Hvala vam. Do 1945. godine smo trebali da završimo sa svim tim raspravama i da ostavimo istoričarima da kažu svoj sud.
Molim Bojana Torbicu da se uzdrži jer ne želim ovde da širim raspravu o četničkom pokretu i o komunističkom pokretu. Dakle, molim vas da završimo sa raspravom, inače ću završiti sednicu, jer ja to ne želim da slušam. Mislim da smo sa tim ideološkim podelama davno završili. Ima nas koji smo bili ovamo porodično, ima nas koji smo bili onamo, ali smo se svi borili za istu stvar, za Srbiju.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Izabran sam sa liste SNS i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije.

Unazad nekoliko dana sam postavio jedno pitanje vezano za obnovu i rekonstrukciju železničke pruge, a sada smo dobili i program izgradnje železničke pruge na teritoriji Srbije 2017. Tu se vidi deo da će biti i rekonstrukcija dela pruge od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Bora i dole. To je za mene kao čoveka koji živi u tom delu Srbije veoma bitno zato što smo svedoci da je tamo taj deo pruge u veoma lošem stanju.

Meni je zadovoljstvo što je sada u programu planirano da se radi i kroz Niš izmeštanje pruge i sve ono što se radi na teritoriji grada Niša i jugoistočne Srbije to je veoma bitno za nas koji tamo živimo. Vlada na čijem je čelu gospodin Vučić je stvarno imala sluha i ima sluha za jugoistok Srbije i mislim da ćemo svi zajedno u narednom periodu imati mogućnost da puno stvari koje su započete te stvari i završimo. Rekonstrukcijom pruge, po programu koji će biti odrađen u narednom periodu, nadam se da će to biti baš onako kako smo govorili ranije, da mogu da funkcionišu i putnički saobraćaj i železnički saobraćaj i preko tog dela pruge od Niša prema istočnoj Srbiji i normalni drumski saobraćaj koji je veoma bitan za nas koji tamo živimo. Izgradnja i dogradnja aerodroma u Nišu, koji je veoma frekventan, vrlo je bitna za nas koji živimo u tom delu Srbije.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik glasati za sve ove predloge jer mislim da je to bitno za sve nas i za celu Srbiju.

Hvala vam. Potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe.
Reč ima Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, ministar je govorio o genezi Sporazuma u Parizu i mislim da nema potrebe da to ponavljamo.

Ono što će biti moj fokus danas to je prihvatanje Sporazuma u Parizu. Za nas kao Zelene Srbije sporazum je bitan, pre svega na globalnom planu, jer su SAD i Kina prvi put prihvatile obavezu smanjenja emisije i to bismo kao čovečanstvo mogli da pozdravimo jer nam je namera da pokušamo da korigujemo porast temperature i globalno otopljavanje. Događaji poslednjih godina nedvosmisleno govore o klimatskim promenama i mi te promene imamo prisutne i u Srbiji, ali i po celom svetu.

Nažalost, nisam mogao da započnem svoj govor kao moj uvaženi prethodni kolega, ja ne dolazim iz najlepše opštine, ja nažalost dolazim iz najzagađenije opštine, iz Obrenovca, i zbog toga govorim. Verovatno ovde ima kolega koji smatraju da su njihove opštine zagađene, ali voleo bih da se sa kolegom Miletićem takmičimo u tome da sve opštine u Srbiji budu najlepše, a ne najzagađenije.

Zbog toga smatram, kao neko ko dolazi iz grada u kojem je energetski sektor dominantan, zagađenje iz proizvodnje energije iz uglja dominantno, smatram da je veoma važno, ali mi se ovde obraćamo kao poslanička grupa SPS, i kao Zeleni Srbije, da je veoma bitno da prihvatimo i potvrdimo Sporazum u Parizu.

