Hvala.
Reč ima ministar Nedimović.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, mislim da je jako važno zbog javnosti nekoliko stvari reći u pogledu dve stvari o kojima je malopre govoreno.
Jedna se tiče našeg rejtinga, odnosno srpskog pasoša i kako je on cenjen u međunarodnim okvirima. Prema podacima portala Passport index, koji se u svetu koristi kao jedan od relevantnih tačaka na osnovu kojih se to vrednuje, pasoš Republike Srbije se nalazi na 37. mestu od ukupno 199 rangiranih država i teritorija, pošto je šest teritorija uključeno u sve to.
Isto tako, i druge međunarodne organizacije su okarakterisale Republiku Srbiju da zauzima 43. mesto kada se kao kriterijum uzima u koliko zemalja bez vize se može ući sa pasošem Republike Srbije. Ovo je čisto zbog javnosti i zbog toga da bi svi znali u kakvom je trenutno statusu i položaju srpski pasoš.
Druga stvar koju sam hteo reći odnosi se na ovaj Međunarodni sporazum između Srbije i Hrvatske. Naravno da je u Sporazumu obuhvaćen način na koji se kontroliše vazdušni prostor i reč je o civilnoj kontroli vazdušnog prostora. Nema nikakvih drugih premisa i nikakvih drugih skrivenih značenja oko ovoga.
Što se tiče železničke infrastruktura, meni je jako veliko zadovoljstvo što sam u dosta govora čuo da se potencira ova tema i to je jedna od najvažnijih tema. Najjeftiniji prevozi su prevozi rekom i prevozi železnicom. Upravo iz tog razloga je jako važno da mi budemo svesni činjenica šta će za nas predstavljati železnički saobraćaj u budućnosti. Žeželjev most će biti gotov s jeseni ove godine. Jako je važno da to čvorište bude razrešeno. Mislim da će koleginica Mihajlović, koja će biti u parlamentu u ponedeljak ili kad bude prvi sledeći radni dan parlamenta, moći da da više detalja.
Ali, ono što je jako važno, železnička infrastruktura je jedna od stvari na kojima se naročito insistira i to ste dobro primetili.
Priča o standardizaciji zbog različitih izvora finansiranja je neupitna i postoji naša radna grupa koja se bavi usklađivanjem svih ovih tema zajedno sa EU i sa drugim stranama koje učestvuju u ovom postupku i apsolutno će biti funkcionalna železnica kada bude izgrađena i ne bi trebalo da dođe do nikakvih problema u pogledu ovoga. U svakom slučaju, svaka pažnja i svaka dobronamerna sugestija je dobrodošla. Hvala vam puno.

Hvala.
(Milorad Mirčić: Replika.)
Ne, nema osnova za repliku, član 104. stav 3. Zaista nema nikakvih osnova.
Može sledeći govornik da troši vreme poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala, poštovana predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poštovani građani, danas je pred nama set zakonskih predloga, 21 predlog zakona, ali zaista u jednoj neuobičajenoj atmosferi. Naime, kako bi znali građani Srbije, poslanik Zoran Živković je danas najprimitivnijim uvredama pokušao da ponizi predsednicu parlamenta, da ponizi narodne poslanike u ovom uvaženom domu. Ali, nije to samo uvreda za njih, to je, naravno, uvreda za celokupnu naciju i važno je da građani znaju šta pojedini poslanici u njihovo ime čine u ovom uvaženom domu.

Rekoše danas neki predstavnici političkih stranaka iz opozicije da ovi predloženi zakoni nemaju ama baš nikakve veze. Ne bih se ja složio sa tim. Mislim da su itekako povezani. Evo, simbolično slika i prilika svega onoga što je Vlada Republike Srbije radila u prethodnom periodu.

Kada pogledate sve ove zakone, oni jesu slika otvaranja vrata i na istoku, odnosno sve sporazume, slika otvaranja vrata i na istoku i na zapadu, slika stvaranja prijatelja i na istoku i na zapadu, ulazak u mnoge međunarodne organizacije, pri tom svakako vodeći računa o sopstvenom interesu, pre svega o bezbednosti i o slavnim tradicijama Srbije i njenog naroda.

