Mislim da ste uspeli svu žutu štampu da upijete i da napravite neku vašu verziju viđenja događaja.
Da vam kažem ovako, prvo, tačno je da nisam prvobitno bio pristalica da se produži pre dve godine i silne studenske organizacije su dolazile kod mene. Pre dva tri meseca sam se konsultovao sa Odborom za obrazovanje Skupštine. Onog časa kada smo predlog počeli da promišljamo i da istražujemo, analiziramo koliko tih mladih ljudi ima, ja sam se sa njima u dogovoru predomislio.
Pre neki dan na skupštinskom odboru sam počeo svoju diskusiju time da sam nevoljno ovo predložio i moja je izjava bila, ako hoćete da je citirate do kraja – „ja neću da ovo prihvatam, ali ako bude većinski stav da to radim, neću se joguniti. Sešću ovde gde sada sedim i uraditi taj deo posla.“ To je originalna verzija. Ako je vaša kraća, ne razumem zašto bi to bilo pitanje da li vi morate meni verovati. Ne predajem ja dogmu ovde. Govorim o činjenicama, a vi ih iskrivljujete. Znači, činjenice drugačije govore.
Moj bivši prijatelj ne postoji. Postoji kompanija „Samsung“ koja je donirala E dnevnik u prvoj godini rada nama i mi uveli u 600 škola bez bele banke. Neko je uradio pilot dobro, pa kada je kompanija „Telekom“, niste pomenuli ovde, ona je dobila tender, velika državna, ozbiljna, najozbiljnija kompanija je dobila tender, i normalno da traži podizvođača, to je specifičan posao. Ako je pilot dobro urađen na uzorku od trećine, onda je valjda jasno da Srbija ima šansu da za male pare uvede E dnevnik za manje od dve godine. Hrvatska je to radila pet godina sa preko 50 miliona evra evropskih para. Toliko sada o činjenicama. To možete sve proveriti. Ako imate nešto protiv, prijavite me svim agencijama i sudovima. Ovo je nekorektno što tako to povezujete i objašnjavate na svoj način.
Odgovornost ustanove je veća nego pojedinca. Ne možemo da pričamo o slučaju Arsenijević jer smo saznali da postoje mnogi drugi slučajevi. Na koji način ja mogu da završim osnovnu i da upišem master studije? Valjda mi je neko na upisu tražio dokumenta. Ne može on sam sebe da upiše. Znači, da li je odgovorna ustanova, institucija ili pojedinac? Svakako institucija.
Objasnio sam vrlo slikovito kako izgleda procedura kada poništavate doktorat. Vi vodite proceduru bez pravnog uticaja na taj slučaj, tako je zakon govorio bez ovog člana, i dokaže se da je sam doktorat odličan, ali vi imate u proceduri da on pravno nije trebao da ga upiše. Da li je on kriv što ga je sam upisao ili što su ga upisali? Ne govorimo mi da zakon donosimo na osnovu jednog slučaja, nego ima dosta takvih slučajeva. Ne vidim da je to loša rešena situacija za buduća vremena, makar se i ne desila više. Bar će odvratiti od dešavanja.
Kada govorimo o diplomama doktorskim pomenuo sam Nacionalni savet za visoko. Ako bivši lektor Beogradskog univerziteta, Kovačević, kaže ovo što ja vama citiram i niz drugih ljudi, onda govorimo o tehničkom problemu. Ne mogu da prozivam ministre iz 2005, 2006, 2007. godine što nisu uradili svoj deo posla, jer stoji zakonska nadležnost za regularnost diploma države, a ne komisije. Komisija je organ Nacionalnog saveta za visoko.
Ako sam proverio sa svojim timovima godinu dana ko se sve nije obratio zvanično za doktorske studije, nisu postojale kao studije, završite magistarske i idete na tezu, ako je dobijete, ako imate visok prosek branite disertaciju, taj broj ljudi, ne taj koji je KAPK prijavio javnosti pred kraj svog mandata, nego mnogo veći broj ljudi je dva puta sa tim diplomama doktorskim prošao akreditacije.
To je živa istina. Ti ljudi imaju porodice. Oni su sada stavljeni na stub srama kao da su nešto ukrali, a tehnički je problem napravila država, Vlada i fakulteti. Opet se vraćam na odgovornost ustanova i institucija, a ne pojedinca.
Odvojite tu priču od lažnih ustanova koje nisu akreditovane. Za vašu informaciju, ja sam letos poslao pismo da svi pogase i prijave i šaljem inspekciju. Osamdeset se prijavilo. Ja ću to objaviti javnosti jer nisu uradili posao po zakonskim procedurama. Naravno da imate od onog zakona do ovog priliku da novo telo, a to je NAT, radi i bavi poslom ko je podneo zahteve, ali nemate priliku da neko legalizuje ono što ne postoji.
Gašenje neakreditovanih odeljenja i takvih ustanova je veliki posao. To se nikada nije desilo i velike su i novčane kazne, ali će se ići na uzimanje licence. Ja bih voleo da je mene neko relaksirao od takvog posla, a prihvatio ono što sada radim. Ima ovde puno univerzitetskih profesora, znaju dobro o čemu pričam i znate dobro šta je sve po Srbiji bilo i ima, čak i ono što je država osnovala. Ako smeta nekome red, ja nemam takvu vrstu problema.