Poštovani ministre, iz našeg ministarstva ili da kažem iz vašeg ministarstva, mora da krene inicijativa odlučnija za restrukturiranje svih sektora. Moraju vaše kolege i naše kolege da shvate da je zaista borba za klimu, borba za zaštitu životne sredine veoma važna, i da možda naši sporazumu mogu ili moraju i treba da budu krovni sporazumi.

Naša poslanička grupa naravno, podržava vas u naporima koje činite poslednjih godinu dana, ili od kako ste ministar, i smatramo da promene koje se dešavaju, istina dešavaju se polako, ali ono što smo decenijama unštavali, ne možemo sada preko noći da promenimo.

Delimični uspesi koji postoje u energetskom sektoru, to naravno ne zavisi od vas, podizanje kvaliteta životne sredine, nažalost, ne smeju da nas uljuljkaju, i upravo zbog toga Zeleni Srbije smatraju da Sporazum o klimatskim promenama i Sporazum iz Pariza, može da bude razvojna šansa Srbije na jedan način.

Strategija koju ste najavili za borbu protiv klimatskih promena za 2018. godinu, bi možda bilo dobro da se u duhu ovog Pariskog sporazuma može nazvati kao strategija za ublažavanje, prilagođavanje, sprečavanje, minimiziranje uzroka i posledica klimatskih promena. Svako, ovo može biti za nas iz zaštite životne sredine je ovo najvažnija strategija.

Ono što je važno za građane Srbije, da je Srbija u statusu tzv. Ne Aneks I zemlje, što znači da nema obavezu finansijskih davanja, odnosno finansijsko davanje za funkcionisanje institucija mehanizma ovog Sporazuma iz Pariza, ne padaju na teret građana Srbije, a mi ovo možemo videti kao veoma značajan mehanizam zelenog razvoja.

Zeleni Srbije smatraju da bi možda bilo dobro osnovati jedan fond za pošumljavanje i možda poveriti Institutu za šumarstvo osnivanje kampova ili javnih radova da bismo više, brže pošumili Srbiju, i pre svega, Vojvodinu.

Znam da postoje planovi, ali ovo govorimo možda zbog ljudi iz drugih sektora koji uvek ne razumeju dovoljno probleme životne sredine, ne razumeju probleme kružne ekonomije. Pošumljavanje smatramo iz poslaničke grupe SPS i Zeleni Srbije, pošumljavanje smatraju kao borbu protiv erozije poplava i sigurno će nam to u narednom periodu biti jedna od najvažnijih poduhvata.

Mi imamo veoma važno, da kažem, ili veoma mnogo možemo da radimo i u drugim sektorima, to je smanjenje rasipanja energije, ušteda gubitaka vode i električne energije, upotreba biomase, obezbeđenje smanjenja gubitaka kroz energetsku efikasnost u zagradama, korišćenje energije iz otpada, otpad u energiji, kroz spaljivanje biomase, zajedno sa lignitom i da na taj način pokušamo da ozelenimo ovu ugljeničnu proizvodnju.

Mi naravano, kao Zeleni hoćemo da nema proizvodnje iz uglja, i moramo da objasnimo svojim kolegama da nije ugalj izvor života, nego da je to sunce, i da je to šansa. Mi zaista vidimo Sporazum kao šansu za razvoj i u svim onim sektorima o kojima ste vi govorili, a to su saobraćaj, i poljoprivreda i sektor železnice i javnog transporta i podrška prelaska na električna i hibridna vozila.

Ovo je šansa, zbog toga će poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije podržati ovaj sporazum, i trudićemo se, da kažem i u budućnosti da sa konstruktivnim predlozima možda unapredimo i neke naredne korake. Zahvaljujem.

Hvala.
Ministar Nedimović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, pre svega zbog javnosti, zaboravio sam jednu stvar u obrazlaganju, pošto je bilo više dokumenata i o njima priča da spomenem nekoliko stvari.

