Odmah da odgovorim preko vas, predsednice, kolegi uvaženom. Možemo mi srpski radikali da gubimo ili dobijamo izbore, ali nismo izgubili obraz. Kada to izgubi čovek, teško ga vraća.

Građani Srbije će proceniti koliko je korisna ili koliko je negativna politika koju vode pojedine političke partije, ali ono što izgubite, a u narodu se zove obraz, nikada više nećete povratiti. Možete vi da budete glasnogovornik čiji god želite.

Što se tiče informisanosti, kad-tad sve izbije na površinu, sve ispliva, sve se vidi. Kontakti sa ambasadama, ne samo američkim, nego i drugim, to su već obelodanjene stvari. Znaju se pojedinci koji su kontaktirali. Što bi mi ovde licitirali? Nemam ja nikakvih potreba, niti bilo ko od srpskih radikala, da se pravdamo, odakle nam informacija. Pa, čitava javnost srpska je videla pred televizijskim kamerama kada je bio u jeku taj sukob politički između Aleksandra Vučića i Saše Jankovića, da je posredovao američki ambasador, da je posle toga Aleksandar Vučić odmah dao izjavu da nema nikakvih problema u saradnji i da mu je drago što Saša Janković traži podatke koji su mu uskraćeni zbog eventualno vojne tajne.

Vas da podsetim, a i javnost, to je bilo kada je Bratislav Gašić bio vojni ministar. To je bilo sve u javnosti, pred kamerama. Nema potrebe za bilo kakvim tajnim sastancima, a daleko bilo, pogotovo za nas srpske radikale. Sve radimo transparentno, javno, u javnosti iznosimo sve podatke do kojih dođemo i sve ono što znamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem da neki ljudi smatraju da jedino oni imaju monopol na ono što se zove obraz. Oni su časni, oni su pošteni, oni su dosledni i onda kada su glasnogovornici Bojana Pajtića i kada su glasnogovornici Vojislava Šešelja, i sve je to super. Ali, ono što nije tačno u ovome što je uvaženi prethodnik govorio, to su reči Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je rekao da nema ništa protiv i da je spreman da sarađuje sa Sašom Jankovićem, ali podrazumevajući da Saša Janković radi svoj posao Zaštitnika građana.

Šta je posao Zaštitnika građana piše u članu 138. Ustava Republike Srbije i piše u čl. 17. do 23. Zakona o Zaštitniku građana. On kontroliše zakonitost rada organa državne uprave, organa koji štite imovinska prava i interese Republike Srbije i subjekte kojima su poverena javna ovlašćenja.

Juče sam vam, zbog nedostatka vremena u tome nisam uspeo do kraja, pročitao samo neke rečenice iz izveštaja Zaštitnika građana za 2015. godinu, iz kojih se vidi da Zaštitnik građana potpuno suprotno Ustavu i zakonu u svom izveštaju koji podnosi Narodnoj skupštini bavi se komentarisanjem šta je rekao Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare, šta je rekao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, da li su efekti Vlade Republike Srbije, koju on po Ustavu nema pravo da kontroliše, dali svoje rezultate ili nisu dali svoje rezultate.

Dakle, Saša Janković je svesno i namerno prekršio Ustav i zakon, kandidovao se za predsednika Republike i do nogu je poražen.

Mi želimo da novi Zaštitnik građana Zoran Pašalić ne ide primerom Saše Jankovića, da poštuje Ustav, da poštuje zakon i sve će biti u redu.

Vreme. Hvala.
Jasno je sve šta su poslanici želeli da kažu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, u svojstvu ovlašćenog predstavnika predlagača.

Zahvaljujem.

Čisto da ne bi živeli u zabludi prethodnog uvaženog kolege koji tvrdi da je Fiskalni savet jedno čedo koje nam je ostavljeno od strane Mlađana Dinkića, rekla bih samo da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu donesen 2010. godine. Znači, ne bi moglo da nije bilo te tadašnje skupštinske većine, koja je u stvari vodila i finansije, i premijer koji je bio pre toga ministar finansija, i kada je ustanovljeno institucija kao što je Fiskalni savet. Znači, njihov rad je počeo 2011. godine.

