Dame i gospodo narodni poslanici, današnji dnevni red podseća na prolećno spremanje špajza. Kao da su se čistile fioke, različiti predlozi zakona o potvrđivanju raznolikih sporazuma, vidi se i po prisustvu ministara da su u pitanju različite oblasti, različite teme, različiti vremenski periodi kada su sporazumi zaključeni. Kada se pročitaju ovi predlozi, onda se zaista može konstatovati da ovde ima vrlo malo dobrih sporazuma, da ima potpuno nepotrebnih, ali da ima i loših i štetnih za državu Srbiju.
Bilo bi dobro da ste ih svrstali, bar u jedno pet, ali u najboljem slučaju, u tri grupacije, pa bismo onda mogli malo komotnije da raspravljamo o tome. Bilo bi, takođe, dobro da je ova sednica započela juče, da smo onda imali priliku da u četiri sata, pošto je poslednji četvrtak u mesecu, razgovaramo poslednji put sa premijerom Republike Srbije, da mu postavimo po neko pitanje. Mislim da on nije baš srećan što ste mu uskratili tu mogućnost. Ali, sad šta je tu je, dnevni red imamo, spojili ste nespojivo, pa ćemo malo po predlozima koliko bude moguće za ovo vremena koliko imamo.
Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, što se tiče SRS, je prihvatljiv, zato što mi, otkad postojimo, zalažemo se za saradnju sa Rusijom i zaista je opravdano, u obrazloženju kaže da je sporazum između ove dve Vlade stupio na snagu 9. decembra 2011. godine, da je njime uređeno obavljanje drumskog saobraćaja i Vlada tvrdi, više ne znam ko je od vas ovde predstavnik za koji predlog zakona, uglavnom Vlada tvrdi da razmenjivani kontigenti dozvola za prevoz stvari između Srbije i Rusije nisu zadovoljavali potrebe srpske transportne privrede. Ako je to tako, a nema razloga da ne verujemo, onda je to iz više razloga dobro. Dobro je zato što imamo bolju razmenu i veću razmenu sa Ruskom Federacijom, i SRS će uvek tako nešto podržati, ali i skrenuti vam pažnju da uvek može i bolje i više, da se okanete EU, hajde polako, bar malo po malo, pa se konačno opredelite, i zbog Srbije, za saradnju sa Ruskom Federacijom, onda ćemo na drugi način da razgovaramo.
Ovo je sporazum koji mim srpski radikalim mislimo da je dobar i potreban, ali takođe mislimo da treba više sporazuma sa Ruskom Federacijom, po raznim osnovama, jer bez te saradnje teško nama verujte, a već se to i te kako oseti.
Imamo Zakon o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih sa Statutom Regionalne kancelarije, ovo je nešto što nije smelo da se nađe na dnevnom redu.
Znate, vi pod ovom firmom te neke proevrpskih fantazija, sad Regionalna kancelarija za saradnju mladih, pa sad trebalo bi valjda svi da se oduševimo šta ste vi to postigli. Vi ste postigli to i kažete nam – ciljevi koji se žele postići, ovim što ćete vi da usvojite, su pomirenje, mobilnost, raznolikost, demokratske vrednosti, aktivno građansko učešće i interkulturalno obrazovanje. Šta će u ovom da rade mladi ljudi iz Srbije? S kime će da se mire i zbog čega? Šta su to mladi Srbije nekom skrivili, da bi trebalo sa nekim da se mire? Ali, Sporazum je potpisala, i vi ste napisali AP Kosovo i Metohija, nažalost, svi znamo da je to lažna država Kosovo. To je razlog više zbog čega nismo smeli biti deo ovoga. Ovim predlogom osniva se Regionalna kancelarija za saradnju mladih, i to sa sedištem u Tirani.
Ministre Udovičiću, pretpostavljam da je ovo vaš deo, ne mogu više da pohvatam za šta je ko zadužen u ovim predlozima. Ovo je loš predlog i nema podršku SRS, a na stranu da ovo košta 389 hiljada evra. To što će neki naši mladi ljudi odlaziti u Tiranu, gde baš i nemaju razloga da idu verujte, to će koštati toliko. Ovaj Sporazum, odnosno zakon o potvrđivanju sporazuma je nepotreban i loš.
Imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Republike Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Makedonije, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o osnivanju balkanskih vojnomedicinskih snaga.
Ovo je, takođe, apsolutno nepotrebno. Zato što ova saradnja ne može da postoji u praksi, nažalost, i nismo mi krivi za to što ne može. Svedoci smo da aktuelna vlast u Srbiji neprekidno okreće i drugi obraz, oni sa svih strana vređaju, podrivaju, šta sve ne upućuju prema Srbiji, Srbija ne reaguje. Vodite vi takvu politiku, u to vam se, u ovom momentu, ne mešamo, ali nemojte da zamazujete oči javnosti, i valjda toj vašoj EU, koja treba da vam se zadivi što ćete vi zaključiti ovaj Sporazum, koji apsolutno ne znači ništa. Niti mi možemo imati poverenja u ove države u nekoj, ne daj Bože, ratnoj situaciji, a kako bismo i mogli kad bi oni bili ti koji bi sa svih strana napali na Srbiju.
Predlog zakona, ovde navodi, da implementacija ovog Sporazuma zahteva finansijska sredstva, i da to nas košta devet miliona i 450 hiljada dinara. Imamo dalje i godišnje troškove 12 miliona, milion i po, 12 hiljada evra, milion i po godišnje itd. I ni po jada za sve te troškove, kada bi ovo bila neka saradnja koja bi imala efekta i koja bi imala smisla.
Ne možemo mi, zapamtite gospodo iz Vlade, prijateljsku saradnju imati ni sa Hrvatskom, koja je okupirala Republiku Srpsku Krajnu, ni sa Albanijom koja ima pretenzije na teritoriju Republike Srbije, ni sa Bosnom i Hercegovinom, koja želi da utopi Republiku Srpsku, ni sa Crnom Gorom, dokle god je ova separatistički režim na vlasti, ni sa Slovenijom, još niko u Sloveniji nije odgovarao za one mlade vojnike koji su pobijeni na početku ovih poslednjih ratova, i to niko i ne pita, nikoga to više i ne zanima. Dakle, ovaj sporazum vam ne valja.
Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Ujedinjenih nacija o pružanju doprinosa u resursima multidimenzionalnoj integralnoj misiji UN za stabilizaciju u Centralnoafričkoj republici, ovo lepo treba da kažete ovako, veliki naslov, javnost, pre svega, treba da zna da ovo podrazumeva da ćete poslati 68 vojnih lica u jedinicu, u bolnice u Centralnoafričkoj Republici.
Postavlja se pitanje, koje smo postavljali kada je ovo uvedeno u Srbiji, u vreme režima Borisa Tadića, da li ovi ljudi tamo idu dobrovoljno? Tada su, u tom režimu, tvrdili da idu dobrovoljno, pa su se onda javljali ljudi, imenom i prezimenom, tvrdeći da su uslovljavani, ako ne idu da će dobiti otkaze na poslu itd. Ministre Đorđeviću, ni ovaj zakon ne valja.
Zakon o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, ko ono beše malopre hvalio taj zakon, ministar Nedimović? Ministre Nedimoviću, ovo takođe nije dobro. Ekologija i zaštita životne sredine jesu bitni, svakako. Ali, vi se pod firmom ekologije i zaštite životne sredine uplićete tamo gde nama mesto nije, prave se troškovi za državu, govorili smo to i kada su bili ovi Kjoto sporazumi, nedavno, kada ste bili.
Sporazum je kažete usvojilo 195 država, članica Konvencije, zaključno sa 22. septembrom 2016. godine, sporazum je ratifikovala 31 država, itd, ali pominjete i govorili ste to malopre, cilj Konferencije u Parizu je bio postizanje dogovora i usvajanje novog pravno obavezujućeg dokumenta, koji će definisati obaveze država članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime za period posle 2020. godine i tako će sprečiti rast temperature, itd.
Mi nažalost nismo industrijski razvijena zemlja da bismo na bilo koji način mogli uticati na ove klimatske promene. Kamo sreće da jesmo, kamo sreće da smo mi razvijena država, pa da možemo zbog toga da se umešamo u ovaj posao na svetskom nivou. Ovako nema neke svrhe, samo ćemo imati troškove, ništa mi tu pomoći ne možemo, niti mi možemo smanjiti, niti povećati temperaturu. Jednostavno nemamo nikakvog uticaja na to.
