Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ko o čemu u ovoj Skupštini, poslanica Macura o mamama. Ja ću danas ponovo da postavljam pitanje u vezi sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Naime, inicijativa kojoj i sama pripadam „Mame su zakon“ revoltirana je jučerašnjom izjavom ministra Đorđevića koji je kazao da bi našim predlogom zakona koji smo predali 25. septembra u skupštinsku proceduru, određena grupa žena bila diskriminisana.

Ja mogu da se donekle složim sa ministrom Đorđevićem i da ga podsetim na to da je naš zakonski predlog napisan tako da ugasi požar koji trenutno gori u Srbiji.

Juče smo imali putem društvenih mreža prilike da se informišemo o tome kako izgledaju rešenja koja dobijaju porodilje u Srbiji. Jedno takvo rešenje juče je preplavilo društvene mreže. Ono iznosi na 881 dinar za ceo mesec i to je bruto iznos.

Ukoliko ministar Đorđević misli da ovakvim rešenjima ne diskriminiše određene žene, zaista mislim da je onda sramna izjava koju je juče dao.

Još jednom ponavljamo, dakle, naše rešenje kratkoročno rešava problem. Mi nismo izričiti u tome da mora to rešenje biti prihvaćeno, zato smo i tražili sastanak, upravo zbog toga da bismo čuli kakve predloge ima ministarstvo i da iz naših desetak predloga i desetak grupacija žena koje su pogođene ovim zakonom ne izvlači samo onu koja je najmalobrojnija i praktično stvara razdor i jaz među ženama koje su ugrožene zbog primene ovog i ovakvog zakona.

Dugoročno rešenje, ono što bismo sigurno mogli da ponudimo, je to da jedno od onih rešenja koja mogu biti uzeta u obzir je da minimalni dohodak odnosno minimalac u Srbiji postane nešto što će biti fiksni iznos i samim tim ne bi bile diskriminisane one žene koje rade više od 18 meseci, zato što bi varijabilni deo u tom iznosu nadoknade bio takav da se odnosi na broj meseci koji su te žene bile u radnom odnosu.

Dakle, mi smo ponudile ne samo kratkoročno rešenje u Predlogu izmene i dopune zakona, već smo ponudile i dugoročno rešenje i smatramo da bi ministar trebao da odgovori na naš zahtev, ne samo ministar Đorđević, već i ministar finansija, ministarka pravde i predsednica Vlade, trebali bi da odgovore na naš zahtev i da nas pozovu na sastanak, da čuju šta mi to imamo da kažemo, a ne da koriste sredstva javnog informisanja kako bi se na jedan sraman način obračunavale sa ovom grupom žena.

Problem u Srbiji postoji, on je gorući i on treba da se reši. Mi smo ponudile naše rešenje i smatramo da bi bilo dobro da ministar sa svoje strane ponudi svoje rešenje i da nađemo kompromis, kako bi se egzistencijalno pitanje velikog broja porodica u Srbiji rešilo. To je bilo moje prvo pitanje.

Što se tiče drugog pitanja, želim da ga uputim ministru finansija i ministarki za saobraćaj. U pitanju je juče održan protest Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“, odnosno PUMED, koji broji negde oko hiljadu članova i koji čini oko 60% domaćih prevoznika robe, u međunarodnom teretnom saobraćaju ostvaruje preko 80% prihoda u ovoj branši. Oni su juče blokirali granične prelaze iz nekoliko razloga. Jedan od njih je taj što su prinuđeni da to rade zbog velikog povećanja cene goriva. Ona je u nekoliko navrata u međuvremenu po jednoj litri porasla za 20-30 dinara, zatim, zbog višesatnih ili višednevnih čekanja na graničnim prelazima, zbog čega su prinuđeni da koriste privatna parkirališta i da imaju dodatne troškove i, između ostalog, zato što zbog takvih okolnosti u kojima rade, firme plaćaju kazne koje im upućuju carinski službenici.

Dakle, pitamo kakvo rešenje nudi ministar finansija, s obzirom da je tek 19. septembra, i to nakon tri meseca koliko su ovi ljudi čekali na zakazani sastanak, praktično održao taj sastanak pro forme i ova grupa ljudi, koja zaista nije mala, je u suštini dobila samo jedan pro forme sastanak i nisu dobili konkretna rešenja.

Zato mi danas ovde koristimo priliku da pitamo ministra finansija kako planira da reši problem na koji su ukazivali iz udruženja Poslovno udruženje „Međunarodni transport“? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam jednu veliku obavezu da ovde postavim određena poslanička pitanja u vezi sa jednim, nažalost, poprilično zaboravljenim, a nadam se ne i žrtvovanim delom Republike Srbije, a to su opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije, koje sam nedavno posetio i u razgovoru sa Srbima koji tamo žive dobio niz veoma alarmantnih informacija, koje želim ovde da podelim sa javnošću.