Koliko je u stvari ovaj Pariski sporazum važan. Nije to samo jedan prost dokument gde su se saglasile mnoštvo zemalja da je potrebno smanjiti emisiju štetnih gasova, nego jedan prost alat koji je na raspolaganju. To je jedan zeleni klimatski fond i globalni fond. To je jedan ogroman izvor za finansiranje svega onoga o čemu ste vi malopre pričali.

Jedan primer, praktično. Vrlo često smo svedoci ovih dana tokom maja meseca, da imamo ogromne štete na poljoprivrednim usevima iz jednog prostog razloga, jer imamo promene u klimi i velike izlučevine, da imamo tokom jednog kratkog vremenskog perioda i ove gradonosne oblake.

Upravo, kroz ovaj zeleni klimatski fond i kroz ovaj globalni fond, postoji mogućnost da apliciramo da dobijemo bespovratna sredstva za rešavanje, ogromnih infrastrukturnih radova koji će pomoći da se prevaziđu ove promene koje se javljaju u klimi i zbog toga je ovo, između ostalo važno.

Priče o protivgradnim mrežama, na mnogo velikom prostoru, priče o protivgradnim raketama, to su sve stvari koje se mogu finansirati, upravo iz ovog fonda i zbog toga je jako važno da steknemo jednu opštu podršku za rešavanje ovih problema i zbog toga je ovaj Pariski sporazum važan. Nije on samo jedan akt koji je na papiru i koji nema nikakvu svoju konkretnu vrednost. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović.

Poštovana predsednice, uvaženi gosti i uvaženi ministri i gosti iz ministarstava, pred nama je 21 sporazum međunarodni, koji bi trebalo da ratifikujemo na ovoj sednici.

Moje kolege su govorile o mnogim sporazumima, a ja ću se ukratko osvrnuti na sporazume koji se tiču oblasti saobraćaja.

Pre svega, na ova dva sporazuma iz oblasti avio saobraćaja, Sporazum sa administrativnom regijom Hong Kong Narodne Republike Kine, koji je praktično klasičan sporazum u avio saobraćaju i tiče se uređenja odnosa sa Hong Kongom, čime će se omogućiti, pre svega bliže povezivanje Srbije i Hong Konga, kao i jačanje kulturne i ekonomske saradnje.

Drugi sporazum, je sporazum o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske. On je tehničke prirode i odnosi se na procedure i prenos nadležnosti vazdušnog saobraćaja vezanog za kontrolu leta na teritoriji obe države.

Ovaj sporazum, značajan je zbog potrebe da se omogući bezbedan i efikasan protok vazdušnog saobraćaja i bezbedno sprovođenje procedure sletanja i poletanja kako na teritoriji Republike Srbije tako i na teritoriji Republike Hrvatske.

Obzirom na preostalo vreme moje poslaničke grupe, ja bih se u nekoliko minuta osvrnula na odluku o nacionalnom programu javne železnice, odnosno železničke infrastrukture za period 2017-20121. godina.

Prema dosadašnjoj Strategiji razvoja saobraćaja za period 2010-2015. godina, železnički saobraćaj je imao, kao vid saobraćaja značajne i ekonomske i ekološke vrednosti u odnosu na druge vidove saobraćaja i veću efikasnost masovnog prevoza putnika i robe.

Usvajanjem novog Zakona o železnici 2013. izmenama i dopunama 2015. godine, a potom i novog Zakona o bezbednosti interoperabilnosti železnice, mi smo uspostavili normativni okvir za jedan potpuno novi, savremen koncept upravljanja, upravo u skladu sa ovom strategijom, ali i u skladu sa planom Vlade za naredni period. Jasno je bilo da će efekti primene ovih novih propisa biti vidljivi nakon nekoliko godina.

Upravo nacionalni program javne železničke infrastrukture, koji je danas na dnevnom redu, mora da odredi prioritete razvoja, izgradnja i rekonstrukcija, ali i održavanja funkcionalnosti javne železničke infrastrukture i da pruži smernice za unapređivanje uslova za uspostavljanje savremenog koncepta razvoja železničkog saobraćaja u Srbiji.

