Dame i gospodo, gospodine ministre, kada se bavite ekonomijom, onda imate snove i maštate. Kada danas dođete u parlament Republike Srbije i ekonomske teme ne zavređuju pažnju opozicije, onda je to više nego bilo šta dokaz da je Srbija danas na pravom putu.

Da podsetim vas, da podsetim građane Srbije, da podsetim svoje kolege narodne poslanike, samo pre tri godine raspravljali smo o ključnim ekonomskim parametrima i te rasprave su bile potpuno drugačije.

A kako i da ne budu drugačije, kada je Srbija tada, bila na ivici kolapsa, kada smo potpisali ugovor sa MMF, koji se završio pre nekoliko meseci, ovo su prvi zakoni koji se tiču ekonomskih stvari posle završetka tog sporazuma od pre nekoliko meseci, Srbija je bila na ivica ekonomskog kolapsa.

Tri godine nam je trebalo da donosimo suštinske, sistemske, ekonomske zakone, da menjamo Srbiju, u ovom parlamentu da Vlada Republike Srbije predlaže a mi glasamo, rekli su - teške zakone. Zakoni koji su definitivno dali rezultate. Najbolji pokazatelj u parlamentu Srbije je današnja rasprava o setu ekonomskih zakona, prvih posle završetka bilateralnog sporazuma sa MMF.

Imamo sistemske reforme koje smo završili u prethodne tri godine. Danas ne govorimo o deficitu države Srbije, ne govorimo o deficitu budžeta Republike Srbije, ne govorimo o deficitu budžeta opšte države. Ekonomska situacija u Srbiji danas izgleda potpuno drugačije. Govorimo o suficitu.

Kada govorimo o drugoj stvari koje smo radili u prethodne tri godine, a to se tiče javnog duga. On je danas na nivou od 60%. Šezdeset procenata je granica mastrihta za zemlje koje imaju deficit od 0,9%. Za ove tri godine imali smo stabilnu monetarnu politiku, tako da ne možemo da kažemo da smo imali bilo kakvih inflatornih problema.

Nikada u istoriji Srbije inflacija nije bila na nižem nivou, nikada nismo imali manja inflatorna očekivanja, nikada Srbija u monetarnoj politici nije imala manje kamatne stope za sektor privrede i sektor stanovništva. To je sve iza nas. Ti rezultati su nam omogućili da danas donosimo ovakav set zakona, imamo ovakvu raspravu. Set zakona koji se tiču sistemskih promena u jednom delu naše ekonomije.

Ovo su, da budemo realni i iskreni, zakoni koji su manje-više tehničke prirode. Ceo set ovih zakona tiče se popravljanja i drugačije funkcionisanje institucija, odnosno otklanjanje nedostataka koje smo uočili.

Nema tu nikakvih velikih komplikovanih ekonomskih odluka. Ovo su odluke koje trebaju da učine institucije koje uređuju ekonomski poredak Srbije drugačijim i boljim.

Ovo su odluke koje se tiču, pre svega, nas samih, da imamo korektan i pravilan odnos prema javnim prihodima, da Srbija počne da funkcioniše potpuno drugačije.

Praktično, ovim odlukama uređujemo sistem koji funkcioniše, uređujemo ga u oblasti računovodstva, uređujemo ga u oblasti monetarne politike odnosno menjačkih poslova, odnosno deviznih poslova. Uređujemo ga u oblasti poreske politike i sve su to manje-više tehničke stvari koje jedna uobičajena Skupština treba da donosi kada uoči da postoje problemi.

Naravno da ove odluke usklađujemo i sa odlukama EU, zašto ne reći i sa četvrtim poglavljem, zato što želimo da postanemo deo uređenog sistema sa sistemom Fahma, sve su to stvari koje funkcionišu.

Suštinski, u stvari, kada menjamo ove zakone, a prvi delovi i prvi setovi zakona tiču se ličnih biografija vlasnika, odnosno lica koja su vlasnici menjačnica, računovodstvenih agencija, u stvari tražimo istoriju njihovih biografija, njihovo funkcionisanje, njihovu odgovornost, njihov korektan odnos, a vrlo često kažemo – prema budžetskim prihodima, fiskalnim prihodima, ja volim da kažem, prema jedinstvenom tržištu, svi funkcionišemo po istim pravilima i po istim principima.

