u zadrugarstvu i svuda. Prema tome, uvek moramo sarađivati sa svima, poštovati jedni druge, ali Srbija uvek mora razmišljati na način kako sada radimo, kako radi i naša Vlada i naš ministar poljoprivrede. Planiramo sredstva za nerazvijena područja, planiramo veća sredstva i normalno moramo biti na terenu. Tuđa ruka svrab ne češa, kod nas se kaže, u mom selu.
Prema tome, razmišljamo svojom glavom, radimo svojom glavom i normalno radimo za našu zemlju i za naša sela. Poljoprivreda na jugu, istoku Srbije je katastrofa, ali to nije od danas. Setimo se šta je bilo pre 2000. godine, a šta je bilo posle 2000. godine, koliko je zadrugarstvo uništeno, koliko veterinarskih službi uništeno, koliko su u privatizaciji uništene strukture koje su bile okosnica naše poljoprivrede. Prema tome, gospodo, niko od nas ne želi sankcije, ali niko od nas ne želi da se desi 2000. godina kada je došao cunami za poljoprivredu, za privredu, za sve ovde u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.