Građani Srbije odlično razumeju o čemu ja pričam, gospođo predsedavajuća. Nema razloga da me prekidate. Razumem da je neprijatno kada vas ja podsetim na vaša predizborna obećanja.

Kada vi govorite, meni je sasvim u redu. To govore rezultati izbora.

Da li ja mogu da nastavim ili mi zabranjujete reč?

Ne. Makar šta. Mislim – zabranjujem reč?

Onda da nastavim.

Ali bih vas molila ipak da bi parlament bio jedno ozbiljno reprezentativno telo i ispunjavalo svoje funkcije da se malo fokusirate na tačke dnevnog reda i sasvim je u redu.
(Boško Obradović: Ako mi date reč, možda bih i mogao.)
Bilo je zamerki što ministar čita. Vidim vi čitate uporno, ali bih vas molila da čitate delove koji se odnose na tačke dnevnog reda. Samo toliko. Vratiću vam ovaj minut. Nije problem. Nije bilo razloga da se isključite. Posle ćete mene da osumnjičite.
(Marijan Rističević dobacuje.)
Dobro, Đilas ne zna da piše.

Poštovana predsedavajuća, hvala što ste mi omogućili da uopšte mogu da govorim. Pretpostavljam da je to milostinja sa vaše strane.
Mogu da razumem da se vama ne dopada to što postoji opozicija u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali ona postoji i vi ne možete da me prekidate i da mi vi sugerišete o čemu ja treba da govorim, jer ja ću da govorim o onome o čemu ja želim da govorim.
Znači, moja je obaveza kritika ovoga zakona i istorijata kako smo došli u ovu situaciju, da posle četiri godine ukidamo Zakon o privremenom načinu isplate penzija, suprotno predizbornom obećanju SNS. Dakle, u tom smislu želim da kažem da ovde imamo zapravo tri problema zašto poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri neće podržati ove zakonske izmene.
Prvi je problem ne vraćate penzionerima ono što ste im oteli za ove četiri godine. Drugi je problem ne vraćate mogućnost redovnog usklađivanja penzija sa rastom troškova života, već predajete u ruke vladajuće većine Vlade i Skupštine da odlučuje da li će na godišnjem nivou penzija da se smanjuje ili eventualno povećava. I pod tri, ne donosite minimalnu penziju koja mora biti znatno veća da bi građani Srbije koji su socijalno ugroženi uopšte mogli da prežive u ovim teškim uslovima.
Ima i onaj drugi problem koji sada želim kratko posebno da otvorim, a tiče se povećanja granice za starost i za odlazak u penziju, gde bi zapravo trebalo da se smanjuje ta granica starosti da bi se mladi ljudi zapošljavali i da bi ostajali u ovoj državi, a ne odlazili iz ove države kao što je trenutno slučaj.
I, naravno, Penzioni fond koji bi trebalo potpuno drugačije struktuirati i kome bi trebalo vratiti imovinu koju je nekadašnji PIO gradio u ovoj državi, a onda iz te imovine, kao što su recimo, lekovite banje ili brojne druge stvari koje su izgrađene sredstvima PIO fonda, praktično obezbediti stabilnost, sigurnost i dugoročno funkcionisanje toga fonda.
I u ostalom, mogu da razumem SNS, jer ona je dokazano prekršilac svojih predizbornih obećanja. Ona nehaje uostalom i za mišljenje Fiskalnog saveta i to smo videli. Ali, ne mogu da razumem PUPS, koji bi trebao valjda da štiti interese penzionera, a ne da radi protiv interesa penzionera kao što radi od osnivanja ove partije. Ne mogu da razumem SPS, koja već 30 godina glumi levicu, a nikada ništa ne uradi za radnike, penzionere, socijalno ugrožene kategorije stanovništva.
Dakle, ovde je suštinsko pitanje koga vi više lažete i dokle mislite da možete da lažete građane Srbije, lažnim predizbornim obećanjima i praznim pričama? Uostalom, ovde se kao važno pitanje postavlja i ovo što smo pominjali u vezi sa studentima koji, nažalost ne mogu nikako da reše određene svoje pozicije, bez obzira da li su stari studenti pre Bolonje, da li su bolonjci iz onih prvih eksperimentalnih godina kada su bili pokusni kunići jedne katastrofalne reforme obrazovanja. Ali, gospodine ministre moja je obaveza da vas informišem sa njihovim dopisima koje sam dobio i koji zapravo u više takvih dopisa, koje mogu i da vam dostavim da pogledate, upravo sugerišu i mole vas da se nešto učini pre svega za stare studente, ako je moguće da se taj rok za završavanje fakulteta produži, ne za jednu nego za dve godine, jer se radi o hiljadama studenata koji su, ne svi, da tako kažem, bili možda loši studenti ili neodgovorni studenti, mnogi su i radili za to vreme, mnogi su formirali svoje porodice, mnogi su imali zdravstvene ili neke druge životne probleme, trebalo bi da imamo razumevanja za sve to.
Posebno kada to govorim, govorimo o bolonjcima, posebno onim prvim bolonjcima, koji, evo, otprilike ovako u jednom obraćanju vama, pa ću u njihovo ime to da izložim. Dakle, obraćam vam se u ime studenata koji su opet izostavljeni i zaboravljeni, a to su Bolonjci. Naime, problem nastaje 2016. godine uz beskonačno molbi i pisanja Odboru za obrazovanje i Skupštini. Situacija je takva da još uvek imamo studente koji su na korak do diplome i sada vas još jednom molimo da i ovaj put pomognete i njima, kao što činite studentima upisanim po starom programu.
Navešćemo razloge, studenti Bolonjskog programa su pokusni kunići, što je i bio zaključak Odbora na sednici održanoj u oktobru 2016. godine. Za bolonjce nije potreba posebna izmena zakona, već samo preporuka Ministarstva. Fakultet u skladu sa svojom autonomijom ima pravo da uz preporuku omogući nastavak studija. Primer toga su prethodne dve godine. Fakulteti su saglasni da je njima prihvatljivije da se omogući nastavak studija i naglašavaju da je samo potreban dopis, kao i prethodne godine i polaganje ispita za ove studente se ne organizuje posebno, jer preostali predmeti i dalje postoje u planu i programu i studenti ih polažu zajedno sa studentima tekuće godine, koji u tom momentu slušaju predmet.
U tom smislu bih se pozvao na član 101. novog Zakona o visokom obrazovanju, koji u tački 2. kaže da studenti imaju pravo na blagovremeno i tačno informisanje o pitanjima koja se odnose na studije.
Danas je gospodine ministre 21. septembar, vi dobro znate da su u narednim danima i nedeljama poslednji rokovi, oktobar jedan ili oktobar dva, kako god da to funkcioniše oni još uvek nemaju informacije o tome da li oni uopšte imaju prava, kakva prava i da li to može tako da se razlikuje od fakulteta do fakulteta, da li to zavisi od dobre volje fakulteta ili u ovoj državi postoji neki red i poredak, neki ministar koji valjda brine o svojim studentima i koji ih štiti koliko je god to moguće?
Dakle, ovim svojim govorom sam želeo da ukažem na tih nekoliko činjenica koje zapravo mislim da nećete dozvoliti da se čuju na velikim medijima, kao što u ovom trenutku na velikim medijima ne može uopšte da se čuje glas opozicije, a dovoljan vam je dokaz to da već osam meseci ni jedan lider opozicije nije gostovao ni na jednoj beogradskoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Dakle, kakva je to vrsta demokratije u kojoj ne može da se čuje glas opozicije, to je pravo pitanje?
Dakle, ovde vam postavljam pitanje – da li ste prevarili penzionere kada ste im rekli da nikada neće biti smanjivane penzije? Da, prevarili ste penzionere i to drsko, otvoreno, gledajući ih u oči, najsramnije moguće.
Kada ste već to uradili pod izgovorom da sređujete finansije, pa što niste tako hrabro udarili na tajkune? Što niste tako hrabro udarili na strane banke koje deru kožu sa leđa građana Srbije? Nego je najlakše bilo, udarili na stare, siromašne i u tom smislu nemoćne da vam se ozbiljnije suprotstave.
Ja se ovde pozivam i na sve one proteste Sindikata penzionera, na proteste sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije i njima se zahvaljujem na raznim materijalima koje sam od njih dobio da bismo mogli da predložimo ove amandmane i iznesemo ovu kritiku ovoj vlasti. Dakle Dveri su ovde zajedno sa penzionerima koji ne veruju Aleksandru Vučiću, koji znaju da ih je prevario toliko puta do sada, koji se dobro sećaju vaših laži i predizbornih obećanja i koji jednostavno ne mogu sada …. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.

