Ono što je moja sugestija jeste da kada, recimo, imamo problem sa turskim kreditom, kao što smo čuli, da ne izgubimo sedam godina pregovaranja sa Turcima o tom kreditu, već država bi morala imati rezervnu varijantu B. Dakle, to je moja sugestija, jer ako ćemo još sedam godina nakon nove turske posete, bojim se da to nije dobro. Dakle, hajde da mi imamo B i C varijantu, pa da onda nastavimo.

Ja se izvinjavam, žao mi je što ignorišete pitanja o otmici u Štrpcima i Sjeverinu, jer nije dobro za Srbiju da se bilo koje pitanje tabuizira u ovoj zemlji. Radi se o građanima ove zemlje koji su stradali u vremenu kad ova zemlja zvanično nije bila u ratu. Prosto imam problem, i etički i pravno i politički, da promovišem politiku pomirenja ako nemamo jasne odgovore po ovom pitanju. Za moj narod, bošnjačku zajednicu, bošnjački narod u Sandžaku i za ovu državu i celokupno društvo, za ozdravljenje svih naših frustracija i rana, dobro je da se pogledamo u oči i kažemo šta o tome mislimo i da zajednički stupimo lečenju tih rana i rešavanju tih problema.

Mi imamo problem da te porodice nemaju obeštećenja, da te žrtve nisu priznate kao civilne žrtve rata, znate stanje u sudovima kakvo je i kako je moguće ozbiljne predmete tretirati administrativno na način da to ostavlja veoma neugodan ukus i neugodnu poruku za porodice, ali isto tako za građane sa tog područja, odnosno sunarodnike stradalih. Zato vas molim da ovo pitanje ne ignorišemo, da mu zajednički pogledamo u oči. Nije ovo pitanje politikantsko, pogotovo ja ne želim da od toga pravim bilo kakvu retoričko-političku priču, već da zajedno pogledamo ovom pitanju i da učinimo šta je moguće, ali verujte da je moguće ukoliko to budemo hteli zajedno da radimo.

Zahvaljujem.
Sada pitanje postavlja poslanik Jovan Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, kao predstavnik Kluba samostalnih poslanika koji čine Građanska platforma i Nova stranka, pre svega bih zamolio predsednicu Vlade da odgovara na postavljena poslanička pitanja i da predstavnici Vlade daju šansu i ostalim kolegama da postave pitanje i da od njih dobiju odgovore.

Danas je ispred ovog zdanja održan posećen i oštar protest penzionera i mi narodni poslanici imamo obavezu prema građanima da prenesemo njihovu zabrinutost, zahteve i pitanja. Stoga, podsetiću da će prekosutra biti navršeno tri godine od kada je stupio na snagu zakon kojim su umanjene penzije, a čija važnost upravo ističe narednih dana. Tim zakonom ne samo da su narušena stečena prava penzionera, već što je podjednako važno, narušeno je i njihovo dostojanstvo. S tim u vezi postavljam pitanje – da li će i kada penzije biti vraćene, i to u punom iznosu, a ne primenom čudne matematike kojom se manji iznosi prikazuju kao veći?

S obzirom da su protestu penzionera prisustvovali i predstavnici Lige za povraćaj imovine, postavljam pitanje – kada će biti doneta dopuna Zakona o restituciji, naročito poljoprivrednog zemljišta, odnosno supstituciji? Ovo je problem koji se tiče velikog broja građana, a bez pravne sigurnosti, odnosno jasnih imovinskih odnosa, nije moguć ni željeni prirodni napredak. Prirodni napredak takođe nije moguć bez rasterećenja privrede, odnosno oslobađanja potencijala pre svega malih i srednjih preduzeća. Stoga postavljam pitanje – da li će novoosnovana preduzeća biti oslobođena plaćanja poreza i doprinosa u prvih 12 meseci, kao i da li će doći do opšteg smanjenja poreza na rad, kao što je najavio ministar Vujović?

Danas su takođe ispred Skupštine bili novinari iz grupe „Za slobodu medija“ koji su uručili poslanicima pitanja za predsednicu Vlade. Oni su to učinili zbog toga što je predsednica odbila da se sastane sa njima. Zbog toga je pitam – da li namerava da promeni stav i ipak se sastane sa predstavnicima medija i razgovara sa njima o zabrinjavajućem stanju u ovoj oblasti? Ovaj problem ima poseban značaj, imajući u vidu i strateški cilj članstva u EU, koji je i sama predsednica Vlade istakla na početku svog ekspozea.

