Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres sa predlozima zakona iz tačaka od prve do sedme tačke dnevnog reda.
Saglasno članu 90. o stavu prvom Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani na današnju sednici da prisustvuju Mladen Šarčević ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr. Dušan Vujović ministar finansija, prof. dr Vladimir DŽamić i Anamarija Viček državni sekretari u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Nenad Mijailović državni sekretar u ministarstvu finansija i Gabrijela Grujić Garić, Vesna Nedeljković i doktor Aleksandar Pajić vršioci dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Slađan Velinov direktor Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, Branko Drčelić vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Ivana Avramović i Branko Brajić pomoćnici direktora Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i Aleksandar Marković šef Odseka za pravne poslove u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, narodni poslanici, uvaženi ministre pozdrav za sve vaše saradnike.

Dobro je da ste danas svi tu. Zapravo vi ste jedan tim, veliki broj ljudi koji radite na jednom vrlo važnom i teškom poslu i dobro je da i mi poslanici i javnost vidi ko su vaši saradnici.

Ministre, slušao sam i čitao sam stenograme vašeg uvodnog izlaganja. Za 30 minuta niste pomenuli ni jednu ključnu reč kada bilo ko radi reformu obrazovnog sistema. Tri ključne reči su budućnost, vizija, sigurnost. Na ova pitanja reforma obrazovanja uvek mora da, da odgovore. Kakva je budućnost sa ovim zakonima? Gde je Srbija za 20, 30, kakva je njena vizija i da li će generacije mladih ljudi imati određenu sigurnost sa zakonima sa kojima ste danas došli u parlament? Zašto ovo govorim?

Sami znate da svaki obrazovni ciklus traje 20 i 30 godina, tako da svako ko ima nameru da interveniše u oblast obrazovanja mora da ima određenu tačku u budućnosti kojom teži. To se uvek postiže na dva načina. Prvi je da morate da imate sposobnost da predvidite kako će svet ili društvo izgledati u doglednoj budućnosti i da onda intervenišete u tom pravcu. Drugi metod je onaj koji koriste razvijene moderne evropske zemlje, dobri edukatori i stratezi, a to je da zapravo oni kreiraju viziju kako bi društvo u budućnosti trebalo da izgleda. Onda na taj način intervenišu u obrazovnim politika.

Gde ste vi sa ovim obrazovnim zakonima? U prvom ili u drugom modelu? Ja iskreno ne vidim ni tamo ni ovamo, dakle, ne vidim ni u prvom, ni u drugom modelu? Gde je Srbija za 20 ili 30 godina sa ovim obrazovnim zakonima? Kakva je budućnost za mlade ljude? Kako Srbija izgleda? Da li oni imaju određenu sigurnost? Niste dali odgovore na ta pitanja i onda se nama nameće ili mi sami dajemo odgovore da je to zapravo nastavak one kampanje 2012. godine, kada je Srbija na najuticajnijoj i najvećoj televizijskoj mreži bila reklamirana kao zemlja jeftine radne snage. Ne morate burno da reagujete kada mi to pominjemo, jer ste vi počeli te 2012. godine da govorite o tome.

Imam još nekoliko pitanja. Ko je radio na ovim zakonima? Zašto su radne grupe bile tajne? Ko je selektovao ljude koji su radili na ovim zakonima? Zašto nisu bile uključene institucije koje su od značaja za obrazovanje, univerziteti, sindikati, istraživački centri? O nacionalnim savetima i da ne govorim, razvlastili ste ih prošlim zakonom. Ko je radio zapravo na ovim zakonima?

Ministre, ne postoji zemlja, moderna u Evropi koja je radila reformu obrazovanja u zatvorenoj sobi bez prozora. Ne postoji. Poljska se tresla dve godine, 1998. i 1999. godine kada su raspravljali o reformi obrazovanja. Svi su diskutovali, učestvovao je veliki broj ljudi i druge zemlje čak, ali kada su doneli i kada su reformisali obrazovanje, njihovi srednjoškolci su ostvarili rezultat na Pisa testu u prvih 10 zemalja. Poljska je danas najrazvijenija ekonomija posle komunističkih zemalja.