Povređen je član 107. Predstavnik ove ljotićevsko fašističkog dela ove nove koalicije na političkoj sceni Srbije izneo je toliko neistina i laži da ja za dve minute ne mogu da sve to izgovorim.

Čovek koji je u koaliciji sa najvećim dokazanim lopovima u istoriji Srbije, Dušanom Šanetom Petrovićem, Vukom Jeremićem, DS, danas kaže da Aleksandar Vučić nema podršku penzionera i nema podršku građana Srbije. Ako iko danas u Srbiji uživa bezrezervnu podršku gotovo plebiscitarnu podršku, to je Aleksandar Vučić i to je SNS.

Ja tražim u ime tih građana od ovog ljotićevca, od ovog fašiste, od čoveka koji ništa drugo u životu nije radio, sem što je bio portparol čačanske biblioteke, gde ga je zaposlio Velimir Ilić, jedan od lidera DOS-a, da traži od svojih koalicionih partnera, pre svega od svog šefa Dragana Đilasa i od svojih koalicionih partnera Šaneta Petrovića, Vuka Jeremića, od ovih žutih lopova da vrate pare koje su oteli građanima Srbije od 5. oktobra 2000. godine. Jer, da nije bilo njegovog šefa Dragana Đilasa, da nije bilo njegovog kompanjona Šaneta Petrovića, Vuka Jeremića koji je samo u jednoj tranši od Katarske ambasade u Berlinu dobio 200.000 evra, ne bi Vlada Srbije morala da preduzima teške reforme 2014. godine.

I ovaj ljotićevac ne treba da se vraća u 2014. godinu i da nas podseća šta je govorio Aleksandar Vučić, nego treba da se vrati u 2008. godinu kada je njegov šef Dragan Đilas povećavao penzije tako što je zaduživao državu Srbiju da bi DS večito ostala na vlasti, ali narod je rekao svoje 2012. godine i te iste poslao u istoriju.

Smatram da nisam povredila član 107, jer sam upozorila poslanika da ne iznosi neistine i da govori o temi, jer je vređao ministre i rekao imenom i prezimenom da su lopovi, a i druge ličnosti.
Povreda Poslovnika, Neđo Jovanović. Izvolite.