Deseto vanredno zasedanje , 21.09.2018.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/202-18

1. dan rada

21.09.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u oblasti turizma
  • Zakon o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o trgovinsko-ekonomskoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji (revidirana)
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o uzajamnoj zaštiti razmenjenih tajnih podataka
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipra o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o trgovini i ekonomskoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj, trgovinskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katara
  • Zakon o potvrđivanju Protokola o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o isporukama prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju od 13. oktobra 2012. godine
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Kazahstan o izručenju
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i i Republike Kazahstan o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Kazahstan o transferu osuđenih lica
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja
  • Zakon o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma zemalja Jugoistočne Evrope o sprovođenju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu
  • Zakon o potvrđivanju Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšanju primene Evropske konvencije o ekstradiciji od 13. decembra 1957. godine
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšanju primene Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima od 20. aprila 1959. godine
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o saradnji u oblasti odbrane
  • Zakon o potvrđivanju Protokola I Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske i Protokola III o trgovini uslugama Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike San Marino o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak
  • Zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola 5 uz Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi broj 3/2015 usvojene 26. novembra 201
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije broj 1/2018 o izmeni Protokola B uz Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama adm
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o međunarodnom drumskom prevozu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju
  • Zakon o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje
  • Zakon o potvrđivanju Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova, 2009
  • Odluka o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije
  • Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu
  • OBRAĆANJA

    Mladen Šarčević

    Ja ću samo kratko.
    Poštovani prof. Korać, delim vaše mišljenje. I ja sam postavio slična pitanja pravnim timovima kada smo o ovome razgovarali.
    Imajući u vidu da ste više u pravu, ali da nemamo rešenje pametnije od ovog, ipak smo se opredelili da institucija nosi odgovornost, jer znate i sami da imamo i 10 privatnih univerziteta, tako da nutkanje – samo ti upiši, pa ćeš tako da doktoriraš i ostalo, pa ćeš to kasnije, znači, zaista sam svašta video i krenuli smo zaista u jednu otvorenu borbu protiv svega toga, jer, prvo, smo krenuli sa onim što smo kao država osnovali i tu treba mnogo, mnogo više reda i mnogo decenija, jer se tu svašta nataložilo.
    Isto tako, mogli bi da diskutujemo ne znam o kojim procedurama. Mislim da su to više standardi za tela za akreditaciju i za Nacionalni savet za visoko da rešava i takva pitanja, kao i mnoga druga pitanja – brzina, imenovanje u zvanju i šta god već. Znate, da sebi proizvedete kadar svega toga ima, tako da se sa vama apsolutno slažem. U pravu ste kada kažete da nije bilo možda pametnijeg rešenja da se reši u ovom zakonu, verovatno u nekim drugim. Svakako, ja ću se bar truditi da nađemo vezu. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.
    ...
    Pokret socijalista

    Bojan Torbica

    Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
    Poštovana predsednice, cenjeni ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set izuzetno važnih predloga zakona i ja ću u svojoj diskusiji govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, dok će moje kolege iz poslaničke grupe u kasnijoj raspravi se osvrnuti na ostale predloge zakona.

    Ono što na početku želim da uradim jeste da pohvalim Vladu Republike Srbije, kako ovu aktuelnu, tako i onu prethodnu, za postignute rezultate, pre svega, u fiskalnoj konsolidaciji, kao i na značajnom privrednom i ekonomskom oporavku države.

    Ono što moramo konstatovati jeste činjenica da smo od prvog dana imali socijalno odgovornu Vladu, socijalno odgovornu posebno prema onim najsiromašnijim, onim koji žive u najtežim uslovima, onima kojima je pomoć države bila najpotrebnija.

    Ne smemo zaboraviti da u vremenu kada su sve države u našem okruženju umanjivale sredstva za socijalnu zaštitu, u našem budžetu ta stavka nije bila umanjena ni za jedan jedini dinar, niti je jedno pravo bilo ukinuto, ni jedno novčano davanje nije kasnilo, a najniže zarade i penzije su bile zaštićene od umanjena do kog je moralo doći kako bi sprečili bankrot države do kog je doveo bivši režim.

    Ovaj predloženi zakon o izmenama i dopunama je neophodan, pre svega, zbog potrebe daljeg uređivanja sistema PIO u okviru počete reforme penzionog sistema.

    Osnovni cilj aktuelne reforme jeste stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.

    Reforma se do sada sprovodila u više faza i mere koje su sprovođene su uglavnom bile restriktivnog karaktera, naročito mere iz 2015. godine, ali koliko god one bile restriktivne, vreme je pokazalo da su bile i neophodne.