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala. Ovo je sporazum koji jeste prihvatljiv i nemamo tu nekih posebnih primedbi, hajde samo da na ovaj način počnemo da vodimo računa i o svojim memorijalima i o svojim žrtvama kroz istoriju kad god su se desili. Dakle, ne smeta nam ovaj sporazum.
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije u saradnji u oblasti turizma. Apsolutno podržavamo svaku saradnju i sa Belorusijom, kao i sa Rusijom. Imamo hvala Bogu mi u turističkoj ponudi mnogo toga neiskorišćenog, ministar LJajić nije tu, možda bi i on imao neki odgovor na ovo pitanje. Dakle, mnogo toga neiskorišćenog i treba da se iskoristi, ne samo u saradnji sa Belorusijom, nego generalno, ali svaki vid saradnje sa Vladom Republike Belorusije je nešto što mi podržavamo kao i ovaj sledeći Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o vojno-tehničkoj saradnji.
Ministre Đorđeviću ovaj sporazum treba da se podrži, ali bismo bili mnogo srećniji sa ste nam ponudili sporazum za srpsko-ruski humanitarni centar, da rešimo to važno pitanje. Treba da damo sve beneficije tom srpsko-ruskom humanitarnom centru, najmanje onoliko, koliko ste dali NATO-u, i oni pre vas i vi.
Dakle, podržavamo saradnju sa Belorusijom u vojno-tehničku saradnju, kao i ostale vidove i evo podsećamo vas, nadamo se da ćemo imati odgovor na ovo pitanje pošto se to po medijima pominje, ali zaista bi trebalo da se pozabavite ovim Srpsko-ruskim humanitarnim centrom i da im dodelite imunitet, rekoh najmanje onakav kakav ste dodeli NATO vojnicima.
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju. Govorio je kolega Mirčić malopre o tome. Dakle, ovo nema našu podršku, Hrvatska nam duguje celu Republiku Srpsku Krajinu i teško sa njima može bilo šta da se sarađuje.
Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke obavljen u plaćenoj delatnosti članova porodice, članova Diplomatsko-konzularnog predstavništva, ima sa nekoliko država, ima isti ovakav predlog i mislimo da ovo zaista nema potrebe, ko su to predstavnici Diplomatsko-konzularni predstavnici, čiji članovi porodice imaju potrebu da rade u zemlji u koju odu. Ovo je nešto, ko zna koga imaju nameru da dovedu, to ne treba da se podrži i mi srpski radikali to nećemo podržati.
Imamo sada jednu grupu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije, pa je tu Vlada Kirgijske Republike, pa Portugala, Tajlanda, Iraka. Radi se o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Nije loše da se ukinu vize, ali nema neke koristi od ovoga, zato što svi nosioci diplomatskih pasoša nikada nisu imali problem da putuju, ni da prelaze granice u ovim zemljama. Ako postoji problem sa vizama, onda taj problem postoji za građane koji putuju sa običnim pasošem.
Ovo možda jeste neki prvi korak do potpunog ukidanja viza, ali nije bilo potrebno u ovom prolećnom spremanju, nije bilo oglavu što bi rekao naš narod, da se sad bavimo ovim u ovakvoj gužvi od predloga sporazuma.
Da vidimo da li je ostao još neki sporazum, Zakon o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Specijalne Administrativne Regije Hong Konga o vazdušnom saobraćaju i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o saradnji u oblasti odbrane.
Ovaj drugi zakon govori da su predlogom utvrđeni modeli saradnje, zamislite, zbog čega mi donosimo zakon. Radi se o modelima saradnje susreta ministara odbrane, načelnika generalštabova, uzajamnih poseta delegacija oružanih snaga, poseta eksperata, organizacija i održavanja obuka i vojnih vežbi.
Dakle, ministre Đorđeviću, bez ovog zakona vi ste mogli da idete u posetu Slovačkoj, jel tako. Šta će vam zakon da reguliše da ministar ima pravo da može da ode u neku državu ili načelnik Generalštaba, itd.
Dakle, ovaj zakon takođe nije potreban. On ne smeta.