S tim u vezi, ja sam se nekako bazirao i na dva osnovna sporazuma. Prvi se tiče ove vojno-tehničke saradnje sa Republikom Belorusijom, iznimno važno. Mislim da je celoj Srbiji jasno koliko je to važan sporazum. Naime, poštovani građani Srbije, radi se o modernizaciji, o obnovi jednog sistema koji je pa već više od decenije sistematski urušavan u Srbiji, naročito u periodu do 2012. godine. Započeta je modernizacija, remont, kupovina naoružanja i opreme, ali sporazum svakako predviđa i školovanje i obuku kadrova u Vojsci Srbije, veoma važna oblast koja se definiše ovim sporazumom, kao i još mnogo toga što se nalazi u ovom sporazumu.

Ovaj sporazum jeste samo deo razvoja ukupnih bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Republike Belorusije i naravno da je okrenut ka očuvanju mira i bezbednosti i jedne i druge države, poštujući sve ono što su unutrašnji propisi i zakonska rešenja u obe države.

Međutim, poređenja radi, tzv. reformom i modernizacijom naše vojske koja je nastupila od onog dana kada su zapalili ovaj uvaženi dom, a doživela svoj vrhunac u periodu od 2003. do 2007. godine, moram prosto da napravim jedno poređenje, podsetiću Srbiju da je u tom periodu na stotine tenkova i drugih oklopnih vozila u vojsci Srbije prodato, uništeno, pretopljeno i jasno je kakva je pošast pogodila odbrambeni sistem Srbije u tom periodu. Kažem blizu 800 tenkova i oklopnih vozila u tom periodu je rasprodano i pretopljeno.

Slike radi, poštovani građani, uporedite to sa onim što danas radi Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom, pokušavajući i stvarajući jedan ozbiljan sistem, sistem u regionu, a sve u cilju očuvanja bezbednosti i mira, na kraju krajeva.

Što se tiče drugog sporazuma, uvaženi ministre Vulin, jedna zaista važna stvar – Sporazum sa Češkom o očuvanju, čuvanju i održavanju naših vojničkih grobova u Češkoj. Ja se nadam, u nekom narednom periodu, i čuvanju grobova širom sveta. Svakako da je ovo prva Vlada i vi jeste prvo Ministarstvo koje na ozbiljan način ovome pristupa, na čelu sa premijerom Vučićem. Nažalost, srpskih vojničkih grobova širom Evrope i sveta ne manjka, i mnogo ih je, ali, jedan smo od retkih naroda koji može da bude ponosan na svako mesto stradanja i na svaki vojnički grob u Evropi, bilo gde da se on nalazi, iz bilo kog perioda. Mislim da je to nešto što je svojstveno samo velikim narodima, iako smo mi brojčano mali narod i to je nešto što ljubomorno mora da čuvamo i ovo jeste pravi korak u tom pravcu.

Kao što je i pravi korak ono što je Vlada Republike Srbije i vaše Ministarstvo uradilo u nekom prethodnom periodu, naime, jasno je da već godinama unazad sve značajne istorijske datume u prošlosti srpskog naroda obeležavate zajedno sa Vladom Republike Srpske. Dokle god te i takve odluke i te i takve sporazume donosite, budite sigurni da ćete imati podršku poslanika u ovom parlamentu, ali i podršku većinske Srbije, što je i najvažnije. Videli ste da kao posledica tih vaših dela, podrška politici Vlade Republike Srbije raste od izbora do izbora. Videli ste koliku ste podršku dobili u aprilu mesecu.

Na kraju, da dodam da će i moja malenkost, kao narodni poslanik, u Danu za glasanje podržati pre svega ova dva zakonska rešenja, ali i ostalih 19, naravno, zajedno sa mojim kolegama iz Srpske napredne stranke. Ja vam čestitam i zahvaljujem na svemu što radite za Srbiju i njene građane i poručujem vam da u tom pravcu i dalje nastavite. Hvala vam svima.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se danas osvrnuti na predloge zakona koji se odnose na vazdušni saobraćaj, i to na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, kojim Republika Srbija preuzima nadležnost za pružanje usluga u delu vazdušnog prostora Republike Hrvatske koji je potreban za bezbedan i efikasan protok vazdušnog saobraćaja. Takođe, Republika Hrvatska preuzima nadležnost za pružanje usluga u delu vazdušnog prostora Republike Srbije u pograničnom području, zbog bezbednog i efikasnog poletanja odnosno sletanja na aerodrom Osijek.