    Kada govorimo o restriktivnim merama koje su u prethodnom periodu uvedene, moramo spomenuti da je podignuta starosna granica za odlazak u starosnu penziju za oba pola, pooštreni su uslovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, uvedena je prevremena starosna penzija sa trajnim umanjenjem visine penzije, pooštreni su uslovi za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, politika rasta penzija je usklađena sa ekonomskim mogućnostima budžeta, sprovedene su mere reforme penzijske administracije u cilju smanjenja administrativnih troškova i preduzete su mere efikasnije kontrole i naplate doprinosa za PIO.

    Sve ove mere, iako restriktivne, dale su pozitivne rezultate koji se prvenstveno ogledaju kroz zaustavljanje rasta deficita i smanjenje dotacija za pokrivanje deficita iz budžeta Republike Srbije.

    Način gazdovanja prethodnog režima i kupovanje socijalnog mira, a možemo slobodno reći kupovanje glasova na izborima kroz nerealno povećanje penzija, između ostalog, je dovelo i do deficita u poslovanju PIO fonda, tako da je 2012. godine gotovo 50% obaveze za isplatu penzija bilo dotirano iz budžeta, dok je danas to oko 30%, što najbolje govori o efektu preduzetih mera.

    Pored tih mera ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema PIO prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i novom zapošljavanju, čime će se popraviti odnos između broja osiguranika i broja penzionera, s obzirom da se sistem finansira po principu solidarnosti među generacijama, odnosno da sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

    Ono što moramo priznati jeste da su restriktivne mere dovele do pogoršanja socijalnog položaja penzionera i na nama je da to sada i ispravimo. Zbog svega toga danas je pred nama Predlog zakona u kom, slobodno mogu reći, ni jedna odredba nije restriktivna, tj. ni jednom odredbom se ne umanjuje obim, niti se pooštravaju uslovi za ostvarenje nekog prava iz zakona.

    Postavlja se pitanje zbog čega su predložene baš ove mere? Pa, pre svega zato što su se tokom primene aktuelnog zakona posebno izdvojila sledeća pitanja koja je bilo potrebno rešiti – način obračuna prevremene starosne penzije kod osiguranika kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, stvaranje uslova za smanjenje broja privremenih rešenja Fonda, usklađivanje penzija u uslovima primene mera za dostizanje finansijske održivosti sistema PIO i prestanak primene propisa u privremenom uređivanju načina isplate penzija, zaštita ekonomskog položaja penzionera sa najnižim penzijama, pitanje obustave trećine penzije za osiguranike koji su sami obveznici uplate doprinosa, pitanja matične evidencije u okviru reforme javne uprave i druga važna pitanja za nesmetano funkcionisanje penzijskog sistema.

    Od predloženih mera koje trebaju da budu odgovor na uočena pitanja, tj. uočene probleme, ono što je u ovom trenutku za naše građane, pre svega penzionere, možda i najvažnije jeste činjenica da zbog pozitivnih efekata fiskalne konsolidacije, kao i usled pozitivnih rezultata u privredi i ekonomiji prestaje potreba za daljim umanjenjem penzija zaključno sa 30. septembrom 2018. godine, što znači da će se oktobarska penzija, a to je ona penzija koja će biti isplaćena u novembru, biti isplaćena bez umanjenja, tj. da osnov za isplatu penzije za mesec oktobar 2018. godine i njeno dalje usklađivanje čini penzija isplaćena za mesec oktobar 2014. godine usklađena, tj. uvećana u skladu sa važećim propisima.

    Uz to, predloženim zakonom ste predvideli da će se buduće usklađivanje penzija sve do dostizanja finansijske održivosti penzionog sistema utvrđivati u skladu sa propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem, a uvodi se institut jednokratne novčane pomoći tako što se predviđa da se sredstva Fonda mogu izuzetno koristiti i za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija i novčane naknade kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika u iznosu koji utvrdi Vlada, vodeći računa o bilansnim mogućnostima PIO fonda.

    Ostale ništa manje značajne izmene i dopune Zakona odnose se na pravednije obračunavanje visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tzv. beneficirani staž, tako da se penali za ove osiguranike računaju u odnosu na sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim stažom, zaštitu suštine prava na snižavanje starosne granice najviše do 50 godina života za osiguranike koji rade ili su radili na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja sa 12 na 18 meseci i sprečavanje mogućih zloupotreba, a u cilju umanjenja broja privremenih rešenja Republičkog fonda za PIO uvodi se promena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja.

    Pored toga, uvodi se oročavanje trajanja privremenih rešenja u slučaju nepostojanja svih potrebnih podataka za donošenje konačnog rešenja.

    Odredbama vezanim za matične evidencije, između ostalog, vrši se usklađivanje i sa Zakonom o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, kao i definisanje osnova za preuzimanje podataka od drugih organa i organizacija, što već u određenoj meri u praksi funkcioniše.

