Zahvaljujem.
Izvolite, kolega Vukadinoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Primećujem da mi nije odgovoreno na pitanje, iako su obojica kolega imala priliku da odgovaraju po dva i više minuta. Nije mi odgovoreno. Nisu mi naveli primer parlamenta gde postoji ova praksa, i to mi je dovoljno. Dakle, nema takvog primera, ni meni, a očito ni vama poznatog primera gde poslanici vladajuće većine podnose nekoliko stotina amandmana na prve članove, prvog zakona, prve tačke dnevnog reda. To je poenta, drage kolege. To je ono što vam zameraju ovi posmatrači, neki ucenjivači nekih međunarodnih institucija kojima mnogo ne verujem, ali ponekada su čak i oni u pravu.

Druga stvar, dakle, naravno, gospodine Arsiću, tu ste u pravu i neću ja vama osporavati da je sigurno bilo i toga o čemu vi govorite. Sigurno je bilo zloupotrebe, sigurno je bilo bahaćenja one vladajuće većine i zato su sada bivši.

Da ste malo bolje i pažljivije slušali moje diskusije ovde, shvatili biste i dobronamernosti diskusija. Naravno, ja nisam vaš, da jesam, onda bih sedeo tu među vama, ali videli ste i dobronamernost i neku lojalnost instituciji i državi, ali da se pravim da ne vidim ono što vide čak i vaši poslanici i što vide oni koji imaju strpljenja da gledaju, građani ove zemlje, da se ove rasprave o amandmanima koriste zapravo samo za besomučne napade i kritiku opozicije i očekivati od opozicije da tu sedi je zaista iluzorno.

Mazohista sam pomalo ili savestan. To zna i kolega Atlagić, uostalom i on mi je više puta davao to priznanje da sedim više nego bilo ko od mojih kolega, ali niti ja sebe time hvalim, niti njih kritikujem. To je prosto tako.

Ono što je suština, neće moći ova institucija da funkcioniše, ako vi ne budete imuni da možete da čujete barem neku kritiku, ne napade na porodicu, ovo je malo besmislica što je gospodin, moj prethodni kolega, čitao, dakle, ja vam mogu objasniti ali ne na ovaj način…

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.

Samo sekund, pošto sam prozvan direktno. Dakle, ja naravno tvitujem. Više sam aludirao na okruženje, na neke ljude koji su se našli na toj slici, a koji su navodno bezbednosno zanimljivi. Dakle, neki ljudi koji su iz kriminogene sredine a koji su se našli na toj slici sa stadiona i ništa više od toga.

Nastavljamo sa krugom replika.
(Marko Atlagić: Meni replika.)
Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću se više javljati za reč.

Ovaj tvit je prethodni govornik napisao u šest sati i 17 minuta. Posle toga ste ušli u salu i počeli da vređate poslanike SNS i ostale kolege narodne poslanike zašto podnose besmislene amandmane. Rekao sam i ostajem pri tome.

Prethodni govornik je, po onoj Nušićevoj, opštinsko dete, on nije ničiji. Kada ga pitate – jesi li vlast? Nisam. Da li si opozicija? Nisam ni opozicija. Kojoj partiji pripadaš? Ne pripadam ni jednoj. Da li podržavaš Vuka Jeremića? Pomalo. Gde si? Kome pripadaš? Kakvi su ti politički stavovi? Nemam pojma. Niste vi ozbiljni da se sa vama vodi bilo kakva argumentovana politička diskusija.

Nemoj se, Marko, molim te, javljati za reč. Nemoj, molim te, da se javljaš za reč. Pridajemo veliku pažnju jednom pojedincu. Znate, u parlamentu su zastupljene političke stranke. U parlamentu se zastupaju politički programi. Mi smo jedini parlament, nažalost, u kome poslanik zastupa samog sebe malo zbog pogrešnog izbornog zakonodavstva, malo zbog ne baš srećnog zakona o Narodnoj skupštini, malo zbog toga što se ne poštuje do kraja Ustav Srbije. Ima tu svega.

