Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem, nije prihvaćen predlog.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Možda su kolege imale priliku da vide, a oni koji su članovi Odbora za obrazovanje su, ja se nadam, imali prilike da vide, iako je naš predsednik vešto izbegao da nam dopis prosledi, da su SANU, Konus, rektori univerziteta, dekani univerziteta, akademici, profesori, istraživači, naučni radnici, saradnici u nastavi, svi zajedno potpisali jednu peticiju i uputili je, između ostalog, i našem Odboru, uz poseban dopis koji je uputila SANU i Nacionalni savet za visoko obrazovanje u kom zahtevaju da novousvojeni Zakon o visokom obrazovanju bude pod hitno izmenjen i to u onim delovima koji se odnose na akreditaciju univerziteta, u onim delovima koji se odnose na autonomiju univerziteta i u onim delovima koji se odnose na novoustanovljenu nadležnost ministra da kontroliše apsolutno sve što se dešava u visokom obrazovanju, apsolutno sve što se dešava u Nacionalnom savetu visokog obrazovanja, da kontroliše direktno akreditaciju univerziteta i to sve time što je lično sebi dao za pravo da imenuje članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Kada je zakon usvajan mi smo vam govorili da vidimo i to je bilo očigledno da se zakon usvaja zbog ona tri podmetnuta amandmana od strane Odbora za obrazovanje, kojima je jednom od naših kolega omogućeno da posle 10 godina akredituje univerzitet koji nikako nije mogao da akredituje. Mi predlažemo potpuno drugačiji način organizacije visokog obrazovanja. To bio sistem u kom se ceni znanje, u kom se ceni rad, u kom se napreduje po zasluzi, u kom ministar nema nadležnost da samovoljno odlučuje o tome šta će biti akreditovano, ko će napredovati, ko će biti nagrađen a ko kažnjen.

Očigledno je da vama takav sistem ne odgovara. Vama više odgovara sistem u kom se diplome kupuju, doktorati plagiraju, a magistarski i master radovi pišu preko noći.

Demokratska stranka nikada neće prihvatiti takav način funkcionisanja visokog obrazovanja jer smatramo da to poništava i to negira rad svih onih studenata, svih onih roditelja koji svojoj deci govore da u životu vredi raditi, vredi učiti, vredi se truditi i te sve diplome će biti poništene. U to budite sigurni.

Hvala. Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ono što predlažemo izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jeste vraćanje tog zakona u neke okvire koji su saglasni dešavanjima u modernom svetu kada je u pitanju obrazovanje, koji su saglasni Ustavu, koji su saglasni onim načelima kojima bi trebalo da se vodimo kada je u pitanju obrazovanje i koji će na neki način definisati pravac kojim naše osnovno obrazovanje treba u budućnosti da ide.

Vi ste mnogo puta govorili o tome da je problem našeg obrazovnog sistema u tome što ne stvara gotove radnike. To je govorila premijerka ovde kada je davala ekspoze. To je nebrojeno mnogo puta rekao ministar Šarčević. Uostalom, to svaki put i govori predsednik Vučić kada naše građane optuži da nemaju posla zato što su lenji, nesposobni, neobučeni, nezainteresovani i zbog toga što čekaju da im nešto padne sa neba.

Ta teza bi bila tačna ukoliko bi u Srbiji postojale nekakve desetine i stotine hiljada radnih mesta na koja naši građani ne mogu da se zaposle zato što nisu dovoljno obrazovani. Niko od tih svih funkcionera koji nam o tome govore nikada nije rekao – kojih to stotine hiljada poslova, koliko poslova, gde poslova i kakvih poslova čeka naše građane a oni ne mogu da se zaposle zato što nisu dovoljno obrazovani?

Sve i da je to tačno, nije problem našeg obrazovanja što ne stvara gotove radnike. Problem našeg obrazovanja je što ne stvara gotove ljude i to je osnovni problem o kom mi treba da razgovaramo. Zato je važno da ministar ne postavlja direktore škola. Zato je važno da ministar ne imenuje članove Nacionalnog prosvetnog saveta. Zato je važno da definišemo, da nam je između ostalog cilj obrazovanja da naučimo decu da misle a ne da štrebaju napamet i da dobijaju ocene samo za ono što nauče da reprodukuju u odnosu na ono što im je rečeno na prethodnom času. Zato je važno da napravimo sistem obrazovanja u kom će se nagrađivati rad i znanje, a ne snalažljivost i štrebanje.

