Sloboda, pravda, bezbednost. O tome je reč u ovim zakonima, skoro u sve jednom koji je pred nama. Sloboda, pravda i bezbednost su sadržaj Poglavlja 24 koje nam pomaže da na vreme, o roku o kom sami odlučimo, bude novih propisa koji će doneti više slobode, više pravde i više bezbednosti, što se sa ovim predlozima zakona i desilo, sa malim probijanjem rokova za akcioni plan, ali u principu, bili su predviđeni za usvajanje u Skupštini do kraja 2017. godine.
Zašto je meni važno da ovde govorimo o slobodi, pravdi i bezbednosti? Zato što neki mi poslanici smo spremni, kada se radi o kvalitetu rešenja u zakonima da kažemo – sve je super, a neki drugi da kažu – sve je bezveze. Ja to dosta dobro podnosim, dok nisu teme kao što su sloboda, pravda i bezbednost u pitanju, a onda ponudim ipak drugačiji pristup, kao u čuvenom vicu kada vide Lalu da vadi krompir, pa ga pitaju – je li, Lalo, jel ti krupan taj krompir? On kao – pa ovaj veliki još kako, a ovaj mali baš nikako. Pa je ideja da proberemo šta od ovih rešenja valja, šta bi moglo da bude bolje i kako će neka rešenja iz ponuđenih predloga zakona doneti više slobode, više pravde i više bezbednosti za ljude koji žive u Srbiji. To je moj pristup, ja znam da sam u manjini, vazda bilo, ali to što sam u manjini ne znači da sam u pravu. I to je vazda bilo, nažalost.
Tri grupe ocena o slobodi, pravdi i bezbednosti ću ponuditi i saradnicima i ministru. Prvi je primer, kada jednom budu usvojeni neki od ovih zakona, šta se dešava sa ženom koja je žrtva trgovine ljudima, strana državljanka, oslobođena iz ralja i kandži trgovine ljudima na teritoriji Srbije, nema dokumenata i ima teškoće sa verbalnom komunikacijom? Koji od ovih zakona se primenjuju i kako i zašto, ako njoj nije moglo nikako da se pomogne dok ovih zakona ne bude bilo? Zato što o tome treba da bude razgovor kada je bilo koji zakon u pitanju, kako on menja moj život. U ovom slučaju, kako menja život strankinje koja je žrtva trgovine ljudima, a nalazi se na teritoriji Srbije. Tome zakoni služe, da svim ljudima bude jasno kako, jednom primenjeni, menjaju na bolje ili na gore svakodnevne živote ljudi.
Zašto smatram da je odgovor na ovo pitanje važan? Zato što ćemo često čuti, uz slobodu pravde i bezbednost, da mi to radimo zato što imamo direktive EU. Znate šta? Ako nam nisu drage sloboda, pravda i bezbednost, nema te direktive koja će u našem društvu napraviti više slobode, viša pravde i više bezbednosti. I nije nas niko nikad sprečavao da donesemo zakone koji vode računa o svakom pojedincu, koji su javni, koji su lako kontrolisani u primeni i koji zaista menjaju život pojedinca na bolje.
Zašto kažem, a imam i dokaze, da nas niko nije sprečavao? Ja spadam u one retke koji su javno od 2015. godine do danas imale reči dobrih ocena i pohvala za Vladu Republike Srbije u tretiranju problema migracija. Nije nas niko terao i nije bilo direktive da te ljude posmatramo kao ljudska bića, ali jesmo. I to je bilo dovoljno da gde god odemo u Evropu, kažem – a vi pravite zidove, šutate izbeglice po poljanama, zatvarate ih u munkaš, hoćete da ih izbacite iz EU bilo gde, e, znate, mi u Srbiji to ne radimo. Mi u Srbiji svašta radimo, ali to ne radimo. To je poenta zaista vrednovanja slobode, pravde i bezbednosti za sve ljude.