Programom su definisani ciljni tehničko-tehnološki parametri razvoja naše infrastrukture i programom su planirani kako proširenja infrastrukturne mreže, tako i programi kojima će se postići deo potrebne modernizacije naših pruga, posebno projekat rekonstrukcije i modernizacije deonica Panevropskog Koridora 10, kroz Republiku Srbiju i magistralne pruge Beograd – Bar.

Ukratko bih se osvrnula i na poglavlje koje se odnosi na intermodalni transport kao poseban vid transporta i koji treba da predstavlja razvojnu šansu naše železnice.

Intermodalni transport koji se zasniva na multimodelnom transportu najveći deo puta realizuje železničkim ili vodnim putem, jer su ova dva vida saobraćaja i ekonomičnija i ekološki povoljnija, a najkraće distance najčešće na početku i na kraju idu drumskim saobraćajem.

Železnica kao nosilac intermodalnog transporta ima šansu i mora da unapredi svoje poslovanje i sa drugim vidovima prevoza i odgovori sve strožijim zahtevima tržišta.

U programu se prepoznaje razvoj intermodalnih logističkih mreža koje jesu neophodne za uključivanje Republike Srbije u međunarodnom intermodalnom transportu i ovo je perspektivno najveći transportni potencijal železnice za transport različitih vrsta i roba i proizvoda, jer se radi o zajedničkom logističkom proizvodu svih vidova saobraćaja na savremenom transportnom tržištu.

U ovom planu vidi se i izgradnja, odnosno planiranje novih terminala intermodalnih kombinovanih za transport robe, izgradnja terminala u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, da pored postojećih železničkih teretnih aranžiranih stanica kao deo železničke infrastrukture.

Za privredu je takođe važno i da je ovim planom predviđen projekat izgradnje prvog modernog intermodalnog terminala, koji će biti u Batajnici u Beogradu sa svim potrebnim kapacitetima i kolosečnom vezom sa železničkom infrastrukturom kao dela budućeg logističkog centra.

Razvijena infrastruktura nam je potrebna, a ono što su Zakon o železnici i Zakon o bezbednosti interoperabilnosti železnice obezbedili kao formalne uslove za novi koncept upravljanja i razvoja železničkog sistema utkano jeste u ovaj Nacionalni program koji vodi daljem razvoju i moderne i bezbedne železnice, što jeste cilj i Vlade i treba da bude cilj svih nas.

Svakako će poslanička grupa SPS podržati i ova dokumenta, a na samom kraju želim možda i da rizikujem da izazovem repliku, ali moram da zloupotrebim ovo vreme i da u svoje ime i u ime mojih koleginica osudim neprimerenu i nedoličnu retoriku kolege Zorana Živkovića.

Kao žena i kao političarka nije uvređena samo predsednica parlamenta, već svaka od nas. Od Zorana Živkovića zahtevamo u najmanje da se izvini pre svega predsednici parlamenta, ovo mu nije bio prvi put, a od kolega novinara očekujem da objave protest kojim smo ovim povodom potpisali mi narodni poslanici i narodne poslanice i ovaj protest su čak podržali i gosti iz Ministarstva i ministri u Vladi Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Vaša poslanička grupa je potrošila vreme predviđeno za diskusiju.
Muamer Zukorlić nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Ovde imamo nekoliko zakona koji se odnose, pre svega, na vojne sporazume, zatim vizni režim, kontrola vazdušnog prostora, međunarodna saradnja u očuvanju istorije i čuvanju groblja i infrastruktura srpske železnice, nacionalni program razvoja infrastrukture srpske železnice. Kada bi čovek bio iskren, mora da prizna da svaka ova oblast zaslužuje posebnu sednicu.

