Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije na član 2. predloženog rešenja podnosim amandman u smislu dodavanja tačke 18. u stavu 1, koja precizira efikasnost planiranja sa ciljem afirmacije ravnomernog razvoja Republike Srbije.

Mislim da ćemo se svi složiti da je efikasno planiranje žila kucavica svakog dobro definisanog sistema upravljanja. Kada kažemo efikasno planiranje pre svega mislimo na usklađenost paralelnih planskih procesa u Republici Srbiji. Realno se tu pre svega misli na hijerarhijsku usklađenost planskih dokumenata od najvišeg do najnižeg nivoa državne uprave.

Pomenuti planski dokumenti su obavezni da u sebi sadrže odrednice koje planiraju prioritete u radu, izradu godišnjih planova na osnovu tih prioriteta, izradu programskih aktivnosti i finansijske konstrukcije za sprovođenje pomenuti godišnjih planova.

Često u praksi dolazi do neusklađenosti prilikom realizacije planskih dokumenata iz razno-raznih, ponekad objektivnih, a često i neobjektivnih razloga, što uz često nedostatak instrumenata za realizaciju godišnjih planova upravo pokazuje na slabost i nedovoljnu efikasnost planiranja.

Zaista realno mislim da neusklađenost planskih paralelnih procesa, pogotovo u smislu hijerarhije, glavni je uzrok pojave velikog broja problema koji se u praktičnom smislu, pored nedovoljne transparentnosti, najviše ogleda u neravnomernom razvoju čitave zemlje.

Zbog svega rečeno treba insistirati na efikasnom planiranju i definisanju instrumenata za sprovođenje planskih dokumenata u svim sferama društvenog života. Te stoga ovim amandmanom upravo želim da ideji efikasnost planiranja na ovaj način dam podršku u smislu boljeg i kvalitetnijeg definisanja pojmova predloženog zakonskog rešenja, a sve u cilju afirmacije sveukupnog ravnomernog razvoja Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Petrović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije podnela sam amandman na član 2. stav 1. kome se dodaje tačka 18. koja glasi – Efikasnost planiranja – planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Predloženim amandmanom se dodatno definišu osnovni pojmovi predloženog zakona. Usvajanjem zakona o planskom sistemu Republike Srbije biće unapređen proces izrade dokumenata javnih politika i propisa na način koji obezbeđuje međuresornu koordinaciju, učešće zainteresovane javnosti, kao i praćenje sprovođenja vrednovanja i izveštavanja o primeni propisa.

U kontekstu sprovođenja reformi javne uprave, usvajanjem predloženog zakona unaprediće se sistem upravljanja javnim politikama i time će se doprineti unapređenju upravljanja baziranog na znanju, povećanju pravne sigurnosti, poreske odgovornosti, kao i unapređenju poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga u Republici Srbiji.

Planski sistem Republike Srbije na republičkom, kao i na nivou autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave nije u dovoljnoj meri efikasan i transparentan. U proteklih par godina učinjeni su određeni pomaci u ovoj oblasti, ali je neophodno i dalje raditi da se sprovedu sve aktivnosti koje bi pomogle da planski sistem postane efikasniji, delotvorniji i jeftiniji.

U cilju povećanja efikasnosti planskog sistema neophodno je raditi na poboljšanju, prvo, efikasnosti planiranja, zatim usklađenosti planskih dokumenata, izvršiti analizu efekata javnih politika i propisa, poboljšati informacioni sistem za podršku planiranju, otkloniti nedostatke analitičkih kapaciteta u organima državne uprave i izvršiti sveobuhvatnu reformu sistema upravljanja javnim politikama.

Primenom predloženog zakona u praksi doći će svakako do poboljšanja planskog sistema, a samim tim i pozitivno će uticati na sveobuhvatni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Desanka Repac.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Pekarski.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 2. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Ovaj član se bavi objašnjenjem i značenjem izraza koji se koriste u ovom zakonu. NJih ima ukupno 17, a ja sam predložio da se doda i 18 izraz.

Pomenuću samo neke, kao što su učesnici u planskom sistemu, ostali učesnici u planskom sistemu, koordinacija javnih politika, analize, praćenje, sprovođenje javnih politika, vrednovanje učinka javnih politika i naravno sam izraz – javna politika. Predložio sam da se doda i izraz – efikasnost planiranja.

Mislim da je potrebno da prilikom svakog planiranja unapred izračunamo i efikasnost. Kada se kaže efikasnost misli se na brzinu realizacije i na korist. Kada se kaže korist, ne misli se samo na finansijsku korist nego se misli i na neke druge koristi kao što su ekonomska, kulturna, odbrambena, nacionalna, obrazovna, ekološka ili neka druga korist.

Ministar Đorđević je kroz jedan jednostavan i klasičan primer pokazao kako javna politika može da bude transparentna i korisna kada je efikasno isplanirana i to na primeru grada Niša, kako država tamo koristi svoje resurse i preusmerava ih kako bi se iskoristili na maksimalno mogući način. Država, odnosno Ministarstvo odbrane, odnosno Vojska Srbije donela je odluku da deo svojih resursa prebaci u drugo ministarstvo, odnosno Ministarstvo obrazovanja, odnosno da deo kasarne „Filip Kljajić“, ako se ne varam, da na korišćenje gradu Nišu zajedno sa pratećim objektima kako bi se iskoristio za izgradnju univerziteta u Nišu. Tako upravljanom javnom politikom država nastoji da iskoristi sve svoje kapacitete u korist grada Niša i to ne samo u korist grada Niša nego i studenata i omladine ne samo Niša, nego i čitavog tog regiona i da na taj način efikasnim planiranjem stvori nove stručne kadrove.

