Hvala ministre Šarčeviću.
Reč ima narodna poslanica Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se skoncentrisati na dva zakona. Jedan je Zakon o visokom obrazovanju, a drugi su ova dva zakona koja se tiču penzija.

Prvo ću krenuti od Zakona o visokom obrazovanju. Tu imamo nekoliko stvari, neke su dobre, neke nisu. Počeću od onog što je dobro. Evo, imam potrebu i da pohvalim način na koji je rešeno pitanje lektora. To je vrlo važno pitanje, važno po nacionalnu stvar. Znamo da nam je srbistika na izdisaju i to upravo zbog nedostatka lektora. Jako je dobro rešeno zakonski ovo pitanje lektora i ja se nadam da će srbistika, upravo podržana ovakvim zakonom, doživeti stari sjaj, kao pre više godina.

Što se tiče onoga s čim se nikako ne bih složila, a to su članovi 14. i 18. Zakona. Član 14, u stvari, kaže da se priznaju diplome studentima koji su upisali studije a nisu ispunjavali uslove, ako komisija zaključi da su oni ispunjavali obaveze. To kao da je rađeno za nekog. Znamo svi da je sin jednog rektora tako upisao doktorske studije, a da prethodno nije završio master. Tu se kaže da će biti kazna za ustanovu, ali će se tim ljudima, svejedno, diplome priznati i ja mislim da to nije baš ni fer, ni korektno.

Drugo je član 18. u kome se, u stvari, napušta sve ono što se govori u međuvremenu u ovim drugim članovima, a to je da se sve diplome u ustanovama koje su stečene bez akreditacije imaju smatrati validnima. Znamo svi da je postojao jedan dugogodišnji klinč, da tako kažem, između kapka, između Ministarstva i da je tu bilo velikih problema, tako da imamo do sada, govori se, 2000 spornih doktorata. Međutim, nisu sporne samo te diplome doktorata, nego su postale posredno sporne i diplome studenata, odnosno kursevi u kojima su ti ljudi predavali. Znam da je to viša sila i da je to bilo sve skupa nespretno, ali ostaje jedan gorak ukus u ustima i, eto, priča se, da je to u stvari napravljeno najviše zbog ovog famoznog fama u kome je bivši predsednik države stekao svoju diplomu i master diplomu. Ja ništa ne govorim, ja samo ponavljam ono što se, eto, po Srbiji priča.

Što se tiče produžavanja roka starim studentima, svakako se zalažemo za produžavanje roka. Ja mislim da to treba učiniti, jer mnogi ljudi rade i studiraju. Znam konkretno da medicinske sestre, visoko strukovne sestre, u međuvremenu se udale, izrodile decu, rade trosmenski i njima zaista nije lako da završavaju, ali plediramo na vas gospodine ministre, bilo bi jako dobro da izdate jednu preporuku da se sta ista mogućnost da i studentima, tzv. bolonjcima, onima koji idu po bolonjskom sistemu. Oni su u ovom slučaju izrazito diskriminisani, imaju kraći rok studiranja, osam godina, pa onda, ako to probiju, a imaju potpuno iste probleme kao i ovi koji su upisali po starom sistemu, to ne bi bilo fer i korektno. Nadam se da ćete tu preporuku izdati i tako svima omogućiti iste uslove studiranja.

Sada bih prešla na penzijske zakone. Naravno da podržavamo ukidanje ovog nepravednog i neustavnog zakona koji je donesen pre četiri godine, a kojim su privremeno smanjenje, da ne kažem, otete penzije ljudima.

Svi dobro znamo da je penzija stečeno pravo i da se izdaje rešenje na ime penzionera, da se to rešenje za penziju izdaje na temelju dužine radnog staža i na temelju isplaćenih doprinosa. Znači, već su se pare za isplaćivanje penzije slile u fond i odatle penzija može da se isplaćuje. Ovde je kršen Ustav i dobro je da se to rešenje Ustava sada ispravlja.

Međutim, ono što nije uredu je nekoliko stvari. Pre svega, to je da nigde nismo videli na koji način će ljudi biti obeštećeni za ove četiri godine. Naime, penzionerima je po nekim proračunima za ove četiri godine uzeto 800 miliona evra, po nekim proračunima više od milijarde evra.