Kada danas donosimo i kada danas glasamo o ovom setu zakona, ono što bih ja posebno želeo da istaknem jeste zakoni koji se nalaze na kraju, odnosno odluke koje se donose na kraju.

Mi danas raspravljamo o izboru rukovodstva državne agencije, odnosno DRI. Radi se o instituciji koja je relativno mlada institucija u funkcionisanju države Srbije i možda zato što nismo imali i nju, imali smo takve fiskalne probleme. Druge uređene srećne zemlje imaju DRI koja traje vekovima, a mi je imamo samo desetak godina, ali to je period za koji možemo da kažemo da je ta DRI učinila puno toga. Kada svako od nas, kada javnost Srbije dobije hiljade i hiljade materijala od 12.000 direktnih i indirektnih korisnika budžeta Republike Srbije koji su predmet revizije, te institucije, onda je to jedan ogroman mukotrpan posao, koji Skupštini Srbije, Vladi Republike Srbije da korektni kontrolni mehanizam da prati šta se dešava, kako iz republičkog, tako i iz lokalnog budžeta.

To je institucija koja kontroliše završni račun Republike Srbije, kontroliše konsolidovani i završne račune lokalnih samouprava, političke stranke, praktično, ogroman deo finansijskih institucija na teritoriji Republike Srbije.

Dakle, 3.500 milijardi imovine, 6.321 milijardu nefinansijskih sredstava, 2.472 milijarde primanja i prihoda, 3.500 milijardi, 3.500 milijardi rashoda kontroliše DRI. NJen značaj, njena uloga je ogromna. To je u stvari jedan tim.

Danas kada biramo rukovodstvo DRI koja će nastaviti da obavlja isti posao koji je obavljala u prethodnih 10 godina i da ostvaruje značajne rezultate, mi u stvari nastavljamo kontinuitet te DRI. Zamenik direktora DRI je neko ko je obavljao tu funkciju.

Gospodin Sretenović danas napušta DRI, ali mora mu se odati priznanje zato što je dao lični pečat da ta institucija tako funkcioniše. Na mesto direktora DRI dolazi čovek koji je u svom potfoliu poslovnih aktivnosti imao 50%, odnosno bavio se, čini mi se, najneuređenijim sektorom funkcionisanja fiskalnog poretka države Srbije, to su lokalne uprave.

Kada kontrolišete 6.000 direktnih i indirektnih korisnika budžeta, onda je vaša odgovornost takva kakva jeste, velika je, ali su i rezultati veliki.

Državna revizorska institucija ima ključnu ulogu da pomogne parlamentu Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, da kontroliše, ali istovremeno i da otkloni sve nedostatke koje uoči u suprotnosti sa zakonima i sve ono drugo što je čini da bude stožer i branilac fiskalnog poretka Republike Srbije.

Dame i gospodo, kada raspravljamo danas o setu ekonomskih zakona o kojima nema velike rasprave, kada pre nekoliko dana predlažemo, a odbor bira ključne faktore, ličnosti stabilnosti u DRI, a nemate više predloga, onda to govori da Vlada Republike Srbije, parlament Republike Srbije, državne institucije koje se bave fiskalnom i monetarnom politikom rade dobro svoj posao.

Građani Srbije, nesporno je da svaka ekonomska odluka za sobom povlači i određene obaveze. Ove obaveze koje se donose danas su u stvari potpuno fiskalne i neutralne, ove odluke neće izazvati nikakvo povećanje bilo kakve vrste poreza, odnosno fiskalnog tereta na teret građana Republike Srbije.

Ako možemo da kažemo da će u narednom vremenskom periodu doći do povećanja plata, što je nesporno, a ako dolazi nesporno do fiskalnog rasterećenja, ako rasprava u Skupštini Srbije danas o ključnim, odnosno tehničkim i ekonomskim zakonima izgleda ovako, a kako da ne glasate za ovakve odluke Vlade Republike Srbije i ovakve odluke vladajuće većine?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, danas ću diskutovati, između ostalih, i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, jer se radi o jednom od važnih zakona, pogotovo zbog razvoja i ekspanzije IT sektora u Republici Srbiji. Možemo reći da su bitni razlozi za donošenje ovog predloga zakona sledeći:

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju se vrši dalje usklađivanje sa obavezama preuzetim potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u delu kretanja kapitala po osnovu kratkoročnih, portfolio investicija i kratkoročnih finansijskih zajmova i kredita.

