Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Što se tiče ove poslednje diskusije nemam šta da primetim, mislim da je manje više jasno.
Što se tiče gospodina Martinovića, nećete vi postrojavati mene gospodine Martinoviću, dizati i pregledati. Kao što i ja i vi i bog i većina vaših koji sede tu poslanika i sede ili nisu možda sada tu znaju, da je ovo što se radi sa ovim amandmanima, koliko se vi ljutili napadali mene i zbog toga što sam gde sam tu ili gde nisam, zapravo način da se uskrati od tih 600 minuta, od tih 10 sati rasprave, da se uskrati opoziciji, u ovom delu mogućnost da nešto kaže i da kritikuje vlast.
To je legitimno, kao što je legitimno i podnošenje svih ovih amandmana. Jeste, ali činjenica je da, pogledajte samo razloge i argumentaciju sa kojom je Vlada odbacila, znači najveći broj 99,9% tih amandmana, oni su rekli da se ti, a to piše u obrazloženju odbijenih amandmana, da se ovaj predlog zakona ne odnosi na i ne tiče odnosa državne uprave i lokalne samouprave, drugim rečima to je bilo uniformno objašnjenje i obrazloženje sa kojima su odbijeni svi ti amandmani. Na neki način Vlada jeste rekla da su oni na neki način besmisleni i da je to manevar. Ja ne opravdavam ni kolege koje su to sa svoje strane svojevremeno zloupotrebljavali, ali jednom ili dva puta, vi to radite još od decembra, još od one rasprave o budžetu. Dakle, ne opravdavam ni kolege koji su jedan ili dva puta takođe podnosili amandman na svaki član zakona. To je što se toga tiče.
Što se tiče toga ko je lenj, ko je vredan, takođe nećete me vi ocenjivati, a mislim da sam dovoljno u svom životu demonstrirao i pokazao vrednoću i rad. Ali, nije reč o tome, gospodine Martinoviću, reč je o tome da ovom galamom, ovom stalnom istragom nekih skrivih motiva i razloga zašto neko nešto kaže i radi. Vi proizvodite jednu atmosferu kao o onoj priči o čobanu i vuku ili babi i vuku koji je stalno vikao – to je vuk, to je vuk. Dakle, to je zavera, to je državni udar, to je atak, na kraju kad se vuk pojavio niko više nije verovao tom čobanu ili toj babi.
Dakle, vi mi pomalo zaista delujete, gospodine Martinoviću kao taj čoban i ta baba koja stalno i ne samo vi, kojima se stalno priviđaju neke zavere, udari i sa ovim protestom vozača koji je bio par dana, pa je prestao, kao i svojevremeno neki drugi protesti, odmah su krivi tajni planovi, zakulisne radnje i sve ostalo.
Nažalost, ja bih rekao, gospodine Martinoviću, jedina stvar koja se ovde zataškava i pokušava da proturiti, između ostalog i ovakvom debatom, jeste činjenica da vaš i naš, nažalost, predsednik u nedelju ide da razgovara sa Hašimom Tačijem u Brisel, iako su se predstavnici vlasti Srbije, i to je malo bitnije, nego to je ko je kako odeven, ja sam odeven pristojno i kao druge kolege više ili manje. Ali, za nas baš nije pristojno to jeste kršenje nekih drugih mnogo važnijih etičkih kodeksa, da uz zaricanje i gospodina Marka Đurića, i predstavnika naše vlasti, i srpske liste, i predstavnika Vlade Srbije nećemo nastaviti briselske razgovore dok se šta? Jedan, ne otkriju ubice, razotkrije ubistvo Olivera Ivanovića i drugo do se ne formira zajednica srpskih opština. Uprkos jasnim i sa najviših mesta izrečenih tih tvrdnji, izricanja, sada, evo, upravo danas, to je tema o kojoj treba da se raspravljamo, a ne o tome ko je kako odeven.
Dakle, danas se sprema odlazak u Brisel, na novu rundu briselskih razgovora, novi susret gospodina Vučića i gospodina Tačija. Malo više o tome, gospodine Martinoviću, pogotovo vi koji se hvalite vrednoćom i svojim patriotizmom i svojom dolsednošću.
A koga ja zastupam? Zastupam one iste stavove koje sam zastupao, dakle, i svih ovih godina u javnosti, i po kojima me javnost više ili manje prepoznaje, umereno, patriotski, neekstremno, ne preterano ali u svakom slučaju u zaštitu minimalnog, elementarnog dostojanstva. Mislim da nije u duhu tog dostojanstva da se kaže da se neće otići u Brisel, a ode se.