    Ovim zakonom se u cilju sprovođenja reforme i javne uprave i smanjenja administrativnih tereta ukida ukupno 17 obrazaca, što će u mnogome olakšati posao poslodavcima.

    Zbog svega napred izrečenog Poslanička grupa Pokret socijalista-Narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.
    ...
    Stranka moderne Srbije

    Vladimir Đurić

    Poslanički klub Slobodni poslanici
    Hvala.

    Poštovana predsedavajuća, poštovani gosti iz Vlade, poštovane kolege poslanici i građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice vanredne imamo penzije koje su ključno socijalno ekonomsko pitanje, jer imamo preko 1,7 miliona penzionera, od kojih nažalost oko 700.000 prima penziju manju od 25.000 dinara, što je izuzetno nisko i nedostojno života u starosti.

    Beležimo već dugo demografski trend starenja stanovništva. Imamo duži životni vek koji produžava vreme korišćenja penzije, koji uz trend iseljavanja mladih podiže prosečnu starost stanovnika i dodatno smanjuje broj osiguranika na broj penzionera za koje sve manji broj lošije plaćenih radnika treba da zaradi te penzije.

    Broj stanovnika nam je u padu. Procenjuje se da će nas za 10 godina biti barem, 10% manje. Broj novorođene dece nam je ispod proseka. OEBS procenjuje da ćemo od odliva mozgova pretrpeti štetu od oko devet milijardi evra u vidu tehnološkog i naučnog zaostajanja u inovacijama.

    Imamo problem sa nezaposlenošću mladih koja je duplo veća od opšte. Stari i iskusni nam napuštaju tržište rada, mladi ne stiču radno iskustvo i ne zamenjuju ih. Kvalitet obrazovanja nam, nažalost, ne daje preduslove ekonomskog rasta, osim u sektoru informacionih tehnologija, čiji je doprinos, još uvek nažalost, mali i daleko smo ode eventualnih estonskih iskustava.

    Nova radna mesta neće ojačati penzioni fond, jer se radi o nisko kvalifikovanim, slabo plaćenim, a usput, i subvencionisanim radnim mestima, čiji su doprinosi iz tako niskih zarada u PIO Fondu mali.

    Sve ovo je perspektiva sa kojom se suočava naš penzijski sistem u narednim godinama i decenijama. Sva tehnička, administrativna, operativna poboljšanja koja se propisuju predloženim izmenama i dopunama Zakona, nisu sporna, podržavamo mi to, ali smo skloni izraziti skepsu u pogledu njihove implementacije.

    Skoro svi propali IT projekti, digitalizacija javnih uprava i svega ostalog, padaju na implementaciji, a ne na samom projektovanju. Upravljanje tim poslovima će biti problem. Obuka korisnika, komunikacija sa njima, definisanje korisničkih zahteva, predstavljanje poslovnih procesa u upravi i inženjerima, koji će projektovati te sisteme digitalizacije i digitalizovati te poslovne procese. Naravno, biće indikativno budu li se i na ovim poslovima pojavljivale opet jedne te iste kompanije.

    Par reči o negativnom mišljenju Fiskalnog saveta, koji je predložio povlačenje ovog zakona. S jedne strane, primedba DRI da je beneficirani radni staž obesmišljen, jer se određuje prema statusu i položaju, a ne prema uslovima i težini posla, okej je, uvažena je, ali rok od 18 meseci smatramo predugim za usklađivanje.

    Fiskalni savet je, naravno o tome je bilo reči tokom prepodneva, najveće primedbe stavio na ukidanje formule za usklađivanje penzija, i propisivanja da se iste usklađuju prema propisima koji propisuju budžet i budžetski sistem dok se ne steknu nigde propisani uslovi finansijske održivosti penzionog sistema.

    Uvođenje ad hok novčane pomoći koja je propisana da ne bude veća od 0,3% BDP, to na lanjski BDP, po našoj računici, je negde oko 110 miliona evra ili 12,8 milijardi dinara, godišnje. To je lepa mera, ali Fiskalni savet je prigovorio njenoj selektivnosti.

    Ako se stvara prostor u budžetu, šta ćemo raditi sa decom, šta ćemo sa mladima, šta ćemo sa obrazovanjem, šta ćemo sa svim ostalim društvenim grupama i svim ostalim funkcijama našeg društva, kojima je potrebna budžetska pomoć?

    Fiskalni savet je prigovorio i da je ovo neodgovorna socijalna politika, zato što se nečija socijalna ugroženost ocenjuje samo na osnovu penzija, a ne i na osnovu ukupnog materijalnog statusa domaćinstva. Neko može imati malu penziju, ali živeti u domaćinstvu sa nekim ko ima sasvim solidna primanja, ili vrednu imovinu iz koje vuče alternativne prihode.

