Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

4. dan rada

POSLANIČKO PITANJE

...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zadovoljan sam odgovor imajući u vidu da država nikada nije dala subvenciju 50% za kupovinu novog traktora, ali moj predlog je upravo bio taj da imamo domaći traktor i da te pare 50% ide u domaću proizvodnju. Ta fabrika bi bila veoma rentabilna i konkurentna na evropskom tržištu, ne samo na srpskom.

Želim da pohvalim i da kažem, kada je u pitanju Ministarstvo zdravlja, da preventiva koja se vrši svake nedelje sa besplatnim pregledom građana je mnogo pomogla. Veliki broj građana je saznao da imaju šećer u krvi, pritisak, itd. nešto što ne boli, a od čega se umire. Samo bih predložio da se za one teške pacijente obezbedi besplatan pregled na skeneru i magnetnoj rezonanci i za mlađe osobe, jer roditelji nemaju para da plaćaju.

Želeo bih samo da zamolim ministra Trivana da objasni, pošto su mediji preneli kako je on rekao – nemačko đubre od automobila, dizel motori, ne mogu da se uvoze u Srbiju. Ne verujem da je tako rekao, imajući u vidu da obični ljudi kupuju te polovne nemačke automobile.

Ministra prosvete želim da pitam da li može da se poveća broj prosvetnih radnika u srednjim školama ukoliko povećam broj đaka? Jer, imamo, na primer, pet-šest gradova u Srbiji gde ima veći broj đaka iz godine u godinu, a ostao je isti broj profesora. Da li možemo da promenimo i da zamenimo smerove u srednjim školama, nešto što traje 30 godina, a da kad završi taj smer u srednjoj školi nema gde da se zaposli. Vi treba da date saglasnost za tako nešto.

Želim da čestitam ministarki za saobraćaj i infrastrukturu na njenom angažovanju i ne samo na angažovanju nego i na kvalitetu i kvantitetu auto-puteva. Nisu naši putevi isti kao pre sedam-osam godina.

(Marko Atlagić: Kao Mrka.)

Mrka je pravio srušene mostove, ćutite i nemojte Mrku da upoređujete. Svako od nas putuje po negde i kad se vratite i sletite na beogradski aerodrom, kao kad vodite šinska kola, tako je ranije bilo, a sada je mnogo bolje.

Želim i da pohvalim Slavicu Đukić Dejanović, naravno, pre svega predsedniku Srbije da čestitam kako se bori protiv bele kuge. Taj rezultat će sigurno dati da nam se dešava kao što nam se do sada dešavalo, da svake godine u Srbiji umre 30 hiljada ljudi više nego što se rodi.

Možemo da konstatujemo da ministri dobro rade, da predsednik Srbije dobro radi i da iskoristimo popularnost. Srbija danas ima veoma dobru saradnju sa Turskom, što nije bio slučaj pre četiri godine, sa Kinom, što nije bio slučaj pre pet godina, sa Nemačkom, sa Austrijom, sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom, ali, slabo mi to koristimo. Ako se u porodici svađa otac i sin, ili članovi porodice, kao ovo što radi opozicija, onda niko neće da radi sa vama.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Hajmo da se kritikujemo u izbornoj kampanji, a kad se završe izbori, dajte i opozicija nešto da radi.