Mi smo amandmanski intervenisali tražeći da onoliko meseci koliko su penzije bile umanjivanje, se taj isti iznos sa kamatom vraća ljudima. To bi bio jedan pravedan način.

Drugo što nikako nije dobro kod ovog zakona jeste da se sada sve daje u ruke Vladi. Naime, normalno je bilo do sada da se penzije usklađuju ili sa cenama i troškovima života ili kombinovano sa troškovima života, odnosno cenama i BDP. Međutim, ispostavilo se da od tog posla neće biti ništa i da se Vladi daje diskreciono pravo da ona odlučuju o tome koliko i kako će isplaćivati penzije, odnosno kako će regulisati veličinu penzije.

To je jako loše zato što to ljude baca u jednu totalnu neizvesnost. Svi mi koji radimo nekako računamo da ćemo znati koliko je novca isplaćivano u PIO Fond, koliko smo dugo radili i da možemo negde i da planiramo svoju penziju, a to znači i da planiramo svoju starost.

Međutim, ovde više nema ni planiranja penzije, ni finansijskog planiranja starosti, jer sve zavisi od milosti Vlade, sve zavisi od toga koga ćemo imati za ministra finansija, koga za ministra za socijalna pitanja i oni su ti u čijoj milosti će svi penzioneri živeti.

Mi smatramo da je to jako loše rešenje. To je rešenje koje je čak i neustavno zato što penzija, odnosno pravo na penziju i Zakon o penziji ima svoje zasade u Ustavu i mi ne možemo kao država sada, ne bi bilo dobro, da kao jedna evropska država to menjamo i time se, po onome što kaže Fiskalni savet, svrstamo u jednu grupu zemalja Bliskog istoka i severne Afrike gde postoji takva vrsta isplate penzija, tako da Vlada odlučuje koliko će, kako će i kada će da penzije usklađuje sa troškovima života. To znači, ako para u budžetu ima biće i povećanja penzija, ako para u budžetu nema toga neće biti. Ponavljam, penzija je stečeno pravo i mi smo svi štedeli, u stvari dajući tu svoju štednju u Fond tako da bi mogli da uživamo jednu finansijski, kako tako bezbednu starost i penziju.

Svi ćemo doživeti nadam se penziju pre ili kasnije, i oni koji su sada jako mladi i misle da im je penzija daleko, ona će ako budu imali sreće i zdravlja, sigurno doći. Ja se nadam da ukoliko narodni poslanici i većina u Skupštini usvoji ovo što je zaista, rekla bih, upotrebila bih jednu možda oštru reč, nakaradno, da ćete dobiti ljude na ulicama, dobićete sindikate zaposlenih, dobićete i sindikate penzionera, jer mnogi ljudi su vrlo nezadovoljni na čelu sa Fiskalnim savetom oko ovakvih rešenja.

Fiskalni savet, apostrofiram, u ovom trenutku upravo zbog toga jer je Fiskalni savet čak i pohvalio, što naravno nije bilo tada naše mišljenje, ovu fiskalnu konsolidaciju i sada su penzije 11% BDP. Mi zaista kao država imamo jako dobru priliku da se pravno uskladimo i da se penzije regulišu zakonski dva puta godišnje, a ne ovako da budu na milost i nemilost Vlade.

Što se tiče same ove formule za izračunavanje penzija, koja se time ovim zakonom potpuno prenebregava i potpuno briše, nju svakako treba vratiti i mi smo tu takođe amandmanski intervenisali i tražimo da se uvede formula i da se uvede ta tzv. kombinovana, odnosno švajcarska formula gde imate 50% BDP, a 50% cene, odnosno troškovi života. To uostalom predlaže i Fiskalni savet.

