Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih danas u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Maja Videnović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, nekoliko godina od kada je na vlasti SNS, ja i moje koleginice i kolege apelujemo da tema bude sloboda medija, sloboda izražavanja, atmosfera u društvu koja je na žalost u Srbiji 2017. godine takva da ne postoji nikakav prostor za javni dijalog, da ne postoji nikakva šansa za slobodnu reč, da svako onaj ko se usudi da izgovori slobodno bilo šta što se ne dopada jednom čoveku, bude proglašen državnim neprijateljem, izdajnikom i potpuno kriminalizovan.

Na žalost, to nije ono što proživljavaju samo političarke i političari, predstavnici stranaka, to je ono što preživljava svaki slobodan građanin koji ne pristaje da ćuti.

Znate, danas ispred Narodne skupštine, i ovo je uvod u moja vrlo konkretna pitanja, se nalaze novinarke i novinari koje je nužda naterala da dođu ispred Narodne skupštine, koji su se okupili u koaliciji za slobodu medija, zbog činjenice da oni ustavno pravo na rad ne mogu da organizuju. Činjenica je da ne mogu danas slobodno da rade. Činjenica je da danas objektivni nezavisni novinar bude proglašen državnim neprijateljem, narkomanom, izdajnikom, nekim ko pokušava da izvrši atentat na Vučića. Danas svako ko pokušava da se slobodno i odgovorno bavi svojim poslom bude na najbrutalniji mogući način etiketiran od najviših predstavnika ove vlasti, prevashodno od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Svedoci su građani da već godinama imamo nedopustivo etiketiranje novinara, nedopustivo etiketiranje i kriminalizaciju svakog onog ko se usudi da izgovori bilo šta što se ne dopada jednom čoveku.

Kada govorimo o slobodi medija, kada govorimo o slobodi ugrožavanja, a ja vas sve podsećam da bez slobodnog društva nema ni demokratije, bez slobodnih medija nema ni demokratije. Podsećam vas i na pravo građana, a pravo je svake građanke i građanina u ovoj zemlji da bude objektivno, blagovremeno informisan. Na žalost, danas tako nešto nije moguće.

Novinarke i novinari koji se danas nalaze ispred Skupštine, koji su obavezali i tražili od nas, predstavnika građana, da u njihovo ime postavimo određena pitanja i premijerki Srbije, gospođi Ani Brnabić i ministrima, ja ću danas u njihovo ime, a mnogo važnije u ime građanki i građana da postavim nekoliko vrlo važnih pitanja.

Dakle, pitanje za gospođu Anu Brnabić - zbog čega nije prihvatila poziv na sastanak sa grupom za slobodu medija koja okuplja više od 30 novinarskih udruženja medija i organizacija civilnog društva? Znate, građani Srbije su svedoci jedne neverovatno neodgovorne izjave gospođe Brnabić, najblaže rečeno neodgovorne, da danas ne postoji problem sa objektivnim novinarstvom, ali da postoji problem sa objektivnim novinarima, čime je ne samo ponizila novinarke i novinare, nego i sve građane Srbije. Novinari okupljeni u koaliciji za slobodu medija su zatražili od gospođe Ane Brnabić sastanak, razgovor, dijalog, omiljenu reč ove vlasti, koja zapravo ne poznaje njeno značenje. Tražili su da se to desi u roku od deset dana i ona u ni jednom trenutku nije odgovorila na takav poziv. Pitanje za gospođu Anu Brnabić – zašto ne želite da se sastanete i da razgovarate sa novinarkama i novinarima Srbije, koji za vas imaju konkretna pitanja i koji od vas žele samo da vam ukažu na najneverovatnije pritiske kojima su izloženi?

Drugo, šta vam govori podatak da je 2013. godine u Srbiji zabeleženo 23 napada pretnji i pritisaka na novinare, a ove godine, 2017. godine, samo u prvih osam meseci 54?

Treće pitanje – na osnovu kojih kriterijuma ste ocenili, to je ono što je ne samo evropska javnost nego i svi građani Srbije imala priliku da čuje, neodgovornu izjavu gospođe Brnabić da nema objektivnih novinara i zbog čega ona potpada pod princip predsednika Aleksandra Vučića, da svako ko se usudi da postavi kritičko pitanje automatski postaje neprijatelj Srbije?

Pitanje za ministra policije Nebojšu Stefanovića – zašto policajci u uniformi i u civili nisu reagovali tokom incidenta na inauguraciji predsednika Aleksandra Vučića, na prvoj inauguraciji, 31. maja 2017. godine? Mnogo važnije od toga, pre tri meseca je ministar policije izjavio identifikovani napadači koji su brutalno odgurnuli i novinarku „Danasa“ Lidiju Valtner i mnoge druge novinare, da su identifikovani ti napadači, pa molim ministra policije da nam saopšti šta se desilo nakon te identifikacije, da li su oni u pritvoru, da li je pokrenuta nekakva istraga? Te odgovore ste dužni da date kao ministar policije.