    Ovo jeste narušavanje tehničkih pretpostavki na kojima počiva sistem, a koje propisuju da su penzije direktno u vezi sa uplaćenim doprinosima, i to su načela aktuarske matematike na kojima počiva svaki penzioni sistem.

    Nadalje, nema ni garancije da Vlada u narednom periodu neće ovaj limit od 0,3% BDP podizati i tako dodatno narušavati aktuarske tehničke osnove penzionog sistema, dok ih potpuno ne ugasi i potpuno preuzme na sebe diskreciono pravo da odlučuje o visinama penzija u celosti.

    Osnovni problem je što se ovde narušava predvidivost, a time i pravna sigurnost penzionog sistema, i što ta finansijska održivost penzionog sistema kao kriterijum za odlučivanje Vlade nigde eksplicitno nije propisana. Tehnički gledano, finansijska održivost se postiže kada se izbalansiraju doprinosi koji ulaze u Fond i davanja koja iz Fonda izlaze, ali mi to nikada nećemo dostići, praktično.

    Sugeriše se da u suštini formula, istorijski gledano, imali smo takve situacije, formula, kombinovana formula koja usklađuje tenzije sa rastom cena na malo, rastom zarada i rastom BDP je u suštini nešto što znamo da je nailazilo na društvenu podršku i šteta je što to se tako lako odbacuje.

    Mi navodimo da reforme sprovodimo sa ciljem povećanja pravne sigurnosti penzionera. To je eksplicitno tako izrečeno u obrazloženju, ali nema pravne sigurnosti ako je moguće doneti poseban zakon kojim se metodologija obračuna menja na neko proizvoljno određeno vreme, ako se ukinu tehničke stručne osnove za izračunavanje penzija i ako se penzije umanje diskrecionom odlukom Vlade. To nije pravna sigurnost. Pravna sigurnost penzionog sistema podrazumeva preciznu matematiku na osnovu uplata doprinosa koliku ću penziju od koje godine moći da dobijem.

    Ovo što mi imamo nije vladavina prava. Vladavina prava je vladavina zakona, a ne vladavina ljudi, pa makar ti ljudi bili i u vlasti, jer oni su prolazni, smenjivi su, koliko god im se to ne dopadalo, a zakoni ako su dobri oni ostaju.

    Još jednu interesantnu stvar je konstatovao Fiskalni savet, a to je da mi zapravo pravimo toliko krupan korak unazad, da smo se vratili u vreme od pre 1922. godine kada je tadašnjim zakonom uspostavljen penzioni sistem po ugledu na praksu zemalja kontinentalne Evrope.

    Ja ću biti slobodan pa zapravo interpretirati kako mi to uređujemo ovaj važan elemenat naše države i kako mi zapravo poimamo državu. Država nije sistem u kom po u napred precizno definisanim pravilima po kojima ste sa državom napravili opšti društveni ugovor vi dobijate svoj novac, nego je naša država nešto što smo imali u 19. veku gde neki vlastelin samoinicijativno odluči kada će po nekim svojim kriterijumima kome pare dati kada se njemu prohte i kada on proceni da je zgodno. Pa kaže – Tri hiljade za gospođu, dve hiljade za gospodina, a mali da se javi u ponedeljak na posao u opštinu.

    Ovde ne mislim na ministra, nego mislim na gospođinog malog koji je tako eto dobio posao nečijom odlukom, pri čemu mi ne znamo čije su to pare što su se tamo delile. Verovatno su to pare nas svih poreskih obveznika.

    Praktično smo svedeni ovim penzionim sistemom na zemlje severne Afrike i zemlje Bliskog istoka, a imali smo još od 1922. godine penzioni sistem sa pravim evropskim tekovinama.

    Što se tiče smanjenja penzija koje smo po posebnom zakonu imali u protekle četiri godine, mislim da će se pokazati kao pogrešna procena da su penzioneri društvena grupa koja će se zbog svojih nesporno visokih patriotskih osećanja lako medijski obraditi i neće se buniti kada im se zađe u imovinu, odnosno kada im se penzije kao forma imovine smanje, delimično oduzmu.

    Sindikat penzionera „Nezavisnost“ je najavio tužbu Strazburu i ja apelujem na državu da spreči sudske troškove postizanjem društvenog dogovora sa sindikatima penzionera o načinu vraćanja penzija, jer je inače sindikat penzionera „Nezavisnost“ tražio da se ukidanje ovog posebnog zakona kojim su penzije četiri godine smanjivane, proprati donošenjem posebnog zakona. Dakle, da to bude posebnim zakonom regulisano.

