Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Davidovac, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, Predlogom zakona o planskom sistemu u cilju standardizacije vrsta planskih dokumenata propisano je tri vrste planskih dokumenata, i to dokumenti razvojnog planiranja, gde spadaju plan razvoj, investicioni plan i prostorni plan i planovi razvoja jedinica lokalne samouprave, zatim, imamo dokumenta javnih politika, koja obuhvataju strategije, programe, koncept politike i akcioni plan, i imamo ostala planska dokumenta, kao što su program Vlade, ekspoze, akcioni plan za sprovođenje programa Vlade, godišnji plan rada Vlade i nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU.

Predlog zakona uređuje hijerarhiju planskih dokumenata na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, propisuje se međusobna usklađenost javnih politika i usklađenost planskih dokumenata po formi, sadržaju i terminologiji. Takođe, sprovodi se usklađenost planskih dokumenata sa preuzetim međunarodnim obavezama, kao i usklađenost propisa sa usvojenim planskim dokumentima.

Usvajanjem ovog Predloga ovog zakona stvoriće se jedinstven sistem planiranja na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou zasnovan na usklađenosti hijerarhijski nižih sa hijerarhijski višim planskim dokumentima, ali potrebna veza između planova razvoja jedinica lokalnih samouprava sa pokrajinskim, odnosno sa dokumentima razvojnog planiranja na nivou Republike Srbije, kojima su utvrđeni dugoročni i prioritetni ciljevi razvoja Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Ognjanović, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, planska dokumenta su ključni dokument koji postavlja ciljeve utvrđene za privlačenje domaćih i stranih investitora, a sve to u cilju privrednog razvoja Srbije i podizanja životnog standarda građana.

Juče sam u izlaganju pomenula da je Srbija učesnik u Projektu „Jedan pojas – jedan put“, a upravo takvo usmeravanje politika daje Srbiji mogućnost da očekuje nove investicije i unapređenje privredne saradnje sa Kinom. Investitori iz Kine su izrazili interesovanje za oko 60 državnih firmi u Srbiji. Dobro upravljanje sistemom javnih politika obuhvata planiranje, formulisanje i usvajanje javnih dokumenata, zatim sprovođenje, praćenje i njihovo vrednovanje.

Pošto govorimo o planskim dokumentima istakla bih Plan strategije razvoja opštine Grocka, iz koje dolazim, koji je obuhvatio niz projekata razvoja opštine, koja je u proteklih par godina uz podršku naše Vlade doživela ubrzani rast i razvoj, jer je činjenica da je Grocka zaista do pre nekoliko godina bila jedna od najzapuštenijih beogradskih opština i nije postojao ni jedan privredni segment na kojem nije potrebno ulaganje uz pažljivo planiranje.

Sada je većina projekata koji su navedeni u Strategiji održivog razvoja opštine implementirano i nalaze se na nekom stepenu realizacije. Ključni projekti vezani su za razvoj infrastrukture, urbanističkog uređenja, sanacionih planova kojima se stabilizuju zone klizišta, izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, revitalizaciju poljoprivrednih kapaciteta za preradu voća i povrća, uređenje priobalja i da ne nabrajam više, jer sam želela da pokažem kako se uz veliki trud i rad i dugoročno planiranje može ostvariti razvoj i napredak koji vodi u finansijsku stabilnost, zbog čega su građani Grocke na gradskim izborima dali svoje poverenje SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Koleginice Jovanović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, kolege narodni poslanici, do sada smo čuli mnogo prednosti koje ovaj zakon donosi, ali nismo se osvrnuli da je poseban problem do sada bio kod korisnika budžetskih sredstava što su prvo planirali, a tek onda su vodili računa o resursima, što je potpuno bilo obrnuto nekoj zdravoj logici. To je nasleđeno iz prethodnog perioda i zato je ova Vlada, između ostalog, i donela Predlog zakona koji treba da stavi stvari na svoje mesto, odnosno da se igra po jasnim pravilima igre.

Podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona, gde se dodaje stav 3, koji glasi – planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na rast ekonomskih indikatora. Ovo je upravo iz razloga zato što javni dug Srbije pada velikom brzinom od 74,7 BDP je pao 2015. godine, ispod 63,6 na kraju 2017. godine, a sada je ispod 60%.