Postavlja se stoga pitanje – da li postoji iskrena namera da se taj cilj ostvari, kada i premijerka i ministarka za evropske integracije i pored veoma negativnih ocena o stanju u medijama koje su sadržane u izveštajima evropskih institucija negiraju postojanje ovog problema i omalovažavaju novinare u Srbiji? Tako je predsednica Vlade, i to u Briselu, nedavno izjavila da je pravi problem u tome da u Srbiji gotovo da nema objektivnih novinara, a ministarka za evropske integracije da ne zna šta znači sloboda medija i da je većina medija postala polutabloidna i tabloidna, čime je dala najbolju ocenu rada, odnosno nerada Vlade u ovoj oblasti.

Zato postavljam pitanje – da li će, umesto da negiraju postojanje ovog velikog problema, konačno početi da se bave otklanjanjem najvažnijih prepreka ka ostvarenju ovog strateškog cilja?

Konačno, predsednik Srbije je u ponedeljak izjavio da će se za dan-dva znati dinamika unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Pošto su od tada prošla već tri dana, zamolio bih predsednicu Vlade da nam predstavi ne samo tu dinamiku, već pre svega strukturu u kojoj će taj dijalog da se odvija. Imajući u vidu poslednja dešavanja, ovde pre svega mislim na integrisanje srpskih sudija u pravni sistem Kosova, kao i preuzete međunarodne obaveze, ne vidim da li će imati o čemu da se razgovara.

Vreme. Hvala.
Izvolite, reč ima Ana Brnabić.