Čini mi se da su naše koncepcije u prioritetima šta treba da budu prioriteti kada je u pitanju razvoj obrazovanja nepremostive. Nažalost, izgleda da vi nemate želje da se o ovome razgovara.

Mi ćemo nastaviti na tome da insistiramo i molim vas i sada da glasate, a pošto predsednica kaže da ne treba uticati na poslanike….

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izvolite.

Hvala.

Mi danas slušamo priče već pet godina kako nikada nismo bili u boljoj ekonomskoj situaciji, nego što se danas Republika Srbija nalazi. Slušamo priče kako smo napravili tigra na Balkanu, kako na BDP je nikad veći, a sa druge strane imamo neke ljude koji očigledno neće da poštuju te poruke sadašnjeg predsednika Republike, bivšeg predsednika Vlade i prvog potpredsednika Vlade i da te finansijske efekte koje je on napravio pretoče u prave realizovane projekte, odnosno te pare vrate onima kojima su te pare neophodne.

Mi danas imamo zemlju u kojoj se PDV ne vraća osam meseci. Mi danas imamo zemlju gde se 30% povećao porez na paušalce, na frizerke, mesare, automehaničare. Mi danas imamo zemlju u kojoj je prva odluka bila izmena i dopuna Zakona o podsticaju, gde su ukinuta davanja paorima, koja ni tada, za vreme DS nisu bila dovoljno velika i bila su dramatično manja nego kolega u okruženju i zemalja u okruženju, koji su njima konkurencija. Onda je došao boljitak, pa je taj stepen davanja smanjen za 10 puta.

Mi danas nemamo direktna davanja. Mi danas imamo problem da u ovom trenutku Ministarstvo poljoprivrede nije isplatilo ni jednu premiju od 40%, koliko mora da vrati povraćaj za obavezno osiguranje, a svaki dan smo ovde ministar i svi ostali iz ministarstva, nagovarali i terali poljoprivrednike da počnu da osiguravaju svoju imovinu i da, ako dođe do štete, ta imovina ne treba da bude problem politike i države, nego postoji institucija koja se zove osiguravajuće društvo i postoje 40% podsticaji da se ta šteta nadoknadi, da to urade. Kada su to ljudi uradili, godinu dana nikome u ovoj zemlji od poljoprivrednih proizvođača nije vraćena premija koja je obavezna bila da se vrati u vrednosti od 40% obaveznog osiguranja.

Ovaj zakon predviđa iole normalne raspodele. Ako nam već tako dobro ide, ako nikad više nismo imali para u javnim finansijama, ako nikad više država nije štedela, ovaj zakon se tiče poljoprivrednika, malo bi se mogao ticati i svih ovih zakona koje DS predložila, a to je zakona o povraćaju penzija na prethodni nivo, vraćanju plata u javnom sektoru, o poštovanju zakona i vraćanju PDV na vreme. Vi dovodite potpuno srpsku privredu u nelikvidnost, zato što ste vi nelikvidni i ne znate da upravljate parama, da se smanje opterećenja za mala i srednja preduzeća i da se na kraju razmišlja o onome što donosi…

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Izvolite.

Hvala.

Da završim rečenicu iz prošlog zakona. Prosto, ako imamo viška para, vratimo ih onima kojima te pare pripadaju, od kojih smo ih uzeli.

Zemljište, ne samo državno, koga se tiče ovaj zakon, nego i gradsko građevinsko, o kome su pričali neki drugi zakoni, su bili tema međudržavnog sporazuma. Prvog dana kada je SNS preuzeo odgovornost da vodi ovu državu i kada je sadašnji predsednik bio potpredsednik ili prvi potpredsednik. Tada, prvo za čega smo zapeli, jeste vojvođansko poljoprivredno zemljište i plodno poljoprivredno zemljište u centralnoj Srbiji, sa željom da ga damo nekim nepoznatim firmama koje ne postoje i koje su fiktivne, a ovo između ostalog, da vam pomognem, zove se „Al ravafed“ sa kojom je potpisan ugovor sa Ministarstvom privrede i poljoprivrede i sa Ministarstvom Vojske, na koji je ministarstvo i pravna služba Vojske dala negativno mišljenje.