Osvrnuću se i na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Specijalne administrativne regije Hong Kong Narodne Republike Kine. Inače, inicijativa za zaključivanje ovog sporazuma je došla od strane avio-prevoznika „Er Srbija“. Napomenula bih da je „Er Srbija“ proglašena za lidera na tržištu avio-kompanija u 2017. godini od strane jedne prestižne avio-informativne kuće iz Sjedinjenih Američkih Država, iz razloga što je nadmašila brojne avio-kompanije koje su na tržištu mnogo duže od nje. Negde je to došlo i kao nagrada za dosadašnja dostignuća, za uvođenje veoma uspešnih letova, za strategije koje su razvijene da bi „Er Srbija“ se razlikovala od ostalih avio-kompanija i da bi unapredila svoju mrežu.

Ono što bih ja posebno istakla kada sam već u temi vazdušnog saobraćaja, jeste razvoj aerodroma u Nišu, ne samo iz razloga što sam ja iz Niša, već zato što on predstavlja plod velikog rada Vlade Srbije i Niša kao jedinice lokalne samouprave i međusobne saradnje.

Poslovanje aerodroma u Nišu je unapređeno po svim parametrima. Uvedeno je 10 novih avio linija u redovnom putničkom avio-saobraćaju i jedna linija u kargo avio-saobraćaju. Takođe, realizovan je niz investicionih projekata, smanjena zaduženost preduzeća i nabavljen je značajan deo aerodromske opreme.

Ukoliko posmatramo način na koji je poslovao aerodrom u Nišu od 1986. godine do danas, mi možemo da konstatujemo samo veliki napredak. Naime, 1986. godine skoro da nije bilo putnika. Recimo, u periodu od 2000-2003. godine putnika nije bilo uopšte, a 2016. godine je bilo više od 120 hiljada putnika. Zaključno sa 1. aprilom 2017. godine, broj putnika je veći od 60 hiljada, sa tendencijom rasta.

Što se tiče kargo avio-saobraćaja, uspostavljena je redovna kargo avio linija i ja sam i prilikom svog govora koji sam imala prilikom donošenja Zakona o transportu opasne robe podsetila da zahvaljujući toj kargo avio liniji Niš-Istanbul, godišnje se može prevesti i do 4.000 tona robe, što će aerodrom u Nišu učiniti regionalnim kargo centrom, što Niš, naravno, nije imao, a srpska roba će moći da se izvozi. Takođe, planirana je i modernizacija aerodroma i produženje piste, dakle, dalje se daje šansa razvoju privrede.

Podsetila bih, takođe, da je aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu po rastu u kategoriji 4, a u kategoriji 4 su aerodromi koji imaju čak i do pet miliona putnika godišnje.

Veliki planovi su od strane Vlade Srbije izraženi za aerodrom u Nišu, i to da do 2021. godine se broj putnika popne za oko 650 hiljada putnika i da se do 2021. godine preveze i više od pet hiljada tona robe.

Vlada Srbije nastavlja sa jakim tempom da radi na zakonima koji poboljšavaju kvalitet života građana Srbije. Srbija jeste postala čvorište vazdušnog saobraćaja za ceo region, onako kako je to premijer i naveo u svom ekspozeu da će se desiti.

Na kraju, zašto podržati predloge koji su pred nama a dolaze od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Propisi koji su promenjeni jesu sada u skladu sa zahtevima i u skladu sa evropskim propisima. Donet je set zakona koji regulišu oblast saobraćaja, a samim tim i vazdušnog saobraćaja. Potpisano je i ratifikovano više od 30 sporazuma o vazdušnom saobraćaju, što je dva puta više nego u periodu od 2000. do 2013. godine. Po prvi put je urađena strategija transporta opasne robe, unapređena je kontrola transporta i podignuta je opšta bezbednost.