Hvala vam puno.
Veliki je broj pitanja. Izvinjavam se ako ću odužiti malo, puno je pitanja i relevantna su. Pokušaću da odgovorim na sva.
Prvo pitanje je što se tiče penzija. Što se tiče penzija, rekla bih za početak dve stvari. Prva stvar, vraćam se na ono, pre tri godine Srbija je bila na tri meseca od bankrota. To nije rekla ni Vlada, ni opozicija, ni mediji, ni niko drugi u Srbiji, to je rekla Svetska banka. Upozorila je da smo na tri meseca od bankrota. Bilo je neophodno, ponovo se vraćam na to, iako pričamo o tome tri godine, doneti nepopularne, ali apsolutno neophodne mere fiskalne konsolidacije. Nažalost, u tim merama su u nekom delu morale da budu obuhvaćene i penzije. Zašto? To je pravo pitanje. Zašto su morale da budu obuhvaćene penzije?
Dakle, ne znam koliko poštovani narodni poslanici znaju i koliko su građani Srbije upoznati sa ovim problemom, kada je došlo do prelamanja, potpunog prelamanja budžeta Republike Srbije zbog koga smo došli do bankrota. Godine 2008, pričam samo o penzijama, tako da vas molim da me slušate, zato što je važna stvar i zato što me pitate 50 puta, u redu je i sto puta, ali da se slušamo kada me pitate. Dakle, penzije su 2008. godine povećane četiri puta u toku jedne godine – dva puta redovno, to je bio april 2008. godine kada su penzije povećane 7%, oktobar 2008. godine kada su povećane dodatno 4%, i vanredno dva puta su povećane penzije te 2008. godine, jednom u februaru 11% i jednom u oktobru 10%.
Kada smo pričali o političkom povećanju penzija i kako su pokušavali izbori da se kupe penzijama, kada jedne godine povećate penzije četiri puta, ljudi, četiri puta, 7%, 4%, 11%, 10%, e, onda dođete do tri meseca pred bankrot. Onda neko ko je dovoljno politički odgovoran mora da dođe i da uradi fiskalnu konsolidaciju u okviru koje se samo najvećim penzijama, samo najvećim, dakle, nisu se dirale penzije od 25.000 dinara i ispod, oduzima jedan deo, koji je i tako dat potpuno neosnovano i potpuno protiv zakona. A kako sad protiv zakona? Pa protiv zakona zato što se pozivalo na zakon taj da penzije ne mogu pasti ispod 60% prosečne plate. Ali, kada je računata prosečna plata, mislim da je ovo relevantno da bi razumeli o čemu se radi i da ne bi pričali više o političkim floskulama kako je neko uzeo penzije zato što je bahat ili ovako ili onako, dakle, mislim da je važno da narodni poslanici, pre svega narodni poslanici, razumeju ovaj problem.
Zakonski rečeno penzije ne mogu pasti ispod 60% prosečne plate, ali kada smo računali prosečnu platu, građani Srbije, kada je računata prosečna plata u obračun prosečne plate nisu uključivani zaposleni kod preduzetnika. Izbačeni su iz tog računa zaposleni kod preduzetnika da bi prosečna plata izgledala veće i da bi onda imali političko opravdanje da povećaju penzije još 11%, pa još 10%, pred izbore. Onda neko uvede ponovo red i onda imamo problem.
Na svu sreću red je uveden u prethodne tri godine zahvaljujući ovim jako nepopularnim, politički pre svega hrabrim i odgovornim odlukama, da mi danas imamo rast koji je zasnovan na proizvodnji, na investicijama i na izvozu. Na tim zdravim osnovama smo uspeli da za prethodne dve godine povećamo penzije, doduše malo, ali koliko je bilo fiskalnog prostora, za 1,75, za 1,25 i ove godine za 5% i svake godine jednokratno povećanje penzija. Tako bi imali konačno veće one najmanje penzije. Dakle, danas kada budemo od 1. januara povećali 5% penzije, što je stvarno značajno i za najrazvijenije zemlje sveta vi ćete imati, 90% penzionera u Srbiji će imati veće penzije nego 2014. godine pre mera fiskalne konsolidacije. Neće imati oni sa najvećim penzijama ali ćemo mi polako prelaziti i u 2018. godini potpuno ukinuti taj zakon i da onda oslobodimo to. To je sada urađeno na zdravim osnovama i to je ono što je jako važno. Povećanje penzija i mere fiskalne konsolidacije su svakako ono sa čim se ova Vlada Republike Srbije najviše ponosi u prvih 100 dana Vlade.
Što se tiče poreza, meni je takođe posebno drago da kažem da smo u prvih 100 dana rada Vlade uspeli i u okviru pregovora, u okviru socijalno-ekonomskog saveta da podignemo minimalnu cenu rada za čak 10% ove godine, sa 130 na 143 dinara, posebno važno za 350.000 ljudi u Srbiji koji primaju minimalac. Dakle, jako važna mera. Onda smo razgovarali sa poslodavcima koji su pristali na ovo da razgovaramo o tome da to bude budžetski neutralno za Srbiju. Dakle, da vidimo da povećamo neoporezivi deo zarada kako bi praktično olakšali poslodavcima i to je ono o čemu razmišljamo u ovom trenutku, kao i smanjivanje bruto dva poreza na dohodak kako bi mi malo bolje rasporedili sredstva koja imamo za Nacionalnu službu za zapošljavanje, a kako bi poslodavcima olakšali. Sve ostalo, razmišljamo o tome i pravimo analize, ali ozbiljne analize da ne bi ugrozili sve ono što smo tako jako teškom mukom postigli zajedno sa građanima Srbije u prethodne tri godine.
Što se tiče medija, meni je kao prvo jako zanimljiva formulacija da sam ja odbila da se sastanem sa predstavnicima medija i medijskih udruženja. Nisam odbila da se sastanem sa njima. Sastaću se sa njima, nisam imala vremena u poslednjih deset dana ali čini mi se da je u redu, da se nisam sastala u deset dana kada smo radili neke druge stvari, ali zakazaću taj sastanak. Da je to istina svedoči i to da sam dobila poziv, recimo, od jednog predstavnika lokalnih medija „Valjevo plus“, to je čovek koji mi je rekao da ima problema zato što je kritičan prema vlasti i ja sam ga pozvala i imam sutra sastanak sa njim da vidimo tačno kakvih problema čovek ima. Dakle, sastajem sa svim medijima sa kojima treba da se sastanem, da čujem sve probleme koje treba da čujem i mislim da je to jako važno.
Što se tiče cele problematike slobode medija, pričamo puno o tome. Opet čula sam nebrojano puta da situacija u medijima baš nikada do sada u Srbiji nije bila gora. Danas je najgora situacija u Srbiji što se tiče medijske scene. Eto, to čujem iz dana u dan i isto tako kritike na moj račun zato što sam prilikom jedne diskusije u Briselu rekla, ne da ne postoje objektivni mediji nego da postoji jako mali broj objektivnih medija. Kritike na sve strane, kako sam uvredila sve medije u Srbiji, kako sam uvredila sve građane Srbije …
(Marinika Tepić: Jeste, tačno je.)
Tačno je? Odlično, hvala vam narodna poslanice ako je to tačno. Sada ću vam reći da to nisu samo moji lični utisci. Dakle, situacija u medijima kao i situacija u bilo kom drugom segmentu društva o kom sam vam pričala na početku sada je nasleđena i katastrofalna.
Šta je prva Vlada u mandatu Aleksandra Vučića uradila? Dakle, usvojila je, to je prva Vlada koja je usvojila set medijskih zakona kako bi se poboljšala slika medija u Srbiji.
(Radoslav Milojičić: Imate ograničeno vreme za odgovor.)

