Hvala.
Hvala vam poštovani narodni poslaniče, što bi se kolokvijalno reklo, na ovim pitanjima, realno ste mi nabacili volej. Dakle, da li se Etihad povlači iz „Er Srbija“, ali neverovatna su pitanja, stvarno, ne znam da postoji bilo kakva istina u njima, ali dobra su, dosta maštovita.
Da li se Etihad povlači iz „Er Srbije“? „Er Srbija“ je odlično pitanje, pitanje o kome mi volimo da razgovaramo. Dakle, uprkos svemu što možete da pročitate o „Er Srbiji“ i vestima o „Er Srbiji“, dezinformacijama o „Er Srbiji“, svi operativni pokazatelji poslovanja „Er Srbije“ ukazuju na rast.
U 2017. „Er Srbija“ je imala 2,617 miliona putnika, što predstavlja povećanje broja putnika od 90% u odnosu na 2013. godinu. Dakle 2017. u odnosu na 2013. 90% povećanje broja putnika u „Er Srbiji“. Količina prevezene robe, takođe 2017. u odnosu na 2013. godinu skoro četiri puta više. Godine 2013. bilo je 1,618 tona, 2017. godine 6,158 tona.Povećan je broj aviona za 23,5%. Modernizovana je flota. Godine 2014. smo nabavili 10 novih aviona. Godine 2016. je nabavljen prvi širokotrupni avion „Er bas A 3030“. Da ne pričam o novim rutama koje su uvedene. Svakako 2017. godine „Er lajn market lider“ proglašava „Er Srbiju“ za lidera na tržištu avio kompanija.
Tako da što se tiče „Er Srbija“ ja se nadam da sam vam dovoljno obrazložila u kakvoj situaciji se nalazi „Er Srbija“ i da ona posluje u skladu sa svim planovima i da se svakako takmiči na jako konkuretnom tržištu. Zato što se takmiči na tako konkurentnom tržištu, a ima profesionalni menadžment, da, nekad su potrebne i nepopularne mere, zato što to nije kompanija koja se politički vodi, ali zato imamo ovakve rezultate. Tako da je „Er Srbija“ zdravo i dobro. Hvala vam na tom pitanju i brizi za njih.
Što se tiče tajnog sporazuma za Aerodrom „Nikola Tesla“, da krenemo prvo oko poređenja šta je danas Aerodrom „Nikola Tesla“ u odnosu na to šta je bio Aerodrom „Nikola Tesla“. Dakle, ako poredimo 2010. i 2017. godinu, broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“, zahvaljujući čemu - zahvaljujućim svim ovim uspesima smo mi mogli da imamo uspešno izveden tender za koncesiju, odnosno javno privatno partnerstvo sa elementima koncesije, i da dobijemo cenu koja je otprilike 1,5 milijardi evra na 25 godina, nakon čega se sve ovo ukupna imovina vraća Republici Srbiji i građanima Republike Srbije.
Dakle, broj putnika je gotovo dupliran, odnosno porastao je između 2010. do 2017. godine za neverovatnih 198%. Broj poletanja i sletanja na Aerodromu „Nikola Tesla“ u 2017. u odnosu na 2010. godinu uvećan je za 33%. Predmet robe i pošte u 2017. godini uvećan je 2,4 puta. Ukupni prihodi, što je posebno važno za građane Republike Srbije zato što, kao što kažete, to jeste naša imovina povećani su 50% sa 6,4 na 9,6 milijardi dinara i neto dobit u 2017. godini uvećana je za 69% sa 1,9 na 3,3 milijarde dinara. To samo zahvaljujući promeni menadžmenta i profesionalnom upravljanju Aerodromom „Nikola Tesla“ na period kada ste vi upravljali aerodromom.
Zahvaljujući tome, a i ponovo, da bi osigurali još profesionalniji menadžment i uvećanje vrednosti imovine u interesu građana Republike Srbije, Vlada Republike Srbije se odlučila da potraži strateškog partnera kroz koncesiju. Da ne bi prodavali našu imovinu, već da bi uveli one koji su na svetu najbolji u vođenju aerodroma, kako bi povećali prihod i za male akcionare i za državu, investirali sopstvena sredstva u infrastrukturu aerodroma, naravno i oni ostvarili profit bez ikakve sumnje, jer zašto bi investirali, da bi se za 25 godina sve to tako vratilo građanima Republike Srbije.