Znamo da portfolio investicije predstavljaju ulaganja kapitala posredstvom raznih vrsta hartija od vrednosti. Tipičan primer portfolio investicija jeste emitovanje i plasman obveznica. Da bi se prikupila sredstva za određene potrebe državne institucije, banke i preduzeća emituju obveznice koje plasiraju na finansijskom tržištu.

Predlogom zakona se ispunjavaju obaveze u skladu sa preporukama Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca i usklađivanja domaće regulative sa međunarodnim standardima u oblastima sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

I najzad, Predlogom zakona su predviđene izmene čiji je cilj stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta, kao i izmene koje se odnose na nadležnost u vršenju kontrole menjačkog poslovanja i deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata.

Napred u izlaganju sam već pomenuo razvoj IT sektora u Srbiji, a usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju će znatno omogućiti lakše poslovanje IT kompanija, koje će ubuduće moći da preko interneta kupuju ili prodaju softver i druge digitalne proizvode, i to za devize.

Dakle, IT kompanije koje imaju devize i zavise od uvoza neće više morati da te devize konvertuju u dinare. Tačnije, izmenama i dopunama Zakona predloženo je i da se plaćanje u devizama u Srbiji može obavljati i u slučaju kupoprodaje softvera i drugih digitalnih proizvoda na internetu, i to ako se plaćanje vrši preko banaka, platnih institucija, institucija elektronskog novca sa sedištem u Srbiji.

Druga novina je i da će naši građani moći da trguju hartijama od vrednosti čija je oročenost kraća od godinu dana, a koje emituju države članice EU. Ovom izmenom širi se mogućnost ulagača, iako investicije u ove kratkoročne hartije od vrednosti koje emituju države članice EU trenutno ne donose veću zaradu za našu državu, jer, važno je i to što će biti omogućeno da i stranci kupuju naše državne hartije od vrednosti, sa rokom kraćim od godinu dana.

Predloženim izmenama i dopunama biće omogućeno da rezidenti, znamo da su to pravna ili fizička lica, koja imaju stalni boravak, odnosno sedište u jednoj državi i kome zakon te države priznaje status domaćeg lica, bez obzira na državljanstvo, slobodno plaćaju kako bi ulagali u strane kratkoročne hartije od vrednosti, a čiji su izdavaoci iz zemalja članica Evropske unije, odnosno da nerezidenti iz zemalja članica EU slobodno plaćaju, kako bi ulagali u kratkoročne hartije od vrednosti u Republici Srbiji.

Dodatno, predloženim izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, propisalo bi se u samom zakonu da rezidenti slobodno mogu ulagati u dugoročne dužničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica iz EU, a što je do sada bilo uređeno podzakonskim aktom.

Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju sadrži i rešenja koja će da doprinesu stvaranju povoljnijih uslova za poslovanje, a pre svega za razvoj inovacionog preduzetništva i informacionih tehnologija, što je jedan od prioritetnih ciljeva Vlade Republike Srbije i zbog toga ga treba usvojiti.

Odlučio sam se da prokomentarišem malo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, jer se radi o jednom od najbitnijih zakona u poreskom i privrednom sistemu, od koga naročito zavisi obim i mogućnost u budžetu finansiranja svih državnih i ustavnih nadležnosti države u toku jedne fiskalne godine.

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona, problemi koje bi zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu su usaglašavanje sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i dalje usaglašavanje sa propisima EU koji uređuju oblast oporezivanja potrošnje PDV-a.

Ukoliko postoje problemi u praksi u određenim segmentima društva, donošenje zakona je najbolji način za rešavanje tih problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji koju je jedino moguće menjati odgovarajućim izmenama zakona.

Pored toga, uređivanjem poresko-pravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

Uzimajući u obzir potrebu da se u Republici Srbiji u što kraćem roku još više unapredi javna infrastruktura, da se adekvatno koriste dobra u opštoj upotrebi i pruža usluga od opšteg interesa, sigurno je da bi predložena rešenja dovela do veće motivacije privatnih partnera da svoja finansijska sredstva usmere ka projektima kojima bi se omogućilo navedeno u Predlogu ovog zakona.

Posebno interesantno za mene kao lekara, koji se ceo radni vek bavio i bavim mladim ljudima i njihovim problemima, su članovi ovog zakona koji se usklađuju sa ostalim setom zakona bitnim za olakšanje formiranja porodice i povećanje nataliteta. Jedan od strateških ciljeva Srbije je povećanje nataliteta, koje je podjednako važno kao i ekonomska stabilnost zemlje.