O velikom radu ovog Ministarstva i Vlade uopšte u ovoj oblasti može se govoriti jako dugo, ali, evo, i zbog ovoga što sam ja sada u kratkim crtama iznela, ja negde sebi dajem pravo da pozovem kolege i koleginice narodne poslanike da ove predloge koji su danas pred nama a stigli su od Vlade Republike Srbije u Danu za glasanje podržimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnji dnevni red podseća na prolećno spremanje špajza. Kao da su se čistile fioke, različiti predlozi zakona o potvrđivanju raznolikih sporazuma, vidi se i po prisustvu ministara da su u pitanju različite oblasti, različite teme, različiti vremenski periodi kada su sporazumi zaključeni. Kada se pročitaju ovi predlozi, onda se zaista može konstatovati da ovde ima vrlo malo dobrih sporazuma, da ima potpuno nepotrebnih, ali da ima i loših i štetnih za državu Srbiju.

Bilo bi dobro da ste ih svrstali, bar u jedno pet, ali u najboljem slučaju, u tri grupacije, pa bismo onda mogli malo komotnije da raspravljamo o tome. Bilo bi, takođe, dobro da je ova sednica započela juče, da smo onda imali priliku da u četiri sata, pošto je poslednji četvrtak u mesecu, razgovaramo poslednji put sa premijerom Republike Srbije, da mu postavimo po neko pitanje. Mislim da on nije baš srećan što ste mu uskratili tu mogućnost. Ali, sad šta je tu je, dnevni red imamo, spojili ste nespojivo, pa ćemo malo po predlozima koliko bude moguće za ovo vremena koliko imamo.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, što se tiče SRS, je prihvatljiv, zato što mi, otkad postojimo, zalažemo se za saradnju sa Rusijom i zaista je opravdano, u obrazloženju kaže da je sporazum između ove dve Vlade stupio na snagu 9. decembra 2011. godine, da je njime uređeno obavljanje drumskog saobraćaja i Vlada tvrdi, više ne znam ko je od vas ovde predstavnik za koji predlog zakona, uglavnom Vlada tvrdi da razmenjivani kontigenti dozvola za prevoz stvari između Srbije i Rusije nisu zadovoljavali potrebe srpske transportne privrede. Ako je to tako, a nema razloga da ne verujemo, onda je to iz više razloga dobro. Dobro je zato što imamo bolju razmenu i veću razmenu sa Ruskom Federacijom, i SRS će uvek tako nešto podržati, ali i skrenuti vam pažnju da uvek može i bolje i više, da se okanete EU, hajde polako, bar malo po malo, pa se konačno opredelite, i zbog Srbije, za saradnju sa Ruskom Federacijom, onda ćemo na drugi način da razgovaramo.

Ovo je sporazum koji mim srpski radikalim mislimo da je dobar i potreban, ali takođe mislimo da treba više sporazuma sa Ruskom Federacijom, po raznim osnovama, jer bez te saradnje teško nama verujte, a već se to i te kako oseti.

Imamo Zakon o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih sa Statutom Regionalne kancelarije, ovo je nešto što nije smelo da se nađe na dnevnom redu.

Znate, vi pod ovom firmom te neke proevrpskih fantazija, sad Regionalna kancelarija za saradnju mladih, pa sad trebalo bi valjda svi da se oduševimo šta ste vi to postigli. Vi ste postigli to i kažete nam – ciljevi koji se žele postići, ovim što ćete vi da usvojite, su pomirenje, mobilnost, raznolikost, demokratske vrednosti, aktivno građansko učešće i interkulturalno obrazovanje. Šta će u ovom da rade mladi ljudi iz Srbije? S kime će da se mire i zbog čega? Šta su to mladi Srbije nekom skrivili, da bi trebalo sa nekim da se mire? Ali, Sporazum je potpisala, i vi ste napisali AP Kosovo i Metohija, nažalost, svi znamo da je to lažna država Kosovo. To je razlog više zbog čega nismo smeli biti deo ovoga. Ovim predlogom osniva se Regionalna kancelarija za saradnju mladih, i to sa sedištem u Tirani.

Ministre Udovičiću, pretpostavljam da je ovo vaš deo, ne mogu više da pohvatam za šta je ko zadužen u ovim predlozima. Ovo je loš predlog i nema podršku SRS, a na stranu da ovo košta 389 hiljada evra. To što će neki naši mladi ljudi odlaziti u Tiranu, gde baš i nemaju razloga da idu verujte, to će koštati toliko. Ovaj Sporazum, odnosno zakon o potvrđivanju sporazuma je nepotreban i loš.

Imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Republike Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Makedonije, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o osnivanju balkanskih vojnomedicinskih snaga.