Jedna digresija uz pitanje šta se dešava sa strankinjom koja je nađena. I ovde se čulo da postoje izbeglice, to razumemo ko su, to su ljudi koji nemaju izbor da li će da krenu na put. Ako ostanu tamo gde su, biće mrtvi. To nije neki izbor u životu. I onda odjedanput imamo – šta da radimo sa ljudima koji hoće bolji život? Ja sam zaprepašćena što je to postalo krivično delo. Ti što ovde nećeš da zaradiš pare, šta ćemo s tobom? Ako hoćemo da sprečimo ljude da idu na tržišta ili u zemlje sa boljim standardom, onda je vreme da u EU to neko javno, jasno i glasno kaže. Biti neko ko traži bolji život je krivično delo i EU neće to trpeti, neće trpeti Amerika, neće trpeti Kanada, Australija itd. Da je takva generacija ljudi imala stav pre 100 ili 200 godina, bile bi bogami prazne i Amerika i Australija i Kanada, čemu bi se Indijanci verovatno radovali, ali to je druga priča.
Dakle, ja bih volela da se iz Srbije jasnije govori, da se i zahtev ljudi da traže bolji život daleko od mesta gde žive nema smatrati krivičnim delom i ne može se tretirati kao ideja da bude penalizovano na bilo koji način. Nisam sigurna da ćemo uspeti, pošto je prevaga od kič nacionalizma po Evropi da ti migranti, ti strašni Sirijci, Pakistanci, Avganistanci, oni dolaze da menjaju kulturu tamo i da budu strašno zli. Ima toga i u Srbiji. U mom univerzumu je to sramota, ali malo ko me sluša po tom osnovu.
Poslednji deo koji hoću da podelim sa vama je šta vidim da valja, a šta ne valja ili bi moglo bolje u samo dva zakona. Prvo, kraća primedba koja se odnosi na Zakon o bezbednosti saobraćaja tiče se tehničkih pregleda. Ja ću da podelim sa vama narativ sa terena. Nisam sigurna da li je sve tačno, ne mogu da navodim imena, pa ću kao – bilo jednom preko sedam mora i sedam zemalja i sedam gora. Ti imaš agenciju koju osnuješ očas posla, ona ti isposluje tehnički pregled koji nikad nije obavljen. Kažu da se to dešava. LJudi koji stvarno rade tehničke pregleda imaju zbog toga nelojalnu konkurenciju, kako bi se reklo, a po meni mnogo važnije je da imate vozila koja de fakto nisu prošla tehnički pregled.
Znam da je takva vrsta, uslovno govoreći, poslovanja negde između i na ivici i da teško možete da definišete, osim prevare, krivično delo, ali bih volela da u okviru toga kako će se obavljati tehnički pregledi ubuduće bude smanjena šansa za snalažljive, pune ideja ljude po Srbiji koji su ovo dosta vešto radili poslednjih meseci.
Ono što je malo duži opis jeste Zakon o policiji, odnosno izmene i dopune Zakona o policiji. Zašto kažem da nas niko ne sprečava kada govorimo o slobodi, pravdi i bezbednosti da to radimo kad god hoćemo? Niko nas ne sprečava ni da radimo analize zakona i dejstva zakona na ljude i na prostor na koji se odnose i da onda kažemo kako je ovde podeljeno. Menjaćemo Zakon o policiji dve godine kasnije, ali evo zašto. Da jednom u Srbiji počne merenje nečega što je rezultat primene zakona. Ono što ne možete da izmerite, time ne možete ni da upravljate, to ne možete ni da menjate.
Ovo što je vidljivo da je izmereno da nije dobro u zakonu iz 2016. godine je da su preciznije definisani zadaci policije, da je uvedeno strateško planiranje za stratešku procenu javne bezbednosti. To mi nismo imali definisano. Znam da je to Ministarstvo radilo, ali je ovo ministarstvo, kao i neka druga, kod nas u percepciji – „to je policija, to je bezbednost, to je nešto strašno ozbiljno, to nemojte dirati“, što je koješta ako hoćete sebe da zovete reformatorom, u smislu direktiva EU. Već navedena bezbedna elektronska komunikacija za nacionalni obaveštajni sistem kriminološki je dragocen, nadam se da će zaista raditi, i detaljno regulisane bezbednosne provere.
Ono što je možda moglo bolje je ovde već pomenuto proširivanje izuzetaka od zapošljavanja.