Posebno priznanje za podsticaj populacione politike moramo odati predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, koji, pored borbe za svako radno mesto, fabriku, projekat, poboljšanja uslova za život, uopšte najznačajnije povećanje penzija i plata, neće i ne želi da zanemari ono što je od suštinskog značaja, a to je formiranje porodice i rađanje dece. U tom cilju predsednik Vučić je odneo odluku o formiranju Saveta za populacionu politiku, a Vlada Republike Srbije donela je i strategiju i mere za podsticaj populacione politike.

Strah i ekonomska nesigurnost je primarni osnov za smanjenje nataliteta, a za vreme prethodne vlasti država je osiromašila narod, koji je bio nesiguran, plašeći se budućnosti najpre za sebe, a onda i za svoje potomstvo.

Sada nam ekonomija ide na bolje i upravo zbog toga krećemo u rešavanje ogromnog problema nataliteta. U tom cilju se i u ovom zakonu definiše povećan iznos PDV koji se refundira za kupovinu hrane i opreme za bebe, kao i limiti koji se odnose na neto prihod i ukupnu imovinu roditelja, odnosno staratelja.

Zatim, imajući u vidu da mladi bračni parovi teško dolaze do sopstvenog stana, omogućavanje prava na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana građanima punoletnim državljanima Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije koji kupuju prvi stan koji je predmet hipoteke, u smislu propisivanja da se kod kupovine takvog stana može ostvariti pravo na refundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana.

Rešenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PDV će, pre svega, uticati na privredne subjekte, odnosno obveznike PDV i na građane svakako, a kako primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove, posledice njegovog donošenja mogu da budu samo pozitivne i mišljenja sam da ga treba usvojiti i tako obezbediti pravo na pretpostavku za blagovremenu primenu njegovih odredbi. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Krivokapiću.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj dnevni red vrvi od kvalitetnih predloga, odnosno naslova Predloga zakona, a da li će to suštinski popraviti život građana Srbije, apsolutno sam siguran da neće. U to ste, gospodine ministre, sigurni i vi. Dvadeset tačaka dnevnog reda da vi obrazlažete u ukupnom vremenu od šest minuta i 52 sekunde govori dovoljno. Najviše pažnje ste posvetili 1. tački dnevnog reda - Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

Ovo je zaista jedan splet različitih zakona po građane Srbije, reklo bi se, veoma važnih. Zakon o poreskoj administraciji, o poreskom postupku, Zakon o PDV, Zakon o akcizama, Zakon o igrama na sreću i slično su zakoni iz kojih proističe puno obaveza i istina je, kolege koje su govorile, da ovi zakoni ne zahtevaju dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. To je apsolutno tačno, ali oni dovode ni do boljeg kvaliteta građana Srbije, pa se onda postavlja pitanje ima li smisla sve ovo raditi?

Poštovane kolege narodni poslanici, nisu reper danas za život građana Srbije ovi sa desne strane poslanika SRS. Oni su zasigurno prošlost u Srbiji, ali, bogami, vi ste preuzeli veliku odgovornost.

Građani Srbije su vam ukazali poverenje, mi dobro znamo kako i zbog čega, računajući da će sa vama na čelu živeti bolje, a da li je tako ne trebate ni vi da pričate ni ja da vam osporavam. Oni to sami odlično znaju i apsolutno su nezadovoljni.

Ja ću ovde kroz samo nekoliko praktičnih primera da vam pokažem da je naša diskusija apsolutno u pravu. Mi ćemo imati baš uskoro baš jednu inflaciju, odnosno već je imamo, inflaciju propisa koje mi donosimo, odnosno vi glasate za njih u Narodnoj skupštini, a da ni najdirektniji primenjivači, ne građani Srbije, najčešće neuke stranke, stranke koje zbog svojih obaveza ne mogu ni da proprate sve ono što je aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije, nego onih koji direktno primenjuju određene propise, videće da od toga nema ništa.

Ja sam, kada su u pitanju ovi poreski zakoni, konsultovao sam se ljudima koji to praktično primenjuju u praksi i naravno i sam sam video da u nekoliko ovih zakona, to je zakon o dopunama Zakona o računovodstvu, Zakona o reviziji, Zakona o igrama na sreću, gde vi kažete, odnosno predlagač kaže da određena lica koja su izvršila krivično delo, kako fizička, tako i pravna, kojima se stavlja nešto na teret, ne mogu se baviti određenim aktivnostima. To je predmet izmena i dopuna važećih zakona. Da li to ima neki kvalitet? Nema. Naravno, precizira se ko ne može da se bavi određenim aktivnostima. Da li su uopšte i sazreli uslovi da se mi malo ozbiljnije bavimo realnim sektorom, realnom privredom, odnosno proizvodnjom?