Počeću, pre svega, od opštine Medveđa. Moja pitanja idu i predsedniku Srbije i predsedniku Vlade Republike Srbije i predsedniku Koordinacionog centra za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Pre svega, Medveđa nema nikakve veze sa Preševom i Bujanovcem, Medveđa nema nikakve veze sa tzv. preševskom dolinom. Preševska dolina, inače, nikada nije postojala, niti postoji danas kao bilo kakav geografski pojam. Sve su to izmišljotine koje zapravo idu ka jednom veoma opasnom cilju, a to je promena etničke strukture stanovništva u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, gde se želi zapravo, na neki način, kompletne ove opštine staviti u funkciju albanskih nacionalnih interesa. Moja obaveza je da progovorim o zaboravljenim Srbima ovih opština.

U Medveđi, konkretno, imamo ozbiljan problem sa ugrožavanjem prirodnih i privrednih bogatstava Medveđe. Agroindustrijski kombinat, rudnik „Lece“, Sijarinska Banja, su strateški resursi opštine Medveđa, koji su trenutno ugroženi, pritisnuti albanskim kapitalom.

Imamo problem sa ličnim kartama, koje se izdaju na krajnje problematičan način i time Albancima koji nisu sa teritorije opštine Medveđa i time ugrožava stanje u biračkom spisku i želi preuzeti opština Medveđa, kao što je pre 15-ak godina preuzeta opština Bujanovac, gde Albanci takođe nisu većina, ali izmenom strukture biračkog spiska na lokalnim izborima uspeli su da tu većinu obezbede.

Prisutno je u svim ovim opštinama odseljavanje i nezaposlenost srpskog stanovništva, a prisutan je, naravno, i kriminal i korupcija, posebno u opštini Medveđa, kada se radi rekonstrukcija doma zdravlja, lokalne gradske uprave, asfaltiranje određenih ulica i osvetljavanje određenih ulica, sve direktan kriminal i korupcija.

Ono što najviše brine građane ovog dela Srbije jeste što se poslednjih nedelja i meseci pominju za nekakvu razmenu teritorije i razgraničenje sa Albancima, a da niko od državnih visokih funkcionera nije demantovao da se opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa uopšte razmatraju u nekim tajnim pregovorima predsednika Aleksandra Vučića o nekakvoj podeli Kosova i Metohije ili razmeni našeg za naše.

Možete misliti kako se osećaju ljudi koji dole žive, a da ne čuju nikoga od vas, funkcionera vlasti, da demantujete da neko u ovom trenutku pregovara i da daje, ne znam, Preševo, Bujanovac i Medveđu nekome na poklon. To se posebno odnosi na teritoriju opštine Preševo, a ja bih vas podsetio da na teritoriji opštine Preševo ima šest srpskih pravoslavnih crkava, da na teritoriji opštine Bujanovac ima 30 srpskih pravoslavnih crkava, ali da je sve manje Srba. Konkretno, u Preševu imate predsednika opštine Šćipri Marifija, a u vladajućoj koaliciji sedi jedan odbornik SNS i jedan odbornik PUPS, zajedno sa ovim Albancima, koji traže da se Preševo pripoji nezavisnom Kosovu, a da vi nikada niste javno osudili takav čin pokušaja dalje dezintegracije državne teritorije Republike Srbije.

Naravno da su oni zabrinuti i zbog ukidanja suda u Preševu i zbog odseljavanja i nezaposlenosti i zbog divlje gradnje i zbog toga što se Šiptarima ne naplaćuje PDV i zbog divljanja albanskih zastava i poseta albanskih političara iz regiona.

Posebno ja alarmantan Bujanovac, još od 2009. godine, pa od 2011, pa 2015, pa 2017. godine, sedam i po hiljada Bujanovčana, Srba i nealbanaca, se obraća svim vladama Republike Srbije i traži vanredni popis, koji vlade ne obezbeđuju, a inače se birački spisak i lokalni izbori sprovode po nekakvim lažnim podacima, jer Šiptari nikada nisu izašli na popis, pa tako ni 2011. godine, a vladaju Bujanovcem, iako ih nema više od pola, nego manje od polovine stanovništva Bujanovca.

Dakle, veoma je važno pitanje kada će se stati na put ovim lažnim prijavama o biračkom spisku, jer tamo ima, verujte, ko zna koliko lažno prijavljenih, koji čak nemaju ni jedinstveni matični broj i ko zna odakle potiču, ali uredno se pojavljuju na nekakvim izborima i menjaju izbornu volju građana Bujanovca?

Jednom rečju, na kraju, da li su ove opštine i dalje deo teritorije države Srbije ili ste vi spremni da trgujete sa njima u ovim pregovorima o razgraničenju i podeli Kosova i Metohije? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Dragaš.