Savetujem da poslušate Fiskalni savet, jer je Fiskalni savet stručan i svi oni režimi koji nisu od 80-tih godina, pa evo do danas, slušali reč stručnjaka, su posle imali vrlo veliki finansijski disbalans. To se odnosi i na 80-te godine, kraj 80-tih godina kada je došlo do velike finansijske destabilizacije, posle se Jugoslavija raspala. Naravno nije to bio jedini razlog, ali je bio razlog koji je svakako i pomogao tome. Onda su to bile i 90-te godine kada su se penzije opet obračunavale bez BDP nego samo prema cenama, pa onda to nije urađeno po zakonu, nego odlukom Vlade, pa je Ustavni sud Srbije to proglasio neustavnim, onda je 2001. godine doneo odluku da te penzije imaju da se vrate, pa je i to izazvalo destabilizaciju, i tako sve do povećavanja penzija 2008. godine što je takođe, zajedno sa velikom finansijskom krizom, izazvalo destabilizaciju.

Znači, ja ovo ne pričam zato da bi se ovde bavila istorijom, nego prosto da najdobronamernije moguće upozorim da treba poslušati reč stručnjaka, ali i reč samih penzionera i penzionerskih udruženja koji nešto slično predviđa.

Sada imamo član 37. koji govori o uvođenju diskrecionog novčanog uvećanja uz penziju. Mi se apsolutno zalažemo za uvećanje penzija i to za uvećanje i ovih najmanjih penzija. Smatramo da treba, a slično smatra i Fiskalni savet, uvesti institut minimalne penzije, tako da znamo koja je minimalna penzija i da se onda ta minimalna penzija naravno usklađuje po određenoj formuli, po zakonu dva puta godišnje sa troškovima života i sa BDP. Inače ovako, ako imamo novčano uvećanje uz penziju, to je jedna populistička mera udvaranja najsiromašnijim ljudima u zemlji, ali i vrlo opasna mera koja praktično govori o tome da će penzije postati socijalna kategorija i da se u stvari sprema uravnilovka, odnosno da će više manje sve penzije biti iste, pa je svejedno da li ste vi čistili u kliničkom centru ili ste u kliničkom centru bili vodeći neurohirurg.

Što se tiče ovog oduzetog, odnosno otetog dela penzija koji, kao što rekoh, po nekima iznosi milijardu i po, a po nekima 800 miliona evra, on svakako treba da se vrati penzionerima ili barem da se ovaj dug proglasi za državni dug Srbije i da se na taj način ljudi mogu kompenzovati. Time ćete izbeći tužbe, time ćete izbeći neke nemire i mislim da bi to bilo zaista celishodno.

Takođe, moram da pomenem i naplatu poreza, ali i veliki broj obveznika kojima se oprašta ne plaćanje doprinosa. Čitam danas u „Politici“ o jednoj firmi koja proizvodi cipele, koja već godinama ne plaća nikakve doprinose radnicima i koja je za neke jako velike pare oštetila budžet Srbije i naravno same penzionere, a i same radnike.

S druge strane, imate jako mnogo onih koji pore ne plaćaju i negde sam naišla na podatak da oko četiri milijarde evra stoji neplaćenog poreza. Zaista, nije fer i pošteno da država zavlači ruke penzionerima u džep i kaže – nema para, ne može tim velikim sistemima koji ne plaćaju porez da im porez naplati.

Dalje bih pomenula još samo penzioni fond. Tu je evidentno da je vladajuća vrhuška stavila šapu i na PIO fond promenivši sastav upravnog odbora. Sada upravni odbor ima sedam ljudi od kojih su četiri partijski ljudi i tu je monopol na odluke, a to je naročito opasno u slučaju namere da se proda imovina penzijskog fonda. Tu će se dobiti određene pare za neko akutno krpljenje rupa, međutim posle sledi jedno veliko ništa i verovatno uravnilovka sa penzijama. Mi smo i tu amandmanski intervenisali i nadamo se da ćete te naše amandmane uvažiti i da će ovaj zakon biti bolji i pravedniji ne samo po penzionere nego i po celokupno srpsko društvo. Hvala na pažnji.