Pravo da vam kažem, i posumnjam u namere predlagača, u ovom slučaju to je Vlada, kada je u pitanju Zakon o dopunama Zakona o akcizama i gde vi kažete ko će biti oslobođen, odnosno da će promet derivata nafte biti oslobođen radi mogućnosti da privreda ulaže u novi razvoj, u proširenje novih kapaciteta.

Ko danas u Srbiji može da investira? Pre svega, to su strane, odnosno firme osnovane po važećim propisima Republike Srbije, ali gde je osnivački kapital ili ulog iz inostranstva, to su, svakako veliki broj tajkuna i ne možemo reći da nema i čestitih ljudi koji su danonoćnim radom uspeli da svoj nivo poslovanja podignu na jedan zavidan nivo, gde se ne može ništa osporiti.

Mnogo veći broj je ovih i ovakvih. Stičem utisak da vrlo često pod određenim pritiscima Vlada Republike Srbije pristupa određenim izmenama i dopunama zakona da bi izašla u susret još više stranim ulagačima. Nemamo mi ništa protiv stranih ulaganja. Naravno, sve to treba podržati, ali moramo malo više da vodimo računa o domaćim privrednim subjektima.

Gospodine ministre, ovo je vaša oblast, nije bila ranije naravno, ali u ovom periodu i ja sam potpuno siguran da vi znate da porezi i doprinosi na zarade, znate koliko iznose? Iznose 64%. Znači, na isplaćenih 100 dinara, 64 dinara su obaveze. Da li je to pozitivno činjenje i pokušaj pomoći domaćim privrednicima? Nije.

Odavno pričate, odavno je bivši premijer, sada predsednik države, Aleksandar Vučić, pričao da će se pomoći, da nam je cilj obuhvatiti što veći broj poreskih obveznika i to treba da bude želja i cilj svake ozbiljne države, a da bi se osnovica smanjila. Imamo li to? Nemamo ni posle šest godina vlasti SNS, mi imamo situaciju da imamo 64% obaveza poreza i doprinosa na zarade.

Imamo još jednu situaciju. Ovde određeni broj kolega lepo govori o potrebi da razvijamo poljoprivredu i to zaista i jeste ozbiljna šansa države Srbije. Naravno, u razvijenim zemljama na direktan način nije uključen veliki broj poljoprivrednih proizvođača, znači izvršena je automatizacija. Živi rad je malo unet u to, ali je zato proizvod, odnosno prihod od poljoprivredne delatnosti velik.

Ja ću samo navesti jedan primer, jedne porodice iz mesta odakle ja dolazim. Porodica Radanović, ozbiljni poljoprivredni proizvođači, više od dva vagona maline oni naberu, isto toliko kupine, ali greškom je bilo i ovde pokazujem nešto drugo, želja mi je da ilustrujem koji je odnos u slučaju da zaista ta porodica nije platila sve obaveze i doprinose, pa je na 514.000 obaveza, odnosno u iznosu od 514.000 koje je poreska uprava poslala rešenje da treba da plate, 270.000 je kamate. Vidite da je to više od 50%. To je već ozbiljan problem.

Zvuči malo paradoksalno, ozbiljni proizvođači, ozbiljni ljudi, a duguju. Ne, to je bila greška. Kasnije kada se videlo uvidom u određenu dokumentaciju, koju su oni naravno sačuvali, a to je opet problem poreskog postupka i poreske administracije. Da li je moguće ozbiljno razvijati poljoprivredu, poljoprivrednu proizvodnju, ozbiljno voditi računa o svojim građanima, ako na ovakav način pokušavamo, pod uslovom da blagovremeno nisu izmirili svoje obaveze, da im ovolike namete postavimo? Naravno da to nije.