ODGOVORI

...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine Markoviću, ja bih vam se zahvalio na ovoj temi koju ste pokrenuli, vezano za IMT i IMR. Jer, ako postoji jedna industrija po kojoj je Srbija bila poznata, to je industrija koja se odnosila na traktore i ostalu poljoprivrednu mehanizaciju i mislim da na toj platformi možemo dosta toga da radimo.
Nije džaba Svetska banka, analizirajući stanje i potencijale srpske privrede, nekoliko sektora posebno izdvojila. Dva sektora direktno se tiču poljoprivrede. Jedan je vezan za prehrambenu industriju, a drugi upravo za mašinsku industriju, koja je povezana sa poljoprivredom. Dakle, konkretno, traktori i mehanizacija.
Potpuno ste u pravu kada kažete da bi bilo dobro da ti podsticaji, odnosno ti povrati novca idu za mehanizaciju koja je proizvedena u Srbiji. I potpuno ste u pravu da od ovih 2.100 traktora svega 500 ima neke veze da su proizvedeni u Srbiji. Tu pre svega mislim na one koji su u Boljevcu proizvedeni i u Novom Sadu, pre svega mislim na Beloruse koji se sklapaju i na Sonalikine traktore koji se sklapaju. Bilo bi mnogo bolje da je to sve poreklom iz Srbije.
Jedna stvar koja će da se desi u narednih nekoliko nedelja biće i novi pravilnik, koji će regulisati povrat poljoprivrednicima vezan za nabavku mehanizacije, gde će mehanizacija koja je poreklom iz Srbije biti veći stepen povrata u odnosu na drugu mehanizaciju. Dakle, nećemo mi zabraniti nekom da kupuje bilo šta, nego će taj procenat podrške biti, ukoliko je ovaj 50, on će biti ili 55 ili 60%. Zašto to kažem?
Neophodno je da se razviju stari centri koji su postojali na prostoru Srbije, a Srbija ima i znanje i iskustvo da može to ponovo da radi. Samo je potrebna tražnja. Pre svega mislim na nabavku opreme, koja je bila razvijena na prostoru Bačke Palanke, na prostoru Vršca, na prostoru i Boljevca i nekih drugih centara, gde su postojali posebni privredni subjekti koji su se bavili proizvodnjom ove vrste mehanizacije i to ćemo i uraditi. Čim imate tražnju za bilo kojom robom, automatski imate i veći i pojačani interes investitora.
Prošle godine smo imali prvi sajam mehanizacije koja je proizvedena u Srbiji, iz jednog prostog razloga, da bi ovako kao što ste vi sada to uradili, ukazali na značaj i potrebu da se razvije i ova vrsta industrije. Mislim da je to jako važno za Srbiju i Vlada Srbije neće žaliti podršku.
Uredba koja reguliše podsticanje investicija ove godine na poseban način tretira ulaganja koja se tiču poljoprivrede, ima jedan poseban set mera koji se tiču poljoprivrede, gde na jedan potpuno drugačiji način je obrađeno ulaganje u poljoprivredu.
Da ne uzimam vreme, želim pre svega zbog javnosti da kažem, a i vi ste pokrenuli tu temu – komunikacije i dobrih odnosa sa Turskom. Sećate se da smo na bazi dobrih političkih odnosa koje su razvili predsednik Vučić i predsednik Erdogan uspeli da dobijemo prošireni spektar proizvoda za bescarinski izvoz prema Turskoj. Dve robe koje posebno možemo da istaknemo i gde možemo posebno svoj pečat da damo jesu suncokretovo ulje, gde smo dobili posebne kvote za bescarinski izvoz i jedna stvar koja je daleko najvažnija, a to je ona koja se tiče razvoja stočarstva, a to je pre svega bescarinski izvoz goveđeg mesa. Mogu da kažem da smo mi otpočeli sa ovim izvozom. Za sada imamo dve klanice koje su sertifikovane, iz jednog prostog razloga, ljudi to moraju da znaju, javnost mora da zna, posebni su uslovi koje moraju da ispune te klanice, jer ne može biti mešanja različitih vrsta klanja na jednom istom prostoru.
Pazite, potpuno je normalno da onaj ko vam daje pravo neko traži te posebne uslove. Jedan se nalazi, malo pre je neko pitao, čuo sam, jedan se nalazi u Divcima kod Valjeva, obavljena su prva klanja, prvi izvozi. Turske kolege su izuzetno zadovoljne kvalitetom mesa i ja se nadam da će ta kvota od 5000 tona vrlo brzo biti povećana. Mislim da je to jako važno zbog potražnje.
Evo, neki dan sam imao priliku, razgovarajući sa poljoprivrednicima iz Mačve, koji kažu – Cena goveđeg mesa je bila od pre tri – četiri meseca 1,95 evra po kilogramu. Danas je to 2,3 evra po kilogramu. Samo to postojanje potražnje je dovelo do ovog rasta i to će ići još ukoliko budemo to razvijali. Sada imamo jednu, ja se nadam da ćemo realizovati sledeće nedelje, danas su u Vladi bili sastanci tim povodom, imamo zainteresovanost dva investitora da grade klanice koje će biti namenjene za klanje goveda u Srbiji, a to je upravo ova stvar.
Vrlo često sam čuo i u parlamentu i na drugim mestima pitanje – Šta mi imamo uopšte od tih sporazuma? Upravo ovo. Potražnja koja kasnije za svoju posledicu ima podizanje proizvođačkih kapaciteta, a kada se tiče goveda i povećan razvoj stočarstva.
To je ono što je interes Republike Srbije. Mi imamo dva pisma o namerama, dve različite klanice, jedna za centralnu Srbiju, jedna za prostor Vojvodine, koja će biti isključivo namenjene klanju goveda koja je za plasman robe koja je namenjena Turskoj. To je ono što je važno za Srbiju.
Čim imate tržišta, možete da razvijate svoju proizvodnju. Čim imate svoju proizvodnju, možete da imate veće cene. Čim imate veće cene, poljoprivrednici mogu da zarade više. Hvala.