Hvala koleginice Rašković Ivić.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Samo ću kratko.
Slažem se kao i pre dve godine da ćemo uputiti molbu visokoškolskim ustanovama za one prve „bolonjce“. Tada je negde 80% ljudi ispoštovalo, mada sam ja imao silne neprijatnosti, da sam čak prekoračio svoja ovlašćenja, i za to sam optužen, ali pisalo je jasno preporuka.
Kada je u pitanju ovaj slučaj Arsenijevićev sin, nije razlog da se donosi, on jeste povod, ali ne može student, pa makar se on zvao Arsenijević, da bude kriv jer nije sebe upisao, to je samo zamena odgovornosti. Znači, ima dosta slučajeva, nije to jedan. Znate li kakva je procedura po sadašnjim pravilima? Vi ne možete pravno osporiti to, a onda stavljate stručnu komisiju od pet stručnjaka, imunologa, infektologa, mesecima radite da dokažete da je doktorat odličan. Tako da je ovo poslužilo kao povod svakako, a onda smo istražili da li tih slučajeva ima još. Tako da je svakako odgovorna ustanova, a ne student, u bilo kom drugom slučaju. To je bila paradigma te situacije.
Kada su u pitanju uslovno ovi doktoranti „pod sumnjom“, što vi kažete. Ako vam kažem da je ceo Nacionalni savet za visoko, da su svi članovi Konusa a priori rekli da je ovo bilo samo tehničko pitanje, da niko nije podneo zahtev, mi smo tražili od svih fakulteta, i držanih i privatnih, da nam se izjasne, ne bih sad da nabrajam koji sve državni nisu imali taj akt, i kada bi to pomnožili i ovo što su oni rekli, 100 i nešto, sa pravim brojem, onda govorimo više od 1.500. I pošto nije nadležnost KAPK-a da utvrdi verodostojnost diplome, nego Ministarstva, mi smo posegnuli zakonskim aktom za ono što je bilo već dva puta, znači prošlo akreditaciju, što je već ostvareno pravo. Tako da, sve druge slučajeve, naravno da se slažemo da su nelegitimni. Hvala.

