Hvala vam.
Prvo želim da pozdravim sve poštovane narodne poslanike. U principu probaću da budem što kraća da bi bilo mesta za što više pitanja.
Što se tiče demografske migracione erozije, mislim da smo svi apsolutno svesni toga. To je i Vlada Republike Srbije, a i u komunikaciji sa predsednikom Republike, stavila kao jedan od apsolutnih prioriteta. Ja to gledam na dva načina. Prvi je svakako ovo što smo uradili kroz usvojenu strategiju za podsticanje rađanja da bi imali više dece u Srbiji, a drugi je ravnomerni regionalni razvoj da ne bi imali unutrašnje migracije u Srbiji.
Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, Vlada Republike Srbije je tome prišla strateški. Jedan od razloga zašto koristimo subvencije kao podsticaje investitorima je upravo zato da bi malo bolje kontrolisali regionalni razvoj i usmerili investitore i preduzeća prema upravo onim delovima Srbije koji su manje razvijeni i koji imaju veću nezaposlenost. Time mislim da je najlepši primer u ovom trenutku, svakako, grad Niš na koji se posebno fokusirala prethodna Vlada, gde smo doveli značajne strane investitore gde su otvorena više hiljada radnih mesta i dodatno će se otvarati više hiljada radnih mesta, ali gde smo otvorili Klinički centar, prvi završeni Klinički centar u istoriji Srbije, gde u ovom trenutku radimo sa Evropskom investicionom bankom na tehničkoj dokumentaciji za naučno-tehnološki park Niš, za novu zgradu, odnosno laboratorijsku lamelu Elektronskog fakulteta u Nišu.
Dakle, danas Niš stoji na svojim nogama i danas se mi kao Vlada fokusiramo više na neke druge gradove, koji bi trebali da budu ti centri razvoja tih regiona. Svakako ćemo mnogo više pažnje posvetiti Loznici, Kraljevu, Boru, Zaječaru, kako bi imali u stvari jaku Srbiju u svim njenim delovima.
Tu je apsolutno neodvojivo od toga i ovo vaše drugo pitanje oko infrastrukture. Dakle, infrastruktura u Srbiji je bila, kao što svi građani Republike Srbije znaju, na jednom neverovatno niskom nivou.
Vi imate zemlju gde kada krenete od Niša do Užica ne znate kako da stignete. To je bila sramota Srbije, to je ono što se ispravlja i to je verovatno jedan deo uspeha koji i građani Republike Srbije najviše i vide.
Dakle, nastavljamo sa infrastrukturom kako bi povezali Srbiju, ne samo putnom infrastrukturom nego i železničkom infrastrukturom, kako bi ljude zadržali u onim mestima gde su rođeni, kako ne bi bilo teško da putuju iz jednog u drugo mesto zbog poslova.
U tom smislu, takođe, završiću sa tim, pa svakako ako hoće potpredsednica Vlade, ministarka Mihajlović ili ministarka Slavica Đukić Dejanović da kažu par reči više i oko infrastrukture i strategije podsticanja rađanja, svakako bih završila sa obrazovanjem.
Ja mislim da se vi i ja u potpunosti razumemo u tome da je to jedan od tri najveća prioriteta da Srbija treba da ulaže više u obrazovanje, da treba više da ulaže u nauku i da treba da iskoristimo bolje sve svoje potencijale, koje nesumnjivo imamo, a koji nisu dovoljno iskorišćeni i da bez ulaganja u obrazovanje i sve ono što stvarno hrabro i efikasno radi ministar Šarčević, mi nemamo dugoročno održiv dinamičan rast Srbije.
U tome mi je posebno drago, pored informacionih tehnologija za koje znate da ja stavljam veliki fokus na to, što uvodimo preduzetništvo. Dakle, nije sve u stranim investicijama, nije sve u velikim korporacijama. Mnogo toga je u početnicima preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima.
To je ono gde mi uvodimo obrazovanje, tako da deca od početka uče i za taj segment da sutra imamo školu u koju kada neko uđe i kaže koliko od vas želi da bude, da ima svoju firmu, imamo više od 50% dece koja žele da svoju ideju probaju da implementiraju u praksi. Ako uspeju odlično, ako ne uspeju, mnogo bolje nego da su sedeli i čekali posao. Hvala.

Srpska Vlada, kada govorimo o ulaganjima u infrastrukturu, je poslednjih pet godina ne samo završavala projekte koji se nisu završili 30 godina, nego inicirala nove.
Želim da podsetim javnost da je upravo tada premijer, a sada predsednik Srbije, taj koji je zaista učinio mnogo u, pre svega, što boljim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom. Jedan rezultat toga jesu mnogi ugovori i poslovi, koje mi upravo radimo sa Narodnom Republikom Kinom na Koridoru 11, koji je od ogromnog značaja za Srbiju, zato što upravo prolazi kroz centralni deo Srbije, povezuje nas sa Crnom Gorom i omogućava nam da izađemo praktično na more.
