Zahvaljujem, predsedavajući.

Pozdravljam gospodu ministre. Drago mi je i nadam se da će ta praksa da Vlada dolazi redovno biti nastavljena i što bude češća ta praksa, to će biti i manje tenzija i više mogućnosti da se nešto kvalitetno i kaže, jer je to važna kontrolna funkcija parlamenta. Kao što vidite, nije tako strašno i ne boli. Ali, vrlo je važno da svi mogu da dođu do reči, u većoj ili manjoj meri, nikada dovoljno.

Meni je žao što tu nema nekoliko ministara kojima bih imao mnogo toga da kažem, ali još više mi je žao ako, evo, već sat i po pričamo ovde, a nije pomenuta tema i nisu pomenuti događaji na Kosovu i Metohiji. Tako da ću ja morati predsednici Vlade, kao politički najodgovornijoj ličnosti, da uputim to pitanje, a mnogo je pitanja i dilema u vezi sa tim, kao što je i veliki žal što Skupština Srbije još uvek nije o tome raspravljala, ni nakon ubistva Olivera Ivanovića, ni sada, nakon ovih najnovijih nemilih scena u Kosovskom Mitrovici.

S tim u vezi, gospođo Brnabić, da li znate čija je ovo izjava i čije su ovo reči: „Mislim da naš narod na Kosovu i Metohiji ima razlog za zadovoljstvo. Postigli smo dobre sporazume. Večeras se uspostavlja Zajednica srpskih opština“? To su reči od 25. avgusta 2015. godine, reči tada predsednika Vlade, vašeg prethodnika i sadašnjeg predsednika, Aleksandra Vučića. Dakle, avgusta 2015. godine on je čestitao građanima Srbije i Kosova i Metohije uspostavu i odluku o uspostavljanju Zajednice srpskih opština.

Iste večeri, njegov bliski saradnik i tadašnji i sadašnji šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju, objavio je svoje čuvene reči o pet prema nula za Srbiju, kako smo pobedili i kako onaj ko gubi ima pravo da se ljuti. Da ne kažemo da je to iz 2015. godine izgleda samo repriza već jedne prethodne pobede, naravno, u navodnicima, iz 2013. godine, kada je potpisan prvi Briselski sporazum, a ovo je bio drugi Briselski sporazum.

Dakle, pet godina posle toga, te famozne Zajednice srpskih opština nema, a videli smo i sami, i sam gospodin Đurić se mogao uveriti, nažalost, i na svoju i na našu žalost, na sopstvenoj koži šta i kako stoji stvar sa srpskom stvari na severu Kosova i Metohije.

To što se dogodilo gospodinu Đuriću, što je taj vandalski čin i taj masakr i mrcvarenje koje je pretrpeo, jeste jednim delom, naravno, i posledica ishitrenog, pogrešnog, naivnog i koju drugu reč da upotrebimo, neku težu neću sada, potpisivanja Briselskog sporazuma. Mislim da je to politička greška i odgovornost za one koji su u tome učestvovali. Zanima me vaše mišljenje o tome i šta Vlada namerava da preduzme u vezi sa tim?