Napravljen je tender, koji, čini mi se, možda u Srbiji do sada nije viđen, do te mere transparentan, gde su se javile sve najveće svetske kompanije i konzorcijumi za upravljanje aerodromom. Izabran je francuski „Vans“ koji je bez sumnje jedna od najboljih, ako ne i najbolja svetska kompanija u ovom poslu i to ni manje ni više nego za milijardu 461 milion evra konzervativne procene koju će dobiti Republika Srbija od ovoga, a kako kažem, nakon 25% se vraća.
Od tih milijardu i 461 milion evra - 501 milion evra dobija Republika Srbija, odnosno građani Republike Srbije kroz jednokratnu koncesionu naknadu kada se finansijski zatvori ovaj posao, što se očekuje do kraja septembra.
Kada se finansijski zatvori ovaj posao, tada je moguće objaviti ugovor. Ali, pre toga, u skladu sa Zakonom o javno-privatnim partnerstvima elementi ovog ugovora će biti registrovani u Registru javnih ugovora koji se vodi u Ministarstvu finansija najkasnije u roku od mesec dana od dana potpisivanja, odnosno 21. aprila ove godine. Tako da pristup ugovoru može da se ostvari od tada, a kompletan ugovor će biti transparentan kada se finansijski zatvori cela konstrukcija.
Pored ovoga, hoću da kažem da u ovom poslu učestvuju i međunarodne finansijske institucije, pre svega najverovatnije Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska institucija kao deo Svetske banke i Evropska investiciona banka je izrazila svoje interesovanje za učešće u ovom ugovoru.
Tako da postojanje, prvo - transparentne procedure je potpuno. Drugo, dobijanje koncesije od strane jedne od najpoštovanijih i najboljih evropskih, ali i svetskih EU kompanija, francuske kompanije „Vans“, kao i učestvovanje međunarodnih finansijskih institucija, mislim da otklanja svaku sumnju da je ovde nešto urađeno mimo zakona, mimo interesa Republike Srbije i građana Republike Srbije, zato što su upravo ovakvi partneri u stvari osigurali da je ovaj ugovor najbolji mogući. Ali, mi i dalje insistiramo sa partnerima na tome da se ugovor u celosti objavi.
Što se tiče „Fijata“, mi smo i dalje u stalnom komunikaciji sa „Fojatom“. Vlada Republike Srbije ima dva člana nadzornog odbora u „Fijatu“. Mi smo takođe, kao što znate, imali ulogu medijatora u pregovorima između sindikata i poslovodstva „Fijata“ i izdejstvovali da se potpiše novi trogodišnji ugovor, što svakako donekle osigurava poslove tih ljudi. U privatnom sektoru nikada ne možete da garantujete da će neko da ostane, ali ćemo mi videti da ugovor kakav je potpisan sa „Fijatom“ u to vreme kada je „Fijat“ dolazio u Srbiju svakako ne replicira ponovo, jer taj nije bio u interesu građana Republike Srbije, a mi ćemo štititi interese građana Republike Srbije i videćemo da sledeći ugovor bude u interesu građana, ali tako da „Fijat“ ostane, što nije bio slučaj ranije.
Što se tiče strategije spoljne politike Srbije, mislim da spoljna politika Srbije nikada jasnija nije bila. Ako vi ne znate koja je naša spoljna politika, onda je svakako to samo vaš problem, zato što mislim da svi ostali građani Republike Srbije znaju koja je spoljna politika Vlade Republike Srbije i Republike Srbije.
Dakle, naš strateški interes je EU. Republika Srbija se neće, a nema ni potrebe da se odriče svojih tradicionalnih prijateljstava, ali i prijateljstava koja danas nama donose ekonomsku korist koja nam je potrebna. Nama je potrebno da imamo dinamičniji, brži, održiviji privredni razvoj. Za to mi moramo i želimo da sarađujemo i sa Rusijom i sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Indijom i SAD i to je najbolja moguća politika, koja je isto tako dosta različita nego politika u prethodnom periodu, kada ste imali politiku koja je zavisila od lokacije na kojoj se nalazite u tom trenutku. Ako ste slučajno u Briselu, onda imate jednu priču, ako ste u Vašingtonu imate drugu priču, ako ste u Moskvi imate treću priču, a van ova tri centra nigde drugde niste ni bili. Hvala.
