Mi smo tražili brisanje člana 57. gospodine ministre, SRS smatra da ovaj član ako ostane u zakonu može da izazove određene probleme.
Najpre, ovde je greška u prvom stavu, jer kada kažete – dete začeto postupkom BMPO reproduktivnim ćelijama davaoca ima pravo da iz medicinskih razloga traži uvod u dokumentaciju davaoca i precizirate, kada navrši 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje. Postoje zakoni i pre ove Vlade i momenta kada ste vi preuzeli vođenje ovog resora.
Mi smo, naime, 2011. godine usvojili porodični zakon gde je jasno precizirano da dete sa 15 godina ima sposobnost rasuđivanja. Tako ne možemo da ostavimo nedorečeno da li neko ima ili nema, onda mora da postoji i sledeći stav ako ste to hteli, a ne treba da ostane uopšte ovaj član, da onda tim psihologa treba da radi u slučaju da se ustanovi da to dete nije sposobno da rasuđuje.
Šta je ovde suština? Suština je da ne treba da ostane ovaj član zato što u najvećem broju, takvo smo društvo, i preovlađuje i takav procenat u statistici da gotovo 100% roditelja koji reproduktivne ćelije uzimaju od davaoca, anonimnog, ne obaveštavaju, pa ni do ovih 15 godina i vi to znate, gospodine ministre, tako je uglavnom u Srbiji, svoje dete da je začeto na taj način i u nekim drugim zemljama. Zamislite sada kakav problem će da nastane ako to dete, ako ostane ovaj član zakona, putem onoga što mu je dato kao pravo kada krene da traži te podatke. Da bi se izbegle sve ove stvari, verujem složiće se, a nije tu, pre svega dr Đukić, mora država da se pre svega bavi time pored mogućnosti biomedicinski potpomognute oplodnje da dete koje je na takav način začeto i rođeno bude zdravo.
Mi sada ne gajimo iluziju da će država Srbija u dogledno vreme za šest meseci, 18 meseci da ima ta sredstva, ali ja sam se konsultujući se sa timom stručnjaka iz SNS uputila i na dodatni metod koji će omogućiti da budemo, ne baš 100%, ali recimo sada je u Britaniji gde je taj metod zastupljen 66% sigurnosti da ako se primeni tehnika, moram da pročitam jer to je meni potpuno stran termin – komparativno genomske hibridizacije, što košta dodatnih dve hiljade evra, otkloniće se mogućnost, da li je tako gospodine ministre, da dođe i do većih rizika, pogotovo kod žena koje su u poodmaklim godinama. Taj metod koji se do sada u najvećem broju slučajeva primenjuje na klinikama u Velikoj Britaniji omogućuje da se iz embriona koji je star samo nekoliko dana, a ne nekoliko nedelja, kao što bi bio ovde u ovim optimalnim okolnostima slučaj, uzimaju ćelije i na taj način se vrši provera da li ima nekih, ne daj bože, genetskih poremećaja i budućih problema za to novorođeno dete.
Tako da u tom pravcu treba da se razmišlja, a ovo svakako može da ostavi trajne psihološke posledice po to dete koje bi ušlo u proces traženja tog donora, odnosno davaoca, a nema na kraju krajeva ni razloga, jer prema svim ostalim predviđenim članovima i striktno propisanim uslovima u registru su tačno navedeni, počev od anamneze neke bolesti koju je davalac imao, preko sveobuhvatnog zdravstvenog stanja u trenutku kada davalac pristupi banci. Nije potrebno da ostane ovaj član, jer će zaista prouzrokovati mnogo problema u kasnijem periodu života dece koja su začeta na ovaj način. Hvala.