Ko je provalio u stan novinarke Dragane Bećo, novinarke koja pripada novinarskoj organizaciji „Krik“, istraživačkim novinarima koji svakog dana dobijaju nagrade za hrabrost? To su pitanja koja ne interesuju samo novinarke i novinari, koji ne odustaju od borbe za slobodnu reč, jer bez slobodne reči slobodi nema šanse, to su pitanja za koja ste dužni odgovore građanima Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.

Ja se pridružujem ovim pitanjima i neću da ih ponavljam, ali slobodno možete da ih evidentirate kao da sam ih ja postavio, ako se ne ljute kolege. Ja imam još nekoliko pitanja za ljude koji se zovu vršioci najviših funkcija u ovoj državi.

Prvo pitanje upućujem ministru inostranih poslova Ivici Dačiću. Pitam ga – koje su teme i koji su zaključci razgovora Aleksandra Vučića i Hojt Brajana Ji, koji su obavljeni pre neki dan na nekom mestu u Beogradu, ne zna se tačno gde? Nemamo nikakvu informaciju o tome osim informaciju iz predsedništva, da će to da objavi američka ambasada ili će Vučić to da objavi u narednim danima. Pitam Dačića – ko vodi spoljnu politiku Srbije po Ustavu? Koliko se sećam to radi Vlada Srbije. Koliko se sećam, Vučić više nije predsednik Vlade Srbije. Prema tome, pitanje je da li je to bila neka privatna poseta ili je to imalo neki dublji smisao? Pitam Dačića i to šta je uplašilo Vučića pa ćuti o tim razgovorima već nekoliko dana. Ako je nešto mnogo opasno, da se organizujemo pa da pomognemo čoveku, da vidimo šta se tu dešava.

Treće pitanje za Dačića za ovu temu – da li je bilo večere sa zamenikom pomoćnika itd, da li je na toj večeri nešto pevao Dačić, ako je pevao, šta je pevao i ako je igrao, koje igre je igrao?

Drugi deo pitanja je za ministra odbrane Vulina. Imali smo ovu situaciju sa MIG-ovima. Ne znam ko je namigivao, ali moja pitanja su: kad su ti MIG-ovi doleteli iz Rusije? Zašto nisu leteli 20. oktobra na Batajnici? Bilo je najavljeno da ćemo se upoznati, da ćemo tog dana postati jači, da će od tog dana svi oko nas, od severnog do južnog pola, i levo i desno, da se plaše zbog naše velike moći. Zašto ti MIG-ovi nisu leteli?

Kada je odleteo jedan MIG nazad i kako, kad ne može da leti? Ovaj što je sad, kao što piše u medijima i zvanično je to potvrđeno, odleteo ili odnet ili transportovan za Rusiju da tamo bude popravljen, zašto je vožen za Srbiju pre 20. oktobra, ako je vraćen posle 20. oktobra za Rusiju? Koji je to smisao? Da li je to deo neke tehnologije ili je to neka politička odluka, da nam to bude jasno? Ko popravlja ove MIG-ove? Bilo je najave da će to da radi naš „Remontni zavod“, pa se sad, vidim, vraćaju za Rusiju. To je važno pitanje.

Kada će leteti ovi MIG-ovi ili su oni samo kupljeni za Muzej vazduhoplovstva, koji je na surčinskom, a ne na batajničkom aerodromu? Ako će leteti, kuda će leteti? Šta je njihova namena? Da li će moći da lete i koliko će moći da lete?

Još jedno pitanje, koliko košta cela ova igračka oko tih MIG-ova, koji su poklon koji košta između 150 i 350 miliona evra ili dolara, ne znam čega? To su sve važna pitanja za srpsku javnost.

Konačno, još jedno pitanje za ministra Vulina – kako mu je tetka iz Kanade? Da li je dobro?