Što se tiče vojnih sporazuma, to je jedna ustaljena šema po kojoj se predlaže Skupštini. Jedino što mi ovde srpski radikali ovde pozdravljamo i u svakom slučaju naglašavamo saradnju sa Belorusijom. Konačno se uspostavlja pa i ta vojno-tehnička saradnja sa Belorusijom. Ima višestruki značaj. Prvo da se probije, što bi se reklo, taj led, koji je bio još iz ranijeg perioda.

Kada je SRS devedesetih godina predlagala da se uspostavi saradnja sa Belorusijom, mnogi ovde koji su u redovima i pozicije i opozicije tada su to dočekali sa negodovanjem, tvrdeći kakva je korist od Belorusije. Jedan od kolega koji je diskutovao je rekao pravu istinu – Belorusija je iz bivšeg sistema Sovjetskog saveza zadržala sve ono što je najbolje, pa pogotovo kada je u pitanju i vojna tehnika i tehnologija, da ne govorimo o drugim prednostima koje može da koristi Vojska Srbije u saradnji sa Belorusijom.

Što se tiče viznog režima, treba uspostavljati te vizne režime na ravnopravnim osnovama. Treba što više ukidati potrebu za vizama, ali što se tiče samog podatka koji je izneo ministar, da je pasoš Srbije na trideset i nekom mestu u odnosu na 140, koliko se sećam, ukupno zemalja koje se rangiraju sa značajem pasoša, ne možemo se pohvaliti sa jednom činjenicom, da diplomatski pasoš poseduje tašta Tomislava Nikolića. To je sramota za sve nas, a pogotovu za ovu Vladu.

Možete vi, gospodine Odaloviću, da pokazujete prstom šta hoćete, ali ta bruka i sramota ostaje. To ćete morati da nosite. Kako ćete nositi, to niko ne zna. Sada kada ode Tomislav Nikolić najverovatnije ćete početi da se posipate pepelom, kako je to iznuđeno, kako je pod pritiskom, ali tašta nije baš taj rang i nije osoba koja bi trebala da uživa diplomatski status.

Mi srpski radikali smo vas na vreme upozorili. Znate, morate voditi računa šta radite, pogotovu kada ste na vlasti. Vodi se računa i kada ste u opoziciji.

Što se tiče kontrole vazdušnog prostora, ovo je veoma značajna tema. Znate, ovde se ne radi samo o uspostavljanju nove linije avio saobraćaja između Srbije i Kine, ovde se radi o kontroli vazdušnog prostora ili zračnog letenja između Hrvatske i Srbije i mi ovde imamo dosta podataka koji su nejasni i suviše su suvoparni, stručni, pa nam je nejasno kako će to zbog potrebe kontrole sletanja i uzletanja na Aerodrom Osijek, koji će to deo Srbije biti pod kontrolom službe letenja Hrvatske? Ne možemo se tako baš opustiti i da kažemo – to je u sklopu neke međunarodne saradnje. U sklopu međunarodne saradnje je nešto što je ustaljeno kada je u pitanju kontrola letenja na Aerodromu Beograd, odnosno „Nikola Tesla“, kada je u pitanju letenje sa Aerodroma Niš. To je od ranije, a mi imamo ovde novu činjenicu radi kontrole letenja iznad Aerodroma Osijek. To je kompletna kontrola, karikiram stvari, ali veći deo teritorije ili vazdušnog prostora iznad severnog dela Srbije. Jeste tu definisano na kojoj visini letenja se vrši kontrola, da li je to sedam ili četiri, na kom nivou kontroliše, to je sad manje bitno, nego je trebalo više objašnjenja, razjašnjenja šta to znači. To su novi momenti, novi trenuci kada je u pitanju saradnja oko kontrole letenja.