Agencija Fič je podigla kreditni rejting sa B minus na BB iz dva razloga. Jedno je uspeh vladinih mera štednje, a drugo je nedavna apresijacija dinara. Sa padom duga smanjuje se rizik finansijske krize i nastavlja se stabilni privredni rast investicija, a to utiče na smanjenje nezaposlenosti i bolje standarda naših građana.

Srbija je dobila pohvale za rešavanje budžetskog deficita, obuzdavanje inflacije i poboljšavanje uslova na tržištu rada. Ekonomske reforme nastavljaju da daju rezultate, posebno u oblasti makroekonomske stabilnosti naše zemlje. Zato smatram da uvrštavanje ovog amandmana stavlja akcenata na bitan pojam, a to su ekonomski indikatori rasta naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marko Atlagić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Atlagiću, izvolite.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, gospodo narodni poslanici, planiranje podrazumeva i planiranje u vaspitanju i obrazovanju, a u prvom redu planiranje razvoja moralnih osobina učenika je prvorazredni zadatak nastavnika.

Da je doktor Đorđe Vukadinović kao učenik imao razvijen pravilan odnos prema istini ne bi negirao ono što svi građani Republike Srbije vide, a vide da se vreme zadnjih 20 godina u našoj zemlji može meriti po SNS i njenom predsedniku. Prvi period tog razvoja je period pre dolaska SNS na vlast, a to je vreme Vlade bivšeg režima, u kome je zemlja bila ekonomski, infrastrukturno, industrijski devastirana, vreme kada je zemlja bila demonizovana, sa prevelikom zaduženošću, sa pljačkaškom privatizacijom i sa prevelikom nezaposlenošću. Drugi period, dolaskom SNS i Aleksandra Vučića 2014. godine na vlast, a to je vreme ubrzane modernizacije i izgradnje naše zemlje, vreme u kome se gradi i radi, vreme sa smanjenom nezaposlenošću, sa smanjenom zaduženošću zemlje, vreme sa izgradnjom cesta i autoputeva, škola i domova zdravlja.

Zato je ovaj amandman veoma važan za razvoj ljudskih osobina, u prvom redu ljubavi prema istini, kako ne bi razni analitički šarlatani, kao što je Đorđe Vukadinović zvani Vlah, koji nema taj osećaj, negirali ono što svi građani Republike Srbije vide.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne moramo puno da brinemo ako pažljivo i strpljivo u napred planiramo. Ekonomska moć jedne zemlje se uskoro neće meriti količinom zlata i dijamanata koje ta zemlja ima, već količinom hrane i pijaće vode koje ta zemlja proizvodi ili može da proizvede, planirala je da proizvede u narednom periodu.

Na 3.200.000 hektara, koliko se trenutno obrađuje, i na zemljištu koje se trenutno ne obrađuje, na 800.000 hektara pašnjaka Srbija mora da isplanira pažljivo svoju poljoprivrednu proizvodnju i da se reši poljoprivredne politike koju je vodila stranka bivšeg režima i koja je isključivo bila naklonjena velikim poljoprivrednim gazdinstvima.

Čak i EU u svom zaokretu od 2013. do 2020. kaže da neće više samo da podržavaju velike, da će u većoj meri da podržavaju mala poljoprivredna gazdinstva i da je to prespektiva u novom zapošljavanju i ta aktivnost sa kojom se ja slažem se zove – nećemo da podržavamo milionere, nego milione.

Tako i mi u buduće treba da podržavamo ne samo velika poljoprivredna gazdinstva, nego već moramo da podržavamo mala poljoprivredna gazdinstva, koja kroz specijalizaciju mogu da budu ekonomski efikasna, jer na jednom hektaru staklenika i plastenika mogu da naprave značajnu poljoprivrednu proizvodnju. Takođe, na jednom hektaru modernog zasada voća koje košta prilikom podizanja oko 20.000 do 30.000 evra, svake godine jedno poljoprivredno gazdinstvo može da obezbedi prihod za sebe i svoju porodicu od 30.000 evra po hektaru.

Ukoliko preradu voća i povrća lociramo što bliže mestu proizvodnje, naći ćemo posle hleba i za oca na njivi i za sina u preradi. Hvala.