Pitanje za predsednika države, ili bar ličnost koja se tako predstavlja, za predsednicu Skupštine, za ministra inostranih poslova, za ministarku pravde i za ministra unutrašnjih poslova, da li znaju tekst zakletve koju su Srbi sudije položili pred predsednikom tzv. Kosova pre neki dan, u sklopu Briselskog sporazuma, koji je potpisan između Vučića i Hašima Tačija, a za ovog drugog naša država ima Interpolovu poternicu i smatra ga pravosuđe ove države ratnim zločincem? Da li znaju da ta zakletva srpskih sudija glasi – Svečano se zaklinjem da ću tokom vršenja dužnosti sudije republike Kosovo ostati veran ustavu republike Kosovo i da ću vršiti funkciju sudije časno, odgovorno, nepristrasno, poštujući pravila profesionalne etike? Da li ovo nije izdaja zemlje? Ko je potpisao i ko sprovodi ovakav sporazum?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Moje pitanje danas upućujem predsednici Skupštine Maji Gojković i potpredsedniku Marinkoviću, a povodom jučerašnjeg nastupa jednog od narodnih poslanika iz poslaničke grupe Dveri Boška Obradovića, koji je svojim jučerašnjim nastupom u ovom domu ne samo širio ideju fašizma kroz negiranje nacionalnog identiteta Bošnjaka, već je i najgrublje prekršio Ustav i zakone ove zemlje.

Moje pitanje je – zašto Boško Obradović juče nije opomenut, niti je kažnjen zbog toga, već mu je dozvoljeno da u nekoliko navrata nesmetano svojim nastupom vređa dostojanstvo čitavog bošnjačkog naroda, ali samim tim i svih građana ove države, pa i dostojanstvo ovog parlamenta?

Kao bošnjački narodni poslanik SDA Sandžaka pozivam sve nadležne državne organe da hitno reaguju i da obezbede funkcionisanje i poštovanje Ustava i zakonom zajamčenih prava, kako individualnih, tako i kolektivnih prava bošnjačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji. Mi ćemo svakako predati tužbu zbog ovog ponašanja nadležnim državnim organima, ali smatram da je ovo kršenje bilo toliko grubo da bi državni organi po automatizmu trebalo sami da reaguju.

Pozivamo i predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković da spreči širenje mržnje u najvišem domu, u najvišem predstavničkom domu građana Republike Srbije i da sankcioniše ovakvo neprimereno ponašanje jednog od naših, nažalost, moram da kažem, kolega.

Želim da podsetim da je izazivanje nacionalne, verske, jezičke, pa i svake druge netrpeljivosti, i mržnje u Republici Srbiji Ustavom zabranjeno i da je zbog toga ovaj dom juče doživeo veliki šamar. Dakle, SDA Sandžaka stoji na stanovištu da je poštovanje nacionalne pripadnosti, identiteta i specifičnosti svih naroda koji žive u Republici Srbiji osnov suživota i da negiranje bilo čijeg nacionalnog identiteta može biti izvor nestabilnosti i sukoba kakve smo viđali u proteklom vremenu, a u kome su često Bošnjaci bili meta.

Ono što je Boško Obradović juče izgovorio za ovom skupštinskom govornicom zahteva osudu ne samo državnih organa, već i svih ljudi koji žive u Republici Srbiji. Ali, ono što ova Skupština najmanje može da uradi jeste da ne dozvoli takve istupe jednog od našeg, opet kažem, nažalost, kolega. Ja se nadam da već u narednom sazivu za takve ljude u ovom parlamentu više neće biti mesta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću postaviti isto pitanje koje sam postavila 5. oktobra, ali sada na drugu adresu.

Naime, moje pitanje danas ide gospodinu Stefanoviću, ministru unutrašnjih poslova, a tiče se statusa Rusko-srpskog humanitarnog centra. Naime, 5. oktobra ja sam to pitanje postavila ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, koji je početkom ove godine rekao, najavio da će razgovarati na prvoj sledećoj sednici Vlade sa tadašnjim predsednikom Vlade gospodinom Vučićem o statusu humanitarnog centra, rekavši, citiram, da humanitarni centar treba konačno rešiti ili ga treba ukinuti ili mu treba dati status.

Pre neki dan sam dobila od gospodina Dačića, koji je vrlo često i u kampanji i inače pominjao Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu i on je doneo i dosta glasova i dosta se promovisalo sve na račun tog centra. Rečeno mi je u pismu i lepo napisano da Ministarstvo spoljnih poslova nije nadležno za status Rusko-srpskog humanitarnog centra, nego da je za to nadležan MUP. Zato, ja ponavljam, upućujem moje pitanje gospodinu Stefanoviću i MUP-u Srbije – kako će se rešiti status Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu? Mislim da je to dosta hitno, s obzirom da se stvari ubrzavaju i s obzirom da smo videli američkog činovnika gospodina Brajana Hojta Jia, koji je ovde došao da postrojava, pa bi bilo vreme da se nešto i pokaže.

Moje drugo pitanje ide ka predsednici Vlade gospođi Brnabić i ka ministru privrede. Naime, našla sam podatak u časopisu „Mon diplomatik“, u kome stoji da preko 700 milijardi dinara poreza duguju državi Srbiji firme koje su inostrane, znači, koje su strane investicije. Znači, zanima me da li je taj podatak tačan?