Što se tiče ovih istorijskih spomenika, u svakom slučaju zaslužuju veliku pažnju. Ono što neki od nas pojedinaca možemo da primetimo, do sada se nije posvećivala pažnja očuvanju grobalja srpskim stradalnicima i već kada govorimo o srpskim stradalnicima, moram da ispravim jednog govornika ranije, koji je rekao da u logoru u Nemačkoj bili su Srbi i Crnogorci. Tada se gotovo niko nije izjašnjavao kao Crnogorac. To su sve bili srpski vojnici kraljevske vojske, a to sad što se na neki način ispod žita želi falsifikovati istorija, ne postoji nigde ni jedan jedini dokument da su se u kraljevskoj vojsci izjašnjavali kao Crnogorci. Ako je bilo, onda su to bili oni koji nisu bili srpske nacionalnosti, tako da moramo čuvati auteničnost istorijskih događaja.

Ono što je za nas neuobičajeno iznenađenje, to je da na jednom veoma značajnom dokumentu koji je pred nama poslanicima, a zove se Program javne železničke infrastrukture i to nacionalni program javne železničke strukture.

To je nešto što je fundament, ne samo razvoja železničkog saobraćaja, nego ekonomije, privrede i ovde se ne pojavljuje resorni ministar ili novim govorom rečeno ministarka. To je osoba opšteg obrazovanja. Ko ne zna, to je ona što je zadužena za sve. Posle Tita samo se ona pojavila. Nego je prepustila da mi ovde raspravljamo sa njenim kolegama koji izražavaju dobru volju, ali nisu u materiji očigledno.

Ovde se radi ne samo o železničkoj infrastrukturi. Ovde je najveći projekat, najveća investicija koja je pred Srbijom. Ovo je cika 2.700.000.000 evra investicija ukupna. Svedoci smo da se svakodnevno čine napori od strane Vlade kako bi se uspostavili sporazumi i dogovori, potpisali ugovori oko rekonstrukcije železničkih pruga, pogotovu oko ovih magistralnih delova.

Mi ovde, umesto da dobijamo da pitamo resornog ministra ili „ku“, ministarku, mi ovde moramo da pričamo javnosti, da objašnjavamo detalje, a nemamo odgovor.

Naime, šta je ovde interesantno? Ovde je interesantno da je Vlada izdvojila od ranije 800 miliona za završetak drumsko-železničkog mosta na Dunavu kod Novog Sada. Izgradnja tog mosta podseća na onu seriju „Đekna“ - kada će, ne zna se kad će. Svake godine obasipa nas ministarstvo, a pogotovu ministarka što kroz zvanična obaveštenja, što kroz klađenje sa nekim koalicionim partnerima, da li će se oni baciti u Dunav kad se završi taj most ili neće, kamo lepe sreće da su to uradili bez mosta, bar bi Srbiju oslobodili velikog tereta. Ali, mi moramo biti svesni da je to neuralgična tačka kada je u pitanju drumsko-železnički saobraćaj.

Srbija plaća i te kako značajne kaznene penale zbog toga što se ne odvija normalno železnički i drumski saobraćaj. Moramo to da ubrzamo, ako je Vlada izdvojila ta sredstva.

Drugo, evo vas pitam koji zamenjujete Zoranu Mihajlović, kako vi to mislite da na kraju uklopite te različite sisteme infrastrukture kada je u pitanju železnica? Vi znate da Rusija daje kredit da montira svoju opremu, vi znate da Kina daje kredit da montira svoju opremu. Evropski fondovi izdvajaju sredstva pod uslovom da je njihova oprema. Kako ćete te tri naizgled jednostavne opreme, kada je u pitanju infrastruktura, kako ćete ih uklopiti? Mora evropska standardizacija ako idete u EU, ili morate se odreći te EU. Neće vas Evropa prihvatiti. Evropu ovde interesuje samo jedno - dohodovnost i profitabilnost železnice i vidite šta vi radite. Vi zbog te EU, van zakona, suprotno zakonu, da ne kažem Ustavu, vi železnicu organizujete u neka tri sektora. Šta vam je obrazloženje? U dogovoru sa Svetskom bankom. Pa, ne može Svetska banka da bude iznad zakona i iznad Ustava ove države. Hvala vam.