U suštini, mogu biti zadovoljan odgovorom ministra Vukosavljevića, s tim što bih stvarno želeo da vam skrenem pažnju na te male lokalne medije.

Mi smo imali situaciju da je pre 10, 15 godina zakonom bio dozvoljen ovaj način da mediji koji emituju na više jezika mogu da rade kao ustanove. Prilikom privatizacije nisu prepoznati, to je postao problem. Znači, u Vojvodini, u jednom Temerinu gde ja živim, koji je da ne kažem najjužnija opština u Vojvodini, pored grada Novog Sada gde živi značajan broj građana mađarske nacionalnosti, u ovom trenutku mi nemamo lokalni medij, elektronski. Znači, ni televiziju ni radio, niti na mađarskom niti na srpskom jeziku. Tako da kažem, tu je i Beočin, tu su i mnoge opštine u Vojvodini. Jedna molba, da se sve to prepozna.

Za ministra zdravlja, da kažem, evo, imali ste i sami priliku da vidite da u ovoj sali ima poslanika koji imaju halucinacije o odlasku investitora i koji imaju halucinacije da ministar inostranih poslova treba da govori o stanju na Kosovu, ali mi smo navikli na te ljude. Pošto su se njima do sada priviđali beli miševi i vinske mušice, pa smo mislili ukoliko bude veće saradnje ovih vojno zdravstvenih ustanova i civilni, da bi možda, pošto je evidentno da nema leka u ovim civilnim ustanovama, možda bi vojno zdravstvo, takvim pojedincima moglo da pomogne, pošto se ljudi već mesecima zalažu oko zdravstvenog stanja i poslanika, a i pojedinih drugih političkih funkcionera u ovoj Skupštini i u ovoj Vladi.