To je ona poenta gde hoću sa vama da podelim zašto svaki put predlažem, svakom predlagaču zakona, predloži odmah i podzakonski akt. Predloži ga odmah i onda si potpuno izbrisao mogućnost da se kaže, ministar će tu da zaposli rođake, ministar će tu da zaposli bivšeg kriminalca, ministar će tu da zaposli stranačke aktiviste. Zato što tamo piše šta će ministar da zaposli, koga će ministar da zaposli, i onda gubite, kako da vam kažem, gubi se prostor za priču, sve je super apsolutno i sve je bez veze. Super, čim imate podzakonski akt.
Proširivanje opsega lica za bezbednosnu proveru. Znam da su mnogi u Srbiji opsednuti, fascinirani bezbednosnim proverama. Imala sam jedno iskustvo gde su bili došli ovde u Skupštinu i kažu vi kao narodni poslanik da podnesete svoj zahtev za bezbednosnu proveru. Ja, pitam gde se vi jeli poslednji put bunike i šta je posle bilo? Oni kažu – to je važno. Ja da podnosim zahtev kao narodni poslanik. Kaže – po zakonu je. E, nije, zato što predsednica Narodne skupštine stoji kao neko ko ne treba proveru, a njena, u ovom slučaju, kapacitet proističe iz uloge narodnih poslanika. Ali, razumem, to sad, kao da se proveri to.
Važno je isto ovde podzakonski akti. Ako ćete proširivati opseg lica za bezbednosnu, napišite za koga će. Ako nećete ponuditi odmah i podzakonski akt, jer to ne može u zakon, onda ćemo imati prostora za razne narative, koji i ovako i onako ima.
Ono što je meni ostalo kao potreba za objašnjenjem je jedinica za zaštitu. Videla sam kako to stoji, ali bilo bi dobro, ne morate sada u toku rasprave, ako ste umorni, bilo bi dobro zbog javnosti da bude potpuno jasno šta radi jedinica za zaštitu, kao što bi bilo potpuno jasno da je nezavisnost unutrašnje kontrole garantovana. Ne zbog mene, ja uvek mogu da postavim poslaničko pitanje, pa da znam ja. Zbog ljudi unutar samog Ministarstva. Policija kao posebni organizacioni deo, takođe nešto što je trebalo da bude definisano, a nije.
I, poslednja moja opaska ticaće se predloga za ranije penzionisanje. Ja sam sa nekim poslanicima podelila da sam imala etičku dilemu da li da podnesem amandman o ranijem penzionisanju. Etička dilema je zbog toga što znam kakav je stav o tome kada ja potpišem neki amandman. Mislim, ne bih da ponavljam sve maštovite, ružne izraze, koji se vezuju za moje ime i za moju stranku. A bila mi je suviše važna stvar da podzakonskim aktom onda obuhvatite najveći mogući broj ljudi za ranije penzionisanje, bez onog zahteva da mu fali godinu dana. Prosto imate ljude koji su 20 ili 25 godina u policiji, ti ljudi su prošli devedesete. Dajte im ranije penzije. Znam da tako ne piše u predlozima zakona i zato nisam podnosila amandman, ali kako da vam kažem, to je pravda. Ako možete za tu pravdu da napravite podzakonski akt koji bi, nemenjajući ovu odredbu za ranije penzionisanje.
Znam i da će te odredbe za ranije penzionisanje da iskoriste oni koji uopšte nisu zaslužili, ali takav vam je život, kako da vam kažem. Nemojte zbog tih nekih, da zbog nepovezanog radnog staža ili zato što mu je nedostajalo između 1999. i 2001. godine, ili nije sastavio u devedesetoj, da ljude koji su stvarno zaslužili ranije penzionisanje i otpremnine obuhvatite tim brojem. Ako treba podzakonski akt koji bi podrazumevao i izmene u pozicijama budžeta, uradite i to, jer je to pravda.
S nadom čekam sledeće izmene iz Poglavlja 24. i bez nade, da ćemo pričati zaista o izmerenoj slobodi, pravdi i bezbednosti za svakog od nas, jer je to ključ reformi po evropskom receptu, da se ja kao neko ko živi u Srbiji, osećam da zato što se menjaju zakoni, zato što se učlanjujem u EU, zato što se vlada, kako u zakonu piše, a ne vlada se zakonom i zloupotrebom zakona, da ja živim slobodnije, bezbednije i sa više pravde. Hvala vam.