Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, gosti iz ministarstva, kolege narodni poslanici, kada govorimo o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ne možemo a da se ne osvrnemo na izgradnju ekskluzivnog stambenog objekta bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, kao i na okolnosti pod kojima je se kiparsko preduzeće „Vilab farm“ pojavljuje kao vlasnik četiri desetine istog stana sa bivšim ministrom odbrane i njegovom suprugom, a ujedno i suinvestitor zajedničkog objekta na najskupljem pašnjaku u Evropi, plaćenom punih milion i po evra.

Direktor preduzeća „Vilab farm“ Radomir Bzik je istovremeno bio i vlasnik firme „Pejton medikal“ koja je tokom ministarskog mandata Dragana Šutanovca prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 350.000 evra. Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi „Pejton medikal“ je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom ukupne vrednosti poslova preko 11 miliona dinara.

Kada se sve ovo uzme u obzir, ne čudi činjenica da je Dragan Šutanovac za nepunih pet godina ministarskog mandata zaradio šest miliona dinara i da je od tih šest miliona dinara uspeo da uštedi neverovatnih 150 miliona, kolika je vrednost njegovog stana od 190 kvadrata i galerije od 139 kvadrata na elitnom vračarskom pašnjaku. Ali, ovde se ne završava Šutanovčeva magija, pošto je on uz sve ovo uspeo da za tih pet godina od ministarske plate uštedi i preko 300.000 evra deponovanih na račune u nekoliko banaka, da uštedi za kupovinu više vrednih umetničkih slika, kolekcije oružja kao i kolekcije skupocenih satova vrednih više desetina hiljada evra. Naravno da Šutanovac sve ovo nije uspeo da uštedi sam, zato je za svog pomoćnika za materijalne resurse postavio kuma Iliju Pilipovića, poznatog trgovca oružjem i kolekcionara krivičnih prijava za zloupotrebu službenog položaja.

Ali, da se vratimo na stanogradnju bivšeg ministra odbrane, uz činjenicu da je pre nego što su Dragan Šutanovac i pomenuta kiparska firma postali investitori gradnje luksuznog objekta na vračarskom pašnjaku prvobitni investitor i nosilac dozvole za izgradnju objekta bili preduzeće „Trešnja“ d.o.o, koje je, gle čuda, prosto da čovek ne poveruje, godinu dana pre prodaje ove investicije Draganu Šutanovcu i ostalim suinvestitorima od Ministarstva odbrane u restriktivnom postupku javne nabavke dobilo posao vredan blizu 20 miliona dinara.

Zbog svega ovoga, bilo bi jako zanimljivo utvrditi da li je Dragan Šutanovac ili opet neka od firmi koja je dobijala milionske poslove na javnim nabavkama tokom njegovog mandata pokrila troškove kupovine ekskluzivnog pašnjaka na Vračaru i izgradnje stana i galerije u ukupnom iznosu od preko milion evra. Tako ćemo utvrditi da li u celom slučaju vračarskog pašnjaka postoji vezivni materijal sa Kipra ili je Draganu Šutanovcu te 2012. godine trešnja dobro rodila. Hvala.

Hvala, kolega Torbica.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, podneo sam amandman na član 2. na stav 4. koji je usklađen i sa amandmanom koji sam podneo na član 1.

Naime, činjenica jeste da osim opšteg interesa, kada je u pitanju jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije prilikom donošenja ovog zakona ili inicijative za donošenje ovog zakona, ono što ovaj zakon u sebi sadrži, ispravlja i o čemu vodi računa jeste pitanje socijalne ravnopravnosti. Šteta je što to ne piše na jasan i nedvosmislen način u samom zakonu i to i jeste razlog ove moje reakcije i predloga da se to ovim amandmanom jednostavno izmeni i koriguje u tom pravcu. To nije samo prazna floskula. Upravo pitanje socijalne ravnopravnosti, kada je u pitanju član 2. i član 1, koji definišu predmet uređivanja i javnog interesa, onda bi se i usvajanjem tih amandmana jasno uticalo i olakšala primena članova 7, 10. i 11. ovog zakona.

Naime, članom 7. ovog zakona govori se u stavu 1. o strukturi stanova i jasno se razgraničava, upravo poštujući princip socijalne ravnopravnosti, koje su to kvadrature, od garsonjere do četvorosobnog stana, neophodne za pristojno i normalno stanovanje porodica, u zavisnosti od toga koliko članova imaju. Stavom 3. istog ovog člana definisano je da pripadnik snaga bezbednosti po sopstvenom zahtevu ulazi u kupovinu stana, ali se i stavom 5. definiše da i onaj pripadnik snaga bezbednosti koji ima neadekvatno rešeno stambeno pitanje u ovom trenutku može ga rešavati, ali poštujući jedan princip socijalne ravnopravnosti, ukoliko za kupovinu tog stana nije zainteresovan pripadnik snaga bezbednosti koji nema rešeno stambeno pitanje ni na koji način u tom trenutku.

Prema tome, pitanje socijalne ravnopravnosti je jasno tretirano u ovom zakonu, ali prihvatanjem ovih amandmana ono bi zaista dobilo jednu odgovarajuću težinu koja je neophodna i olakšala bi primenu zakona u daljoj proceduri. Hvala.