Možete da vidite na njihovom sajtu upravo ono o čemu govorim, suprotno onome što je bilo vaše stanovište, a to je da je jedna od prvih analiza 17. maja bila analiza na fiskalne efekte u odnosu na novi model decentralizacije koju je tadašnji URS dao kao predlog. Zatim je radio analizu fiskalnih efekata u odnosu na izveštaje koji su rađeni do tada u smislu uopšte finansija i budžetskog odnosa, ne samo pojedinih ministarstava, već i novih politika koje su se donosile, a to su, pre svega, one koje su se odnosile na povećanje plata i penzija, one koje su se odnosile na definisanje smanjenja poreza na dobit, čime se smanjuje budžetski prihod i tada je praktično počelo gušenje institucije koja nije ni započela svoj rad.

Zašto? U svim svojim nacrtima izveštaja, koji su naravno na najtransparentniji način prikazani javnosti sa konferencijama za štampu, sa sajtom koji su još od tada imali prilike i saopštenjima koja su dali, vidi se da budžetskih deficita i tada urađena analiza i ocena 30. septembra 2011. godine je rekla da ukoliko se ne smanji budžetski deficit, a on iznosi 35 milijardi dinara, i ne izvrši takvo prilagođavanje i ne usvoje tadašnje izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, da će se izvršiti racionalizacija troškova i prilagođavanje još 40 milijardi dinara, da pod tim uslovima, ukoliko ne bude došlo do toga, doći će do probijanja javnog duga iznad 45%, do povećanja budžetskog deficita 4,5% BDP-a i doći će do nekontrolisanog upravljanja budžetom, odnosno da fiskalna politika neće moći više da se kontroliše na održivi način, što se, naravno, pokazalo kasnije 2012. godine, još za vreme prethodne vlasti, znači još uvek nisu bili raspisani predsednički izbori, kod ocene budžeta za 2012. godinu kao pad privredne aktivnosti sa 3% na 1,5%.

Znači, nije bilo MMF-a, MMF je došao, ali su otišli glavom bez obzira, jer su videli da jednostavno nemaju s kim da razgovaraju. Nemaju da razgovaraju sa nekim ko želi da sprovede bilo kakve ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, da imaju posla s jednom neodgovornom vlašću koja jednostavno nije mogla uopšte da zauzda javne finansije. S jedne strane na lokalnim budžetima su se trošili novci kako su hteli. S druge strane, Republika nije imala uvid uopšte u takvo trošenje. I vi sada imate da ovde sede neki ljudi koji su tri budžeta svojih lokalnih samouprava se unapred zadužili i ostavili njihovim budućim kolegama da se nose sa tim problemima. I sad nam drže pridike o tome kako je sadašnje stanje mnogo gore nego kao u vreme dok su oni vodili te lokalne samouprave.

Znači, Fiskalni savet je jedna institucija koju, naravno, kao i sve države članice, ne samo EU, nego i zemlje u regionu, treba da imaju upravo zbog toga da bi imali određene korektivne faktore u društvu i koje bi trebale da budu neko podizanje lestvice u vođenju javnih finansija na jedan održiv način, sa novim standardima prema kojima Srbija teži da ide. Ono zbog čega treba poštovati negovanje institucija, to je da ne smete da ih gušite.

S druge strane, na stranu to da se mi slažemo sa svakom njihovom ocenom. Da li mi možemo ili da li smo u mogućnosti kao država da ispoštujemo sve te preporuke, to je na drugu stranu, ali takva institucija treba da postoji, treba da rade ocene mišljenja. Na kraju krajeva, ustavno pravo i zakonsko pravo imaju da rade svoj posao, a naše je da o tome ovde u saradnji sa njima raspravljamo.

Zbog toga mislim da se neopravdano vezuje za pojedine političke faktore i pojedine međunarodne finansijske organizacije njihovo delovanje i njihov rad. Oni teže da se ne bave politikom, i to se u proteklom periodu pokazalo, od 2011. godine do danas, isključivo se bave brojkama, prognozama. Zbog toga mislim da su i danas predloženi od svih relevantnih subjekata da nastave taj svoj rad. Naravno da svaka politička stranka želi da ima dobar dijalog sa određenim institucijama sa kojima čak i ne deli ista mišljenja i mislim da je u tome upravo veličina SNS koja predlaže ove kandidate i onih predlagača koji su poslali Odboru za finansije da i dalje u ovom sastavu imamo ovakav Fiskalni savet. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković. Imate još minut i 48 sekundi od poslaničke grupe. Da li želite?

Pošto imam jako malo vremena, jer su sve moje kolege iz poslaničke grupe želele o ovoj važnoj temi da govore, želim samo da tri, četiri teze ponovim iz dosadašnjih naših nastupa.