Ovo je, takođe, apsolutno nepotrebno. Zato što ova saradnja ne može da postoji u praksi, nažalost, i nismo mi krivi za to što ne može. Svedoci smo da aktuelna vlast u Srbiji neprekidno okreće i drugi obraz, oni sa svih strana vređaju, podrivaju, šta sve ne upućuju prema Srbiji, Srbija ne reaguje. Vodite vi takvu politiku, u to vam se, u ovom momentu, ne mešamo, ali nemojte da zamazujete oči javnosti, i valjda toj vašoj EU, koja treba da vam se zadivi što ćete vi zaključiti ovaj Sporazum, koji apsolutno ne znači ništa. Niti mi možemo imati poverenja u ove države u nekoj, ne daj Bože, ratnoj situaciji, a kako bismo i mogli kad bi oni bili ti koji bi sa svih strana napali na Srbiju.

Predlog zakona, ovde navodi, da implementacija ovog Sporazuma zahteva finansijska sredstva, i da to nas košta devet miliona i 450 hiljada dinara. Imamo dalje i godišnje troškove 12 miliona, milion i po, 12 hiljada evra, milion i po godišnje itd. I ni po jada za sve te troškove, kada bi ovo bila neka saradnja koja bi imala efekta i koja bi imala smisla.

Ne možemo mi, zapamtite gospodo iz Vlade, prijateljsku saradnju imati ni sa Hrvatskom, koja je okupirala Republiku Srpsku Krajnu, ni sa Albanijom koja ima pretenzije na teritoriju Republike Srbije, ni sa Bosnom i Hercegovinom, koja želi da utopi Republiku Srpsku, ni sa Crnom Gorom, dokle god je ova separatistički režim na vlasti, ni sa Slovenijom, još niko u Sloveniji nije odgovarao za one mlade vojnike koji su pobijeni na početku ovih poslednjih ratova, i to niko i ne pita, nikoga to više i ne zanima. Dakle, ovaj sporazum vam ne valja.

Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Ujedinjenih nacija o pružanju doprinosa u resursima multidimenzionalnoj integralnoj misiji UN za stabilizaciju u Centralnoafričkoj republici, ovo lepo treba da kažete ovako, veliki naslov, javnost, pre svega, treba da zna da ovo podrazumeva da ćete poslati 68 vojnih lica u jedinicu, u bolnice u Centralnoafričkoj Republici.

Postavlja se pitanje, koje smo postavljali kada je ovo uvedeno u Srbiji, u vreme režima Borisa Tadića, da li ovi ljudi tamo idu dobrovoljno? Tada su, u tom režimu, tvrdili da idu dobrovoljno, pa su se onda javljali ljudi, imenom i prezimenom, tvrdeći da su uslovljavani, ako ne idu da će dobiti otkaze na poslu itd. Ministre Đorđeviću, ni ovaj zakon ne valja.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, ko ono beše malopre hvalio taj zakon, ministar Nedimović? Ministre Nedimoviću, ovo takođe nije dobro. Ekologija i zaštita životne sredine jesu bitni, svakako. Ali, vi se pod firmom ekologije i zaštite životne sredine uplićete tamo gde nama mesto nije, prave se troškovi za državu, govorili smo to i kada su bili ovi Kjoto sporazumi, nedavno, kada ste bili.

Sporazum je kažete usvojilo 195 država, članica Konvencije, zaključno sa 22. septembrom 2016. godine, sporazum je ratifikovala 31 država, itd, ali pominjete i govorili ste to malopre, cilj Konferencije u Parizu je bio postizanje dogovora i usvajanje novog pravno obavezujućeg dokumenta, koji će definisati obaveze država članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime za period posle 2020. godine i tako će sprečiti rast temperature, itd.