    Mi smo predlog tog posebnog zakona danas podneli Narodnoj skupštini. Dakle, podneli smo zakon kojim predlažemo da se svi iznosi svih umanjenih penzija za svo vreme trajanja Zakona o privremenom načinu obračuna penzija proglase javnim dugom Republike Srbije, da se na sve te iznose za proteklo vreme od dana umanjenja do 1. januara 2019. godine primeni kamata od 3% godišnje, da se svedu na vrednost 1. januara 2019. godine kamatom od 3% godišnje i da se onda izvrši emisija amortizacionih obveznica sa dospećem od pet godina i sa unapred obračunatom kamatom od 3% godišnje koje bi se penzionerima isplaćivale u novcu u deset šestomesečnih rata, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine.

    To je model koji je u našem društvu poznat. Obveznicama stare devizne štednje je vraćana stara devizna štednja, a mi smo nedavno ovde usvojili i zakon kojim vraćamo obveznice stare devizne štednje građanima bivše Jugoslavije. Mislim da će penzioneri razumeti kako funkcioniše ta vrsta imovine koja se obveznica, da će shvatiti da im država kroz tu vrstu imovine vraća na rate u pet godina pozajmljeni novac, sa sve pripadajućom kamatom od 3% godišnje kako bi se očuvala vremenska vrednost novca, jer 100 evra uzetih penzioneru u decembru 2014. godine danas ne vredi 100 evra, vredi više. Cena tog novca je ta kamata.

    Mi mislimo da je ovakav model fiskalno rasterećen, razvučen. Predlažemo da se razmisli o tome da li je prihvatljiv, ako nije da vidimo zašto. Možda je pet godina kratko, možda predstavlja preveliko opterećenje za budžet, pa da vidimo, možda šest, možda sedam, možda deset godina. Cenimo da to nije više od 90 milijardi, odnosno oko 18 milijardi godišnje, ako je to na pet godina. To je vrlo, vrlo, kako bih rekao, precenjeno, čini nam se, po podacima sa kojima smo mi baratali. Neka država nađe prostora u budžetu kroz razno-razne uštede.

    Zaboga, mi imamo 18 milijardi budžetirano za kazne i penale i naknadu štete koju su treća lica pretrpela od strane državnih organa. Jula ove godine je Vlada donela odluku da iz budžetske rezerve 400 miliona isplati sudovima da obeštete one građane kojima je uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ajmo više, reformišimo pravosuđe da ne kasni, da pravo na suđenje u razumnom roku nikome ne bude uskraćeno, pa da ne mora država da mu plaća odštetu zbog toga.

    Preko 87 milijardi subvencija, okej, tu je poljoprivreda, to je stvar koja se ne dira, ali i to može da se racionalizuje. „Er Srbija“, evo čitam „Insajder“ serijal o tome kako su sve bacane pare, po kojim parama su rentirali „Er basove“ avione po četiri puta većem satu održavanja itd. Sve fakture, sve se to vidi tamo. Mi ih subvencionišemo, masno, 120, 130 miliona evra.

    U krajnjoj liniji, kada se penzioni sistem reformiše i kada se digitalizuje, verujem da će moći precizno da iskaže svaku ratu umanjenja za svakog penzionera, za svaki mesec važenja Zakona o privremenom načinu obračuna penzija, da na svaku ratu srazmerno broju proteklih meseci od dana umanjenja do 1. januara 2019. godine obračuna kamatu po stopi od 3% godišnje i da kreira jedan fajl u kojem će pisati koliko svaki penzioner po ovom osnovu od države potražuje, da se na osnovu tog fajla izvrši emisija obveznica. To se lepo prenese Centralnom registru za hartije od vrednosti, koji sve lepo elektronski evidentira i upiše svakom penzioneru obveznicu u umanjenom iznosu i penzioner s tom obveznicom može da raspolaže kao i sa svakom drugom svojom imovinom. Može, ako mu treba novca, da je proda, dobiće nešto manje para diskontovano, jer je prodaje pre dospeća, naravno, može da čeka prvu ratu, drugu, pa tako redom do desete i konačno o dospeću da dobije adekvatan ekonomski pravičan, ukamaćen iznos novca koji je država od njega uzimala i koristila tokom četiri godine trajanja ovog privremenog načina obračuna penzija.

    Konačno, kada pričamo o vladavini prava, juče smo na odboru čuli stav predstavnika Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u pogledu vraćanja umanjenih penzija i namere Vlade da te iznose vrati, jer su se predstavnici Fonda PIO eksplicitno pozvali na član 4. Zakona o privremenom načinu utvrđivanja penzija i rekli u članu 4. piše – isplata se smatra konačnom. Dobro je da je to juče jasno izgovoreno, da penzioneri to jasno čuju, tako da ne možete ove mere i ove izmene zakona nazivati vraćanjem penzija, jer vi zapravo samo prestajete da ih dalje uzimate, ali do sada uzeto ne vraćate, ni dinar.

