Stav 1. člana 50. govori o, član 50. generalno govori o čuvanju semenih ćelija, neoplođenih jajnih ćelija i embriona, a stav 1. govori da muškarac, odnosno žena koji prema saznanjima savremene medicinske nauke preti opasnost da će ostati neplodni, mogu da Centru BMPO-a, odnosno banci pismeni pristanak daju svoje reprodukcione ćelije na čuvanje.
Naš amandman je da se briše ovaj deo o potrebi da postoji saznanje savremene medicinske nauke da preti opasnost. Prvo, zato što je to dato preširoko i menjaće se, kao što vi kažete. Danas se neke stvari znaju, nekad ne možemo da znamo. Nekad u nekim slučajevima može da se desi tragedija da čovek ili žena preko noći izgubi mogućnost reprodukcije, usled neke nesreće ili nečega i smatramo da mogućnost da svoje ćelije reproduktivne stave na čuvanje, može da se omogući svakom punoletnom građaninu Republike Srbije, bez ovog zahteva da je ograničenje da postoji neko saznanje.
Ukoliko govorimo o tome da nam je želja da što više dece se rađa u Republici Srbiji, da se što više ljudi u Srbiji ostvari kao roditelji, da nema potrebe, ni smisla ovakve zabrane i da će se sve ono u praksi verovatno i ne znam, zaobilaziti.
Ako neko želi, ja razumem taj deo kritike, neko će reći – time ćemo motivisati ljude u Srbiji da odlažu roditeljstvo, pa svoje zdravo reproduktivno tkivo koje je zdravije i u boljem stanju kada imaju 20 i 25 godina zamrznu, da bi ga koristili za možda desetak godina da time pomažemo odlaganje roditeljstva, ali mislim da stvaramo uslove da više ljudi budu roditelji u nekom trenutku. Neki ljudi zbog razloga sa koji mi možemo da se složimo ili ne, odlažu svoje roditeljstvo.
U Srbiji, nažalost, to su najčešće ekonomski razlozi. Nemogućnost da se zaposle kao mladi, da imaju pristojan život, da žive samostalno, kasnije se stupa u brak, kasnije se zasnivaju zajednice i to roditeljstvo se sve više i više odlaže. To je činjenica, a medicinska struka zna da je biološki materijal u tom mlađem životnom dobu kvalitetniji i sa njim su rezultati veštačke oplodnje bolji.
Mislim da nema potrebe da stoji ovo ograničenje, da je rešenje koje mi predlažemo, a to je da svako može da da svoj reproduktivni materijal i da zamrzne i da se taj reproduktivni materijal čuva onoliko koliko ta osoba želi i da je to bolje rešenje, da je bolje rešenje i za promociju donatorstva o kome govori ovaj zakon, jer će ljudi možda više razmišljati o tome, pa ako se odluče da čuvaju za sebe, možda se odluče i da poklone u banku svoj materijal kako bi ovaj zakon i ostvario jednu od svojih namera koje ima.
Pozivam vas, ne razumem ni obrazloženje ovo pisano za odbijanje, jer je upravo ono što mi želimo, a to je zato što smatramo da svako ko želi da zamrzne svoj reproduktivni materijal, može i treba da ima jasnu mogućnost po ovom zakonu. Da to ne bude više u sivoj zoni, danas u nekim ustanovama to može da se uradi, u nekim ne može. Sami ste rekli jedan od ciljeva ovog zakona je da ustanovi pravila koja će da važe u svim ustanovama koje se ovim bave, da će uvesti jedinstvenu praksu na nivou Republike Srbije. Smatramo da ako ovo ograničenje ostane, možda ćemo neke ljude zbog ne znam ni ja čega, možda se nekome desi u životu što ne može da se predvidi i ne spada u ovu kategoriju saznanja savremene medicinske nauke, da ćemo ih uskratiti za to pravo da budu roditelji. Hvala.