Vaše mere ministre, i u prethodnom zakonu i u zakonima sa kojima ste danas pred skupštinom ili su u suprotnosti ili čak negiraju jedan od osnovnih dokumenata u oblasti obrazovanja. Mislim na Strategiju razvoja do 2020. godine. Na ovoj strategiji gospodine ministre, su radili eminentni stručnjaci. Ona je prošla ozbiljne procedure, od vrlo dinamičnih javnih rasprava, od stranih i domaćih recenzija, čak su bili angažovani oponentni da daju svoje komentare kako bi strategija bila bolja. I sada, neke tajne grupe negiraju jedan ovakav dokument. Dakle, sa takvom reformom lično ne mogu da se složim.

O dualnom obrazovanju su moje kolege puno govorile. Moram da se saglasim sa strahovima koje smo izneli. Kako Srbija izgleda za 20 godina? Ono čemu težim i što bih mogao da podržim je da razdvojimo društvo, odnosno obrazovanje koje će podržati nove informacione, komunikacione tehnologije, digitalnu transformaciju društva, društvo znanja, društvo obrazovanja koje će kreirati lidere, funkcionalne lidere ili ćemo sa druge strane, ono što vi predlažete, da razvijamo te profile dvogodišnje, trogodišnje i stvorimo jedan novi socijalni sloj mladih ljudi bez budućnosti.

Dakle, mislim da je tu negde sudar koncepata razvoja obrazovanja između nas i vas. Ono što je moj, pored strahova koje su iznele moje kolege, da će se stvoriti ovakvim obrazovanjem jedan dodatni disparitet između regiona. O čemu govorim? Statistika pokazuje da ljudi odnosno deca iz siromašnijih regiona dominantno biraju trogodišnje profile. Oni su po statistici iz siromašnijih porodica i ovakav sistem će umesto u regionima, gde je potrebna dodatna obrazovna podrška, oni će dobiti manje. Dakle, siromašniji će biti siromašniji, a bogati bogatiji. Takav koncept ministre, mi ne možemo da podržimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Samo da biste razumeli, možda, u 23 minuta je bilo tačno, a ne 30, ja čuvam neke stvari da kažem i u završnoj reči. Uvod je bio vezan samo za ono što ćemo danas razgovarati, a ovo o čemu mi govorimo, a to je ta vizija budućnost, sigurnost je već prisutna jedno godinu dana u domaćoj javnosti i samo nedostaju elementi da je sistematizujemo.

Držeći se pomenute strategije o obrazovanju 2020. godine, mi smo primetili da, i to smo rekli i prošli put u Skupštini, da ne postoji nijedan dobar aktivan plan koji je mogao da podrži i da realizuje. Mi ćemo prvi put sada krenuti da od ove godine razgovaramo, prvo o aspektu mogućnosti korišćenja prostora, jednosmenski rad donosi do promene o kojoj mi pričamo ovde, uslovi koji treba da se steknu, obuka nastavnika, uslov su zakoni, uslov je nacionalni okvir kvalifikacija, uslov je nacionalni kurikulum sveobuhvatni, uslov su, znači, mnoge druge situacije koje se moraju pripremiti da bi se u to ušlo.

Mi smo ubrzano ušli u V razred da bi već u drugom ciklusu informatiku uveli kao ozbiljan predmet za programiranje. To malo evropskih zemalja ima. To možete videti. Ali, ako govorimo o ukupnom srednjem obrazovanju i osnovnom, mi govorimo o segmentu koji sada zauzima samo 7% do 8%, i od tolike prašine, kao da ne treba radničke klase uopšte, kao da će podelom rada samo postojati neka vrsta internog rada. To znate da je nemoguće. Znači, mi imamo vrlo jasnu viziju šta je domaće obrazovanje i kuda treba da ide.

Ono što je možda prošli put bilo neprimećeno i što je mnogo važnije, i meni je drago što je to tako fino prihvaćeno i propisano, a to je „ZOSOL“ sistemski Zakon o obrazovanju, a pogledajte samo šta je rađeno 2000. godine, u vreme kada je bila Vlada Zorana Đinđića i kada je to početo, ishodno učenje, učenje koncepata. To je promena koja će se desiti u obrazovanju koja daje dalji kvalitet.