Hvala, kolega Komlenski.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ana Karadžić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Parezanoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, Vojska Srbije je uvek kroz svoju istoriju mogla da se pohvali visokoobrazovanim i stručnim kadrovima. Smatram da svaki mlad čovek koji želi da upiše neku od vojno obrazovnih ustanova mora imati, pored privlačnosti i interesovanja za tu oblast, i jedan poseban patriotski naboj i ljubav prema svojoj zemlji, kako bi bio maksimalno motivisan da se školuje i kasnije kroz svoj radni vek obavlja sve one zadatke koju ova oblast iziskuje. Samo potpuno motivisan vojnik ili policajac može u potpunosti da ispuni sve svoje radne zadatke koji svakako nisu laki i odoli svim izazovima koje nacionalna bezbednost traži.

Ako taj pripadnik službi bezbednosti nema kvalitetne uslove za svoj posao, ako nema kvalitetne životne uslove, ako nema krov nad glavom, on svakako neće biti sposoban da se potpuno posveti svom poslu. I upravo zato je ovaj zakon veoma važan.

Bez jakih obrazovnih institucija nema ni jakih sistema bezbednosti, ali isto tako i te obrazovne institucije neće biti jake ako njeni polaznici ne vide jasnu perspektivu, ako ne vide da država brine o pripadnicima snaga bezbednosti, da brine o njihovim uslovima za rad, da brine o njihovom kvalitetu života. Samo tako će oni biti motivisani da se školuju i da jednog dana ispune svoj san, da obuku tu uniformu i štite svoje sugrađane i svoju zemlju.

Naravno, meni je kao i svim poslanicima Srpske napredne stranke jako žao što ovakav zakon nije donesen mnogo ranije, ali kao što reče jedan od prethodnih kolega, u vreme Demokratske stranke i tadašnjeg ministra odbrane, gospodina Šutanovca, bilo je mnogo važnije graditi stanove na vračarskim pašnjacima, ali ne za vojsku nego za njih lično.

Zato ću ponoviti ono što sam rekao i juče, da mi je velika čast i zadovoljstvo što ću imati prilike da podržim ovaj zakon, uz očekivanje i nadu da će i moj grad Čačak u nekoj od kasnijih faza biti grad u kome će se graditi stanovi za pripadnike snaga bezbednosti. Hvala.

Hvala kolega Parezanoviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Krsto Janjušević. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, svaki pripadnik snaga bezbednosti doprinosi ekonomskom razvoju Srbije i činjenicu da blizu 30 hiljada pripadnika snaga bezbednosti nema rešeno stambeno pitanje su u delu opozicije najstrašnije zloupotrebili, nemajući ni trunku srama zbog toga zašto taj broj nije danas manji, a izgleda nemajući ni sećanje da su bili na vlasti u jednom periodu kada je sve to moglo da se popravi.

Dakle, bili su na vlasti, imalo se novca u tim privatizacijama i to vreme zaista nosi naziv privatizacija u svakom smislu - privatizovane su državne firme pljačkaškim privatizacijama, a taj novac je završio u privatnim džepovima, a vojska neka stanuje privatno. To je bila, otprilike, poruka vlasti u tom periodu.

Takođe se ovde nekorektno barata sa činjenicom i cenama stana - odakle nekome sada 30 evra za stan od 60 kvadrata. Da, ali mi obezbeđujemo da vojnik pripadnik snaga bezbednosti taj stan može da otplaćuje 30 godina, pod mnogo povoljnijom mesečnom kirijom. A napomenućemo da je u periodu od 2008. do 2012. godine toliko ljudi ostalo bez posla da smo tada plaćali najveću kiriju, otprilike, Srbija je tada plaćala mesečno preko 8.300 ljudi koji su ostali bez posla, toj vlasti i tom periodu.

Ponosni na pripadnike snaga bezbednosti, učinićemo sve da njihovi uslovi za život i rada budu bolji. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Izvolite, dr Laketiću.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, danas govorimo o Predlogu zakona koji će u budućem periodu, u narednom periodu, rešiti nagomilane probleme koje imaju pripadnici Vojske Srbije, pripadnici policije, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Međutim, ovaj zakon je definitivno morao da bude donesen značajno ranije. Trebalo je da bude donesen još u periodu vršenja vlasti onih koji danas kritikuju. Taj problem nije od juče i definitivno sa ovakvim sagledavanjem i sa ovakvim predlozima kakav je ovaj današnji zakon, ja očekujem da ćemo u narednom periodu smanjiti broj lica pripadnika ovih službi koji imaju stambeni problem.

Međutim, moj predlog ka vama, gospodine ministre, jeste da u nekoj narednoj fazi, predlažem, sledećoj fazi, sagledate pre svega opštinu Prokuplje i Toplički okrug, na taj način da se upravo u sedištu Topličkog okruga grade stanovi za pripadnike i Vojske i policije, ne samo zbog toga što je lokalna samouprava izuzetno kooperativna i ima veliku želju da pomogne i izađe u susret u svakom smislu, ne samo rešavanju komunalnih problema vezano za objekat, već sve ono što je neophodno i što je preduslov za izgradnju ovih objekata, već i zbog toga što Toplički okrug ima veoma dugu, vojničku istoriju, zato što toplički Gvozdeni puk i sve ono što je on uradio, mislim da su nas zajedno zadužili da napravimo jedan, rekao bih kvalitativni iskorak, i na taj način u nekom narednom periodu sagledamo i pripadnike vojske i policije koji su upravo naslednici, biološki naslednici tih ljudi koji su nam učinili mnogo. Hvala.

Hvala dr Laketiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik dr Dragana Barišić.
Izvolite dr Barišić.