Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre Đorđeviću, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je set finansijskih zakona koje Srbija kao zemlja čije je strateško opredeljenje članstvo u EU treba da donese da bi postala ravnopravna članica zajednice evropskih narodna.
Predloženi zakoni koji su danas pred Narodnom skupštinom su u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između EU sa jedne i Srbije sa druge strane.
Kada imamo u vidu da je primena SSP preduslov za pozitivnu ocenu Srbije o pregovorima sa EU, onda je jasno i zašto je potrebno da svoje zakonodavstvo uskladimo sa evropskim. Znamo da su dve najvažnije obaveze koje je Srbija preuzela ovim sporazumom uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU.
U tom smislu, jedan od preduslova za ispunjenje ovih obaveza je i izmena i dopuna Zakona o devizom poslovanju, o kome danas raspravljamo. Ovde želim da istaknem da usklađivanje naših finansijskih zakona sa evropskim zakonodavstvom ne treba da shvatimo kao puke ciljeve i obaveze koje je pred nas postavila EU, već između ostalog, tim zakonima želimo da postignemo određene pozitivne ekonomske efekte, kao što su omogućavanje jednostavnijeg, bržeg i lakšeg protoka novca, a samim tim i roba i usluga, kako unutar Srbije, tako i između Srbije i ostatka sveta.
Jedna od novina Zakona o deviznom poslovanju je ta što je posebno dat podsticaj izvozno orijentisanoj IT industriji. Ako uzmemo u obzir podatak da bi Srbija mogla da poveća izvoz softvera sa 800 miliona dolara, koliko sada iznosi, na dve milijarde dolara, složićete se poštovane kolege, da je očigledno reč o industriji kojoj treba pomoći, jer je softver najbolji gotov proizvod koji Srbija u ovom trenutku može da izveze.
Koliko su značajne ove izmene zakona govori to što će, ako budu usvojene, a nadam se da hoće, omogućiti kompanijama da svoj digitalni biznis vode iz Srbije u celom svetu. Sve ovo direktno utiče na bar tri elementa naše ukupne privrede, kao i na društvo uopšte.
Prvo, udeo visokotehnoloških i gotovih proizvoda u ukupnom izvozu se povećava. Drugo, struktura radne snage koja učestvuje u stvaranju izvoznih proizvoda se značajno poboljšava učešćem većeg broja visokokvalifikovanih stručnjaka. Treće, visokoobrazovani kadrovi će biti motivisani da žive i rade u Srbiji.
Novina koju donosi ovaj predlog zakona je i da će građani Srbije moći između sebe da trguju digitalnim proizvodima i da realizuju transakcije u devizama. Dakle, prodavci iz Srbije više neće kršiti zakone ako neko, takođe iz Srbije želi da kupi njihov softver.
Da pojasnim, prema dosadašnjem zakonu, oni koji se u Srbiji bave ovom trgovinom, ukoliko im kupac plati devizama čine prekršaj, jer je u Srbiji dinar jedino zakonito sredstvo plaćanja.
Oni koji se ozbiljno bave ovim poslom snašli su se tako što su osnovali svoje kompanije u inostranstvu, uglavnom u zemljama u okruženju ili su im kolege koje već imaju kompaniju u inostranstvu naplaćivale takvu vrstu usluga. Dakle, da bi izbeli devizni prekršaj morali su da se dovijaju na razne načine, što više neće biti slučaj. Dobro je i da se ovaj propis odnosi i na elektronske knjige koje su veoma tražene, kako u svetu, tako i kod nas.
Ja ministre Đorđeviću, verujem da Srbija neće stati samo na ovim izmenama i da će se postepeno sva onlajn plaćanja uskladiti sa sličnim propisima EU. Nadam se da će biti donet propis i da oni koji ostalu fizičku robu prodaju preko interneta mogu da plaćaju u stranoj valuti, ukoliko su i kupac i prodavac rezidenti iz Srbije, kao što će to biti slučaj u IT sektoru.
Predložene izmene Zakona o deviznom poslovanju, a koje se odnose na plaćanje iz inostranstva, obradovaće i humanitarne organizacije koje su registrovane u Srbiji. One će ubuduće moći da preko pej-pala primaju donacije iz inostranstva, a da tako ne krše zakon. To je najbrži način za pomoć u vanrednim situacijama poput onih koje smo u Srbiji imali 2014. godine.
Kada govorimo o Zakonu o deviznom poslovanju, ne mogu, a da ne spomenem kripto valutu i najatraktivniji bit koin, kao sredstvo plaćanja, o čemu danas bruji gotovo čitava planeta.