Hvala, ministre Šarčeviću.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, svoje izlaganje bih krenuo sa konstatacijom da ja vidim da ste čitali šta je rekao Fiskalni savet, ali niste ulazili u suštinu ili ne razumete šta je rekao Fiskalni savet i šta je hteo i u suštini koliko je pogrešio u svojoj oceni.
Pročitaću vam pismo koje pišemo ka Fiskalnom savetu, a vi verujem da ćete razumeti i shvatiti iz toga koliko je pogrešio Fiskalni savet, koliko je paušalno doneo svoju odluku, koliko je brzopleto doneo svoju odluku, koliko je brzopleto napisao to pitanje, a vi ste ga samo presvukli kao vašu formulaciju i predstavili ovde nama.
Dakle, u oceni Fiskalni savet ističe da Predlog zakona neće omogućiti povratak na regularno funkcionisanje penzionog sistema već bi, naprotiv, doveo do urušavanja njegove predvidljivosti integriteta. Suštinu problema čine dve ključne predložene promene – ukidanje formule i davanje diskrecione mogućnosti Vladi da odlučuje o usklađivanju penzija i, pod dva, davanje diskrecione mogućnosti Vladi da isplaćuje novčano uvećanje uz penziju, što smo čuli od vas.
Kada je u pitanju usklađivanje visine penzija, dalje se navodi da Predlogom zakona de fakto se ukida formula za usklađivanje penzija i Vladi se daje diskreciono pravo da odlučuje o usklađivanju penzija. Član 9. Predloga zakona daje Vladi nadležnost da propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem odlučuje o usklađivanju penzija do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja. Ukazujemo na to da se članom 9. Predloga zakona predviđa izmena postojećeg člana 80b Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim je sada utvrđeno da se izuzetno od člana 80. tog zakona za vreme primene Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija penzije mogu povećavati samo u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i zakonom kojim se uređuje budžet.
Predloženom izmenom ove zakonske norme primenjuje se da će, takođe izuzetno članom 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja penzije usklađivati na način utvrđen propisima koje utvrđuje budžet i budžetski sistem. Dakle, može se primetiti da se Predlogom zakona ne vrši ukidanje formule za usklađivanje penzija, nego se praktično produžava sadašnje stanje, tj. usklađivanje penzija na način propisan zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i budžet, što se primenjuje 2014. godine.
Takođe, nije jasno odakle potiče ocena da članom 9. Predloga zakona Vladi se daje nadležnost da odlučuje o usklađivanju penzija, kada se zna da zakone kojima se uređuje budžetski sistem i budžet, kao i izmene tih propisa usvaja upravo Narodna skupština. Podsećanja radi, od 2014. godine penzije su uvećane tri puta. Svaki put je to učinjeno usvajanjem izmena navedenih propisa upravo od strane Narodne skupštine. Dakle, nigde u Predlogu zakona ne stoji odredba da se Vladi daje navedena nadležnost, niti će biti ukinuta formula za usklađivanje. Predlog zakona ne zabranjuje da se u propise kojima se uređuje budžetski sistem i budžet ugradi formula za usklađivanje penzija.
Veći deo ostalih ocena Fiskalnog saveta je na temu usklađivanja penzija, zasnovan na napred navedenoj pogrešnoj pretpostavci o ukidanju formule o usklađivanju i davanju diskrecionih ovlašćenja Vladi. Fiskalni savet u oceni navodi ukidanje formule za usklađivanje, dakle, ne bi omogućilo efikasnije planiranje potrošnje, kako zakonodavac navodi, već bi, naprotiv, podrilo predvidljivost penzionog sistema unoseći neizvesnost među radnike koji uplaćuju penzijske doprinose i onemogućavaju im da efikasno finansijski planiraju svoju starost.
Rekao bih jednu reč, ali neću sad u Narodnoj skupštini, a reći ću vam drugu stvar šta se time htelo. Mislim da je namerno u ovom trenutku baš to rečeno, a vidim da ste vi koji niste razmišljali o tome to samo sada ovde nama i predočili. Dakle, ukazujem na to da ni postojanje zakonom predviđene čvrste formule prema kojoj se usklađivanje penzija sprovodi na osnovu kretanja određenih parametara samo po sebi ne znači predvidljivost ili ekonomsku stabilnost.
Naime, u vreme kada su se penzije usklađivale prema tzv. švajcarskoj formuli o kojoj sam vam i pričao u elaboratu, tj. prema procentu koji je u jednakoj meri uključivao kretanje cena i zarada u prethodnom periodu, više puta se dešavalo da rast cena i zarada bude veći od očekivanog, zbog čega je skoro svake godine vršen rebalans budžeta, kao i finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je ugrožavalo stabilnost finansiranja isplate penzija. Pored toga, sama formula za usklađivanje penzija je u prethodne skoro dve decenije više puta menjana, što ne može da znači predvidljivost na način opisan od strane Fiskalnog saveta i vas.