Pre svega, celokupan način na koji većina upravlja ovom debatom u ovoj Skupštini danas govori u prilog tome da većina, odnosno ova vlast ne trpi da ima kontrolu. Dakle, odnos prema nezavisnim institucijama uopšte upravo to pokazuje i prema Agenciji za borbu protiv korupcije i prema REM-u i, na kraju krajeva, sada prema načinu na koji biramo Zaštitnika građana.

Mi smo imali drugog kandidata. Rukovodili smo se time da je za to potrebna osoba koja je posvećena ljudskim pravima, koja je u stanju da neguje jednu kulturu ljudskih prava, koja ima na kraju krajeva i neki kontinuitet u radu ove institucije. Mi smatramo da je to izuzetno važno, jer je to mlada institucija. Mi smatramo da je to izuzetno važna, jer je to mlada institucija. Znači, postoji nekih 10 godina i Saša Janković nije sam Zaštitnik građana. Tu moramo da pravimo tu razliku. On je doprineo da se ta institucija napravi kao nezavisna, da ima procedure, da ima svoju kulturu, da ima način na koji radi, i to je nešto što treba da cenimo. Veliki je izazov za Pašalića, koji će očigledno biti izabran, da li će to umeti na taj način da nastavi.

Saša Janković kada je bio Zaštitnik građana, podsećam na Zakon o elektronskim komunikacijama kada je DS bila na vlasti, bili smo u velikom sukobu povodom tog zakona, tada je rekao da je zakon protivan Ustavu i zakonu zato unutrašnji poslovi imaju mogućnost da imaju uvid u neke podatke građana. Mi smo tada bili sa njim u velikom sukobu. Na isti način je delovao kada je bila Savamala, na isti način je bilo kad je bila BIA itd. To su zadaci Zaštitnika građana. Ja pred Pašalićem samo postavljam pitanje – hoće li biti kadar, voljan da u takvim situacijama štiti interes građana, jer mi biramo Zaštitnika građana, da imaju građani u njega poverenje, a ne većina i vlast? To je suština ove naše rasprave danas.

Zahvaljujem.
Poslanička grupa DS je potrošila vreme.
Reč ima narodni poslanik Dušica Stojković. Izvolite.

Poštovana predsednice, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću govoriti o Predlogu odluke o izboru Zaštitnika građana koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo 14. jula ove godine.

Procedura kandidovanja je protekla u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, pre svega mislim na Zakon o Zaštitniku građana. Odbor je, u skladu sa stavom 4. Zakona o Zaštitniku građana, razmotrio i utvrdio predlog za izbor Zaštitnika građana. Na ovoj sednici pomenutog odbora doneta je odluka da se predlog gospodina Zorana Pašalića, kandidata za Zaštitnika građana, uputi Narodnoj skupštini na razmatranje, i mi, evo, već ova dva dana o tome i raspravljamo.

Biografija gospodina Zorana Pašalića je zaista impresivna. Imamo 11 strana teksta koji je dostavljen svim poslanicima u Narodnoj skupštini. Takođe, dostavljen je i široj javnosti i svako može da se informiše i da se upozna sa bogatom radnom biografijom i iskustvom gospodina Pašalića.

Kao što sam već rekla mi danas pored Zaštitnika građana, takođe, još diskutujemo i o reizboru članova Fiskalnog saveta, zatim članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i u današnjem govoru ću se zapravo baviti kandidaturom Zaštitnika građana.

Kandidat za Zaštitnika građana, gospodin Zoran Pašalić, završio je Pravni fakultet u Beogradu, završio je magistarske studije na Fakultetu organizacionih nauka. Takođe, trenutno je na doktorskim studijama i ima bogato radno iskustvo. Počeo je od advokatske kancelarije, preko Gradskog suda za prekršaje u Beogradu, došao je do funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda i od 31. oktobra 2017. godine je imenovan za predsednika Prekršajnog apelacionog suda. Znači, zaista bogata radna biografija na preko 11 strana. Neću navoditi sve detalje iz njegove biografije. Apsolutno ima moju podršku i podršku SNS i svih onih poslaničkih grupa koje su potpisale i predložile njegovu kandidaturu.