Goran Trivan

Gospodine predsedavajući, uvaženi poslanici, gospodine Markoviću, u nekoliko rečenica. Najpre da kažem da je dobro da javnost počinje da shvata da postoji Ministarstvo za životnu sredinu i da će ono da se bavi svim stvarima koje i te kako imaju veze sa kvalitetom životne sredine.

Druga stvar koju moramo da kažemo je činjenica da je protekle godine u Srbiju uvezeno 26 hiljada novih i 131 hiljada polovnih automobila. Sa stanovišta zaštite životne sredine, možete li da pretpostavite koliko svi ti automobili zagađuju životnu sredinu i naše je da mislimo o tome? Isto tako, hoću da vam kažem podatak da Srbija još uvek nije dostigla standard zemalja koji su na sličnom stepenu razvoja našem, nešto višem, gde imaju više stanovnika, više automobila po broju stanovnika, glavi stanovnika.

Dakle, za očekivati je da će broj automobila koji ćemo imati u Srbiji rasti. Ako će od broja automobila u Srbiji rasti, to podrazumeva da ćemo i te kako morati da vodimo računa o tome šta uvozimo.

U ovom trenutku uvoz automobila, o čemu druge kolege mogu da govore, teče uobičajenom procedurom. Nema nikakvih novih stvari koje su se desile, ali ima jedna na koju moram da skrenem pažnju i koja je možda izazvala izvesnu nedoumicu, a to je da je Nemačka odredila 4.000 evra subvencija vlasnicima automobila koji će morati da idu na smetlište, dakle, na reciklažu, da budem vrlo precizan.

Dakle, ti automobili koji u Nemačkoj idu na reciklažu, dakle, idu na otpad, su u Nemačkoj proglašeni za otpad, dakle, za smeće i ti automobili neće biti uvoženi u Srbiju, iz razloga koje verovatno ne treba da objašnjavam. Dakle, Srbiji ne treba smeće. Srbiji trebaju novi automobili i što noviji.

Ovde je stvar jednostavna. I kada je reč o starim automobilima koji idu na reciklažu u Nemačkoj, tu je reč ne o trgovini, nego je reč o posebnim tokovima otpada, što je zapravo poseban segment trgovine u Evropi i svetu, čega se mi, razume se, pridržavamo i tako će biti i nadalje.

Ono što Srbiju treba da interesuje u ovom trenutku, to je da imamo nelogičnu situaciju da za uvoz novih automobila, dakle, na uvoz novih automobila se plaća ekološka taksa, a kuriozitet je da se na polovne automobile ne plaća ekološka taksa. Mislim da ćemo tu nešto morati da menjamo da bismo stvari doveli u red, svakako.