    Trebalo bi pažljivo pročitati mišljenje Ustavnog suda od 24. septembra 2014. godine sa dan ranije održane sednice na kojoj je Ustavni sud okončao razmatranje ustavnosti Zakona o privremenom načinu izračunavanja penzija. Ustavni sud je tada zauzeo stav da penzija jeste imovina, te da je njeno umanjenje isto kao da vam neko oduzme jednu sobu u stanu, ili recimo kuhinju, ili kupatilo. Treba mu privremeno, pa vam uzme i posle kaže – smatra se konačnim, neću da vratim.

    Ustavni sud je, takođe, konstatovao da zakon nije neustavan po dva precizno navedena uslova: da je smanjenje penzija privremeno, to je bio razlog zašto im je ovo zadiranje u imovinu bilo prihvatljivo i u okviru Ustava, eksplicitno su to napisali, može da se pogleda saopštenje na sajtu Ustavnog suda, to je bio prvi uslov, dakle privremenost; i da se ovo umanjenje imovine penzionera sprovodi u uslovima krize. Konkretno su rekli i koje vrste krize – ugrožavanje redovnosti isplate penzija.

    Ako se Vlada hvali ekonomskim dostignućima, onda zaključujemo da više ne postoje krizni uslovi. Sam čin prestanka važenja Zakona o privremenom načinu obračunavanju penzija govori da Vlada smatra da su krizni uslovi prestali da postoje, te više ne postoji krizno opravdanje za umanjivanje penzija. U redu je što ono nadalje prestaje, ali ono neće biti privremeno nego će zadobiti trajni karakter ukoliko se uzeto ne vrati i u tom slučaju će ovo sve biti neustavno. Zato ćemo insistirati na vraćanju uzetih penzija po zakonu koji smo danas predložili, sa sve pripadajućom kamatom, i to je ono što smatramo da bi bilo pravično prema penzionerima, jer smatramo da većina njih je stava da oni taj novac jesu zajmili, ali nisu poklonili. Hvala vam na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala
    Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
    ...
    Srpski pokret Dveri

    Boško Obradović

    Poslanička grupa Dveri
    Poštovani građani Srbije koji pratite direktan prenos ove zaista značajne sednice Narodne skupštine Republike Srbije, a pre svega naši poštovani najstariji sugrađani, penzioneri, koji ste direktno, da tako kažem, zainteresovani za ovu temu, dozvolite da ovo svoje obraćanje počnem jednim citatom i povratkom zapravo na početak ove tematike.

    "Kakve god reforme da preduzimamo, šta god da se zbiva, dragi prijatelji, imajte u vidu jednu stvar koju vam garantujem – penzioneri će biti poslednji u čija će prava bilo ko smeti da dira u državi, bolje sa naše grbače da se skida sve što može, a penzionerima nema šta da se oduzme“ rekao je Aleksandar Vučić 10. marta 2014. godine na televiziji „Pink“.

    Dakle, početak ove priče jeste šta je bilo predizborno obećanje SNS te 2014. godine pred vanredne parlamentarne izbore, a šta se desilo samo nekoliko meseci posle toga. Evo, da čujemo šta je na jednom od predizbornih mitinga SNS uoči tih vanrednih parlamentarnih izbora u vezi sa ovom temom rekao tadašnji i sadašnji predsednik SNS Aleksandar Vučić.

    Ponedeljak, 10. mart 2014. godine, izvor „Beta“ – Predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao je da garantuje da se stečena prava penzionera neće umanjivati. On je rekao da se to neće dogoditi bez obzira na to kakve reforme nova Vlada Srbije bude preduzela. Bolje sa naše grbače da skida, nego da se diraju stečena prava penzionera – rekao je Vučić na skupu u zemunskoj hali „Pinki“. Vučić je rekao predstavnicima međunarodnih institucija da se uštede u budžetu mogu napraviti, obratite pažnju, kroz smanjenje broja službenih putovanja ili automobila, smanjivanjem plata u javnom sektoru, šest hiljada dinara, ali da te uštede ne mogu da se prave u oblasti penzija, ali u penzije ne dam da se dira. Kada bismo u ta prava dirali ne bi napravili problem samo penzionerima, nego i državi. Na kraju je Vučić pozvao penzionere, kao najodgovorniji deo stanovništva da 16. Marta izađu na glasanje i da glasaju za SNS, što su mnogi od njih i učinili, a onda samo nekoliko meseci posle ovih, očito lažnih, predizbornih obećanja dolazi surova realnost, formiranje nove Vlade Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem koji krši sva svoja predizborna obećanja i smanjuje penzije za 10%.