Reforme gimnazije, juče sam vam pomenuo, je gotova. Treba da bude 40% tom reformom, sada je bilo 22%, digli smo na 25%. Znači, mi ostvarujemo već u prvoj godini pripreme mnoge elemente pomenute strategije. Tako da zamenjujemo teze, ovde postoji vrlo jasan princip sistemskog zakona, efikasnost i kvalitet. Da bi postigli kvalitet, s kime? Sa direktorima gde pola direktora školi, evo svaki dan kritikujete ovde, ne ispunjavaju svoje obaveze. U eksternom vrednovanju imaju jedinice i dvojke, kako oni to da sprovedu? Ko je taj neki koji će u školi da sve to napravi i da bude bolje? Evo, imaćemo „SBS“ obuke za 80.000 ljudi, a imaće menadžere loše. Znači, išli smo obrnuto, da se vidi uloga države u tom sistemskom zakonu, pa smo išli drugim korakom da obuke koje počinju sad za dobre direktore su jedna vrsta obuka, dobiće licencu po skraćenom postupku i time će se verifikovati i priznati njihov dobar rad do sada. To su sve uslovne stvari koje morate uraditi, pričali smo o Finskoj, to je tamo trajalo više godina. Shvatam našu nestrpljivost ovde zašto to ne može odjednom i shvatam naše stanje u budžetu i bogatstvo države, te bogatije države su imale sreću jer to rade brže i pod povoljnijim okolnostima.

Ne bih sad da vam odgovorim sve, prosto hoću svima, ja imam pravo na završnu reč, pa ću reći i šta je urađeno i šta želimo. Ali, slažem se, bez neke vizije i sigurnosti, budućnosti svakako nema toga.

Ono što je jako važno, ponoviću još jednom, pošto je dualno obrazovanje uglavnom glavna tema ovde i juče, a taj vid obrazovanja je potreban, velika potreba i nije predviđeno siromašnima, mi menjamo prava i pravilnike ovih dana oko stipendiranja, oko prava na dom. Ne može dete iz siromašne sredine da bude neprimećeno. Biće smešteno, dobiće standard, dobiće sve uslove, bogami i stipendija. To je uloga države. Bogati neka plate to sebi ako mogu, ako mogu da nadomeste. Tu neće biti takva podela, jednostavno ako nema posla u nekoj društveno-humanističkoj struci trenutno, pa je viška ljudi na birou, a zašto čovek ne bi oprobao sebe u jednom svom periodu mladog života kroz rad. To nije ni sramota, niti je nešto što ne treba zemlji.

Informatika i informatičko društvo je zadatak ove Vlade i mi smo napravili korake od sedam milja nemajući čak ni pare. Uveli smo elektronski dnevnik. U Hrvatskoj je pet godina to rađeno. Završeno je 75% tog posla sa preko 250 miliona evropskih para. Sa velikim entuzijazmom se krenulo u ozbiljne reforme, sada kada dođemo do neke kritične tačke, primetiće se. Hvala.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnik, narodni poslanik Dragana Kostić.

Prethodni govornik je povredio član 107, jer nije izneo istinu. S obzirom da dolazimo iz iste lokalne samouprave, kakva je njegova vizija, odnosno njegove bivše vlasti, u Sokobanji bila kada su deca na minus 27, u zimskim jaknama imali skraćene časove, a zaboravio je sad da kaže da u Sokobanji ova vlast ulaže 80 miliona dinara u rekonstrukciju škola.

Koleginice, ne možete ovo po Poslovniku.
Gospodine Nikoliću, nemate pravo na repliku.
Nema pravo ni na povredu Poslovnika, nema pravo ni na repliku.
Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dualno obrazovanje i možda jedna od najvećih prednosti dualnog obrazovanja je razvoj sklonosti mladih ljudi ka preduzetništvu.

Istraživanja kažu da mladi ljudi koji su tokom svog školovanja imali mogućnost da stiču praktična znanja u 15% do 20% se opredeljuju za razvoj, tačnije za pokretanje sopstvenog biznisa. Tamo gde nisu imali priliku da stiču praktična znanja u samo 3% do 5% se odlučuju na pokretanje sopstvenog biznisa. Vidi se razlika i prednost dualnog obrazovanja i vidi se šta će to doneti u budućnosti, koliko će to doneti mladih i uspešnih ljudi i koliko će to doneti Srbiji kroz veliki privredni rast.