Znamo da je u Srbiji dinar jedina valuta kojom se može plaćati, osim u specijalnim slučajevima propisanim zakonom, o čemu ovde mi danas govorimo. Narodna banka Srbije ne smatra bit koin valutom, pa prema tome, ne dozvoljava bankama i menjačnicima da bave otkupom ili prodajom bit koina. S druge strane, kupoprodaja kriptovaluta zakonom nije zabranjena. Evropska unija je, koliko sam razumela, a ako nisam, ispravite me, zauzela stav da se razmena virtuelnih valuta smatra finansijskim transakcijama.
Zanima me da li se razmišlja o tome kako će se Srbija u budućnosti odnositi prema kripto valuti i da li će se taj vid finansijske transakcije jednog dana uvesti u zakonske okvire? Naravno, ne mislim da se to može desiti preko noći, jer Srbija svoje zakonodavstvo postepeno usklađuje sa evropskim i u tom smislu, ovde imamo dobre finansijske i druge zakone.
Da je tako, potvrđuje i to što stranci sve više vide interes da ulažu u Srbiju. Da nemamo dobre zakone, Srbija ne bi bila u njihovom fokusu. Ilustrovaću to primerom hrvatskih portala koji su kritikujući vladu svoje zemlje, da je daleko od privlačne destinacije za strane ulagače, sa žaljenjem konstatovala da je Srbija, citiram – prešišala ceo region i pokupila sve strane investicije.
Mi smo u protekle tri godine privukli sedam milijardi evra stranih investicija, što je za oko četiri milijarde evra više nego u Hrvatskoj. Evo sada se najavljuju i dve nove investicije, a reč je o automobilskoj industriji. Jedan ide u Vojvodinu, a jedna u centralnu Srbiju, Čačak, što me posebno raduje.
Naime, nemačka kompanija „Forverk“ uložiće u izgradnju fabrike automobilskih delova u Čačku oko 50 miliona evra, a plan je da se zaposli 1.000 ljudi. Ovo su samo dva od 54 projekta koji bi Srbiji uskoro trebali da donesu dve i po milijarde evra stranih investicija i da otvore prostor za 30.000 radnih mesta. Dobro je da je Srbija prepoznala trend seljenja industrije iz zapadne Evrope na istok i mi tu šansu moramo da iskoristimo, uz razumljivi oprez, složićete se.
Korist od stranih investicija je očigledna. Svakako izvoz sa jedne i radna mesta sa druge strane. Ali, ono na čemu moramo još više da poradimo ministre je da stvorimo i bolje uslove za domaće investitore.
U tom smislu, ministar Vujović je nedavno, kada su ga novinari pitali – da li ima prostora za smanjenje poreza, izjavio da ima, ali ne mnogo, pa je moje pitanje – koliko ima tog prostora i šta bi još mogle biti olakšice za domaće investitore?
Pred nama je danas još nekoliko važnih predloga zakona, kao što su Predlog zakona o dopunama Zakona o računovodstvu, zatim Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu. Dakle, ovo su važni sistemski zakoni, jer od kvaliteta finansijskih izveštaja i od kvaliteta revizije tih izveštaja zavisi i kvalitet realnog prikaza stanja u ekonomiji, a od toga, između ostalog, zavisi i dolazak novih investitora koji žele da vide realne finansijske izveštaje kompanija za koje su zainteresovani. Od ovih izveštaja zavisi i realni prikaz osnovice za oporezivanje, kod poreza na imovinu i poreza na dobit. Na kraju krajeva, od toga na zavisi i prihod u budžetu i veličina deficita.
Dakle, završni račun nekog privrednog društva mora da bude kredibilan dokument,a da bi bio takav, svi koji imaju odgovornost za njegovo kreiranje moraju takođe da poseduju odgovarajući kredibilitet.
Upravo iz ovih razloga su bitne predložene odredbe koje onemogućavaju da pravna i fizička lica, ukoliko su pravosnažno osuđivana za određena krivična dela ili ako se protiv njih vodi neki krivični postupak, budu osnivači, vlasnici, odnosno članovi organa upravljanja privrednih društava, odnosno preduzetnici u delatnostima računovodstva, revizije i faktoringa.
Sve ove izmene predložene su u kontekstu napora Republike Srbije da svoje zakonodavstvo prilagodi najvišim međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Na ovaj način, Srbija jasno pokazuje da je stala u red zemalja koje se organizovano bore protiv ovih pojava.
Mislim da su sve ovo, naravno, uz neke eventualne amandmane koji će učiniti preciznijim i dostupnijim za razumevanje predložene zakone, više nego dobri razlozi da prihvatimo ove zakone i da damo podršku njihovom doslednom sprovođenju. Zahvaljujem.