Ovo je sada, gospodine ministre, tema na koju vi možete da date malo više odgovora, malo više objašnjenja. Ja verujem u početku što je ovo, kada sam rekao koliko ste vi govorili o dnevnom redu koji ima 20 tačaka, vi ste verovatno danas u nekom periodu saznali da vi treba da budete ovde ovlašćeni predstavnik Vlade i to je moguće i mi to ne ističemo kao nekakav problem. Sada ćete valjda, ja sam namerno birao neke teme i kandidovao pitanja na koja bi vi trebali da odgovorite i pretpostavljam da ćete to moći da uradite i ne samo da odgovorite i uradite, nego morate mnogo više i da razmišljate.

Ovde smo čuli i kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o PDV-u, zbog toga da određena lica, odnosno deca ne bi bila izostavljena ili iz jedne ili druge kategorije, gde navodno ova Vlada vodi proaktivnu politiku u smislu populacione politike, pa ćemo onda da kažemo do 36-og šta ćemo da uradimo, znate li koliko su komplikovane procedure za roditelje da bi došli do povraćaja PDV koji oni ulažu u opremu i u hranu za bebe? Zar to nije moglo da se pojednostavi?

Čini mi se da je prvobitni zakon donet pre vas, pre ovog režima, ali sve jedno, vi ste promenili mnoge zakonske propise, za neke ste bili u pravu i dobili ste podršku građana za to, a za mnoge niste. U proseku, u drugom predlogu zakona vi objašnjavate da se taj zakon donosi zbog usaglašavanja propisa sa EU, a znate da je to besmislen posao, da je politika koju vodi Vlada Ane Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić tumarajuća politika kada je u pitanju ulazak Srbije u EU. Tu je više praktičnih razloga zbog čega od tako sulude ideje, od takve pogrešne politike treba odustati čim pre.

