Poštovani poslaniče Zukorliću, zahvaljujem što pitanje demografije kroz poslanička pitanja stavljate u fokus i interesovanje čitave srpske javnosti, ceneći da je zaista ova Vlada, da je inicijator za ovo pitanje, tada kada se formirala Vlada u kojoj je najveći broj ministara, bio premijer, sadašnji predsednik, gospodin Vučić, takođe ocenila da glas stručnjaka koji se nije čuo veliki broj decenija, jer su 50-ih godina prošlog veka stručnjaci demografi upravo govorili na način kako vi govorite, da moramo napraviti korake da sprečimo katastrofu nestajanja, ostali bez ikakvog eha.

Naime, prethodne vlade, uključujući i onu koja je 2008. godine sačinila dobar dokument – Strategiju za podsticanje rađanja, jeste slušala glas struke, ali ono što jeste istina, to je da se taj dokument nalazio u fijoci i da je zapravo krajem 2016. godine, kada je u Vladi dat poseban zadatak da se i država bavi ovim pitanjem, a da motiviše i civilni sektor i akademsku javnost i što veći broj građana na ovim pitanjima, napravila prve korake.

Želim da vas informišem da mi nismo dopunili Strategiju za podsticanje rađanja, nego smo upravo sačinili nov dokument, zbog toga što pitanje aktivnog starenja i pitanje upravljanja migracijama su bili segmenti koji nisu bili aktuelni pre 10 godina i koji su sada potpuno nov sadržaj i izmenili su ovaj dokument.

Ono što je takođe novo, to je da je ova Strategija koja je usvojena na Vladi zapravo dobila i Akcioni plan. U tom Akcionom planu institucije i pojedinci su dobili određen zadatak. I pored nacionalnih mera, koje nisu samo finansijske prirode, koji su, između ostalog, i usklađivanje rada i roditeljstva i snižavanje psihološke cene roditeljstva, koja je kod nas prilično velika i podizanje nivoa o stanju reproduktivnog zdravlja nacije, na čemu ministar Lončar sa svojim saradnicima mnogo radi kroz čitav niz edukativnih i skrining tehnika, koje su vrlo žive i aktuelne i ovih dana i obrazovni sistem u kome smo uveli u pete razrede osnovne škole, kroz fizičko i zdravstveno vaspitanje, po prvi put teme iz oblasti reproduktivnog zdravlja, učinjeno dosta.

Svi nacionalni programi, o kojima se dosta govori ovih dana, ništa neće značiti ako samo na nivou nacionalnih ideja finansijske pomoći i malo pre pomenutih teza budemo radili. Jedinice lokalne samouprave su te koje su najbitnije, a one, dakako, obuhvataju različite nadmorske visine.

Nažalost, pozitivan migracioni saldo u Srbiji u ovom momentu ima samo 41 jedinica lokalne samouprave i ne možete civilizacijske tokove zaustaviti, ali tamo gde ima osoba koje su u fertilnom periodu, a to je radno aktivno stanovništvo i oni koji su potencijalni roditelji, moramo stvarati neuporedivo veće stimulacije svi zajednički i lokalno odgovorne osobe i mi koji sedimo u Vladi Republike Srbije.

Naravno da je faktor obrazovanja izuzetno značajan i naravno da čak i one sredine gde nije bilo problema sa natalitetom polako idu nizbrdo po parametrima. U Novom Pazaru se, na primer, rađalo do prošle godine na hiljadu stanovnika 14 do 15 beba, a umiralo je devet do 10 ljudi. Sada se to izmenilo, rađa se nešto manje od 13 beba a smrtnost se povećava.

Da ne govorim da se u Srbiji zbog „bejbi bum“ generacije, a to je ona najbrojnija generacija, najveći broj ljudi koji se rodio 50-ih godina prošlog veka, da ta generacija ulazi u period kada će biti penzioneri do 2021. godine i kada će njihov zdravstveni bilten biti sve lošiji. Pa, pošto smo 2017. godine uspeli da prvi put broj novorođenih beba bude isti kao i prethodne godine, u poslednjoj deceniji je bio sve manji i manji iz godine u godinu, moramo se suočiti sa činjenicom da će nam se smrtnost povećavati i zbog toga podsticaj da majke rađaju treće i četvrto dete na sve načine jeste vrlo važan.

Još jednom, hvala vam što ste upravo postavili ovo pitanje.