    Sada, poštovani građani Srbije, recite mi da li ovim ljudima koji na ovaj način se odnose prema penzionerima više iko može išta da veruje. Da li ono što predlaže SNS prosto ima više ikakvog smisla da mi slušamo kada su to gole laži, gola propaganda i gola predizborna lažna obećanja. Ovo su citati, ovo je istina i ovo nikada niko od vas ne može da ospori, jer i vi dobro znate da ste slagali penzionere i naše najstarije sugrađane.

    Poenta priče je u nečemu drugom. Da, bila je potrebna fiskalna stabilizacija. Da, bilo je potrebno sređivanje finansija države Srbije. To nije sporno. Sporno je na koji način srediti finansije jedne države. Da li tako što ćete da zadužite državu još 10 milijardi, koliko ste vi to uradili?

    Da li tako što ćete da smanjite plate i penzije, kao što ste vi uradili? Da li tako što ćete da povećate poreze, takse i akcize i opteretite dodatno građane Srbije, kao što ste vi uradili? Da li tako što je najveća cena goriva u čitavoj Evropi, kao što ste je vi napravili? Ili, na neki, recimo, možda drugi način?

    Uostalom, ja bih samo da naglasim da penzioneri kojima ste smanjili pet hiljada dinara penziju, dugujete im 240 hiljada dinara, koliko ste im uzeli za ove četiri godine. Kome ste smanjili 10 hiljada dinara, dugujete mu 480 hiljada dinara, koliko ste ga opljačkali za ove četiri godine. Ako, recimo, imaju dva penzionera u jednom domu koja ste opljačkali za po 10 hiljada dinara mesečno, njima dugujete 960 hiljada dinara, koliko ste im oduzeli za ove četiri godine.

    E, vidite, ono što sam vam ranije govorio i sada ću ponoviti, moglo je to i drugačije i tada i danas. Mogli ste da zavučete ruku u neke druge džepove, recimo, tajkunske džepove, tamo gde se ne plaća porez, kao u slučaju Željka Mitrovića, vlasnika privatne televizije „Pink“, koja služi isključivo za režimsku propagandu vladajuće stranke. Mogli ste, recimo, mnogima drugima da naplatite porez tamo gde nije naplaćen. Mogli ste da smanjite rad na crno i da ga uvedete u legalne tokove. Mogli ste da donesete zakon o ispitivanju porekla imovine, još jedno vaše lažno predizborno obećanje, koji ste obećali pre sedam godina a nikada ga niste doneli. Pa biste onda, recimo, mogli da ispitate sve te tzv. žute lopove i poreklo njihove imovine. A zašto vi to ne radite? Pa, zato što su žuti lopovi sada u Srpskoj naprednoj stranci. Zašto što su u vašim redovima i Siniša Mali i Goran Vesić i mnogi drugi čije bi poreklo imovine trebalo ispitati. Zato vi ne donosite zakon o ispitivanju porekla imovine.

    Ono što mi ovde treba da konstatujemo, da ste vi od penzionera, dakle, od najstarije populacije u Srbiji za ove pune četiri godine opljačkali 850 miliona evra.

    Šta ste time sve prekršili? Prekršili ste, pre svega, Ustav, član 20, koji garantuje da je penzija imovinsko stečeno pravo, pa član 21. čime vršite diskriminaciju nad našim najstarijim sugrađanima jer im oduzimate ono što su zaradili, ili, recimo, član 58. koji govori o mirnom uživanju starosti, stečenog imovinskog prava i svega onoga što ste vi njima ugrozili. Da ne govorimo o inflaciji, rastu životnih troškova i svemu onome što se desilo u poslednjih nekoliko godina a ukinuli ste, ne zaboravimo i to, i usklađivanje penzija na redovnom godišnjem nivou sa rastom troškova života. Znači, dvostruko ste opljačkali penzionere – smanjili im za 10%, plus ukinuli mogućnost da te penzije budu veće tako što treba da budu usklađene na godišnjem nivou sa rastom troškova života.

    I sada, posle četiri godine pljačke, rešili ste da ispravite ono što ste uradili, suprotno vašim predizbornim obećanjima, suprotno zaklinjanjima vašeg predsednika da nikada neće udariti na penzionere, a prvo što je uradio je udario na penzionere, toliko njemu može da se veruje na reč, da bismo danas imali situaciju da ukidate. Pazite, da podsetimo kako se ovaj zakon zvao – Zakon o privremenom načinu isplate penzija. Pazi, vi ste četiri godine privremeno pljačkali najstarije sugrađane. I sada, nakon četiri godine pljačke, vi niste spremni da priznate da je ova država dužna tim penzionerima da im nadoknadi ono što im je oduzeto za ove četiri godine, ovih 850 miliona evra. Kada i kako, to je tema o kojoj možemo da razgovaramo. Ako ne može u jednoj budžetskoj godini, može u pet ili deset budžetskih godina. Ako ne može u parama, može na neki drugi način. Ali, ne možete smetnuti s uma da ono što ste im opljačkali mora da se vrati.