Sada kada država želi nešto da da, da preusmeri, da stvori nove kvalifikacije, zarad upošljavanja kapaciteta, mene interesuje da li će ovi vajni opozicioni lideri koji su se grčili po Beču ili su išli po Centralnom parku u NJujorku i gledali cveće, odnosno gledali kako trešnje cvetaju, da li će sada doći u Niš da protestvuju protiv jedne ovakve odluke od koje će imati koristi ne samo grad Niš, ne samo omladina u Nišu, nego i cela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice Marković.

Hvala.

I ovim amandmanom kao i prethodnim želela sam da ukažem na značaj procesa evrointegracija na našu zemlju.

Članom 2. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije definisani su pojmovi koji se koriste u smislu ovog zakona. Predložila sam dodavanje tačke 18. u kojoj bi se objasnio pojam evropskih integracija i ono što ovu Vladu razlikuju od svih prethodnih to je da je otvorila prva pregovaračka poglavlja i to 2015. godine, iako je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan 2008. godine, a na snagu je stupio tek 2013. godine. Dosta vremena smo izgubili i otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja predstavlja jasan signal da smo čvrsto rešili da sprovodimo reforme u oblastima našeg društva i to po ugledu na najrazvijenije evropske zemlje.

Mi želimo da uvedemo najviše standarde i mi smo nedvosmisleno pokazali kom tipu društva želimo da pripadamo. Uostalom, velika većina naših građana vidi upravo najrazvijenije zemlje EU kao idealne za život i naš posao je da stvorimo takve uslove i u Srbiji.

U prilog tome ide i činjenica da 65% stranih direktnih investicija u Srbiji dolazi upravo iz zemalja članica EU, na samom vrhu su Italija, Austrija, Nemačka. Nemačka preduzeća zapošljavaju preko 44 hiljade radnika, austrijska 13 hiljada. U poslednje dve godine iz EU je stiglo blizu 1,5 milijardi evra godišnje po osnovu stranih direktnih investicija, što je skoro tri puta više nego 2012. godine, kada su iznosile 551 milion evra.

Spoljnotrgovinska razmena je najveća sa zemljama EU i iznosi oko 65%, oko 20% iznosi spoljnotrgovinska razmena sa zemljama CEFT-a, a ostalih 15% je sa svim ostalim zemljama. Otvaranje poglavlja poslalo je poruku investitorima da je Srbija jedna stabilno i dobro mesto za ulaganje. Sam proces evrointegracija je jedan od načina da kreiramo što bolji ambijent za privlačenje stranih investicija, ali i za podsticanje domaće proizvodnje. Proces evrointegracija predstavlja samo dodatni podsticaj, ne predstavlja nikakvo uslovljavanje, ne predstavlja prepisivanje zakona EU, uostalom, ako je nešto dobro i ako smo videli da dobro funkcioniše u najrazvijenijim zemljama, zašto to ne bismo primenili u Srbiji.

Mi želimo da stvorimo jednu uređenu državu, sa jakom i stabilnom ekonomijom. Ja sam potpuno sigurna da je članstvo u EU najbolji put za to, a potpuno je logično dodavanje pojma evrointegracija u okviru tačke 18) člana 2. ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Pantović.
Da li neko želi reč?
Kolega Pantoviću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. ovog zakona, gde želim posebno da istaknem pojam efikasnosti planiranja, posebno u onom polju koje se odnosi na povećanje infrastrukturnih kapaciteta naše zemlje.

Ono što sigurno zanima najviše naše građane, a posebno mlade, jeste razvoj one infrastrukture koja direktno utiče na povećanje novih radnih mesta. Imali smo priliku pre nekoliko dana da vidimo da u Kragujevac stiže nemački „Simens“, a istovremeno da kreće i gradnja velikog industrijskog parka u tom gradu, čime se Kragujevac konačno vraća na mapu industrijskih centara. Ovaj industrijski park imaće centar za istraživanje, razvoj i edukaciju, učinioce za praktičnu nastavu i savremene laboratorije gde će mladi stručnjaci tragati za inovativnim rešenjima, kao i prostor za podršku startap kompanijama. Ovaj industrijski park je šansa za zapošljavanje inženjera i obučenih radnika iz cele Šumadije.

Takođe, što se tiče velikih planiranih projekata, potrebno je spomenuti najavljenu izgradnju industrijskog parka u Borči. Ovaj park će se prostirati na 320 hektara i u njemu će, prema studiji izvodljivosti, biti otvoreno preko hiljadu inovativnih kompanija. Vrednost projekta je 300 miliona evra. On znači 10 hiljada direktnih radnih mesta i oko 40 hiljada indirektnih radnih mesta. Industrijski park će graditi kompanija koja je gradila najveći industrijski park na svetu u gradu Sudžou u Kini. Takođe, već 40 najvećih visokotehnoloških kompanija iz Kine su potpisale memorandum gde su najavile zainteresovanost učešća u ovom projektu. Ovi veliki projekti uposliće naše mlade inženjere, naučnike i na taj način ih zadržati da ostanu i stvaraju ovde u Srbiji, što je, složićete se, jedan od najbitnijih zadataka svih nas. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.