Zahvaljujem.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, zapošljavanje, socijalnu i boračku zaštitu i ministru obrazovanja.

Naime, Strategijom obrazovanja do 2020. godine, usvojenom 2012. godine, kada je ministar obrazovanja bio prof. dr Žarko Obradović, utvrđen je jedan od najvažnijih obrazovnih ciljeva, a to je povećanje obuhvata mladih visokim obrazovanjem i dostizanjem procenta visokoobrazovanih od 20% kadrova. Ka tom cilju se i ide. Procenat, međutim, koji je do sada postignut je 11%. To je dobro, ali svakako nedovoljno za jedno napredno društvo, kojem inače težimo.

S druge strane, priroda Bolonjskog obrazovnog modela kod nas otvara drugo pitanje, a to je pitanje stečenih akademskih zvanja koja se dobijaju po završetku studija na akreditovanim programima i obrazovnim profilima na našim visokoškolskim ustanovama, a nema ih u registru zanimanja.

Problemi nastaju upravo kada mladi sa fakultetskom diplomom treba da se prijave Službi za zapošljavanje, jer se veoma često dešava da veliki deo zanimanja sa akreditovanim visokoškolskih programa nisu evidentirani u registru zanimanja koji vodi Nacionalna služba zapošljavanja, niti statistika prepoznaje ova zanimanja. To se dalje komplikuje kod zapošljavanja, odnosno formulisanja konkursnih zahteva poslodavaca.

Posebno su u problemu nova tzv. „zelena zanimanja“ npr. inženjer zaštite životne sredine. Kako je u toku izrada kataloga zanimanja potrebnih javnom sektoru, smatram da je neophodno da se to usklađivanje izvrši saradnjom Ministarstva obrazovanja u čijoj su nadležnosti studijski programi i zvanja, koja se po tom osnovu dobijaju, i ministra rada u čijoj nadležnosti je područje zapošljavanja.

U vezi sa tim bih pitala oba ministra – da li se radi na usklađivanju nomenklature i statistike zanimanja koja se vode kod Nacionalne službe za zapošljavanje i stečajnih zvanja na našim fakultetima, diploma koje dobijaju mladi, jer bi se mnogi administrativni problemi i prepreke rešile upravo uvrštavanjem ovih zanimanja u registar Nacionalne službe, i to što pre. Ovaj problem je usko vezan za zapošljavanje mladih i obrazovanih ljudi koji često ne mogu biti uvedeni u evidenciju nezaposlenih, jer se njihovo zanimanje ne nalazi u registru zanimanja Nacionalne službe zapošljavanja.

Ukazujem na ovaj problem zbog činjenica da jedan broj mladih i obrazovanih ne uspe da dođe do posla, a diplomu imaju.

Drugi problem koji je povezan sa prvim jeste još uvek prisutan odlazak mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo i taj broj, kao što znamo, nije mali. Ceneći sve napore Vlade da se trend odlaska mladih zaustavi, imala bih pitanje i predlog istovremeno ministru rada.

U vezi sa volontiranjem mladih u organima državne uprave, lokalne samouprave, u sudovima, zdravstvenim ustanovama, obrazovnim institucijama itd, veliki broj mladih se odlučuje da volontira kako bi dobio šansu za zapošljavanje. Znam npr. jedan broj mladih lekara koji godinama volontiraju u našim zdravstvenim ustanovama, pravnike koji su u sudovima ili organima uprave. Volontiranje je prilika da praktično primene stečena znanja i pod mentorstvom stručnih ljudi nauče kako da rade.

Po Zakonu o volontiranju ovi mladi, a nezaposleni ljudi, imaju pravo na naknadu ugovorenih troškova prema članu 21. Zakona o volontiranju. To su pre svega topli obrok i putni troškovi. Dakle, minimum. Međutim, zakon omogućava da se ti troškovi ne ugovore prilikom sklapanja ugovora o volontiranju, tako da oni sami snose troškove redovnog dolaska na posao i troškove ishrane u toku rada.

Pored toga, volontiranje ne ulazi u radni staž, jer se volonteri ne prijavljuju kao zaposleni i ne plaćaju se doprinosi. Ako uzmemo u obzir da su to nezaposlena lica, onda je jasno da je njihovo volontiranje u stvari još veće opterećenje nacionalnog budžeta.

U tom smislu, pitam ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - da li se i koje mere mogu preduzeti da se volonterima obezbedi obavezna naknada troškova dolaska na posao i troškova toplog obroka? Da li se razmišlja i o mogućnosti promene statusa volontera prijavljivanjem i obezbeđivanjem makar minimalne osnovice osiguranja volontera, što bi značajno poboljšalo njihov položaj i motivisalo i druge da se kroz volontiranje približe šansi za dobijanje stalnog posla? Time bi se svakako smanjio i odliv mladih kadrova u inostranstvo. Pitam – da li se u tom smislu može izmeniti Zakon o volontiranju, kako bi se uvela zakonska obaveza, a ne prepušteno samo poslodavcu da odluči treba li ili ne da volonteru obezbedi… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodinu Rodoljubu Šabiću.