Izvolite, ja vodim sednicu, samo nastavite, to su provokacije.

Hvala vam.
To su četiri vrlo važna pitanja. Narodni poslanici postavljaju pitanja, želim kao predsednica Vlade da im odgovorim. Nemojte postavljati pitanja ako ne želite da čujete odgovore. Hvala vam.
Dakle, 2014. godine Vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića usvojila je set medijskih zakona da popravi medijsku situaciju u Srbiji. To je prva Vlada koja je to uradila. Da podsetim samo ovako, povlačenje države iz medija i prilagođavanje medija i opstanak medija na tržištu je nešto što je Vlada Srbije usvojila zato što su se za to godinama, i godinama zalagala medijska udruženja i medijske asocijacije. Upravo ona medijska udruženja i one medijske asocijacije koje danas kažu da država nije smela da se povuče iz medija nego da treba da pomaže medije. Dakle, izašlo se tada 2014. godine u susret medijima.
Sada da se vratimo na to da sam ja uvredila sve građane Srbije kako kaže i narodna poslanica kada sam rekla da ima jako malo objektivnih medija u Srbiji. Ali, da podsetim, Savet za borbu protiv korupcije 2011. godine, tada ga je još uvek vodila pokojna Verica Barać, jedan od velikih boraca protiv korupcije za koju ćete sada reći, gde se narodna poslanica složila da je uvredila sve građane Srbije sa tim izveštajem. Dakle, 2011. godine za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, Savet za borbu protiv korupcije i Verica Barać daju izveštaj o medijima koji kaže …
(Marinika Tepić: To nije pitanje.)
Da je u tom periodu Vlade Mirka Cvetkovića vršen snažan politički pritisak i da je nad medijima uspostavljena potpuna kontrola. Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije tada još kažu, više ne postoje mediji iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije. Dakle, oni su rekli da nema objektivnih medija, ne da ih ima malo kao što sam ja rekla, ali ja sam uvredila sve građane Srbije, a Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije nisu ili makar ja vas tada nisam čula.
Dakle, 2011. godina, za građane ne postoje mediji iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije jer pod snažnim pritiskom koji stiže iz političkih krugova mediji prećutkuju događaje ili o njima izveštavaju selektivno i nepotpuno. Evropski parlament je 19. januara 2011. godine usvojio rezoluciju kojom izražava zabrinutost zbog pokušaja vlasti da kontrolišu rad medija.
Oni izražavaju zabrinutost zbog kontrole medija i mešanja u medijski prostor, zbog kontroverzije u vezi sa privatizacijom Večernjih novosti, zbog napada i pretnji srpskim novinarima, kao i nedovoljnom pristupu internetu, internetu građana Srbije. I sada kažete da digitalizacija je smešna, mi makar omogućavamo pristup internetu svim građanima Srbije, što je neophodno za slobodu medija.
Na Skupštini Evropske Federacije novinara 2011. godine istaknuto je da su novinari u Srbiji, molim vas, osiromašeni, poniženi, ućutkani i uplašeni.
I ja razumem da je vama teško da ovo slušate, ali ovo je situacija u medijima sa kojom se zatekla prethodna Vlada i koju pokušavam da rešim. Dalje…
(Maja Videnović: Po kom članu Poslovnika teče ova sednica?)