Mi nažalost nismo industrijski razvijena zemlja da bismo na bilo koji način mogli uticati na ove klimatske promene. Kamo sreće da jesmo, kamo sreće da smo mi razvijena država, pa da možemo zbog toga da se umešamo u ovaj posao na svetskom nivou. Ovako nema neke svrhe, samo ćemo imati troškove, ništa mi tu pomoći ne možemo, niti mi možemo smanjiti, niti povećati temperaturu. Jednostavno nemamo nikakvog uticaja na to.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala. Ovo je sporazum koji jeste prihvatljiv i nemamo tu nekih posebnih primedbi, hajde samo da na ovaj način počnemo da vodimo računa i o svojim memorijalima i o svojim žrtvama kroz istoriju kad god su se desili. Dakle, ne smeta nam ovaj sporazum.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije u saradnji u oblasti turizma. Apsolutno podržavamo svaku saradnju i sa Belorusijom, kao i sa Rusijom. Imamo hvala Bogu mi u turističkoj ponudi mnogo toga neiskorišćenog, ministar LJajić nije tu, možda bi i on imao neki odgovor na ovo pitanje. Dakle, mnogo toga neiskorišćenog i treba da se iskoristi, ne samo u saradnji sa Belorusijom, nego generalno, ali svaki vid saradnje sa Vladom Republike Belorusije je nešto što mi podržavamo kao i ovaj sledeći Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o vojno-tehničkoj saradnji.

Ministre Đorđeviću ovaj sporazum treba da se podrži, ali bismo bili mnogo srećniji sa ste nam ponudili sporazum za srpsko-ruski humanitarni centar, da rešimo to važno pitanje. Treba da damo sve beneficije tom srpsko-ruskom humanitarnom centru, najmanje onoliko, koliko ste dali NATO-u, i oni pre vas i vi.

Dakle, podržavamo saradnju sa Belorusijom u vojno-tehničku saradnju, kao i ostale vidove i evo podsećamo vas, nadamo se da ćemo imati odgovor na ovo pitanje pošto se to po medijima pominje, ali zaista bi trebalo da se pozabavite ovim Srpsko-ruskim humanitarnim centrom i da im dodelite imunitet, rekoh najmanje onakav kakav ste dodeli NATO vojnicima.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju. Govorio je kolega Mirčić malopre o tome. Dakle, ovo nema našu podršku, Hrvatska nam duguje celu Republiku Srpsku Krajinu i teško sa njima može bilo šta da se sarađuje.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke obavljen u plaćenoj delatnosti članova porodice, članova Diplomatsko-konzularnog predstavništva, ima sa nekoliko država, ima isti ovakav predlog i mislimo da ovo zaista nema potrebe, ko su to predstavnici Diplomatsko-konzularni predstavnici, čiji članovi porodice imaju potrebu da rade u zemlji u koju odu. Ovo je nešto, ko zna koga imaju nameru da dovedu, to ne treba da se podrži i mi srpski radikali to nećemo podržati.

Imamo sada jednu grupu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije, pa je tu Vlada Kirgijske Republike, pa Portugala, Tajlanda, Iraka. Radi se o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Nije loše da se ukinu vize, ali nema neke koristi od ovoga, zato što svi nosioci diplomatskih pasoša nikada nisu imali problem da putuju, ni da prelaze granice u ovim zemljama. Ako postoji problem sa vizama, onda taj problem postoji za građane koji putuju sa običnim pasošem.

Ovo možda jeste neki prvi korak do potpunog ukidanja viza, ali nije bilo potrebno u ovom prolećnom spremanju, nije bilo oglavu što bi rekao naš narod, da se sad bavimo ovim u ovakvoj gužvi od predloga sporazuma.

Da vidimo da li je ostao još neki sporazum, Zakon o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Specijalne Administrativne Regije Hong Konga o vazdušnom saobraćaju i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o saradnji u oblasti odbrane.

Ovaj drugi zakon govori da su predlogom utvrđeni modeli saradnje, zamislite, zbog čega mi donosimo zakon. Radi se o modelima saradnje susreta ministara odbrane, načelnika generalštabova, uzajamnih poseta delegacija oružanih snaga, poseta eksperata, organizacija i održavanja obuka i vojnih vežbi.

Dakle, ministre Đorđeviću, bez ovog zakona vi ste mogli da idete u posetu Slovačkoj, jel tako. Šta će vam zakon da reguliše da ministar ima pravo da može da ode u neku državu ili načelnik Generalštaba, itd.

Dakle, ovaj zakon takođe nije potreban. On ne smeta.

Hvala. Potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe.

Hvala vama. Molim vas samo da završim jednom rečenicom.
Postoje sporazumi vezani za Rusiju i Belorusiju koji imaju našu podršku i ovi ostali biće bez podrške srpskih radikala. Hvala.