    I kad ste već pominjali taj famozni „Savez za Srbiju“, koji čine i Dveri, ja bih želeo upravo da citiram tačku 16. programske platforme „Saveza za Srbiju“ u 30 tačaka, koja upravo govori o zaštiti stečenih prava građana i zabrani njihovog ukidanja, kao i vraćanju protivustavno otetih penzija građanima na stečeni nivo, uz nadoknadu svih prethodnih umanjenja. Dakle, to je ono što vam obećava Srpski pokret Dveri i što, za razliku od Aleksandra Vučića, možete da verujete, jer mi svoju reč držimo, za razliku od vodećih predstavnika SNS.

    Vi ste spremno došli da kritikujete Fiskalni savet, ali, to je interesantno. Kad Fiskalni savet kaže nešto u vašu korist, onda ga citirate, a kada Fiskalni savet kaže nešto protiv vaših odluka, onda nešto nije u redu sa Fiskalnim savetom. A da vidimo šta je rekao Fiskalni savet. On predlaže da se povuče predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Nećete to da kažete građanima Srbije, da vam Fiskalni savet to predlaže, da povučete ovaj predlog zakona. I da vam kaže da mogućnost da Vlada odlučuje o usklađivanju penzija do dostizanja finansijske održivosti sistema u praksi znači davanja trajne nadležnosti Vlade da diskreciono odlučuje o usklađivanju penzija.

    Znači, ovo što ste sada privremeno radili četiri godine, vi ovim zakonskim rešenjem nameravate da radite i dalje, da vi odlučujete kada ćete smanjivati, kada ćete povećavati penzije. Otkud vama to pravo? Vi ćete reći da nije Vlada, da Skupština treba da donese tu odluku. Ne, to je Aleksandar Vučić, onaj koji je već jednom slagao penzionere, koji preko Vlade nastavlja da laže penzionere, a uz pomoć skupštinske većine, svi vi dižete na zvonce ruku, da i dalje lažete penzionere. Dakle, to je problem sa kojim se mi ovde suočavamo.

    Ono što ja želim ovde još da ukažem, da biste shvatili koliko smo se ozbiljno pripremali za ovu tematiku, jeste činjenica da smo mi kroz naša amandmanska rešenja predvideli ove dve ključne stvari. Prva je da se moraju nadoknaditi oteti delovi penzije u poslednje četiri godine. Druga je da niko ovde ne treba da zavisi od Vlade Republike Srbije i volje skupštinske većine da li će se penzije svake godine smanjivati ili povećavati, kao što vi predlažete ovim zakonom, već da u zakon mora da se vrati odredba o obaveznom usklađivanju visine penzije sa troškovima života te godine, koju vi iznova ukidate, odnosno iznova relativizujete i dovodite u pitanje.

    Mi smo tu predvideli i sredstva kojima može da se vrati ono što ste opljačkali penzionerima i da se omogući jedan stabilan i dugoročno siguran penzioni sistem. Evo nekoliko tih mera koje želim da podelim i sa građanima Srbije, da se vidi da nismo mi ovde samo da kritikujemo, nego smo mi ovde i da predlažemo konkretna rešenja za boljitak naših najstarijih sugrađana.

    Pod jedan – bolja naplata poreza koji se u ovom trenutku naplaćuje sa 60%. Procena stručnjaka je da država ne naplaćuje preko četiri milijarde evra poreza, što je samo 5% ove sume dovoljno za sprovođenje zakona kakvog mi predlažemo.

    Prevođenje radnika sa rada na crno u legalne tokove. Takođe, procenat stručnjaka je da u Srbiji na crno radi preko 500 hiljada radnika i da bi PIO fond i Fond zdravstvenog osiguranja po tom osnovu samo uplatama na minimalnu osnovicu godišnje dobio ili u ovom slučaju gubi više stotina miliona evra.

    Suzbijanje kriminala na carini, trgovine akciznom robom i svega drugog što niste sproveli, kao što niste ni doneli zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna…
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poslaniče, hoćete li malo samo da me prosvetlite šta je pisac hteo da kaže, gde smo sada od ove 33. tačke?
    ...
    Srpski pokret Dveri

    Boško Obradović

    Poslanička grupa Dveri
    Imam utisak da ste me prekinuli ili nisam dobro razumeo?
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Nisam uopšte razumela o čemu sada govorite, a da je vezano za tačke.