Već u toku prošle godine potpisali smo kako memorandume, tako i komercijalni ugovor za deonicu Preljina – Požega. Ona počinje da se radi marta sledeće godine. Danas smo potpisali Memorandum, ja mislim da je to veoma značajno, za 107 kilometara autoputa od Požege do Boljara, dakle, do granice sa Crnom Gorom, za koji prvo moramo da uradimo projektno-tehničku dokumentaciju.
Reći ću vam da je procena vrednosti te deonice blizu dve milijarde evra, a da se dokumentacija procenjuje na minimum 50 miliona evra. To ćemo uraditi sa kineskom kompanijom CRBC. Dakle, taj Memorandum se odnosi na izradu, pre svega, projekta tehničke dokumentacije i to bi trebalo da bude u toku ove godine, a završeno negde tamo kraj proleća naredne godine.
Što se tiče drugog projekta koji ste pomenuli, Beograd – Sarajevo, upravo odnosima i radom, ekonomskim i bilateralnim i političkim odnosima Srbije i Turske, posetama turskog predsednika, našeg predsednika, pokrenuta je, rekla bih, sa mrtve tačke priča oko autoputa ka Sarajevu.
Za nas je značajno da se povezujemo sa regionom. Srpska strana je spremna da ide na liniju ka Kotromanu, 62 kilometra. Postoji varijanta, takođe, i druga. Imali smo posete Ministarstva saobraćaja Turske. LJudi su bili ovde, zajedno smo obišli sve lokacije i čini mi se da ćemo mi krenuti i napraviti dokumentaciju, dakle, završiti dokumentaciju do Kotromana, koju nemamo kompletnu, a napraviti potpuno novu preko Sremske Mitrovice, da mi budemo spremni. Sa strane Bosne i Hercegovine ostaju određene odluke koje moraju da se donesu u narednom, nadamo se, kraćem vremenskom periodu.
Prema tome, idemo u tom smeru i hoćemo da se povezujemo sa regionom. Naš budžet je stabilan. Nemamo problem da dajemo garancije i da razmišljamo o različitim načinima finansiranja. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Pitanje uvaženog poslanika Zukorlića je pitanje nad pitanjima i ključno pitanje danas u Srbiji. Šta je sa ravnomernim regionalnim razvojem? Šta je sa našim opredeljenjem? Hoćemo li da nam Srbija bude Beograd, Novi Sad, Niš ili hoćemo da nam Srbiju čini 4.700 naseljenih mesta?
Ako mi dozvolite, uvaženi poslanik Jojić je poslao jedan dopis. Zaslužuje da pročitamo dva pasusa.
Nekada je planinsko selo Jasenovo kod Kokinog Broda, 25 kilometara udaljeno od Nove Varoši, bilo jedno od najrazvijenijih u celom kraju. Zvali su ga, pazite – mala Švajcarska. Ovdašnja zadruga se nadaleko pročula, radila je tu konfekcija, strugare i drugi brojni pogoni. Škola je imala puno đaka. U selu su napravljeni stadion i bazen. Bila je tu zdravstvena stanica, pošta i drugo.
Kaže on meni u dopisu – kola su, međutim, krenula nizbrdo poslednjih godina. Zadruga je potonula u stečaj, pogoni su se ugasili, školske klupe su se ispraznile.
Gospodine Jojiću, uvaženi gospodine Zukorliću, pred nama je ozbiljna dilema kojom sam i počeo ovu raspravu, za šta ćemo se opredeliti.
U ovoj godini Vlada Srbije izdvojila je 825 miliona dinara za obnovu zadrugarstva. Smatramo da bez obnove zadrugarstva nema ni obnove sela u Srbiji, a bez sela u Srbiji, složićemo se, neće biti ni Srbije.
Posao je veoma ozbiljan, složen. Ja poštujem digitalizaciju, poštujem savremene tehnologije, ali poštovani prijatelji, gotovo polovina stanovništva Srbije živi u seoskim sredinama. Hajde da vidimo šta možemo da učinimo za njih, možemo li da te atarske puteve dovedemo nameni, da mogu da odu do njive, možemo li da im omogućimo osnovne stvari, a to je škola, to je zdravstvena zaštita, ambulanta, to je zadruga, to je, uvaženi prijatelji, pošta. To su neki osnovni elementi koji će omogućiti da mladi ljudi u selima Srbije imaju mogućnost izbora.
Ne kažem da ćemo ih zadržati. Imamo obavezu da im ponudimo mogućnost da kažu – da, možda se opredelimo i za ovako nešto.
Ovo je meni i prilika da pozovem građane Srbije, da pozovem domaćine, nosioce poljoprivrednih gazdinstava, njih 630 hiljada u Srbiji, da potpuno ravnopravno, čestito, pod jednakim uslovima konkurišu za ova sredstva i da u ovoj godini stavimo na noge ili osposobimo postojećih zadruga u ukupnom broju od 70.
Još jednom, zahvaljujem na jednom ovakvom pitanju. Ovo je tema koja zaslužuje mnogo šire, mnogo dublje i mnogo sveobuhvatnije rasprave i u ovom parlamentu i u ovoj i u nekoj od budućih vlada. Zahvaljujem.