Ono što želim da kažem, gospodin Pašalić je bio rukovodilac brojnih projekata. Sve vreme se permanentno usavršavao u oblasti pravnih nauka. Međutim, ja neću kao moji prethodnici, koji su hvalili gospodina Sašu Jankovića kada je on izabran 2007. godine, koristiti suviše pohvala, nego ću pratiti njegov rad kao narodni poslanik i ceniću na osnovu njegov dela, jer dela uvek više govore od reči koja možemo da sudimo o nekom funkcioneru i nekom izabranom i postavljenom licu.

Kandidatu za Zaštitnika građana Zoranu Pašaliću želim da poručim sledeće: da ne bude kao lažni Zaštitnik građana. Prethodni Zaštitnik građana gospodin Saša Janković je radio sve suprotno Zakonu o Zaštitniku građana. To govore činjenice. Čovek je sve vreme, puna dva mandata, koristio svoje, da tako kažem, pravo koje nije pisalo u zakonu, bavio se politikom, takoreći, bavio se politikanstvom, jer to nije prava politika. Prava politika je politika kada vi izađete pred građane, kada imate svoje program, kada kažete koja je to nova politička ideja kojom želite da se bavite, a ovo je jedno prosto politikanstvo.

Takođe, taj lažni Zaštitnik građana podneo je ostavku tek u onom trenutku kada je skupio sredstva za svoju ličnu kampanju, kada je okupio svoje sponzore, kada je okupio stare relikte DOS-a, one otpatke koji su ostali od DOS-a i tada se odvažio da izađe na izbore i da prihvati kandidaturu na predsedničkim izborima. Iako je bio lažni Zaštitnik građana, ovaj Zaštitnik građana je primao pravu platu. Ta prava plata je iznosila celih 370 hiljada dinara. Šta je za tako visoke novce taj Zaštitnik građana radio? Šta je radio u radno vreme? Kako je izgledao njegov radni dan?

Lažni Zaštitnik građana za vreme radnog vremena je tvitovao, šetao svoje kuče, vozio biciklu, koristio državne resurse za svoju ličnu predsedničku kampanju, takođe, koristio je, kao što je gospodin Martinović rekao, svoje službene automobile, sekretarice, svoje gorivo, telefone, štampače, neke državne resurse koji se plaćaju iz budžeta Republike Srbije.

Da li je radio u interesu građana kako svaki ombudsman u svetu radi? Nije. Da li je štitio njihova prava? Da li su građani koji su mu se obraćali za pomoć zadovoljni sa njegovim radom? Nisu. Da jesu, dobio bi više od tričavih 14, 15%, koliko je već dobio na predsedničkim izborima. NJegovu politiku Zaštitnika građana građani Srbije su na vreme prepoznali.

Ne možete vi tako lako prevariti srpskog domaćina da vam da svoj glas. Ne možete ga tako lako slagati da vam da podršku glasanjem na dan izbora, zaokružujući ime na predsedničkim izborima. Pametniji su ti srpski domaćini od bilo kog takvog kandidata za predsednika Srbije. Politika lažnog Zaštitnika građana doživela je fijasko na prethodnim predsedničkim izborima. Pobedila je politika SNS i politika Aleksandra Vučića. Podsećam građane Srbije, Aleksandar Vučić je osvojio 56% glasova, to je istorijska pobeda. To je pobeda koja će mnogima u opoziciji dugo, dugo vremena zaista biti nedostižna.

Sada bih želela da postavim jedno pitanje. Kako lažni Zaštitnik građana može da ocenjuje zakonitost drugih organa u Republici Srbiji, kad se on sam nije pridržavao zakona i Ustava Republike Srbije? Istini za volju, građani Srbije mesečno plaćaju više od tri hiljade evra da taj Zaštitnik građana štiti njihova prava, da se stara o dobroj upravi. Prethodni, lažni Zaštitnik građana se samo starao o svojim ličnim interesima. NJemu je bilo važno zadovoljenje svog ličnog džepa, njemu je bilo zadovoljenje da se on bavi svojom predsedničkom kandidaturom, iako još izbori nisu bili raspisani. Bavio se javnim nastupima u medijima širom Srbije, napadajući Aleksandra Vučića i njegove najbliže saradnike. Zaključak se nameće sam, bio je preplaćen za svoj nerad. Jasno je da nije štitio građane koji su mu se obraćali za pomoć. Štitio je isključivo sebe, svoj džep i svoje bolesne političke ambicije.

Danas na sednici Administrativnog odbora smo doneli Odluku o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka. Te, ja neću govoriti o aferi „Pištolj“ i neću govoriti o tome, neću postavljati pitanje kako je ubijen Predrag Gojković, odakle barutne čestice na rukama dotičnog, neću koristiti te detalje, ali ono što ću reći to je zamoliću nadležne organe Republike Srbije da ispitaju ovaj slučaj, zarad istine i zarad šire javnosti, da nas informišu dokle se sa tim slučajem došlo.