Sve u svemu, molim kolege poslanike iz SNS, nemojte se više javljati za reč. Vi pripadate jednoj velikoj, snažnoj, moćnoj političkoj stranci koju vodi čovek koji uživa poverenje više od 60% građana Srbije. Nemojte da gubite vreme sa opštinskim detetom. Nemojte molim vas.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Kolega Atlagiću, vi ste ipak istrajali i želite repliku. Izvolite.

Kada me je već izazvao gospodin prethodni govornik iz opozicije, moram da kažem, kao što je rekao gospodin Martinović, on je bio tri sata juče i dva časa danas prisutan ovde. Postavljam pitanje – koliko je bio Nenad Čanak ovde u godinu dana, koliko je bio Kostreš u godini dana, koliko je bio iz bivšeg režima bilo ko, pođimo od prve klupe do zadnje, u toku dana? Uopšte ih nema.

Izučavam sad momentalno parlamentarni sistem između dva rata i 19. vek. Ovde u zapisnicima gore, znaju naši bibliotekari to dobro, nikada u istoriji parlamentarizma nismo, dame i gospodo, imali goru opoziciju – ne radničku, ne političku, bez ideja i bez programa. Najveći njihov problem jeste doći u Dom Narodne skupštine i biti pola časa ovde.

Nastranu to što nemaju ideje. Nema ih, a primaju platu ovde. Piše lepo u Poslovniku našem da se na kraju meseca obračuna. Još jedanput, nikada u istoriji parlamentarizma nismo imali goru opoziciju. Nema ih. Oni su obični lezijedovići i džabalebaroši. Imam hrabrosti da vam to kažem.

Recite mi kada je bio gospodin Kostreš ovde u zadnjih godinu dana? Kada je Čanak bio? Kada je Čedo Jovanović bio u zadnja četiri meseca, a zna govoriti i kritikovati predsednika države i državu ovu, sram ga bilo, i zagovarati otcepljenje Vojvodine od Srbije, kao i Saša Janković, i Nenad Čanak, krmak jedan, i masa njih drugih? Mislite da građani Republike Srbije to ne vide. I te kako dobro vide. Nema razloga da vas se bojimo, kao što je rekao gospodin Martinović. Nismo mi ovde vreća za udaranje, ali vi ste, gospodo, tu izabrani da vodite političke bitke sa nama u idejama, u programima, u nadmetanju, u radu, u odgovornosti, ali vi ste došli ovde u pidžami, iz kreveta ste ovde došli.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Član 27.

Trebalo je da upozorite kolegu Atlagića. Više puta sam ja ili neko od nas iz SRS smo intervenisali. Ne dozvoljavamo zaista da nas bilo ko svrstava u taj neki opšti pojam opozicije. Mi nismo ovde. Mi nismo u toru, pogotovo ne na način na koji je sada Atlagić govorio o opoziciji kao o lenštinama, kao o ovakvim, onakvim, nekima koji ne sede ovde. Molim vas, poslanike sve molim, da bar kažete deo opozicije, jer SRS jeste opoziciona partija, ali naša poslanička grupa je sastavljena od narodnih poslanika koji su veoma vredi, koji podnose amandmane, maksimalan broj, koliko nam broj poslanika dozvoljava, koji koriste vreme u načelnoj raspravi, u postavljanju pitanja, u raspravi o amandmanima.

Dakle, apsolutno učestvujemo u radu i ne prihvatamo da smo ni lenji, ni lezilebovići, ni ne znam kako je sve nazvao kolega Atlagić opoziciju. Ne ulazim u to šta misli o tom nekom novodosovskom delu opozicije, za koje niko živi još ne zna ni kome pripadaju, ni ko im je stvarni vođa, ni koliko imaju poslaničkih grupa. Sve to jeste tačno, ali, molim vas, mi smo poslanička grupa koja je ušla sa 22 narodna poslanika, 22 mandata u parlament i mi u punom kapacitetu radimo i, kao što vidite, evo nas i sad ovde sa vama. Hvala.