Upravo činjenica da se usklađivanje penzija dovodi u vezu sa planiranjem budžeta koji učestvuje u finansiranju redovne isplate penzija i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, ukazuje na to da se želi postići predvidljivost i ekonomska stabilnost, bez neočekivanih uslovljenih, npr. neočekivanim rastom zarada tokom godine, kao što je bio slučaj u prošlosti. Bez obzira na pozitivna kretanja u javnim finansijama i smanjenje deficita u finansiranju rashoda Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, jasno je da to ne može da bude razlog za opuštanje kada je u pitanju finansijska održivost sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, što zahteva postojanje opreza u pogledu upravljanja rashodima ovog sistema.
Druga ključna tačka koju Fiskalni savet kritikuje, a i vi danas u svojoj oceni odnosi se na član 37. Predloga zakona kojim se utvrđuje pravni osnov kojim se daje mogućnost Vladi za isplatu novčanog iznosa kao uvećanje uz penziju, u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije, s tim što je dodatno utvrđeno da sredstva za ove namene ne mogu biti viša od 0,3% bruto domaćeg proizvoda na godišnjem nivou. Kako se navodi u oceni, otuda bi davanje mogućnosti Vladi za diskreciono, bez objektivnih i sistemskih kriterijuma, uvećanje pojedinih penzije mimo ranije uplaćenih doprinosa urušilo integritet penzionog sistema i podrilo poverenje koje se generacijama izgrađivalo.
Pored toga, u tekstu se navodi – na ovaj način podrivaju se principi penzijsko-invalidskog osiguranja i otvara se mogućnost za njihovo dalje urušavanje u narednim godinama. Moram da vam skrenem pažnju da u ovoj i prethodnoj je bilo reči sa MMF-om i oni su saglasni i sa jednom i sa drugom izmenom člana ovog zakona. Ukazujemo da navedena mogućnost isplate iznosa kao uvećanje uz penziju upravo je suprotna vama navedenom. Ne narušava principe sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, s obzirom da isplata navedenog novčanog iznosa ne znači promenu načina obračuna visine penzije, niti ima veze sa usklađivanjem penzija. Navedeni novčani iznos je jasno odvojen od penzije, a kako je predviđeno, isplaćivaće se u zavisnosti od finansijskih mogućnosti države.
Opredeljenje Vlade je da pruži dodatnu zaštitu korisnicima nižih penzija, ali na takav način da ne budu ugroženi principi penzionog i invalidskog osiguranja, kao i da se očuva stabilnost javnih finansija. Zbog toga je, naime, i uveden limit ukupnog iznosa sredstava za ovu namenu, a Predlogom zakona nije propisana obaveza, nego samo mogućnost isplate navedenog novčanog iznosa. Dakle, u skladu sa napred navedenim, smatramo da i jedna i druga, i vaša i Fiskalnog saveta, primedba ne stoji.
Pričate o nekom kršenjima Ustava i tome da je kršen Ustav i da moramo da se dozovemo pameti. Moram da vam kažem da do sada sve tužbe koje su bile na sudu nisu prošle, odnosno pale su. Mislim, da vi obmanjujete građane i terate ih na troškove koji su njima bespotrebni, a to je da podnose tužbe i da veruju da će da dobiju na sudu i da je to, verujući vama, i protivustavno. Nažalost, i na vašu žalost, a na našu sreću, mali broj građana veruje takvoj politici i veruje tome da treba da tuži državu, već veruje jednoj drugoj politici, a ta druga politika kaže da će penzije posle umanjenja, odnosno ukidanja umanjenja, biti u odnosu na oktobar 2014. godine od 8,8% do 13,2% veće u odnosu na taj period. Politika ove države se upravo odnosi na taj način i taj odnos prema građanima, odnosno u ovom slučaju prema penzionerima i upravo na način da brinemo o njima, da one najniže penzije možemo da im pomognemo i da im damo određeno uvećanje, a da s druge strane, ne ugrozimo fiskalni prostor i da ne ugrozimo budžet Republike Srbije.
To je odgovorna politika. Odgovorna politika nije da građani žive i da ne znaju da li će im biti isplaćena penzija, a vi se sećate tih vremena. Građanima nije predvidljivost da imaju penziju od jednog evra, ili jedne marke, kao što ja znam, da su moj otac i moja majka imali jednu marku. Predvidljivost sistema je ovakav, da oni znaju da država ide napred, da će biti bolji ekonomski uslovi i da će država u skladu sa tim ekonomskim uslovima da da. Vi bi se zadovoljili da bude visina penzije godišnje 0,1% i 1%. Vremena kad je bila inflacija velika i rast cena na malo koji je bio dvocifren, je stvar prošlosti. Sada imamo inflaciju od 1%, od 1,5%. Da li verujete da bi bilo dobro povećanje penzija od 1,5%? Mi ne verujemo. Mi verujemo da je dobro povećanje od 3, 4, 5, 6%. I, one trebaju da se približavaju platama i minimalnoj potrošačkoj korpi. Ove mere i sve ovo jesu u pravcu toga da možemo našim penzionerima svake godine u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonu o budžetu, koliko je dobro ovoj državi, da bude dobro i njima. To je politika ove Vlade, a to ćemo i predložiti i na kraju ove i na kraju svake sledeće godine. Koliko bude bolje državi da bude polje i penzionerima.