Dakle, treba posmatrati kroz prizmu da Srbija ima mnogo talentovane dece u svim oblastima i dualno obrazovanje je temelj gde ćemo ih detektovati i gde ćemo ih ispratiti na pravi put. Sva velika dela, tačnije najveći broj velikih dela u tehnici i u nauci, nastala su mladosti njihovih autora. Zato dualno obrazovanje i mogućnost da mladi ljudi imaju obuku u nekoj kompaniji, gde će sticati praktična znanja, e to neka se smatra besplatnim udžbenikom, to je besplatni udžbenik. Tačnije, to je udžbenik koji te finansirana na neki način da bi učio, ali đaci tamo nisu da bi zarađivali, đaci su tamo da bi postali.

Dualno obrazovanje je jako važno zato što na neki način kreira svest kod mladih ljudi o odgovornosti za njihov sopstveni razvoj. U onom delu dualnog obrazovanja gde se mladi ljudi pripremaju za posao u kompaniji u kojoj rade, najbolji primer je, jedan od najboljih primera, mnogo je dobrih primera, je kompanija „Bosch“ u Pećincima, koja je zaposlila sve učenike Tehničke škole koji su prethodne dve godine pohađali nastavu kroz dualno obrazovanje. Dakle, sjajan primer. Kroz ovaj zakon samo ćemo umnožiti primer dobre prakse, umnožićemo radna mesta, umnožićemo, tačnije povećaćemo privredni rast.

Prava je šteta što se nije iz opozicije čulo nešto konkretnije. Recimo, vi ste pomenuli primer novih smerova za oblast avijacije. Mi imamo kompanije koje se bave proizvodnjom ultra lakih letelica, ali to nije zanimalo ljude iz opozicije da pričaju o tome. Oni su pričali o raspadnutim migovima koji su stigli u Srbiju. Možda se i u školi moglo naučiti, moglo je sigurno da se bolje pazilo. Nemoj pljuvati po svome, nemoj po svome pljuvati pred celim svetom. Hajde da ima neko dostojanstvo, hajde da se nešto poštuje, hajde negde nešto prećuti makar bio tamo siguran da će ti doneti neki sitan politički poen. Kada smo kod tih, kako oni kažu, raspadnutih letelica, to su vrlo moćne letelice. Ali, želim da napomenem, te letelice i ti migovi možda mogu da izbegnu sistem S-300, da izbegnu sistem S-400, ali teško mogu da izbegnu sistem DS-2000. Po tom sistemu kako slete, pravo u „Železaru“. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šarčeviću, mi već drugi dan raspravljamo o ovom setu zakona i možda je čak i vreme, s obzirom da se diskusija bliži kraju, da sumiramo argumente koje smo čuli. Ja vam moram reći da je ova diskusija ipak na znatno nižem nivou od onoga koji sam očekivao. Ovo je četvrti skupštinski saziv u kome učestvujem i često su se kod nas menjali zakoni koji se odnose na obrazovanje. To je možda i najveći problem, što se to uglavnom radi stihijski i kada dođe Aleksandar Vučić iz Švajcarske, a tamo čuje za dualno obrazovanje, sutradan se pojave i drugi, pa kažu – sad svi mi moramo to. To je po onoj narodnoj: „Videla žaba da se konji koju, pa i ona digla nogu“.

Što se tiče argumenata koji su ovde izneti, ja ću malo obrnuti situaciju, pa krenuti od onoga što smo slušali od predstavnika vladajuće koalicije. Mi smo slušali o svemu i svačemu, o mostovima, o metrou, maločas evo i o nekakvim raspalim avionima, slušali smo, mogu slobodno reći, više o Balšinoj budućoj ženi nego o samom dualnom obrazovanju, i to pokazuje koliko su se poslanici vladajuće koalicije za ovu raspravu pripremili i koliko se oni zaista u to razumeju. O dualnom obrazovanju su pričali, i o Austriji, i o Švajcarskoj, oni koji tamo očigledno nikad nogom nisu kročili, koji ne razumeju kakav je sistem u tim državama i šta je to što razdvaja Srbiju od tih država. Ako pričate u Austriji, a pogotovo o Švajcarskoj, to su uređene zemlje.

Kena, sedi dole.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika, gospodine Arsiću.)

To su uređene zemlje.

Ministre, prekinite da pričate i malo slušajte. Budite pristojni, malo slušajte poslanika koji vam se obraća.