Privodim kraju svoje izlaganje. Zaista želim da kažem da poštujem ulogu institucije koju Zaštitnik građana ima u Republici Srbiji. Zaštitnik građana je, po zakonu, nezavistan i samostalan državni organ, zadužen da štiti i unapređuje poštovanja slobode i prava, on uživa imunitet koji mu omogućava nezavisnost i samostalnost u svom radu. Podsećam vas, Ombudsman je institucija koju je usvojio švedski Parlament davne 1809. godine, u cilju kontrole izvršne vlasti. Sama reč „Ombudsman“ potiče iz švedskog jezika i označava osobu koja ima sluha za svoj narod. Da li je prethodnik imao sluha za svoj narod?

Danas je Ombudsman inokosni državni organ koji se stara i unapređuje ljudska prava i slobode. Podsećanja radi, Republika Srbija je u svoj pravni poredak još 2005. godine donela Zakon o zaštitu građana. Postojanje ove institucije utvrđeno je Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, a Zaštitnika građana Narodna skupština Republike Srbije je usvojila, odnosno Saša Janković je stupio na dužnost 23. jula 2007. godine. Imao je još jedan mandat koji mu je Skupština usvojila 2012. godine.

Ono što želim da kažem, zaista, još jednom ponavljam, poštujem nezavisnost institucije, jedna takva institucija je važno da postoji u Republici Srbiji, ali da li i sadašnji v.d. isto neki Janković, Miloš Janković, da li on i dalje radi svoj posao? Da li on radi posao za koji je plaćen budžetskim novcem Republike Srbije? Taj Miloš Janković ne reaguje na natpise jednog tabloida koji već danima, nedeljama iznosi najgnusnije laži i neistine o predsedniku Aleksandru Vučiću.

Zašto taj vršilac dužnosti ne reaguje u ovakvom slučaju? Zašto ne vodi računa za svoj posao, zašto nije odgovoran za svoj posao, za koji je debelo plaćen? Zašto jednostavno čovek, koji se isto preziva Janković, a trenutno je na funkciji vršioca dužnosti, ne reaguje kako bi se ovaj javašluk zaustavio?

Znate, vama se na tviteru pojavi umrlica predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića i v.d. Zaštitnika građana ne reaguje. Neću sada citirati brojne neregularnosti o kojima je pričao moj kolega Martinović, koji su to sve slučajevi sve, kada nezavisni organi Republike Srbije nisu reagovali. Ima još mnogo slučajeva, mogu navesti još brojna pitanja.

Zašto se Miloš Janković v.d. Zaštitnika građana nije ogradio od političkog delovanja njegovog prethodnika, tako da ima još dosta pitanja, ali ne bih sada, daću prilike i ostalim narodnim poslanicima da se uključe u diskusiju.

Želim sledeće da kažem. Pojave koje nam se dešavaju na srpskoj političkoj sceni moramo javno osuditi. Imamo današnji broj „Blica“ koji je preneo izjavu „Nedeljnika“ – ne mogu vam reći ko mi je od političara sugerisao da se kandidujem za gradonačelnika. Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka izjavio je da su do njega dolazili predlozi za kandidaturu za gradonačelnika Beograda, ali nije jasno rekao da o njima nije ozbiljno razmišljao.

Znači, da li vama institucija nezavisnog državnog organa omogućava da se vi kandidujete, bilo to gradski, lokalni, predsednički izbori, da li vi tu funkciju koristite da štitite interese građana? Da li postupate u skladu sa Zakonom koji jasno propisuje vaše nadležnosti ili se vi bavite politikom?

Prosto gospodo Šabiću, Jankoviću, odlučite se. Vi primate platu iz budžeta RS da obavljate svoj posao, a ne da se bavite politikom. To je moje viđenje Zaštitnika građana. Na samom kraju želim da kažem da ću u danu za glasanje svoju podršku dati Zoranu Pašaliću za Zaštitnika građana. Takođe, glasaću i za reizbor dosadašnjih članova Fiskalnog saveta. Podržaću i predlog kandidata Agencije za borbu protiv korupcije, jer ovu kandidaturu su već do sada podržali i SNS, SPS, JS, PUPS, SVM i mnogi drugi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.