Molim vas, izvinite. Izvinjavam se predsednici.
Elementarnu pristojnost pokažite na ovoj sednici. Ko želi da čuje odgovore, neka sluša, ko ne želi postoje neke druge, molim vas da elementarnu pristojnost pokažete prema predsednici Vlade, koja pokušava da vam odgovori na pitanja. A poslanik koji je postavio pitanje pažljivo sluša, i nemojte, molim vas, da pokazujete ružnu sliku vas i parlamenta.
(Radoslav Milojičić: Tri minuta ima.)
Molim vas, inače, pročitala sam za neuke poslanike da nema povrede Poslovnika. Za one koji još nisu shvatili.
Kada pogledam u vašem pravcu ne vidim vas u budućnosti zbog ovakvog ponašanja.
(Maja Videnović: Sram vas bilo.)
Molim vas, elementarnu pristojnost samo.

Da nastavim što se tiče slobode medija, užasno, stvarno jako, jako važna tema i molim vas da me pustite da završim i da vam kažem sa čim se suočavamo. Hvala vam.
Dakle, ja se ponosim što sam predsednica Vlade i što sam bila ministar za državne uprave i lokalnu samoupravu u Vladi Aleksandra Vučića, koja je uvek, dakle, koja je uvek…
(Boško Obradović: Ua, ua.)
…uvek pozivala na sve događaje sve predstavnike medija bez izuzetka. Bilo da su kritični prema vlasti ili ne, uvek odgovarala na sva pitanja svih medija i tako će i nastaviti. Ja sam na to ponosna.
Sa druge strane, mi smo imali 2003. godine predsednika Vlade koji je otvoreno vređao novinare i nazivao ih marginalne pojave. Kada su novinari napuštali svi zajedno Pres konferencije Vlade, zato što predsednik Vlade njih naziva marginalnim pojavama.
Ali, danas, nikada nije bila gora situacija u medijima. Mi smo imali tada gradonačelnika koji je šutirao novinare, šutirao, zvao je čoveka u otvoreni program i najprostije izvređao novinarku i nekoliko meseci posle toga postao ministar u Vladi.
Ali, nikada nije bila gora situacija u medijima, nego danas.
Da ne idem u tako daleku prošlost, u novembru 2014. godine smo imali ispad nekih narodnih poslanika iz opozicije na sednici Odbora za kulturu i informisanje, kada je poslanik iz opozicije izneo niz uvreda na novinarski profesiju, vređao pojedine prisutne urednike, izjavio da se novinari mogu kupiti za 300 evra, da su ološ i da su zlo. Dakle, to je 2014. godina. Pre malo više od mesec dana i UNS i NUNS su kritikovali jednog od lidera opozicije, zbog neprimerenog i neprihvatljivog ponašanja prema novinarima i prema medijima, jer je u Skupštini Srbije, ovde u Narodnom domu, vređao novinarke „Politike“, „Tanjuga“, „Foneta“ i „Bete“.
Da vas podsetim takođe da jedan od lidera opozicije, potpuno otvoreno deli novinare na podobne i nepodobne i bira kome hoće da odgovori na pitanja, a kome neće da odgovori na pitanja, ali Vlada nikada nije bila gora prema medijima.
(Boško Obradović: Tako je.)
Posle šutiranja, posle nazivanja ološem, posle nazivanje novinara marginalnim pojavama, posle izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije da su mediji zgaženi, da ponovim, osiromašeni i poniženi, ućutkani i uplašeni.
E takvu smo medijsku scenu nasledili mi. Godine 2014. doneli Zakon o medijima, na striktne zahteve medijskih udruženja i asocijacija i ne treba danas da bude ovakva medijska slika.
Gospodo, mi se trudimo da uradimo sve stvari u isto vreme, i da popravimo zdravstvo i da izvučemo zemlju iz bankrota i da prenesemo matične knjige u elektronski oblik i da ljudima damo adrese i da isplatimo milijardu i petsto miliona dinara zato što je prethodna Vlada uradila neustavnu pravosudnu reformu.
To je sve ono što se mi trudimo da uradimo.
Zbog toga je, konačno da vam objasnim ovakva medijska slika u Srbiji. Hvala.

Reč ima ministar Jadranka Joksimović.
(Aleksandra Jerkov: Na šta ovo liči?)