Zanima me, takođe, koliko se izdvaja za raznu pomoć koja se daje tim firmama i podsticajna sredstva, a s druge strane imam i treće podpitanje ovog velikog ekonomskog pitanja. Mi smo svaki dan svedoci da se na televiziji gledamo, otvaraju se raznorazne firme, preduzeća, zapošljavaju se radnici, a sa druge strane imamo informacije da su i neke firme, odnosno da mnoge firme kupe svoje krpice i da odlaze iz Srbije.

Tako, recimo, dve vrlo velike transportne firme „Braća Crnomarković“ i „Jeličići“ iz Požege su otišli, a to su transportne firme koje su sa sobom odnele u Sloveniju i Austriju hiljade kamiona i poveli hiljadu kvalifikovanih vozača, a znamo da vozač kamiona ne može baš da se spremi za tri nedelje, nego da je to posao koji mora da se neguje. Znate, kao što objavljujemo rođenja i objavljujemo i smrti, trebalo bi u jednom civilizovanom društvu i da se zna i da se objavi koliko je firmi u poslednje tri godine napustilo Srbiju. To bi bila moja pitanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim goste iz Mađarske, studente i profesore Pravnog fakulteta Univerziteta „Sečenj i Ištvan“ u Đeru koji današnju sednicu prate sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine. Dozvolite mi da ih pozdravim u vaše i u svoje ime.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Prvo jedna molba da se onima kojima upućujemo pitanja, ta pitanja upute onako kako su ovde postavljena. Znači da se iskoriste stenografske beleške, jer sam pre tri nedelje postavio pitanje ministru Stefanoviću – da li je svesno ili nesvesno izneo neistinu kada je u aprilu mesecu ove godine rekao da ni protiv jednog lica koji učestvuje u protestima protiv diktature nikakve mere neće biti preduzimane, a ministar je 20 dana kasnije odgovorio da mi odgovara na pitanje u vezi prekršajnih prijava protiv lica i onda mi u odgovoru navodi članove zakona i nadležnost policije. Ja to sve znam, i to nije bila suština mog pitanja i ovo nije odgovor koji sam ja tražio. Tražio sam odgovor na pitanje – da li je svesno ili nesvesno izneo neistine kada je 5. aprila rekao da nikakve mere protiv učesnika protesta neće biti preduzimane? Molim vas da u buduće pitanje šaljete onako kako su ovde u sali postavljena.

Sada bih postavio pitanje ministru sporta. To je gospodin Vanja Udovičić. Nismo imali prilike da ga vidimo u ovom sazivu. Postavljam pitanje njemu – šta će preduzeti povodom izbora novog Upravnog odbora fudbalskog kluba Vojvodina u koji je, između ostalog, izabran naš kolega gospodin Dušan Bajatović? Ja nemam ništa protiv želje svakog od nas da pomognem, da svoje slobodno vreme, ukoliko ga ima, iskoristi da radi neki drugi posao u sportskim klubovima, kulturnim udruženjima ili slično. Međutim, postoji jedan problem, a to je Zakon o sportu, koji je ova Skupština usvojila u februaru mesecu 2016. godine. U članu 33. Zakona o sportu stoji da članovi uprave sportske organizacije ne mogu biti lica koja vrše javnu funkciju, kao ni lice koje vrši funkciju u organu političke stranke. To je ova Skupština usvojila.

Sada postavljam pitanje – da li uopšte ima smisla usvajanje bilo kakvih zakona u državi Srbiji ako se ti zakoni ne poštuju onog trenutka kada izađu iz sale ili ti zakoni ne važe za sve? Važe za sve građane, osim onih koji su u članstvu SNS, SPS i drugih stranaka koje su na vlasti. Nažalost, ako pogledate vesti, ako pogledate šta se dešava u Srbiji danas, možete da vidite da brojni zakoni ne važe ako ste član SNS, SPS i drugih stranaka u Vladi.

(Srbislav Filipović dobacuje.)

Zašto mi ovde sedimo, zašto raspravljamo, usvajamo neke zakone, trošimo pare građana u krajnjoj liniji, ako zakoni koji izađu iz ove sale ne važe za sve? Ovo je jedan mali i benigni primer…

(Srbislav Filipović dobacuje.)

Molim predsedavajućeg, da ne bi došli u situaciju da ponovo kažnjavate samo poslanike opozicije, da opomene kolege koje se nepristojno ponašaju i dobaciju suprotno članu 104. poslanicima koji postavljaju pitanje.