Ukoliko gospodine ministre imate mogućnost da na neka pitanja odgovorite, da pošaljete poruke građanima Srbije, vi posle mog obraćanja izvolite. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem na pitanjima.
Ja ću samo prvo da se vratim na početak vašeg izlaganja, gde ste prvo rekli da ovi zakoni sumnjate da će uticati na poboljšanje života naših građana.
Mi sve zakone koje donosimo, donosimo upravo u tom nekom cilju, a to je da poboljšamo život naših građana i da naša država bude funkcionalnija. Neki zakoni jesu pretrpeli sitne izmene i dopune, a to govori samo o kvalitetu tih zakona koji su doneti. Vi kažete da su neki doneti tako što imamo podršku negde gde nismo imali podršku. Ja hoću da vas podsetim da je ova Skupština izabrana voljom naroda i da su svi zakoni izglasani većinom, tj. voljom naroda.
Kada je u pitanju Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, za koji kažete da sam ja najviše vremena posvetio, ja naravno, sa namerom je bilo posvećeno najviše vremena ovome, zato što je to nov zakon.
To je nešto što je novo pred poslanicima, novo pred građanima i koje treba upravo da donese jedan bitniji kvalitet koji će indirektno da poboljša, ja mislim, i položaj naših građana.
Zašto to pričam? Zato što vi donošenjem ovog zakona stvarate jednostavno povezivanje i mogućnost da sve ono što donosi država, što donosi Vlada, što donosi autonomna pokrajina, što donosi lokalna samouprava, bude povezano i horizontalno i vertikalno, da se planski donosi sve ono što mi želimo da uradimo i da ne radimo ad hok, niti da neka lokalna samouprava radi mimo onoga kako je, recimo, Vlada propisala ili kako je autonomna pokrajina propisala, već da s jedne strane radimo koordinirano kao tim, s druge strane, da pratimo sve ono što na početku godine donesemo kao plan i drugo, da možemo da budemo merljivi, da ono što je najbitnije, a to je da kad trošimo budžetska sredstva, naši građani znaju da Vlada Republike Srbije prvo to radi planski sa analizom efekata, da znamo unapred kako će mere koje smo predvideli i kakav je taj akcioni plan koji smo doneli konkretno imati uticaj, pa ako vi pričate ovde i o materijalnom položaju naših građana, ali da znamo i da li smo, kad smo to građanima obećali i kad je Vlada nešto predvidela u nekoj godini da uradi, na kraju godine i kad uradi, i kad istoj Narodnoj skupštini to u sledećoj godini i predoči, da kaže, da je to uradila i da je to stvarno ono što smo vama predstavili urađeno i da je stvarno to po analizi efekata pokazalo neki boljitak.
Mi ne želimo da kao Vlada radimo ad hok, da radimo bez ikakvog plana. Želimo da donosimo planski dokumenta i to je osnova svakog menadžmenta i vođenja i velikih kompanija, ali u ovom slučaju i Vlade Republike Srbije. Ne treba ništa da bude tajna, sve treba da bude planski, treba da bude organizovano i treba da bude sa nekim ciljom, ali taj cilj ne sme da bude samo politički. Taj cilj mora da postoji i da bude merljiv, da taj cilj ima indikatore i da može, kako Narodna skupština, tako i naši građani da prate sve ono što radimo i sve ono što smo obećali da ćemo da uradimo, naravno, sa svim efektima koji prate izvođenje svega toga.
To ima indirektno veze i sa svim ovim izmenama i dopunama zakona, jer ako mi vama na početku godine kažemo da ćemo u ovoj godini da radimo neke izmene i dopune zakona, mi moramo da vam kažemo sa kojim ciljem to radimo i kakve efekte će to imati po građane Republike Srbije i da, naravno, u godini koja dolazi ispred nas, s obzirom da ne znamo kakva je, hajde sada da pričamo hipotetički, koliko vremenski će biti potrebno za pokazivanje efekata, ali da bude merljivo i da kad Vlada stane pred Skupštinu, može vama da obrazloži zašto je nešto uspelo ili nije i da ima odgovornost za ono što vama predloži.
Kada pričate o akcizama, vi i sami znate šta su akcize i zašto se donose akcize. Znači, sve što smo ovde radili, i kada je u pitanju devizno poslovanje, kada su u pitanju akcize, kada je u pitanju poreska administracija, jeste indirektno vezano sa materijalnim položajem naših građana, možda ne direktno, ali indirektno da, jer sa tim efektom mi ćemo negde u pozadini uspeti da nešto pokrenemo.
Vlada Republike Srbije ne bih se složio sa vama da nije radila. Mislim da rezultati upravo na ovaj način, kao što je u ovom prvom zakonski predviđeno, u nekom budućem periodu, kada budemo vama predstavljali, će upravo pokazati da investicije koje dolaze pokazuju efekat. Nije tačno da su samo otvorene za strane investitore. Mi smo i te kako dobro otvoreni i za domaće investitore i za naše građane koji žele da ulažu i Fond za razvoj Republike Srbije je otvoren za sve građane, za sve dobre projekte.
Naš predsednik i dok je bio predsednik Vlade je najčešće govorio o tome da mi imamo dovoljno para. I sada u budžetu se pokazuje da imamo veliki suficit i da imamo dovoljno para, ali da nemamo dovoljno kvalitetnih projekata.
Mi želimo da pokrenemo i želimo građanima Srbije da kažemo da postoji šansa za sve, da postoje projekti, da postoji novac za projekte i da građani mogu slobodno da apliciraju kod Vlade Republike Srbije i kod Fonda za razvoj upravo sa namerom da nešto naprave, da promene svoj materijalni položaj, a mislim da će onda i indirektno da menjaju i materijalni položaj naših građana.
Kada pričate o porezima i doprinosima, vi znate i tu, vrlo dobro, zašto su porezi i doprinosi na nekom nivou i zašto postoje, a to je upravo da bi mogla država da funkcioniše, a s druge strane, ako transparentno trošite taj novac, da pokažete i građanima Srbije kako i gde odlazi taj novac.
Vlada Republike Srbije od 2014. godine, kad se uključila u borbu protiv sive ekonomije, upravo i radi na tome da građani Srbije znaju kad god se naplate neki porezi i doprinosi gde i u kom pravcu oni idu.
Nagradna igra koja sad postoji upravo i govori o tome, da mi sa većom naplatom poreza i doprinosa želimo kako direktno, tako i indirektno našim građanima da pomognemo i da pokažemo da novac ide u prave stvari.
Siva ekonomija je nešto protiv čega mi moramo da se borimo. Ukoliko ne postoji borba protiv toga, dosta novca će odlaziti u neku drugu sferu koja neće biti pod kontrolom. Onda dolazimo do toga da imamo građane koji u nelojalnoj konkurenciji ne mogu da plaćaju svoje poreze i doprinose i da sve ono što država od njih traži, da mogu i da servisiraju.
Mi želimo da medijski edukujemo naše građane, da znaju da država sa merama poreske politike nije protiv njih, već za njih, da naplatom poreza mi ćemo moći da pravimo taj balans, da rasterećujemo privredu sa jedne strane, a da sa druge strane ulažemo.
Vi morate da znate da samo od utaje poreza u sivoj ekonomiji ova država gubi mnogo para, da može da finansira od gubitaka i plate i policajaca i vatrogasaca, da možemo od tih para da u jednoj godini sazidamo u svim opštinama nove domove zdravlja i da možemo da rekonstruišemo sve bolnice u Srbiji, samo od jedne godine. To građani Srbije moraju da znaju.
Sve ovo što radimo, radimo upravo zbog toga, da bi mogli da edukujemo građane, da bi mogli da radimo efikasnije, da bi mogli da naplaćujemo to, a to ne ide u korist neke treće strane. To ide u korist naših građana. I mi želimo time da poboljšamo njihov materijalni položaj. I, eto, tu je ta konekcija koja postoji sa boljim položajem naših građana.
Kad je u pitanju poreska reforma i poreska administracija, opet ima tu dodirnih tačaka. Siva ekonomija, borba protiv sive ekonomije sa jedne strane zavisi od svesti naših građana, a s druge strane zavisi i od same efikasnosti poreske uprave. Transformacija poreske uprave je počela. Ovo je jedan od koraka. Mi, naravno, verovatno nećemo stati na ovome. Vreme koje dolazi ispred nas će verovatno tražiti neke nove transformacije, neke nove mere, ali ćemo se mi svakako tim merama ne prilagođavati zbog potrebe zato što je loš zakon, već zato što će mere i ono što mi radimo terati nas da se prilagođavamo nekim novim uslovima.
Mi svakako želimo dobro građanima Srbije. Vlada Republike Srbije je pokazala od 2014. godine da sve ono što radi, radi na najbolji mogući način i da samo posle tri godine već možemo da ubiremo plodove svega toga. Za to nismo samo zaslužni mi. Za to su zaslužni građani Srbije koji su dali nama poverenje i to poverenje mi moramo da delimo danas sa njima, da delimo sve ono što ubiremo kao uspeh. To ćemo da radimo i ubuduće.
Sve ove mere, verujte mi, daće efekta, a pričaćemo o tome možda na nekoj sledećoj Skupštini, kada se budemo dotakli opet svega ovoga. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, po replici.