Poslednje, što je meni jako važno, to je da svet svakako ide ka drugoj vrsti automobila, ka drugoj vrsti energije koju troše automobili, a to podrazumeva da idu ka hibridnim, električnim, vodoniku itd.

Ono što je važno da znate, to je da je prošle godine uvezeno 50 automobila hibridnih u Srbiju i 15 električnih automobila. Ali, za vašu informaciju, jedna velika kompanija koja je protekle godine počela da značajno radi i važna u Srbiji, u okolini Beograda, će morati, zato što ima takvu poslovnu politiku, da kupi za svoje potrebe transporta itd, iskoristi, odnosno počne da koristi nekoliko desetina hibridnih ili električnih automobila.

Ono što je poslednje važno da kažem, to je da u dogovoru sa predsednicom Vlade, dakle, mi imamo ideju da do kraja godine razmotrimo kako bismo kao Vlada i Srbija mogli da pomognemo uvoznicima električnih i hibridnih automobila kako bi Srbija zapravo počela da postaje čistija zemlja. Hvala vam na pitanjima.

Zlatibor Lončar

| Ministar zdravlja
Želim da vas obavestim, vezano za neke podatke za preventivne preglede koji su se dešavali, a to je da je pregledano preko 120, 130 hiljada ljudi i za sada, od obrađenih podataka, preko 2.300 građana koji su pregledani, otkriveno je na vreme da imaju zdravstvene probleme koji mogu da se reše i koji neće ući u stadijum sa komplikacijama i moći će, kada se ti problemi reše, najnormalnije da nastave svoj život, da budu sa svojim porodicama i da budu društveno aktivni. Da nije bilo ovih pregleda, to teško da bi, i oni su sami priznali da teško da bi došli do tih dijagnoza.
To nije jedina akcija koju sprovodimo. Tu je niz drugih akcija: „Rak je izlečiv“ uz podršku medija, to su i razni skrining programi koji se rade i pokušavamo svaki dan da dođemo do svesti ljudi i da im predočimo koliko je bitno da se na vreme pregledaju i da se na vreme otkrije i da u preko 90% slučajeva kada se na vreme otkrije, da može u potpunosti da se izleči i da oni nastave najnormalnije svoj život.
Sledeća stvar koju ste pomenuli, a to je da ste pomenuli teško obolele i stare ljude. Mi smo već odredili u svim bolnicama 10% kreveta da služe za paliativno zbrinjavanje, upravo za takve pacijente koji su teško oboleli, koji su obziljan teret i porodicama i društvu. Postoje raznorazni domovi koji su izuzetno skupi. Proverava se da li ti domovi imaju dozvole, da li imaju adekvatne uslove, da li mogu da brinu o tim ljudima. Ono što smo uradili bukvalno pre 10 dana, to je, dali smo nalog svim bolnicama po unutrašnjosti koje nemaju dovoljno iskorišćene kapacitete, da ih usmere da proširimo te kapacitete da primaju takve ljude, da im pomognemo, da im okupiramo bolove, da uradimo sve te stvari koje ste rekli, koje mi mislimo da se urade. Jer, mnogo je lakše uraditi kad se ti pacijenti nalaze u bolnici i u bolničkim uslovima sve to odraditi i videti šta je to što može njima da pomogne da im bude što kvalitetniji život, jer se nalaze u tim fazama i na ozbiljnom su teretu svima.
To će se nastaviti dalje, ali to, ne samo to. Znate i sami da smo kupili nove akceleratore, da je pri kraju Onkologija 2, da će vrlo brzo, daću vam i datume sledeće nedelje, kada će proraditi novi akceleratori i u Beogradu i u Nišu i u Kragujevcu i u Kladovu i gde ćemo još nabaviti novih akceleratora, zaposliti nove lekare, mlade naše stručnjake koji su završili ovde fakultet i koji žele da ovde i specijaliziraju i da nastave da rade. Ali, i nabavka sve te opreme i druge opreme, da ne nabrajam sada, biće prilike, i zahvaljujući, ovde se pominjalo dosta i korupcija i sve ono što ide. Ja želim da vas obavestim da po svim anketama koje se rade, nažalost, one ne ugledaju svetlost dana, jer nekima to ne odgovara, da više zdravstvo nije u samom vrhu po korupciji i po onome po čemu je bila asocijacija i po čemu je bilo poznato.
(Dragan Marković: I više se ne čeka red kao nekada.)
(Radoslav Milojičić: Čeka se po dve godine.)
Čekaju ljudi zahvaljujući onima što su pokrali iz zdravstva i koji se javljaju, uzeli od bolesnih ljudi. Zahvaljujući njima čekaju. Biće uhapšeni, biće uhapšeni sigurno. Nemojte da se sekirate, nemojte da žurite. Samo polako, ja ne znam gde vi žurite. Nemojte da se nervirate, nervoza utiče na lepotu. Nemojte.
(Predsedavajući: Nema razloga da direktno komunicirate sa poslanicima. Izvolite.)
To utiče na lepotu, tako da, polako.
Tako da, to su sve stvari koje se dešavaju i koje građani vide i onda to tako i ocene kada dobiju priliku.
Želim samo građanima da kažem da ćemo nastaviti dalje i da ćemo uraditi sve da svaki dinar u zdravstvu ode na pravo mesto i da građani osete to, za razliku od onoga kako je nekad bilo. To građani dobro vide i dobro ocenjuju na svakoj prilici koju dobiju da ocene. Hvala.