Po kom zakonu gospodin Šabić, u svojstvu Poverenika, ima pravo da se bavi dnevnom politikom? Koje tačno odredbe zakona njemu dozvoljavaju da na najdirektniji način zloupotrebljava funkciju Poverenika za informacije u dnevno-političke svrhe? Koji zakon? Koji propis to njemu omogućava? Ko ga je ovlastio za to? Koja tačno odredba mu daje takvu mogućnost?

Voleo bih da dobijem odgovore na ova pitanja zato što je ovih dana pokrenut politički napad na šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića, od strane upravo Rodoljuba Šabića i njegovih nekih pajtaša iz tzv. opozicije, i to samo zato što se Aleksandar Martinović, kao narodni poslanik, interesovao za način na koji Šabić troši sredstva koja dobija od države. Zamislite drznuo se narodni poslanik da pita lažnog Poverenika za informacije kako troši državni novac, usudio se da pita gde troši državne pare. Šta je dobio kao odgovor? Salvu najstrašnijih uvreda i kleveta.

Ako pogledate Tviter nalog Poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, videćete da se on već danima isključivo i jedino bavi likom i delom Aleksandra Martinovića. On ništa drugo i ne radi, osim što tvituje i napada SNS. Da li je to posao Poverenika za informacije? Da li ga zato građani Srbije plaćaju? I to preskupo plaćaju, uzgred budi rečeno. Plata mu je preko 200 hiljada dinara. Preko 200 hiljada dinara samo plata, bez drugih naknada koje ostvaruje. Za šta? Da tvituje?

Evo šta on piše na društvenim mrežama. Drugog oktobra Rodoljub Šabić kaže – građani Srbije, đavo je odneo šalu, ovaj operetsko opskurni lik je šef poslaničke stranke naše države. Uzgred budi rečeno, tako nešto ne postoji, ne postoji poslanička stranka. Postoji poslanička grupa, i to ne zna, dakle.

Istog dana kaže – da li verujete liku koji je donedavno o osobama, čiji je danas poltron, pričao ovo, tu misli na gospodina Martinovića, i šta mislite o tome da je lik takvog morala sada šef poslaničke grupe vladajuće stranke, SNS, u parlamentu vaše države?

Na taj način se pridružio svojim ortacima iz stranaka bivšeg režima, zapravo vratio se u svoje DOS-ističko jato iz kog je potekao, koji jedino znaju da vređaju, prete i linčuju ljude na društvenim mrežama.

Podsetimo se samo tvita onog nesrećnog Slaviše Lekića, novinara u pokušaju. Kaže Slaviša Lekić – posle Vučićevih ocena šef naprednjaka u Skupštini čitao Đinđićevo pismo Mladiću, sledeća je ispovest Martinovićevog oca – kako sam zlostavljao rođeno dete. Pri tome, Martinoviću je preminuo otac, ali šta to njih briga? Šta ih to zanima? To je ta elita. To je ta pristojna Srbija. To je ta moderna Srbija. To je ta evropska Srbija.

Dalje, isti taj Lekić za Maju Gojković kaže – politički šljam SNS oličen u oralnom izletu gospođe Maje Gojković.

Imamo onda onog Sergeja Trifunovića koji je pisao na Tviteru, žao mi je što moram da pročitam, ali je rekao – pišaću na vaše grobove. To je rekao taj kulturni, taj moderni Sergej Trifunović. To je isti onaj Sergej Trifunović koji je za Marka Đurića, kada su ga uhapsili i maltretirali Šiptari na Kosovu, rekao – zadržite tu životinju. To je rekao – zadržite tu životinju. To je kada taj isti Sergej Trifunović Marijanu Rističeviću kaže, citiram, to je kao kada bih ja rekao tako ti tvoje majke kurve, citiram.

Imamo onog Ješića koji je pozivao na nasilje na Tviteru, kaže – jurićemo vas po ulicama da vas šamaramo i udaramo nogom, da ne čitam gde.

Onda Zoran Živković koji je pozivao na ubistva, pa Jelena Mačić poziva na ubistvo, pa se posle pravila da je bila pijana. Verovatno je i Živković popio tog dana.

Zahvaljujem.

Samo da završim. Još 10 sekundi.

Isti je princip kod svih – pretnje, uvrede, pozivi na linč, pozivi na progon političkih neistomišljenika, osećaj inferiornosti, jer znaju da regularnim putem ne mogu nikako da pobede Aleksandra Vučića i SNS.