Gospodine ministre, najbolje je ono što se plaća kao porez ukoliko se dovede na optimalnu meru. Nemojte mi pričati - Vlada od 2014. godine. Recite – Vlada od 2012. godine. Upravo toliko je SNS na vlasti. Znači, vi imate šest godina.

Ovo 64% obaveza na zarade nije od juče, niste vi to zatekli 2012. godine, pa da imamo razumevanja. To već traje šest godina. Ja nisam siguran da ćete vi sa 64% uspešnije se boriti protiv sive ekonomije, a podržavamo borbu protiv sive ekonomije, protiv korupcije, protiv kriminala. Svaka Vlada, svaka vlast će imati podršku SRS kad je to u pitanju. Ali, 64% nije nešto što ne motiviše ljude da pokušaju da drže neprijavljenu radnu snagu. Vi to znate. I tu je izgleda najefikasnija borba putem inspektora. A, onda ćete vi da kažete da ih nemamo dovoljno, što je tačno. Ne možemo mi za svakog poslodavca obezbediti jednog inspektora.

Ovo je već odavno prošlo vreme, odzvonio je sat da se smanji. Ovo je moralo do sada da se uradi. Ja ne znam gde je zapaljeno, šta gori? Nekoliko predloga zakona smo mi dobili 5. aprila. I, sad će kolege reći – pa, bilo je dovoljno vremena. Pa, jeste bilo dovoljno vremena, nije to problem, ali da vidimo malo šta kažu i oni na koje se ovi zakoni odnose.

Kad kažete da se ovaj Predlog zakona o planskom sistemu na indirektan način odnosi na građane, dajte, gospodine ministre, nešto što se odnosi na direktan način. Željni su ljudi toga što sutra već mogu da vide efekte.

Posle šest godina vi ste morali da imate mnogo više rešenja koja su vidljiva, ne za godinu, ne za dve ili ne znam ni ja koliko godina, nego neposredno po donošenju tih zakona. To ste morali da uradite i da obezbedite.

Analize vršite. Ja ću vas sada demantovati, ne vršite, evo oblast pravosuđa nije tema u koju se najbolje razumete. Kada je Ministarstvo pravde, kada je Vlada razmatrala da vidi da li je sudska mreža optimalna, onakva kakva bi trebala da bude?

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Zoran Đorđević.