Hvala ministre Đorđeviću.
Reč ima ministar finansija dr Siniša Mali. Izvolite ministre.

Hvala puno.
Iskoristio bih priliku da dam malo perspektivu svih ovih stvari koje se odnose na isplatu penzija i stanje u penzionom fondu. Malopre ste, gospođo Ivić, rekli da su se pare slile u fond, odatle se penzije isplaćuju. To, nažalost, bi trebalo da bude tako, ali nije tako. Godine 2008, jednom katastrofalnom i neodgovornom odlukom, penzije su povećane četiri puta. Toliko su povećane da su uticale na 2% BDP-a i dovele do toga da je učešće penzija u BDP-u te godine bilo 13,4%. Od tada kreću sve nevolje javnih finansija Republike Srbije. Kreće da raste javni dug, koji je kulminirao sa 74,7% 2014. godine, kreće da raste deficit, koji je kulminirao 2012. godine sa 6,6%, negativan deficit u odnosu na BDP, i to je situacija koja se menja od 2014. godine, pa nadalje.
Daću vam još jedan podatak. Kao što znate PIO fond se puni novcem od doprinosa, ali se takođe puni novcem koji se uplaćuje iz budžeta Republike Srbije. Upravo zbog toga što su penzije povećane na neodgovoran način i novac, ili novca, nije bilo za njihovu isplatu, 2014. godine se 43,7% svih obaveza koje je PIO fond imao dotirane su iz budžeta Republike Srbije. Dakle, skoro polovina obaveza za penzije plaćena je iz budžeta Republike Srbije, umesto da je Fond dobijao ili primao doprinose od toga koliko zaposlenih ima u Republici Srbiji. Od tada, to je bilo preko 200 milijardi dinara godišnje, ove godine taj iznos se spustio na 28,4%.
Zašto? Zato što ekonomska politika Vlade pokazuje rezultate. Imate nikada veći broj zaposlenih, dakle, u drugom kvartalu ove godine 11,9% nezaposlenih, u odnosu na 23,9% 2012. godine. Imate veći prinos, ili priliv, u budžet PIO fonda, samim tim obaveze budžeta Republike Srbije se smanjuju. To vam pokazuje koliko je ova politika odgovornija od politike koja se vodila do 2013. godine.
I, ono što je ministar Đorđević rekao – mi se ne bavimo politikom kada donosimo odluke, bavimo se ekonomijom. Ukoliko situacija bude još bolja, a vi znate da imamo rekordne stope rasta od 4,9% u prvih šest meseci ove godine, imamo suficit u budžetu, evo treću godinu za redom, imamo smanjenje javnog duga na ispod 50% do kraja ove godine, odnosno početkom naredne godine. Zašto ne bi onda i penzioneri osetili boljitak u godinama koje dolaze? Zašto bi se fokusirali na stopu inflacije koja je nikada manja, 1%, 1,5%, ukoliko možemo naredne godine, ukoliko ostvarimo dobar rezultat, da ponudimo i penzionerima više?
Da završim, Zakon o budžetu i budžetskom sistemu donosi i usvaja Narodna skupština Republike Srbije, a ne Vlada Republike Srbije. Hvala puno.

Hvala ministre.
Pravo na repliku, Sanda Rašković Ivić. Izvolite. dva minuta.

Hvala.

Što se tiče ministra Šarčevića, njega sam sve razumela i uvažila sve ono što je rekao.

Što se tiče diskusije ministra Đorđevića, moram da kažem da ga nisam baš najbolje razumela, a mislim da ga nije razumeo niko, a možda ni on sam sebe. Međutim, ono što meni upada u oči jeste da je on ipak pomenuo da će penzije biti isplaćivane, odnosno da će to usklađivanje biti u zavisnosti od finansijske situacije. Znači, opet imamo zavisnost od finansijske situacije, a ne zakonsko usklađivanje koje bi trebalo da bude dva puta godišnje.

Takođe ste vi rekli da će penzije biti povećane i da će one sad biti od oktobra, za neke 13% veće nego što su bile pre otimanja, odnosno smanjivanja dela penzija 2014. godine, međutim, moram da vam kažem da su troškovi života porasli za 15%. Prema tome, ti troškovi života nigde nisu uračunati i tih 13% opet je manje od ovih 15%.

Gospodin Siniša Mali govori o suficitu. Lepo je, pozdravljamo, ne znam kako ste to izračunali, ali polazim od premise da je to tačno, pa ako imamo suficit u budžetu, a zašto onda u zakonu nigde niste stavili da način na koji će se ljudima vratiti ono što im je oduzimano četiri godine, to je 200 miliona evra na godišnjem nivou. Mi predlažemo da to bude onoliko meseci koliko je uzimano toliko da im se to vraća, naravno, sa obračunato uz kamatu.