Onda smo uzeli najbolju bačku zemlju, oteli je paorima i Vojsci u Karađorđevu, Jadran, Gajdobra, Bačka, Sivac, skupili 11.000 hektara i dali nepoznatoj firmi, koja je osnivač, ne znamo ko je vlasnik, ne znamo ni adresu. Pritom, to nije bilo dovoljno nego smo dali iz Fonda za razvoj 10 miliona evra, da bi se skinule obaveze tog preduzeća, da se očisti od radnika i 10.000 najbolje i najkvalitetnije zemlje u ovom delu Evrope dali nepoznatim firmama.

To smo nastavili i dalje. Slušali smo ubeđivanja prošle ministarke, koja pripada SPS, i svih drugih da će novi zakon da spreči zloupotrebu davanja zemljišta, a danas imate narodne poslanike, imate takvu zloupotrebu koji uzimaju direktno bez javnih nabavki, bez obaveza po Zakonu o nabavkama, državnog poljoprivrednog zemljišta i obrađuju ga danas po Sremu, po Vojvodini, bilo gde.

Koji su finansijski efekti ovog zakona, sem što je pala prosečna cena zakupa? Obuhvat zemljišta je pao, a onda ste izmislili „Tenis“, bože moj, šef nemačke klanice je odveo predsednika republike na fudbalsku utakmicu, pa mu čovek obećao 10.000 hektara zemlje, odnosno 30.000. Pa saznamo da će to biti najkapitalnija investicija u poljoprivredi, u prerađivačkoj industriji, a onda danas, posle nekoliko godina shvatimo da smo dali banatsku zemlju, da smo je oduzeli paorima, a da danas ne postoji ni jedna opipljiva investicija te nemačke kompanije.

Šta radite sa zemljom? To vam je „Beograd na vodi“, to vam je „Jadran“ Gajdobra, „Bačka“ Sivac, Karađorđevo, to vam je „Tenis“. To su vaši tajkuni koji danas uzimaju zemlju.

Molim Ministarstvo poljoprivrede, kada sledeći put dođu ovde, da nam kažu analize efekata promene zakona. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Pre godinu dana, Vlada je donela zakon kojim je smanjila procenat koji iz poreza na zarade ostaje lokalnim samoupravama. Procenat je smanjen sa 70% u gradovima, odnosno sa 80% u opštinama na 70% i Grad Beograd sa 70% na 66%.

Ono što je kao posledicu tih pet milijardi manje u budžetima lokalnih samouprava u 2017. godini imalo, je to da su budžeti lokalnih samouprava u katastrofalnom stanju i da oni danas ne mogu da ispune osnovne obaveze.

Ono što posebno zabrinjava je najava budžeta za 2018. godinu, gde će na dva načina dodatno biti opterećeni budžeti lokalnih samouprava. Prvo, smanjenjem, odnosno povećanjem neoporezivog dela zarade na 15% dinara, kako je to predložila Vlada, lokalne samouprave će izgubiti dodatnih pet milijardi u svojim budžetima i to ne ravnopravno. Posebno će biti pogođene opštine koje imaju veći broj zaposlenih sa minimalnim zaradama, što je uglavnom slučaj u manjim opštinama. One će dodatno snositi teret smanjenja svojih budžetskih prihoda.

Drugo opterećenje za budžete lokalnih samouprava je da će biti povećanje zarade lokalnoj administraciji za 5% i zaposlenima u predškolskoj ustanovi za 10%. To je po nekoj računici, dodatnih pet milijardi u 2018. godini. Znači, 10 milijardi manje na već pet milijardi, koliko je smanjen ukupan budžet lokalnim samoupravama u 2017. godini.

Smatramo da je to apsolutno neodrživo, da će to definitivno dovesti do kolapsa budžeta lokalnih samouprava, da Vlada više neće biti u mogućnosti sve i da hoće, direktnim davanjima i prebacivanjem sredstava, kao što j to činila u 2017. godini, Gradu Kragujevcu, Gradu Nišu i drugim lokalnim samoupravama u kojima su po pravilu, na vlasti predsednici SNS. Neće biti u mogućnosti da održe stabilne lokalne finansije.

Zato predlažemo izmene zakona koji će vratiti stopu učešća poreza na dohodak građana u lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima na 80% i Gradu Beogradu na 70%. Smatramo da je to minimalno što treba uraditi u ovoj situaciji kada će lokalne samouprave, ponavljam, biti dodatno opterećene predviđenim merama budžeta za 2018. godinu.