Mladen Šarčević

| Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Markoviću, za prvi deo pitanja je pozitivan odgovor, ali da nije samo u pitanju Jagodina. Govorimo o novom pravilniku o cenusu, takozvanom. To je način obračuna plata i broja potrebnih radnika u svakoj školi. To se radi sinhronizovano i sa novim Aktom o mreži škola.

Ali, postoji nešto što je za srednje škole specifičnije. Negde će biti smanjenje, negde povećanje. To zavisi svakako od broja đaka, što pravilnik novi koji se završio i koji će ovih dana da ode po školama ima i da da određena objašnjenja za ovu priču.

Ono što je jako važno, politika koja je počela prošle godine upisa u srednje škole je uvela prve dualne profile. Znači, mi smo imali 19 obrazovnih profila i od toga su najatraktivniji bili oni koji su bili za vojsku i za civilnu avijaciju. Oni su otišli prvi. Tu se javljalo sedam kandidata na jedno mesto za upis učenika.

Ove godine ubacujemo novih 14 dualnih profila i to su oblasti vezane za IT, za građevinarstvo, ugostiteljstvo, za mehatroniku i druge oblasti, posvećene, znači, za rad kod poznatih poslodavaca i učenje uz rad. Ti profili nemaju ograničenja kada su kvote upisa, kao što nismo stavili ograničenje ni za nova odeljenja za razvoj IT programa u gimnazijama. Zovu se trenutno nadareni za računarstvo i informatiku. To će biti preko pedeset, sada mislim šest, gimnazija, neke čak po dva odeljenja. Znači, to su sve stvari koje idu preko kvote.

Mislim da ta politika koju smo prošle godine započeli, a ove godine ćemo je razviti značajnije, ima priliku da pita lokalnu samoupravu, da pita komoru koja je na tom vašem području ili bilo kom drugom, tržište rada šta je to što se školovalo do sada i šta ne treba više, čime je zasićeno tržište i to je pomoć da se prema tome kreira politika upisa. Mislim da je to jedino nešto što je normalno u našoj zemlji, što smo prošle godine započeli, a ove godine ćemo, ovih dana, upravo početi tu strategiju, odnosno politiku dogovora oko broja odeljenja, đaka, vrste profila i svega onog drugog što je jako bitno. Kažem, ove kategorije kroz dualne profile i kroz razvoj IT nemaju nikakva ograničenja. Hvala vam.